Intervju – Bojan Krišto, direktor Državne lutrije Srbije

19. 9. 2007. / 17.54

Efikasnost državnih preduzeća

U nekim zemljama lutrija je u privatnom vlasništvu a u nekim u državnom vlasništvu. Na primer Kamelot, britanska nacionalna lutrija, od početka je u privatnom vlasništvu dok je u Nemačkoj lutrija državna a obe ove lutrije ostvaruju izuzetno dobre rezultate. Preovlađujući stav i mišljenje o tom pitanju ne postoji, kao što ne postoje ni direktive EU-a u tom smislu

Efikasnost državnih preduzeća 1

Državna lutrija Srbije (DLS) godišnje uplaćuje, od prometa u igrama na sreću, oko 25 miliona evra u državni budžet. Od ovih sredstava 60 odsto je za opšte budžetske namene dok je 40 odsto određeno za finansiranje Crvenog krsta, organizacija za pomoć osobama sa invaliditetom, humanitarnih organizacija, sportskih organizacija i lokalne samouprave. Sa direktorom DLS-a Bojanom Krištom razgovarali smo o efikasnosti državnih preduzeća, privatizaciji, humanitarnim akcijama, novim igrama i planovima za razvoj poslovanja DLS-a u inostranstvu.

VREME: Poznato je da se zalažete za privatizaciju i tvrdite da je generalno veća efikasnost privatnog sektora a direktor ste državnog preduzeća koje reč državno ima čak i u svom nazivu. Kakvi su vaši stavovi o eventualnoj privatizaciji DLSa?

BOJAN KRIŠTO: Državna i javna preduzeća se osnivaju da vrše funkciju za koju se smatra da privatni sektor ne može dovoljno dobro da je vrši. Pre svega treba da se vidi koliko su efikasna državna u odnosu na privatna preduzeća. Ukoliko je građanin zadovoljan radom državnih preduzeća, ona treba da ostanu u državnom vlasništvu, a ukoliko se proceni da bi u privatnom vlasništvu bolje funkcionisala treba da budu privatizovana. Ova Vlada će najverovatnije, tako bar izgleda, privatizovati NIS, a u neko dogledno vreme će se privatizovati sva državna odnosno javna preduzeća ukoliko to bude bilo moguće, ukoliko bude postojalo interesovanje privatnog sektora da pruža te usluge na odgovarajući način u korist građana. Kada je Lutrija u pitanju, ja sam pobornik privatizacije zato što privatno preduzeće uvek može mnogo efikasnije da radi nego državno. Naravno, još nije bilo govora o tome kada će i da li će se desiti ta privatizacija, to je pre pitanje za Vladu Republike Srbije. Lutrija inače može da se privatizuje na nekoliko načina: 1) davanjem koncesije na delatnost organizacije klasičnih igara na sreću na određeni vremenski period; 2) privatizacijom samog preduzeća DLS sa ostavljanjem prava tom preduzeću na priređivanje klasičnih igara na sreću; i 3) nekom vrstom kombinacije prvog i drugog načina.

Da li bi sam način privatizacije podrazumevao i promene odnosa nove privatne lutrije sa državom u smislu davanja sredstava u budžet?

To je sve stvar političke odluke države, šta zapravo želi da ostvari od organizacije igara na sreću. Postoje obe varijante: da neko kupi pravo priređivanja igara na sreću i da njemu ubuduće pripadnu i sredstva koja sada idu u državni budžet (u tom slučaju bi država unapred prikupila ogromna sredstva od prodaje DLS-a), ili varijanta da i u budućnosti nadoknada ide državi s tim što bi tada u startu iznos koji bi neko platio za licencu bio znatno niži. Trebalo bi da se vodi računa da onaj ko bi se bavio tim poslom pruža usluge na adekvatan način, da beneficije za državu, odnosno građane ostanu iste ili da budu veće nego što su bile do sada. U suprotnom, sama privatizacija i čitav proces ne bi imali nikakvog smisla.

Kakva su evropska iskustva što se tiče vlasništva nad lutrijskim organizacijama koje imaju monopol na organizovanje klasičnih igara na sreću?

To varira od zemlje do zemlje. U nekim zemljama lutrija je u privatnom vlasništvu a u nekim u državnom vlasništvu. Na primer Kamelot, britanska nacionalna lutrija, od početka je u privatnom vlasništvu dok je u Nemačkoj lutrija državna a obe ove lutrije ostvaruju izuzetno dobre rezultate. Preovlađujući stav i mišljenje o tom pitanju ne postoji, kao što ne postoje ni direktive EU-a u tom smislu. Uzmite zemlje bivše Jugoslavije, to su isto zanimljivi primeri. U Crnoj Gori je lutrija privatna. U Makedoniji postoje dve lutrije i obe su privatne. U Republici Srpskoj je lutrija državna, u BiH je državna, u Hrvatskoj je državna, a u Sloveniji ima dve lutrije i to čini mi se jedna privatna a druga državna. Sve te lutrije imaju različite performanse. Naš DLS je, s obzirom da postoji tek dve i po godine i imajući u vidu broj stanovnika i ekonomsku moć, ubedljivo najefikasnija u regionu. Pogotovo je najefikasnija kada se uzme u obzir da mi imamo najveće poresko opterećenje, tako da mi od svih ovih lutrija, kada se bruto nacionalni dohodak uzme za parametar, najviše sredstava prikupimo za budžet, odnosno za korisnike budžeta.

Da li očekujete da i dalje ostanete direktor DLSa s obzirom na sve češće priče o međustranačkoj podeli upravljačkih pozicija u javnim i državnim preduzećima?

Ja sam 2004. godine dobio zadatak da osnujem DLS, ona je osnovana u novembru 2004. i u roku od mesec i po dana je počela da radi. U DLS-u je sve ukupno uloženo milion evra a mi smo uspeli za dve i po godine da obezbedimo 65 miliona evra za budžet Srbije. Ja smatram da je to izuzetno dobar rezultat. Samo dovođenje u pitanje tog rada, odnosno uvođenja DLS-a u neku raspodelu tih preduzeća među strankama o čemu se dosta priča, ujedno je i potvrda da smo jako dobro radili ovaj posao. Jer 2004. godine je bilo jako teško naći direktora koji će sve to da radi od početka i meni je pre svega pohvala da se o tome priča, znači da je to postala atraktivna pozicija. S druge strane, ovo je jedna razumna vlada tako da ne verujem da će doći do promene kada je u pitanju direktorsko mesto u DLS-u, dok upravni odbor i treba da odražava neku političku strukturu vladajuće koalicije tako da bi tu trebalo da dođe do odgovarajućih promena i ja bih apelovao da se sa time požuri jer jednostavno treba da dođu ljudi koji mogu da mi pomognu u odlučivanju u ovom preduzeću.

Svojevremeno ste se požalili kako se malo zna o tome kolika sredstva iz DLS preko budžeta Republike Srbije odlaze u organizacije za pomoć osobama sa invaliditetom (OSI)…

Naše zakonsko rešenje je takvo da ta sredstva ne raspoređuje DLS nego Vlada preko nadležnih ministarstava i ja mislim da je to ispravnije, da oni koji se time bolje bave nego mi, na primer Ministarstvo za socijalna pitanja, kanališu te pare na način na koji oni misle da to treba. Ipak, kao društveno odgovorna korporacija, mi želimo i da iz naših prihoda, onoga što nama ostaje za poslovanje, pomognemo koliko god možemo. To je daleko manji iznos od onoga koji mi kroz budžet prikupimo za organizacije OSI ali na ovaj način postavljamo i primer za druge korporacije, državne ili privatne svejedno. Između ostalog, kada se predstavi ko sve dobija novac od lutrije to stimuliše jedan deo igrača da učestvuju u igrama na sreću. Tako smo se od 3. decembra prošle godine (Dana invalida) dodatno angažovali na saradnji sa organizacijama OSI. Identifikovali smo glavne probleme OSI (teškoće u obrazovanju, slab pristup informcijama pre svega internetu, problemi u zapošljavanju, fizička nedostupnost objekata…) i pokušali smo baš tu da pomognemo. U tom smislu smo napravili nekoliko akcija. Prvi plan je bio da u roku od godinu dana poklonimo 100 računara centrima OSI, a na kraju će biti i više, gde bi ove osobe mogle da koriste računare i da imaju pristup internetu.

S jedne strane dobijaju sami korisnici, čini se jedna humana stvar, a s druge strane dobijate PR za vaše preduzeće. Onda smo raspisali konkurs za zapošljavanje dve OSI, jednu smo zaposlili pre šest meseci na praktično menadžerskoj poziciji, a druga počinje da radi sledeće nedelje. Ovim projektom mi dobijamo dobre radnike i skrećemo pažnju javnosti na još jedan problem koji postoji.

Pored toga, podržaćemo projekat Centra za samostalni život invalida, nevladine organizacije na čijem čelu se nalazi Gordana Rajkov – inače prvi poslanik u republičkom parlamentu koja je praktično nepokretna, da se za OSI kojim je to potrebno obezbedi sistem personalnih asistenata. Obezbedićemo sredstva za četiri ili pet takvih asistenata, a mislim da je godišnja kvota koju oni žele da obezbede oko 50 personalnih asistenata. Mislim da bi naš projekat za sledeću godinu mogla biti pomoć u obezbeđivanju fizičke dostupnosti objekata za OSI. Imali smo i projekat u GAK-u pre desetak dana. GAK je zajedno sa nevladinom organizacijom "Iz kruga" organizovao ginekološke preglede za žene u kolicima, znači to su teži oblici invaliditeta, zato što su te potrebe specifične. Obezbedili smo računare za GAK a takođe smo obezbedili i jedan manji marketinški budžet od 10.000 evra da promovišemo taj projekat zato što žene koje bi trebalo da koriste tu uslugu ni ne znaju da takva usluga postoji. Osnovali smo i Savet lutrije za unapređenje života OSI kako bi u saradnji sa raznim organizacijama efikasnije rešavali probleme OSI. Podržali smo i dve akcije koje je organizovao B92: "Sigurnu kuću" i dobrovoljno davanje krvi, a u perspektivi ćemo Zavodu za tranfuziju krvi pomoći u nabavljanju novog vozila, pokretne laboratorije za davanje krvi, što košta oko 250.000 evra.

Nova/stara igra – Bingo

Nova igra na sreću nacionalne veličine je Bingo, koji će se izvlačiti subotom na na prvom programu RTS-a u 21 čas počevši od 22 septembra. Premiju, tzv. bingo, dobija igrač čijih se 15 brojeva (od ukupno 90) sa unapred odštampanog tiketa prvo izvuče. Ova nagrada je direktno proporcionalna uplati i čini 20 odsto ukupne uplate za igru Bingo u jednom kolu. Pored toga, za pobednike postoji i nagrada super bingo. U prvom kolu, ako neko ima svih petnaest brojeva sa tiketa izvučenih u prva 24 broja, on dobija i nagradu super bingo a ta nagrada je BMW serije 3 plus još 100.000 evra. U drugom kolu se taj prag pomera na prvih 25 brojeva itd. Tu su i utešne novčane nagrade za izvučenih 14 i 13 brojeva sa tiketa, a robne nagrade i zamena dodeljuju se na osnovu serijskih brojeva samog tiketa. Cena jednog tiketa sa šest kombinacija je 120 dinara, odnosno 20 dinara po kombinaciji. Slična igra je bila veoma popularna kod nas devedesetih godina.

Upravo počinje nova igra DLSaBingo. Ne plašite li se "unutrašnje konkurencije", Bingo protiv Lotoa?

Domaći izraz kod naših proizvođača za to što me pitate je "kanibalizacija sopstvenih proizvoda". Naravno, kad planirate sve vreme vodite računa da do toga ne dođe. Bingo je naravno konkurencija Lotou, ali je tako dizajnirana igra da ne bude u potpunosti konkurencija. Postoji nekoliko ključnih razlika između ovih igara a to su: 1) na Lotou su veće nagrade ali ređe izlaze; 2) kod Binga imate robne nagrade kojih kod Lotoa nemate; 3) izvlačenjem prvih brojeva nijedan igrač nije eliminisan iz igre za glavnu premiju, nasuprot Lotou;

i 4) Loto je na TV Pinku a Bingo je na RTS-u. Desiće se je da će Bingo u početku uzeti primat, Loto će malo pasti ali je suština da Loto, instant srećke i Bingo budu u zbiru više nego Loto i instant srećke sami. I to će se sigurno desiti.

To je razumljivo sa pozicije direktora DLSa. Ali sa pozicije igrača, Loto je bio popularan pre svega zbog velike glavne premije koja je i bila okosnica u revitalizaciji igre Loto.

Ja se nadam da će i Bingo nagrade biti velike pošto su svojevremno na sličnoj igri bile i po 500.000–600.000 maraka. I ja očekujem da će, kada ova nova igra uzme maha, nagrade za Bingo biti oko 500.000–600.000 evra, što nisu zanemarljivi iznosi. Ne baš kao Loto kada dugo nema sedmice, ali ipak nisu zanemarljivi iznosi. U svakom slučaju, garantovani iznos za sedmicu na Lotou i dalje ostaje 350.000 evra. S tim što je do sada trebalo skupiti uplate iz tri-četiri kola da se probije taj garantovani iznos, a sada će trebati koja nedelja više, samo u tome je razlika; malo će se nagradni fond za sedmicu sporije puniti ali premija će i dalje biti velika.

Iz istog broja

Vreme uspeha

Biznis

Monopol na konkurenciju

Kristalno nejasno

Zoran Majdin

Crkva i pravosuđe

Tamjan, zastara i razrešenje

Tamara Skrozza

Život – Albanke u ivanjičkom kraju

Opasnost preti ozdo

Dragan Todorović

Portret savremenika – Vlade Divac

Srbin broj jedan van Srbije

Slobodan Georgijev

Vanparlamentarni život

Oseka optimizma

Vera Didanović

Ustavni sud Srbije

Besudna zemlja

Tatjana Tagirov

Lični dokumenti u Srbiji

Staro za novo

Jovana Gligorijević

Kako se osećaš

Državljanstvo za sve

Marija Vidić

Čiji si ti, mali

Dva pasoša u džepu

Nikola Dončić

Vojska i politika

Strojevi raskorak

Dejan Anastasijević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu