Sportska 2022. godina

Džoker, Nole i odbojkašice 2

foto: fivb / fonet

Džoker, Nole i odbojkašice

Muška košarkaška reprezentacija je razočarala na Evropskom prvenstvu, vaterpolo reprezentacija na Svetskom, kao i fudbalska, nisu se proslavile ni rukometašice, podbacili su i odbojkaši, a i košarkašice su prekinule niz uspeha na velikim takmičenjima, ali su u godini na izmaku zablistale odbojkaške reprezentativke, koje su odbranile svetsku titulu, uz njih i atletičari i atletičarke, basketaši, rvači i strelci, i naravno, dvojica svetskih sportskih zvezda – Novak Đoković i Nikola Jokić

Sportsku 2022. godinu za nas u Srbiji obeležili su pre svih Nikola Jokić i Novak Đoković dominirajući na svetskom nivou u svojim sportovima, baš kao što su to činili i do sada. Da su u karijeri osvojili samo to što su u odlazećoj godini – Jokić titulu najboljeg igrača najbolje košarkaške lige na svetu, a Đoković vimbldonski turnir – ostali bi upisani zlatnim slovima u istoriju našeg sporta. Uz njih dvojicu, u anale su zahvaljujući uspesima u protekloj godini ušle odbojkaške reprezentativke, koje su odbranile titulu svetskih šampionki, a uz njih i atletičarke i atletičari, basketaši, rvači i strelci, koji su takođe u reprezentativnom dresu osvajali medalje na svetskim i evropskim prvenstvima.

S druge strane, razočarala je ponovo fudbalska reprezentacija, a neprijatno su ljubitelje sporta u Srbiji iznenadili košarkaški i vaterpolo reprezentativci, naročito košarkaški. Ni ovdašnji klubovi nisu osvajali titule niti visoke plasmane na međunarodnoj sceni u većini ekipnih sportova.

Slabi dometi i rezultati u mnogim sportovima, naročito na klupskom nivou, logična su posledica nestabilne države i urušenog društva, loše organizacije i slabih kadrova u većini sportskih saveza, i odlazaka većine talenata iz Srbije već u juniorskom dobu. A opet, i dalje ovo podneblje iznedri sportske šampione koji osvajaju titule u inostranim klubovima, a često i u reprezentaciji, uprkos svemu lošem što svaki sport okružuje u ovoj i ovakvoj zemlji. Mnogi poslednjih godina govore da to ne može da traje večno i da ćemo tek doživeti razočaranja u košarci i vaterpolu kao što je to već dugo godina u fudbalu i rukometu, a loš ambijent i nemar društva i države lako može urušiti i Odbojkaški savez, jedan od retkih koji dobro funkcioniše. Svake godine se ispile brojni daroviti sportisti, ali ih, nažalost, sve brže arčimo i kvarimo.

Džoker, Nole i odbojkašice 3
NAJBOLJI UPRKOS SVEMU: N. Jokić…foto: ap photo

SVETSKI, A NAŠI

No, krenimo od onih najboljih, koji su zablistali tokom ove godine. Nikola Jokić (27) je u dresu Denver Nagetsa drugu godinu zaredom izabran za najkorisnijeg igrača (MVP) u regularnom delu sezone američke košarkaške NBA lige. On je prosečno ubacivao po utakmici 27,1 poen i imao 13,8 skokova i 7,9 asistencija, a proletos je postao prvi igrač u istoriji NBA koji je u sezoni stigao do 2.000 poena, 1.000 skokova i 500 asistencija. I u novoj sezoni Džoker briljira i ako se ponovo budu uvažavali fakti, sledi mu i treća MVP titula. Početkom novembra je prestigao legendarnog Vilta Čejmberlena i postao centar sa najviše tripl-dabl (dvocifreni broj poena, skokova i asistencija) učinaka u istoriji najbolje lige na svetu. A prošle nedelje je još jednom pomerio granice: u 81. tripl-dablu u karijeri, u susretu sa Šarlot Hornetsima, postigao je 40 poena uz 27 skokova i 10 asistencija! Nagetsi su trenutno lideri Zapadne konferencije NBA lige i možda će Jokić u junu naredne godine doći i do prve titule prvaka.

Džoker, Nole i odbojkašice 4
…i N. Đokovićfoto: ap photo

Najboljem srpskom sportisti u istoriji Novaku Đokoviću (36) početak godine nije doneo ništa dobro pošto mu je bilo zabranjeno da nastupi na grendslem turniru u Melburnu. Iako je rekorder po broju titula na ovom turniru (9), australijske vlasti su tvrdo bile na stavu da nevakcinisani igrači ne mogu da nastupaju, a kako Đoković nije želeo da odustane od svojih antivakserskih stavova, nije mu dopušteno da brani titulu. Sve je pratila prava drama jer je teniski as zadržan na aerodromskom graničnom prelazu i potom upućen u imigracioni pritvor, a na kraju je sudskom odlukom deportovan iz Australije. Propustio je Đoković krajem leta i grendslem u Njujorku (US open), takođe zbog odbijanja obavezne vakcinacije, ali je između ta dva igrao na preostala dva najveće turnira i jedan osvojio. Prvo je u maju poražen od Rafaela Nadala u četvrfinalu Rolan garosa u Parizu, a onda je početkom juna podigao po sedmi put u karijeri pehar turnira u Vimbldonu, najvećeg u svetu tenisa. To mu je bio 21. osvojeni grendslem, a sredinom novembra trijumfovao je na završnom Masters turniru u Torinu i to mu je bio 91. osvojeni turnir. Ako je suditi po igri i fizičkoj spremi, a i želji da i dalje osvaja prva mesta, treba očekivati da Nole dođe i do stote turnirske pobede u karijeri.

U protekloj godini zablistao je na klupskom nivou još jedan naš košarkaš – Vasilije Micić. On je vodio Efes iz Istanbula do druge titule u Evroligi, najprestižnijeg takmičenja posle NBA lige, i ponovo zaslužio priznanje za najboljeg igrača Fajnal-fora. Nažalost, ni on a ni Jokić nisu uspeli da krunišu svoje sjajne sezone i uspehom sa reprezentacijom Srbije na Evropskom prvenstvu, ali o tom i drugim neuspesima u popularnim sportovima smo već pisali, pa nastavljamo da nabrajamo one koje su zablistali u 2022. godini.

IMPRESIVNE ODBOJKAŠICE

Na prvom mestu odbojkaške reprezentativke Srbije, jer su trijumfovale polovinom oktobra na Svetskom prvenstvu održanom u Holandiji i Poljskoj, uz impresivan skor od 12 pobeda u 12 utakmica. Impresivne su bile i u finalu (pobeda nad Brazilom 3:0), a koliko su bile dominantne pokazuju i priznanja Tijani Bošković (25) za najbolju igračicu, Teodori Pušić (29) za najbolju liberku i Bojani Drči (34) za najbolju tehničarku šampionata. Tako su odbranile titulu osvojenu pre četiri godine u Tokiju i nastavile sjajni niz uspeha u poslednjih 15 godina. A od 2015. ženska odbojkaška reprezentacija igrala je barem polufinale na svakom velikom takmičenju: osvojene su po dve svetske (2018. i 2022) i evropske titule (2017. i 2019), olimpijsko srebro (2016) i bronza (2021) i po jedno drugo (2021) i treće mesto (2015) na Evropskom prvenstvu.

Svi ti uspesi su posledica dobrog rada Odbojkaškog saveza u poslednje dve-tri decenije, naročito u ženskoj odbojci. Prvi uspesi reprezentacija u obe konkurencije poslužili su za plansku popularizaciju ovog sporta, posebno među devojčicama, i danas valjda nema malo većeg mesta u Srbiji koje nema ženski odbojkaški klub. Zasluge pripadaju najpre Aleksandru Boričiću, dugogodišnjem predsedniku OSS-a, a od 2016. predsedniku Evropske odbojkaške federacije (CEV), ali i mnogim sportskim radnicima i trenerima, počev od Zorana Gajića i Zorana Terzića. Ipak, ni tako dobro oformljena organizacija nije pomogla klubovima da ostvare uspehe na evropskoj sceni, jer većina mladih i talentovanih igrača i igračica najviše do dvadesete godine igraju u Srbiji, a potom odlaze u inostranstvo kako bi nekako unovčili svoje sportsko umeće. Ali, Odbojkaški savez je temeljno i mudro radio sa reprezentativnim selekcijama, stvarao šampionske ekipe i pažljivo sprovodio smene generacija, i kako stvari stoje, sadašnja ženska reprezentacija sigurno će još nekoliko godina voditi glavnu reč na svetskom nivou, u konkurenciji zemalja (Brazil, Rusija, Kina, SAD) koje imaju na desetine puta veću bazu.

Zabrinjava što odbojkaši na poslednjih nekoliko velikih takmičenja ne uspevaju da dođu do završnice i medalja i sve su češće pesimistične prognoze za budućnost muške odbojke u Srbiji. Biće da su konstantna besparica u klubovima i slaba domaća liga došle na naplatu i videćemo da li će OSS, koji s pravom slovi za dobru organizaciju, pronaći rešenje za izlazak iz krize i sprečiti da se isto dogodi u ženskoj odbojci.

USPESI UPRKOS SVEMU

I Srpski atletski savez spada među retke dobro ustrojene sportske saveze, što je rezultiralo uspesima na evropskim i svetskim smotrama i velikim mitinzima, ali i ti uspesi su dobrim delom posledica ličnog zalaganja, odricanja i upornosti sportista i trenera, jer malo klubova ima finansija i uslova za iole normalan rad.

Naša najbolja atletičarka Ivana (Španović) Vuleta (32) proletos je u Beogradu odbranila titulu svetske prvakinje u dvorani u skoku u dalj, a u Minhenu je u avgustu po drugi put došla do zlatne medalje na Evropskom prvenstvu na otvorenom. Uz nju su letos u Nemačkoj zablistali i Adriana Vilagoš (18) u bacanju koplja i Armin Sinančević (26) u bacanju kugle, koji su osvojili srebrne medalje, te Angelina Topić (17) u skoku u vis, zasluživši bronzano odličje. Od njih četvoro, a i skakačice u dalj Milice Gardašević (24), koja se letos okitila zlatom na Mediteranskim igrama u Alžiru, očekuju se novi uspesi narednih godina, pre svega na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.

Ali, direktor Srpskog atletskog saveza Slobodan Branković izjavio je prošle nedelje da ni u najružnijim snovima nije mogao da zamisli da će posle uspešne decenije i posebno posle najuspešnije godine u istoriji, naša atletika biti faktički na kolenima jer ne postoje ni minimalni uslovi za treninge i takmičenja. Nijedna od malobrojnih atletskih staza na otvorenom ne ispunjava uslove za održavanje prvenstava i mitinga, SAS je ostao bez generalnog sponzora i sa samo jednim većim sponzorom, i dalje nisu izmereni svi troškovi organizacije Svetskog prvenstva u dvorani, održanom u martu u Beogradu, država pomaže, ali nedovoljno, i osim rezultatima i malom Atletskom halom u Beogradu, nemaju se čime pohvaliti.

“Kompletan budžet Saveza za organizaciju svih takmičenja, odlazak na velike događaje, realizaciju programa svih reprezentativaca, nagrade, honorari… sve je na finansijskom nivou jednog igrača, koji igra košarku u Zvezdi ili Partizanu. Jedan inostrani igrač koji dođe u Zvezdu ili Partizan plaćeniji je od iznosa godišnjeg budžeta našeg saveza. Ne znam kako da izađem pred mlade šampione i kažem im da su pripreme, koje su u planu u januaru i februaru, pod velikim upitnikom. Ili kako da kažem onima koji su zaslužili nagrade, da ih neće dobiti”, požalio se pre neki dan Branković u intervjuu “Sportskom žurnalu”. Ovaj citat najbolje oslikava prilike ne samo u našoj atletici, već i u skoro svim drugim sportovima i porazno svedoči kolika je nesrazmera između tih šampiona iz “malih sportova” i par fudbalskih i košarkaških klubova, kojima država direktno ili indirektno obezbeđuje milione evra.

Veliki uspesi rvača na Svetskom prvenstvu održanom jesenas u Beogradu takođe su plod dobrog rada Rvačkog saveza Srbije poslednjih godina i nekoliko klubova iz Vojvodine i Beograda, ali sve te medalje su osvojene uprkos besparici i lošoj infrastrukturi sa kojima se suočavaju i Savez i klubovi. Svetski prvaci u svojim kategorijama postali su Mate Nemeš (29) i Sebastijan Nađ (25) – obojica rođeni Senćani, te naturalizovani Iranac Ali Arsalan (27) i Gruzin Zurab Datunašvili (31), a bronzanu medalju osvojio je Stevan Andrija Mićić (26).

Godinu za nama obeležili su, tradicionalno, i strelci, pre svih Damir Mikec (38) zlatnim medaljama na Svetskom prvenstvu, Svetskom kupu i Mediteranskim igrama, a za njim i Milenko Sebić (37) i Zorana Arunović (36), a prijatno je iznenadio mladi veslački dvojac bez kormilara – Mihajlo Dedić i Nemanja Luledžija – koji su u juniorskoj konkurenciji osvojili evropsko i svetsko zlato.

I dok je košarkaška reprezentacija razočarala, najbolji igrači Srbije u basketu osvojili su titulu svetskih i evropskih prvaka – prvo su u junu u Belgiji osvojili svetsku, a potom u septembru u Austriji i evropsku, a nastupali su Dejan Majstorović (34), Strahinja Stojačić (30), Marko Branković (28) i Mihailo Vasić (29). Srpski basketaši su najuspešniji na svetu otkako je FIBA ozvaničila ovu verziju košarkaške igre: od sedam, osvojili su pet svetskih prvenstava i četiri od do sada osam održanih evropskih prvenstava, a na premijernom takmičenju na Olimpijskim igrama u Tokiju prošle godine bili su treći.

Sve u svemu, s obzirom šta nas sve okružuje i koliko je nemaštine i nebrige u sportu, a i odsustva svakog sistema, opet smo i u 2022. godini imali čime da se pohvalimo, i zaista nam sportisti već dugo postižu uspehe koji su u velikoj nesrazmeri u odnosu na uloženo.

Iz istog broja

Politički događaji koji su obeležili 2022. u Srbiji

Godina loše beskonačnosti

Nedim Sejdinović

Intervju: Srđan Gojković Gile, Električni orgazam

Pohlepa je sve ubila

Dragan Ambrozić

Intervju, nadbiskup Stanislav Hočevar

Jevanđelje je uvek radikalno

Jelena Jorgačević

Početak novinarstva u socijalističkoj Jugoslaviji

Bilo jednom u Jugoslaviji

Ivan Ivanji

Intervju: Đakon SPC Branislav Rajković

Pamtim žrtve i zaboravljam zlo

Jelena Jorgačević

Izbor urednice fotografije “Vremena”

Slike godine 2022.

Marija Janković

Intervju: Srđan Điđa Karanović, filmski reditelj

Kamičak u našem nesavršenom životu

Sonja Ćirić

Intervju: Zoran Velimanović, slikar

Gladno oko u prezasićenom svetu

Andrej Ivanji

Pogledi

Proleteri svih identiteta, ujedinite se

Vanesa Vasić-Janeković

Lični stav

Zakon protiv građana

Vladica Ilić

Analiza jedne javne nabavke

Podela “sportske opreme” i odlivanje novca iz budžeta

r. marković

Portret savremenika: Lionel Mesi

Kucanje na vrata raja

Petar Popović

Ličnost godine

Nikola Kovačević

R. V

Rat u Ukrajini

Olako obećana brzina

Aleksandar Radić

Rusi po treći put u Novom Sadu

Gorki čaj grofice Vere

Robert Čoban

Kosmos, godina 2022.

Spektakl u svemiru

Dr Saša Marković

Iz ateljea

Hoću da mi bude lepo

Nađa Ivanji Švab

Putopis

Šta sve možeš u Beču dok ne padneš s nogu

Lidija Marinkov Pavlović

Istorija

Na staklenom putu

Sonja Ćirić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu