Društvo u kandžama desnice

Duga u kavezu 2

DAN TENZIJA: Učesnici Evroprajda,...

foto: marija janković

Duga u kavezu

Kakav god bio i kako god da je prošao, najvažnija stvar u vezi sa Evroprajdom 2022 jeste to što je održan. Jer, ovo je bio prvi Evroprajd u Jugoistočnoj Evropi i prvi do sada u zemlji u kojoj je opasno biti LGBT osoba

Evroprajd 2022 održan je, odnosno, završen šetnjom i koncertom na beogradskom Tašmajdanu uprkos svemu što mu je prethodilo, uprkos zabrani skupa, pa ekspresnom ukidanju zabrane, uprkos pretnjama… Zapravo, uprkos svemu, pa i kiši koja je tog dana nemilice padala.

Duga u kavezu 3
foto: marija janković

Nikada ni na jednom Prajdu do sada održanom u Srbiji nije bilo više ljudi, a bilo ih je, kažu procene, između dve i tri hiljade. Nakon događaja usledile su brojne analize, pa i kritike, o tome kako je atmosfera bila sumorna, kako je ruta skraćena zbog bezbednosti učesnika i kako je šetnja više ličila na policijsko sprovođenje nego na šetnju. Sve i da jeste tako bilo, nije važno. Bitno je da je šetnja u okviru Evroprajda uopšte održana. Nikada nijedan Prajd u Srbiji nije bio u potpunosti razdragan i veseo, naprotiv. Svaki osmeh koji se vidi u toj masi krije blagu zabrinutost: šta ako ih policija pusti na nas, šta ako nam porazbijaju glave…

To je tako i ne može da bude bolje sve dok se Prajd organizuje u gradu u kom ćelavi momci sa kapuljačama čuvaju mural sa likom Ratka Mladića, u gradu u kom se za tili čas okupi nekoliko hiljada “litijaša”, antivaksera, pobornika teorija zavera… A nisu ove godine organizatori Evroprajda imali protiv sebe samo zaumnike sa desnice i vlast koja im šalje dvosmislene poruke, već i patrijarha Srpske pravoslavne crkve lično.

Srećom (ili možda namerom), na sam dan šetnje, “svi junaci nikom ponikoše”. Na ulici su se, od onolikih najava protivnika Prajda, našle samo pojedinačne grupe izgrednika. Uhapšeno ih je 64, ali sve ukazuje na to da većina njih nije ni imala stvarnu nameru da se uopšte približi samom skupu. Prvi incident desio se oko 14 časova kada je grupa na čelu sa raščinjenim monahom Antonijem gađala plastičnim flašama automobile. Naravno, pohapšeni su. Međutim, ostaje nejasno šta je bila poenta njihove “akcije”, cela tri sata pred početak okupljanja kom se protive.

Duga u kavezu 4
…desničari,…foto: marija janković

Drugi incident desio se tokom šetnje, u Bulevaru oslobođenja gde je grupa huligana bakljama i topovskim udarima napala kordon policije. Ali, i to se događalo oko dva kilometra dalje od mesta okupljanja učesnika Evroprajda. Kod Veterinarskog fakulteta došlo je do napada na policijske službenike Interventne jedinice od strane grupe od oko 250 do 300 navijača, naoružanih pirotehničkim sredstvima, palicama i kamenicama. Povređeno je 12 policijskih službenika, a oštećeno je i pet službenih vozila Interventne jedinice.

Međutim, prvi Evroprajd u Jugoistočnoj Evropi je – održan. Šta god ko rekao o tome kako je prošao, to je najvažnije. “Nemojte nikad da potcenjujete ono što mala grupa ljudi može da uradi. Verovatno nije moglo bolje u Beogradu, ali uspeli smo nekako”, izjavio je za Dojče vele na kraju šetnje koordinator Evroprajda Goran Miletić.

Ili kako je na Tviteru napisao koordinator nemačke vlade za LGBTIQ-osobe Sven Leman koji je učestvovao u šetnji, “Evroprajd u Beogradu je održan. Uz ogromno prisustvo policije i uz kontrademonstracije, ali je održan. To je važan signal za LGBTIQ-zajednicu na Balkanu i širom Evrope. I za ljudska prava”.

Važan signal za manjinsku zajednicu jeste i veliki broj saveznika i saveznica koji su, uprkos jakoj kiši, došli na šetnju. Možda će ih neko nazvati “profesionalnim aktivistima”, ali iznad svega stoji činjenica da su se svi ti ljudi, profesionalno ili amaterski, svesno i iz prkosa prema zabrani, izložili riziku za prava drugog i slabijeg. I to za prava koja većinska grupa već ima, a LGBT osobe nemaju. Došli su tu da pokažu svoj stav, dok su sa druge strane ograde bili neki drugi ljudi, spremni da ih zaspu bakljama, pretuku, izbodu (kod jednog uhapšenog huligana pronađen je nož).

ANA NA IGLAMA

Premijerka Srbije Ana Brnabić nije došla na ovogodišnji Prajd, ali pojavila se njena partnerka Milica Đurđić. Ana Brnabić je iste večeri sazvala vanrednu konferenciju za medije. Obraćajući se iz Vlade Srbije, poručila je da je ovo bila prava slika Beograda i Srbije i zahvalila se građanima na toleranciji i razumevanju. Na pitanje novinara zašto se u javnosti stvorila slika da je organizovanje Evroprajda tema “parekselans” u Srbiji, premijerka je rekla: “Mi smo obezbedili da se Prajd održava svake godine od 2014. godine, jedina razlika je to što je ovo Evroprajd, pa je nešto više zvaničnika iz Evrope. U tom smislu je razlika. Mi smo rekli da ovo ne treba da bude tema parekselans, da nije najvažnija tema. Ne treba da se bavimo tim, da članovi Vlade treba da se bave tim. Ja se danas obraćam zato što želimo da stavimo tačku na to i da odgovorim na sve laži novinara i opozicionih političara koji pokušavaju nešto da ućare. Želela sam da obavestim građane o svemu što se dešavalo.”

O kakvoj zahvalnosti je govorila nije jasno jer je zabrana šetnje najavljena još u avgustu, pa je okupljanje i zvanično zabranjeno 96 sati pred početak okupljanja, a onda na dan šetnje, 17. septembra, evropskim zvaničnicima koji su došli na Evroprajd naprasno je obećano da će skup obezbeđivati policija, čime je zabrana praktično ukinuta. No, Ana Brnabić o tome nije rekla ni reč. Kao ni o tome da su se američki ambasador Kristofer Hil i predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreli tog dana u 8 ujutru.

Duga u kavezu 5
foto: marija janković

“Nemam problem da nas na bilo koju temu pritiskaju ko god, iz EU, SAD… Mi ovo nismo uradili zato što nas je neko pritiskao. Mogu da vam potvrde evroparlamentarci. Ako nas pritiskate, verovatno se ništa neće desiti, a ako pustite nas da radimo, uradićemo dobar posao za našu zemlju”, rekla je Ana Brnabić. “Što se tiče političara koji su ovo pokušali da iskoriste kako bi sebi nametnuli koji poen. Čuli smo razne gluposti od Dveri i Zavetnika i to pokazuje koliko je njihova politika plitka i koliko nemaju nekih ozbiljnih tema. Ja sam danas rekla u Beogradu će svi biti bezbedni, i to je politika naše zemlje. Što se tiče učesnika Prajda koji sad govore o jednakosti, nisu mogli da obezbede nijedan Prajd dok su oni bili na vlasti. O njima tek nemam nešto lepo da kažem. Oni su danas bili tu, ali kad je na njima bilo da organizuju paradu, niko nije mogao da se okupi i izađe na ulicu. Ali nema veze, sada i oni imaju organizovanu vlast. Sve sami o sebi govore, što se mene tiče, ja sam zaista ponosna na ono što je država uradila. Ispoštovali smo sve što smo rekli i nijednog trenutka nismo lagali građane”, zaključila je Brnabić. I ako vlast možda nije lagala građane, sigurno im nije govorila istinu, jer je, ponavljamo, pokušala da zabrani šetnju u okviru Evroprajda.

Predsednica Evroprajda, odnosno Unije gradova u kojima se ova manifestacija održava, Kristine Garina rekla je za američki portal Politiko da je ovo bio najvažniji Evroprajd koji je održan u proteklih 30 godina: “Zabrana, pa ukidanje zabrane šetnje, užasna protivljenja sa kojima smo se suočili od Vlade i ministara do političkih partija poslednjih nekoliko dana, ukazali su nam jasno na njen značaj”, rekla je Garina i dodala da je u subotu ujutru Vlada Srbije dala odobrenje za održavanje Prajda, ali tek posle nedelja kontroverzi i međunarodnih pritisaka nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će se taj događaj otkazati.

ŠETNJA ILI SPROVOD

Ponašanje nosilaca vlasti nakon održanog Evroprajda u najmanju je ruku neobično. Iako je država uradila sve da se završna šetnja ovog događaja ne održi, odjednom sebi pripisuju zasluge što je ipak održana. To se pre svih odnosi na Anu Brnabić. Aleksandar Vučić jedva da je pomenuo Evroprajd nakon što je održan.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, inače, tokom Evroprajda uočen među policajcima, izjavio je 17. septembra, odmah nakon šetnje sledeće: “Kao što smo ranije saopštili, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dozvolilo šetnju učesnika Evroprajda 2022 Bulevarom kralja Aleksandra, već su pripadnici MUP-a sproveli učesnike ove manifestacije od Ustavnog suda kroz Tašmajdanski park do mesta održavanja koncerta. Svi učesnici ove manifestacije bezbedno su sprovedeni na koncert.”

Ispade da nije bila šetnja nego sprovođenje, no, Vulinov biser je zaboravljen već sledećeg dana kad je dodao i sledeći: da je sve što se desilo u vezi sa Evroprajdom MUP koštalo tri miliona evra i da se “pokazalo da je država organizovana”, istakavši da će svako ko je napao policajca biti nađen i procesuiran.

“Niko ne pamti da je u jednom danu bilo ovoliko skupova. Niko ne može da nam prigovori bilo šta. Sve što se desilo pokazalo je da imamo državu”, rekao je Vulin za Pink.

Govoreći o Evroprajdu, Vulin je naveo da su “oni dva puta tražili da imaju paradu, posle su još jednom tražili sa kraćim rutama, ulagali žalbe. Sva dešavanja u zatvorenom su bila dozvoljena. Ljudi su prihvatili, okej, zatvoren prostor, sve je bilo dobro. Ali, ti ljudi su nekako morali da dođu”, kazao je Vulin i dodao da je šetnja trajala svega 150 metara i da je policija cele noći dok je trajao koncert dežurala.

BILO JE I OZBILJNIH NAPADA

Duga u kavezu 6
…nasilnicifoto: vladimir sporčić / tanjug

I tu dolazimo do najozbiljnijeg problema u vezi sa obezbeđenjem Evroprajda. Nije prvi put da vlast (ne samo ova) maše cenom obezbeđivanja Prajda. I uvek je u podtekstu to nekakva zamerka organizatorima i onima koji žele da dođu na Prajd, kao da oni toliko koštaju državu a ne huligani, koje eufemistički zovu “protivnici Prajda”.

Uostalom, odmah nakon koncerta kojim je Evroprajd završen dogodila su se dva napada na učesnike, o kojima se u domaćim medijima vrlo malo pisalo. Organizatori Prajda prijavili su policiji dva napada – na nemačke i na albanske LGBT aktiviste. Dok o napadu na Nemce nema detalja, “Vreme” je kontaktiralo sa aktivistima iz Albanije koji su napadnuti u Takovskoj ulici pri povratku sa koncerta na Tašmajdanu.

Prema njihovim rečima, kretali su se iz pravca ulice Kneza Miloša ka hotelu “88 Rooms” gde su bili smešteni i u kom je već bilo policijsko obezbeđenje. Takođe, kordon policije je još uvek stajao na raskrsnici Takovske i Džordža Vašingtona. Iz jedne od ulica ispod Botaničke bašte izjurilo je desetak huligana, prvo su oborili na zemlju jednog od momaka iz grupe Albanaca i Albanki. Dve devojke iz grupe pokušale su da ga spasu, ali su i one dobile batine. Tek kad su uspeli da dozovu policajce iz Džordža Vašingtona, dobili su pomoć. Međutim, niko od pretučenih (njih petoro) ni od svedoka ne zna da li su huligani privedeni ili samo rasterani. Izvesno je da su ostatak puta od mesta gde se tuča desila do hotela prešli sami, bez policijske pratnje. Dvoje od petoro pretučenih obratili su se hitnoj pomoći. U trenutku napada, na sebi nisu imali nikakva vidljiva obeležja (jesu nosili nalepnice u bojama duge, ali ispod plastičnih poluprozirnih kabanica, što je u mraku teško uočljivo).

MUP Srbije nije se oglasio povodom ovog napada, a pretučeni ljudi naslućuju da su batine dobili jer su govorili na albanskom. Međutim, pitanje je kako su se beslovesni huligani našli baš toliko blizu hotela u kom su bili smešteni svi aktivisti iz Albanije koji su došli na Evroprajd. Sat i po nakon povratka u hotel, albanski aktivisti dali su iskaze policajcima koji su došli u “88 rooms”, a jedno policijsko vozilo ostalo je ispred hotela čitave noći.

Na pitanje “Vremena” da li bi ponovo došli u Beograd, naši sagovornici kažu da će uvek dolaziti svuda na Balkan gde su ugrožena ljudska prava, ali ne mogu isto da tvrde za sve svoje prijatelje koji su bili u napadnutoj grupi. Takođe, kažu da su bili svesni da rizik od napada postoji, ali da su se nadali da im se ništa neće desiti.

Naravoučenije je: ne košta Prajd poreske obveznike, nego oni koji dolaze da tuku učesnike Prajda. I nije skup Prajd nego litijaši, huligani i “protivnici Prajda”.

Iz istog broja

Lični stav

Moralna policija u obrazovanju

Aleksandar Baucal

Bor: Jedna velika ljudska priča

Pobeda izvojevana dobrotom

Branko Pešić

Intervju: prof. dr Goran Z. Golubović, psihijatar

Ljudskost je snažnija od okrutnih zakona

Branko Pešić

Društvo u kandžama desnice (2)

Uspon ekstremizma i klerikalizma

Nedim Sejdinović

Intervju: Ratko Božović

Dijagnoza – pomahnitalo nacionalističko ludilo

Ivana Milanović Hrašovec

Skupštinska sednica o Kosovu

Lider izdržljivosti i neodgovornosti

Radmilo Marković

Nagli skok cene zaduživanja

Finansijska oluja

Bogdan Petrović

Pričević: Izložba ovaca i festival jagnjećeg pečenja

Besede i blejanje

Dragan Todorović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu