(Pred)bračni ugovori

2. 3. 2005. / 16.33

Dug račun, čista ljubav

Većina mladih žena u Srbiji čezne da se pristojno zaposli i uda, živi za danas, a štednja za "crne dane" poslednja joj je briga na svetu. Kao i bračni ugovor, sve dok se mladoženja pred matičarem ne pojavi u društvu svog advokata. Po svoj prilici, to će biti početkom leta 2005. godine kada počne primena novog zakona o braku i porodičnim odnosima

Dug račun, čista ljubav 1

Ako se uzme u obzir činjenica da se Zakon o braku i porodičnim odnosima nije menjao još od Titovog vremena, postavlja se pitanje zašto je vest o donošenju novog zakona zabolela nenasilnog oca i supružnika. Da li zbog toga što žene više nisu obespravljene kako što su donedavno bile ili zato što mu je zakonom oduzet status apsolutnog suverena? U međuvremenu, posle Tita i Slobe, naša država je ratifikovala mnoga dokumenta (Konvencija o pravima deteta, Konvencija UN-a o eliminisanju svih oblika diskriminacije prema ženama…) koja su je obavezivala da nešto promeni u domenu zakonodavstva, pa je tako krivično delo nasilja u porodici uvršteno u čak dva zakona, u Krivični zakon i Zakon o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije.

Međutim, jednom odredbom novog zakona o braku i porodičnim odnosima srpski novobogataši mogu da budu zadovoljni, a to je odredba kojom se predviđa mogućnost sklapanja bračnog ugovora pre zaključenja vanbračne ili bračne zajednice. Iako institucija (pred)bračnog ugovora nije nepoznata na ovdašnjem bračnom tržištu, ali je sada prvi put deklarativno predviđena mogućnost uređivanja imovinsko-pravnih odnosa u braku. Koliko (i da li) taj ugovor štiti supružnike, zavisi od kvaliteta njihovih uzajamnih odnosa. Naime, jedno od globalnih istraživanja o bračnom ponašanju parova pokazalo je da čak 38 odsto žena u Japanu skriva sopstvene prihode od bračnog druga s namerom da stvori lični crni fond ukoliko ih voljeni jednog dana napusti, dok u Saudijskoj Arabiji i Kini svaka treća, odnosno peta žena krije od muža da je dobila povećanje plate zarad lične finansijske sigurnosti. Na Starom kontinentu udate žene nešto manje brinu o tome šta će bez muževa u starosti: u Britaniji 17 odsto žena otvara tajne račune, dok su Francuskinje opuštenije po tom pitanju – samo je osam odsto priznalo da ima štekove za koje bračni partner ne zna. Podatak koji još više iznenađuje jeste da su sve ove anketirane žene finansijski nezavisne i nalaze se u životnoj dobi od 25 do 35 godina!

Rezultati istraživanja na temu "koliko su vaši partneri upućeni u visinu vaših prihoda i imate li sopstvene crne fondove" u našoj zemlji možda bi pokazali drugačije rezultate – u dobi od 25 do 35 godina većina mladih žena u Srbiji čezne da se pristojno zaposli i uda, živi za danas, a štednja za "crne dane" poslednja joj je briga na svetu. Kao i bračni ugovor, sve dok se mladoženja pred matičarem ne pojavi u društvu svog advokata. Po svoj prilici, to će biti početkom leta 2005. godine kada počne primena novog zakona o braku i porodičnim odnosima.

POTPIŠI ILI DO VIĐENJA: "U domenu imovinskih odnosa bračnih i vanbračnih partnera uvedena je insitutucija koja u priličnoj meri može da promeni imovinske odnose – insitutucija bračnih ugovora", potvrđuje za "Vreme" dr Nevena Petrušić, vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Nišu i članica Ženskog istraživačkog centra koja se dugi niz godina bavi bračnim i porodičnim odnosima. "I do sada su supružnici mogli da uređuju pojedine segmente svojih imovinskih odnosa, ali ne i da menjaju zakonski režim bračne tekovine, koji podrazumeva da sve što steknu zajedničkim radom u toku trajanja braka predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Dakle, mogli su da se sporazumeju ko će upravljati i raspolagati zajedničkom imovinom, ali samim bračnim ugovorom nisu bili u mogućnosti da menjaju zakonski imovinski režim. Sada, uz puno uvažavanje njihove slobode dogovaranja, supružnici mogu predvideti kako će biti uređeni njihovi budući imovinski odnosi, odnosno kako će i na koji način regulisati način sticanja imovinskih prava u toku trajanja bračne ili vanbračne zajednice."

Dug račun, čista ljubav 2

Bračni ugovor sklapa se između budućih supružnika pre zasnivanja bračnog odnosa, tiče se postojeće ili buduće imovine i mora biti overen u sudu da bi imao pravno dejsto. Naš zakonodavac ne predviđa različite modele tih bračnih ugovora za koje bi se just married mogli opredeliti, dok, na primer, u Francuskoj postoji četiri-pet modela koji se nude supružnicima i koji mogu biti modifikovani u skladu s njihovim interesima i potrebama. "Po našem zakonu, supružnici koji se opredele za sklapanje bračnog ugovora moraju sami urediti svoje odnose. Recimo, mogu se sporazumeti da u toku trajanja bračne zajednice podjednako doprinose izdržavanju porodice i dece i učestvuju u troškovima domaćinstva, a što se ostalog tiče – svako za sebe", kaže profesorka Petrušić. Broj mogućnosti je praktično neograničen i istovetan je broju mogućih zloupotreba i manipulacija. Međutim, s obzirom na to da se ugovor overava u sudu, naša sagovornica smatra da klauzule ugovora koje stavljaju jednog od supružnika u nedoličan ili ponižavajući položaj neće biti moguće sprovesti u delo. Ali, šta ako nevesta pristaje na sve kako bi se udala za željenog princa, čak i ukoliko je njegov uslov za sklapanje braka da buduća mlada zauvek ostane lepa, vitka i mlada, 90-60-90?

"Ono čega se plašimo jeste uticaj patrijarhalne sredine. Na primer, u nekom malom mestu gde je još uvek sramota imati vanbračno dete, jedan partner može da pristane na sve uslove u pogledu sticanja imovinskih prava u toku braka. Zato treba razmišljati o tome kako edukovati supružnike o tome koje im mogućnosti stoje na raspolaganju, a tu će biti korisna pravna savetovališta pri nevladinim organizacijama, a verujem da će u i centrima za socijalni rad funkcionisati ovakve službe. Nama je potreban program sveobuhvatne edukacije supružnika ne samo u tom pogledu već i što se tiče obaveze izdržavanja", smatra profesorka.

SITNICE I KRUPNICE: Bračnim ugovorom može se regulisati, na primer, i status poklona, vrednih umetničkih dela, imovine koja ima neku porodičnu vrednost kao što je porodični nakit, imovine koja ima neku sentimentalnu vrednost… Mahom sitnice koje život znače kod običnog sveta koji je u braku jedva stekao stan. Međutim, ukoliko je jedan od partnera prilično imućan a njegove mogućnosti da doprinese bračnoj zajednici prevazilaze mogućnosti drugog supružnika, onda će bogataš uz pomoć veštog advokata sve to staviti na papir: ovo je naše, a ovo je samo moje, a ako me stvarno voliš i ne udaješ se za mene zbog novca, onda ćeš to i potpisati. Čist račun, duga ljubav (ili beše obrnuto?). Prema mišljenju stručnjaka, sklapanje bračnih ugovora je naročito važno zbog zaštite trećih lica sa kojima supružnici stupaju u poslovne odnose, posebno ako jedan od supružnika vodi sopstveni biznis. "Ne verujem da će se bračni ugovori masovno zaključivati, već mislim da će se supružnici ipak opredeljivati za ono što je zakonski režim. Naši ljudi veoma malo znaju o bračnim ugovorima i o tome kako mogu da ih urede, i verovatno će proći neko vreme dok advokati ne počnu da se bave time i da ponude modele. Nije lako sada sesti i urediti bračno-imovinske odnose", kaže dr Nevena Petrušić. Ako nema bračnog ugovora, važi zakonski režim i pretpostavka o jednakosti udela.

POSLE LJUBAVI: Postoji jedna zakonska novina koja bitno menja poziciju onoga koji će danas-sutra biti u prilici da dokazuje koliko mu pripada po bračnom osnovu i po osnovu sticanja zajedničke imovine. To je zakonska pretpostavka da su udeli supružnika jednaki. "Do sada je postojala norma koja je glasila da se utvrđuje doprinos svakog od supružnika i da se imovina deli srazmerno doprinosu u njenom sticanju. Naime, nepokretnost stečena u toku braka uglavnom se vodi na ime supruga, pa je stoga žena bila ta koja je morala da dokazuje da joj na ime doprinosa pripada određeni svojinski udeo na nepokretnosti. To je podrazumevalo da žena, s obzirom na to da se javlja u ulozi tužioca, mora da dokaže da je svojim radom doprinela sticanju imetka u braku. Sada, po novom zakonu, postoji norma o jednakosti udela – polazi se od toga da su ulozi jednaki, a onaj ko tvrdi suprotno mora da dokazuje istinitost te tvrdnje, svejedno da li je to muž ili žena", kaže dr Petrušić.

Takođe, u zakonu postoje nove odredbe vezane za izdržavanje. Po starom zakonu, izdržavanje se određivalo na neodređeno vreme, pod uslovom da supružnik ima pravo na izdržavanje, dok po novom zakonu izdržavanje traje maksimalno pet godina. "Očekuje se da će za to vreme supružnik rešiti svoje probleme. Praksa je, međutim, pokazala da se brakovi razvode i nakon proslave ‘srebrne’ ili ‘zlatne’ svadbe, pa je sasvim izvesno da se za pet godina ništa neće bitno promeniti u slučaju izdržavanog lica (70 godina, domaćica, nikad nije radila, radna sposobnost ravna nuli), i u tim slučajevima zakon pravi izuzetak i dopušta određivanja izdržavanja na neodređeno vreme", objašnjava naša sagovornica. U novom zakonu redefinisan je pojam vanbračne zajednice, odnosno pojam trajnosti vanbračne zajednice. Dakle, zakon ne zanima koliko dugo veza traje, već da li su partneri rešeni da ubuduće dele dobro i zlo. To koliko je dugo trajala veza pravno je irelevantno, bitna je namera oba partnera da zajednica dugo traje.

NASILNICI I ŽRTVE: Predbračni ili bračni ugovori, kako god ih nazvali, jesu privilegija bogatih i kao takvi nemaju mnogo veze sa stvarnošću u Srbiji. Odredbe novog zakona koje se odnose na nasilje u porodici mnogo su značajnije od zanimanja za "sponzoruše" i "bizmismene". Radna grupa Viktimološkog društva Srbije napravila je još 1998. godine Model pravne zaštite od nasilja u porodici u domenu krivičnog i porodičnog prava. S obzirom na to da se prvo menjao Krivični zakon Srbije, predlozi Viktimološkog društva su usvojeni i tako je nasilje u porodici predviđeno kao posebno krivično delo nasilja u porodici (čuveni član 118 a). Novinu koju donosi novi zakon o braku i porodičnim odnosima jeste institut porodično-pravne zaštite od nasilja u porodici.

"Zakonodavac je time izrazio stav da je nasilje u porodici zabranjeno i da svaki član porodice ima pravo na zaštitu od nasilja. Međutim, ova norma nije deklarativna s obzirom na to da su u jednom delu zakona regulisane mere: zabrana daljeg uznemiravanja žrtve, nalog nasilniku da se iseli iz stana, nalog da se žrtva vrati u stan ukoliko je izbačena, nalog nasilniku da se ne približava žrtvi do određene udaljenosti… Mera koju su predložile ženske grupe da se nasilnik podvrgne psihijatrijskom lečenju ili lečenju od alkoholizma nije prihvaćena", objašnjava profesorka Petrušić. Takođe, pojmom nasilja u porodici obuhvaćeno je ne samo fizičko nasilje već i svi oblici psihičkog zlostavljanja člana porodice, ugrožavanja sigurnosti, bezbednosti i povrede fizičkog i psihičkog integriteta i dostojanstva člana porodice. Prema rečima naše sagovornice, ovo je naročito značajno s obzirom na specifičnost nasilja u porodici: dešava se u omeđenom intimnom prostoru i ima transgeneracijsku transmisiju (u porodici u kojoj se dešava nasilje odrastaju buduće žrtve i nasilnici). Zbog toga je napravljen čitav sistem zaštite od nasilja u porodici koji će pratiti primenu ovog zakona u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu i Ministarstvom pravde – program edukacije za sudije, program jedinstvene primene ovog zakona, specijalizacije za sudije i drugi programi.

Usvajanjem ovog zakona poslata je snažna poruka nasilnicima – modre u licu nisu više u trendu u Srbiji. Ostaje nam još samo da priznamo gej brakove, i eto nas u EU-u. Prema mišljenju naše sagovornice, Srbija je daleko od toga bez obzira na svetski trend: "I druge evropske države su sukcesivno izjednačavale istopolna parnterstva kad su ocenile da je to potrebno. Na primer, Nemačka je tek 2002. godine pravno izjednačila istopolna partnerstva. Treba biti realan – ovaj zakon izražava stanje napredne svesti u Srbiji."

Nasilje i sudska praksa

Krivično delo nasilja u porodici bilo je predmet istraživanja 15 članica iz Ženske mreže koje su proučavale sve predmete nasilja u porodici u policiji, tužilaštvu i sudu u pet gradova u Srbiji. "Pokazalo se da ima dosta problema i da se različito tumače zakonske norme, počev od toga ko se smatra članom porodice i uživa porodično-pravnu zaštitu. Primera radi, sudija u Nišu članom porodice smatra isključiivo člana uže porodice iz bračne zajednice. Ali, tako ne misli sudija u Subotici i praktično na istom području imamo različite stavove. S druge strane, istraživanje je pokazalo da su to veoma neefikasni postupci, da izuzetno dugo traju i za ishod uglavnom imaju veoma blage kazne: uslovne osude i novčane kazne, dok je jedino u slučajevima teških telesnih povreda nasilniku određena kazna zatvora. Mi smatramo da je kaznena politika prema nasilnicima preblaga, a pokazalo se i da u tužilašvu često odvraćaju žrtvu koja je podnela krivičnu prijavu od namere da je sprovede do kraja, govore joj da se vrati, da razmisli da li to stvarno želi. Prosto kao da profesionalci nisu spremni, a često ni same žrtve nisu spremne da svedoče. Kad god žrtva odustane od krivičnog gonjenja, javni tužilac ne preduzima ništa da pribavi neke nove dokaze, i krivična prijava se odbacuje", kaže članica Ženskog istraživačkog centra iz Niša. Istraživanje je takođe pokazalo da postoji velik broj odbačenih krivičnih prijava i ocena da nema elemenata za krivično gonjenje. Prema rečima profesorke Petrušić, od momenta kad se prijavi nasilje u porodici do davanja izjave javnom tužiocu prođe toliko vremena da žrtva pod pritiskom okruženja odustane bez obzira na prvobitnu spremnost da prekine točak nasilja. Dok traje čitav postupak, žrtva nema nikakvu podršku društva – osuđuju je, ne veruju joj i umanjuju posledice koje trpi.


Porodični dom

U setu institucija kojima se regulišu bračni i porodični odnosi u okviru novog zakona, uvedena je još jedna novina – institucija porodičnog doma. Po starom zakonu sud je odlučivao o tome kojem će roditelju dete biti povereno na čuvanje i vaspitanje, ne zalazeći pri tom u imovinske odnose bivših supružnika. Po novom zakonu, sud će biti u mogućnosti da na zahtev roditelja koji čuva i vaspitava dete konstutuiše pravo stanovanja deteta sa roditeljem do njegove 18. godine života, čak i ako je stan isključiva svojina drugog roditelja. "Ovo je veoma važno rešenje u interesu deteta, zato što je razvod veoma dramatično iskustvo za dete koje često mora da menja mesto boravka, stan, školu, društvo… Takođe, prvi put u istoriji našeg prava imamo instituciju zajedničkog staranja o deci, i tom prilikom sudovi ocenjuju da li je taj sporazum u interesu deteta. Na taj način, dete će biti pošteđeno da bira između jednog ili drugog roditelja; a to je sa aspekta deteta najbolji model", ističe dr Petrušić.


Prava deteta

Kada je reč o dečjim pravima, po novom zakonu o braku i porodičnim odnosima dete ima čitav niz prava koja ranije nije imalo, poput prava da sa 15 godina samo odluči sa kojim će roditeljem živeti, koju će školu pohađati, da li će se podvrći nekom medicinskom tretmanu… Ono što je naročito značajno jeste što su u tekst zakona uvrštena sva prava predviđena Konvencijom o pravima deteta. Značajan set normi odnosi se na niz različitih procesnih prava deteta – Konvencijom o pravima deteta predviđena je dužnost države (suda) da obezbedi da dete izrazi svoj stav i mišljenje u svakom postupku koji se dotiče njegovog prava i interesa, kao i da se omogući da dete bude informisano i razume o čemu se radi u postupku. Takođe, sud je obavezan da sazna mišljenje deteta i dužan je da dete informiše o svim aspektima sudskog postupka. Te odredbe manifestuju stav da dete nije objekt, već subjekt u postupku, i da se uvek može pronaći primeren način da dete razume o čemu se radi.

Iz istog broja

In memoriam

Miodrag Milić – Mića doktor

Milan Nikolić, sociolog i politički analitičar

Feljton - "Atentat na Zorana", knjiga Miloša Vasića (2)

Slučaj Limes i posledice

Miloš Vasić

Beška

Guliver i most

Željko Naić

Ruski akademik, savetnik Putina, oslikava zadužbinu Cana Subotića

Oplenac na Ubu

Dragan Todorović

Portret savremenika - Ljubomir Tadić

Od disidenta do nacionalnog radnika

Vera Didanović

Mobilna telefonija

Kosovska veza

Tamara Skrozza

Vlada u izbeglištvu

Krajišnici, đe ćemo na prelo

Miloš Vasić

Lokalna samouprava

Bidža ponovo jaše

Jovana Gligorijević

Politički život

Partijska previranja

Milan Milošević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu