VREME BR. 1262 | 12. MART 2015.

Dualno obrazovanje 2

Dualno obrazovanje

Ne sporeći dobre mogućnosti koje koncept dualnog obrazovnog sistema u teoriji može da pruži, u našim uslovima on podseća na onaj vic o engleskoj travi. Hoće pridošlica da ima lep engleski travnjak, kupi seme, uradi šta treba, jednu godinu, drugu godinu, i nikako mu ne uspeva. Na kraju pita komšiju Engleza koji je njegov recept, a ovaj mu odgovori u stilu – sve je lako, malo zaliješ, malo podsečeš i tako pet stotina godina

Na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu, premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi deca "već u srednjoj školi trebalo da saznaju šta je to rad" i, u tom duhu, najavio uvođenje dualnog sistema obrazovanja u Srbiji 2016/2017. godine, a možda i ranije. Ovaj obrazovni koncept koji već postoji u nekim razvijenim zemljama kao što su Švajcarska i Nemačka, trebalo bi, kako reče premijer, da približi Srbiju modernom svetu. Sve zvuči lepo – u srednje stručne škole, a pre svega trogodišnje zanatske profile, bio bi uveden sistem po kojem učenici deo nedelje provode u školskim klupama, a ostatak u firmama, na praksi. Đaci bi dobijali za to i manju novčanu nadoknadu. Nakon tri godine, većina učenika bi ostala u firmama gde su već stekli iskustvo. Na taj način bi poraslo interesovanje za trogodišnje škole i zanate, smanjila bi se nezaposlenost, Srbija bi za korak bila bliže Švajcarskoj i svi srećni. Niko ne može opovrgnuti da je našim đacima potrebno više prakse, a Ministarstvo prosvete već ima podršku nemačkog GIZ-a (Nemačka organizacija za tehničku saradnju), te je pilot-projekat već krenuo. Šta, međutim, dualni obrazovni sistem podrazumeva, koji su problemi koji mogu da se jave ako bi se primenjivao "naširoko" i kuda plovi srpsko obrazovanje?

TAMO DALEKO: Dualno obrazovanje je naizgled veoma jednostavno – učenici tokom tri godine deo vremena provode u praksi, drugi deo u učionicama. Zahvaljujući stalnoj praktičnoj nastavi, đaci su, kada izađu iz škole, spremni za "stvarni svet". Poslodavci, firme-domaćini, tokom tog vremena upoznaju učenike, pa pošto postoji potreba za njihovim profilima, neke od svojih nekadašnjih praktikanata zaposle, a ovi su već obučeni da rade. U Nemačkoj je broj mogućih zanimanja, kada je reč u dualnom obrazovanju, oko 350, u Austriji i Švajcarskoj oko 250, dok mladi u Danskoj mogu da biraju između 120 profila. Postoje i određene specifičnosti – tako u Austriji mladi mogu da dobiju duplu diplomu, odnosno neko može istovremeno da završi zanat iz dve bliske oblasti: na primer za pekara i poslastičara. U Danskoj postoji polugodišnje opšte obrazovanje koje je obavezno za sve koji pohađaju dualne škole. Nezaposlenost mlade populacije u ovim državama je veoma niska.

Zbog tog rezultata dualnog sistema, on je poslednjih godina viđen kao tračak nade u ne tako svetloj svakodnevici pojedinih država. Nije srpski premijer prvi koji je najavio dolazak potpredsednika švajcarske vlade "kako bi nas naučio o sistemu obrazovanja". Otkad kriza potresa Evropu, interesovanje za dualno obrazovanje raste u pogođenim zemljama kao što su Grčka, Španija, Italija, Portugal… Traži se "magični štapić" za nezaposlenost mladih, a čak ni Brisel ni Vašington nisu ostali ravnodušni, kao ni zemlje Azije i Južne Amerike. Ipak, iz evropske prestonice je još pre koju godinu stiglo upozorenje – zemlje kao što su Nemačka i Austrija imaju dugu tradiciju u ovom konceptu i to je dobar način ulaganja u mlade. Međutim, reč je o veoma skupom sistemu čije je uvođenje nemoguće sprovesti u roku od nekoliko godina i koji zahteva ne samo preuzimanje velikih troškova na duži rok, već i prihvatanje koncepta na društvenom i kulturnom polju. Možda je to najjednostavnije okarakterisala predstavnica Nemačkog saveza sindikata (Deutscher Gewerkschaftsbund) Elka Hanak: "Smatrati dualno obrazovanje dobrim je veoma jednostavno. Uvesti ga je, međutim, veoma teško." Profesor ekonomije Erik A. Hanušek sa američkog Univerziteta Stenford nazvao je, u jednom članku, dualni obrazovni sistem – "tajni evropski recept", kritikujući ga zbog zapostavljanja opštih akademskih veština, (ne)održivosti usled promenljivih potreba ekonomije, kao i pojedinih dokaza koji idu u prilog tezi da, iako se njime omogućava rano zapošljavanje, oni koji su bili deo tog sistema, kasnije teže nalaze posao.

ENGLESKA TRAVA: Preduslovi dualnog obrazovanja su usklađenost privrede i obrazovanja, stabilna privreda, volja svih aktera da učestvuju, kao i nemala finansijska sredstva koja to podržavaju. Da bi se malo približila složenost ovakvog obrazovnog sistema i uključenost svih aktera, može se dati primer dualne visoke škole u Baden Virtembergu koju, prema podacima iz 2012, pohađa 28.000 studenata i koja sarađuje sa 9000 preduzeća i društvenih institucija u obrazovanju svojih polaznika.

U Danskoj postoji državni fond u koji sve privatne i državne firme, zavisno od broja zaposlenih, uplaćuju novac koji se onda koristi za podršku ovog sistema. Doprinos su dužne da daju i firme koje ne uzimaju praktikante u svoje redove. U Švajcarskoj je 2012. godine samo javni sektor za dualno obrazovanje izdvojio ravno 3,5 milijardi franaka, što je oko tri puta više od celokupnog najavljenog budžeta za prosvetu u Srbiji u 2015 (133 milijarde dinara).

Osim ovog finansijskog aspekta, kao izuzetno bitan segment ističe se partnerstvo države, privrede i obrazovnog sistema, sa naglaskom na usklađenost poslednja dva činioca. Kultura te saradnje ne može da se uspostavi dualnim sistemom, ona je preduslov da bi dualni sistem uspeo. Potreban je razvojni plan privrede na duge staze da bi se njemu saobrazio dualni obrazovni sistem. Ako privreda ne poseduje tu stabilnost, da je moguće predvideti da će u sledećih pet, deset godina biti potreban određen kadar u određenoj meri, onda se dolazi do klizavog terena – osposobljavanja mladih za zanate sa kojima neće imati gde da se zaposle. Dualni sistem sam po sebi ne rešava nezaposlenost mladih, on samo povećava mogućnosti zaposlenja u okruženju u kojem je procenjeno da će njihov posao biti tražen i potreban. Na švajcarskom primeru to izgleda ovako – dualno obrazovanje se planira i uređuje na kantonalnom nivou. U obzir se uzimaju strukturne promene, što podrazumeva dugoročne potrebe tržišta rada, ekonomske fluktuacije, demografski razvoj, mogućnosti preduzeća za obrazovanje mladih i, konačno, interesovanje samih mladih.

"Odnos obrazovanja i privrede je složeno pitanje koje se ne može rešiti jačanjem trogodišnjih obrazovnih profila. Potrebna je jasna strategija privrednog razvoja i racionalni plan kako bi se onda pokrenuli mehanizmi obrazovanja i nauke da podrže taj privredni razvoj", ističe za "Vreme" dr Ana Pešikan, upravnica Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Sličnog mišljenja je i naša sagovornica dr Gordana Zindović Vukadinović, profesorka pedagogije sa Beogradskog univerziteta, u penziji: "Da bi ideja dualnog obrazovanja, koja je po sebi dobra, uspela u praksi, potrebno je da imate ne samo škole, već i drugu stranu, onu koja te đake prima, i da su te dve stvari usklađene. Naše fabrike ne rade, naša privreda ne može da iskaže svoju potrebu za kadrovima jer nije sigurno da će za nekoliko godina ti kadrovi zaista i biti potrebni. Nemamo opremu, nemamo nastavnike praktične obuke, kako se to nekada zvalo. Ovde je previše toga ad hoc, a i same reforme su takve."

Ne sporeći dobre mogućnost koje ovaj koncept u teoriji može da pruži, u drugačijim uslovima on pomalo podseća na onaj vic o engleskoj travi. Hoće pridošlica da ima lep engleski travnjak, kupi seme, uradi šta treba, jednu godinu, drugu godinu, i nikako mu ne uspeva. Na kraju pita komšiju Engleza koji je njegov recept, a ovaj mu odgovori u stilu – sve je lako, malo zaliješ, malo podsečeš i tako pet stotina godina. Jednostavno, dualno obrazovanje ima tradiciju i uspeh u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji i Danskoj. Postavlja se pitanje da li su oni uspešni i imaju niži nivo nezaposlenosti mladih samo zbog primene dualnog obrazovanja ili je ovaj koncept mogao tako dobro da uspe i da pruži rezultate baš zato što te zemlje imaju stabilnu privredu.

STRATEGIJA: Vlada Srbije je donela Strategiju o obrazovanju 2012. godine, koja, do donošenja nekog novog dokumenta, obavezuje Ministarstvo prosvete u njegovom budućem delanju. Pitanje je koliko je sistem dualnog obrazovanja u skladu sa Strategijom. "Ceo trend kojem se teži u dualnom obrazovanju je u nesaglasju sa Strategijom o obrazovanju", smatra dr Ana Pešikan, jedan od autora pomenute Strategije. Ona ističe nekoliko aspekata koji idu u prilog tome. Koncept doživotnog učenja, naveden u Strategiji, nimalo se ne podstiče jačanjem zanatskih, trogodišnjih profila. Naprotiv, on đake uglavnom osposobljava samo za jedan, konkretan posao. Takođe, kako naglašava dr Pešikan, u ovdašnjem obrazovnom sistemu je potrebno posvetiti dosta pažnje opštem obrazovanju u srednjim stručnim školama jer poslodavci traže osobu koja je u stanju da nastavi da uči, da se "reprogramira", koja poseduje fleksibilnost i može da se nosi sa promenama. Svakako da opšti predmeti u stručnim školama treba da budu "krojeni" prema profilima, te da neće biti jednako zastupljeni u svim školama, ali oni su kao takvi neophodni da bi građani mogli dalje da se doškolovavaju, bili spremni da menjaju profile i, kako je već pomenuto, doživotno uče i napreduju, a trogodišnji profili to ne omogućavaju. "Jednostavno, steći sistem znanja i učenja nije isto što i naučiti set operacija", zaključuje dr Ana Pešikan, ističući da ako se od građana stalno zahtevaju inovacije i pametan razvoj, to se može postići ojačavanjem obrazovanja, a ne ojačavanjem trogodišnjih obrazovnih profila. Takođe, ne sme se prenebregnuti da najveći broj nezaposlenih u Srbiji čine oni koji imaju završenu srednju školu. Postoji bojazan da bi se dualnim sistemom uvećao taj broj.

Obe sagovornice "Vremena" strahuju od još jedne stvari ukoliko sistem dualnog obrazovanja zaživi, a to je reprodukcija socijalnih slojeva i produbljivanje društvenih razlika. Ovo bi se ogledalo u tome da bi najverovatnije samo najsiromašniji upisivali ovakve škole, umesto da im se pruži mogućnost da nastave školovanje kroz izgradnju studentskih domova, menzi i druga rešenja koja ih ne bi "terala" da stanu na trogodišnjoj školi.

KUD PLOVI OVAJ BROD: Naša prosveta podseća na večito gradilište, gde se od silne gradnje, ne dovrši nijedna zgrada. To nije tako poslednjih nekoliko godina, već mnogo duže. "Nismo nijednu stvar doveli do kraja. Inkluzija, profesionalni razvoj nastavnika… Sve je to ostalo nedovršeno, na papiru. Inkluzija je zatekla nespremne i nastavnike i roditelje i decu. Od profesionalnog razvoja nastavnika ostali su sertifikati sa dvodnevnih seminara koji nisu doveli do pravog usavršavanja", kaže dr Gordana Zindović Vukadinović, sećajući se jedne francuske poslovice – reforme prolaze, škole ostaju. Po njenom mišljenju, za ovdašnje obrazovanje može biti kobna godinama prisutna fasciniranost vladinih službenika koji se vrate sa putovanja po svetu, dođu sa gotovim rešenjima, ne obraćajući pažnju na to da mi nemamo mogućnosti za mnoga od tih rešenja. "Obrazovanje je socio-kulturno uslovljeno. Drugim rečima, nijedna ideja nije dobra za određenu sredinu ako nisu proučeni svi uslovi. Istina jeste da prakse nedostaje, ali gde ćemo slati sve te mlade na obuku? Ne možemo stalno eksperimentisati sa živim ljudima", zaključuje dr Gordana Zindović Vukadinović.

Nema potrebe ponavljati da je obrazovanje stub društva, kao ni podsećati se činjenice da je Srbija po odlivu mozgova među "najboljima" u svetu.

Dr Gordana Zindović Vukadinović ističe potrebu za politikom nastavnog kadra, kao i neophodnost dobrog nastavnog kadra. "Kada se imaju kadrovi, lakše je podići nivo obrazovanja. Naše reforme su se prečesto bavile formom, organizacijom, a premalo metodom, suštinom. Ne možete napredovati bez dobrog nastavnog kadra, ključ je u promeni obrazovanja nastavnika na univerzitetskom nivou."

Dr Ana Pešikan zaključuje: "Dualni sistem obrazovanja nije rešenje za razvoj Srbije. Nama treba noseća i udarna snaga, obrazovana i profesionalna elita društva, a ne zanatski kadar. Takođe, potrebno je osposobiti učenike za ono što savremeni svet traži. Rezultati na PISA testovima pokazuju da mi našim đacima nismo dali znanje i veštine da se nose sa životom. Mi smo Strategijom o obrazovanju predvideli rast visoko obrazovanih, jer je neophodno podići nivo obrazovanja u Srbiji."

Kada su se svojevremeno iz vrha SAD začule pohvale na račun nemačkog dualnog sistema obrazovanja, novinar jednog poznatog nemačkog dnevnog lista je samozadovoljno zaključio da ni Obama ni južni susedi neće ništa uspeti sa "copy&paste" obrazovnom politikom. Istini za volju, iz ovdašnjeg Ministarstva je ovih dana isticano da će se dualni sistem prilagoditi ovdašnjim uslovima, a ne samo slepo preslikavati. Međutim, možda bi bilo bolje da se obrazovni prioriteti prilagode ovdašnjim uslovima, a ne samo "pozajmljeni" koncepti.

Iz istog broja

VREME 308 . 14. septembar 1996.

Dragiša Pavlović (1943-1996)

Milan Milošević

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Izjava mog ministra

Jug Grizelj

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Srbija u poslednjoj jednopartijskoj nedelji

MILAN MILOŠEVIĆ, ROKSANDA NINČIĆ, FLIP MLADENOVIĆ i STOJAN CEROVlĆ

VREME | BR. 407 | 8. AVGUST 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Oficirke

Dr Mile Bjelajac Izbor: Milan Milošević

VREME 409 | 22. avgust 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Ravnogorke

Bojan B. Dimitrijević Izbor: Milan Milošević

VREME BR. 12 | 14. JANUAR 1991.

Jug Grizelj (1926-1991)

ŽIVORAD KOVAĆEVIĆ

Vreme br. 29 • 13. maj 1991.

U boj u boj, za narod svoj

BORKA PAVIĆEVIĆ

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Milan Milošević i ekipa izveštača Vremena

VREME 323. 28. decembar 1996.

Dve Srbije u jednom gradu: Sloba u toplom zecu

Milan Milošević s Pericom Vučinićem i Urošem Komlenovićem

VREME BR. 281. 9. MART 1995.

Srbija u razbijenom ogledalu: U mesecu mau kad ruže cvetau

Milan Milošević

VREME BR. 77. 13 APRIL 1992.

Promeniti nešto, da bi sve ostalo isto

Milan Milošević

VREME BR 280. 2. MART 1996.

Siromaštvo: Žene jedu poslednje

KATERINA BERTINI

VREME BR. 280. 2. MART 1996.

Hrvatska: HDZ protiv svih – Strah od pokojnice

JELENA LOVRIĆ

VREME BR 289. 4. MAJ 1996.

Taras Kennauner: Odgovor Nebojši Popovu – Pismo srpskom prijatelju

Taras Kermauner, Nebojša Popov

VREME BR 254. 4. SEPTEMBAR 1995.

Krunski svedok: Ivan Stambolić – “Put u bespuće”

Slobodan Inić, pripremila Roksanda Ninčić

VREME BR. 261. 23. OKTOBAR 1995.

Pouke jedne knjige: Društvena nemoć

SLOBODAN INIĆ

VREME BR. 256. 18. SEPTEMBAR 1995.

Iz ličnog ugla: O ilizijama i novcu

Branko Milanović

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Idu dani: Srbija se vraća kući

BRANKO BALETIĆ

VREME BR. 289. 4. MAJ 1996.

Nojeva politika

LASLO SEKELj

VREME BR. 283. 23. MART 1996.

Neopreznosti stručnjaka

Vladan A. Vasilijević

VREME BR: 323. 28. DECEMBAR 1996.

Politički autizam

MILENKO KARAN

VREME 323. 28. DECEMBAR 1996.

REAGOVANJA: Žrtve bez prava

Miodrag Milić, Konstantin Obradović

VREME BR. 255. 11. SEPTEMBAR 1995.

UVODNIK – Užas i nada

VESNA KRMPOTIĆ

VREME BR. 290. 11. MAJ 1996.

Iz ličnog u gla: Zenit naše istorije

Radomir Konstantinović

VREME BR. 23. 1. APRIL 1991.

DOKUMENTI VREMENA: Događaji pred 27. mart

Mihailo KonstantinovIć

VREME BR. 357. 23. AVGUST 1997.

Dokumenti: Epistola – Strah i nada, Zemun 1997.

Priredio: Milan Milošević

VREME 331. 22. FEBRUAR 1997.

Intervju: dr Stojan Babić – Pištalike za novu vladu

ZMAGOSLAV HERMAN

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Gmizaće dok se ne usmrde

Koča Popović, priredio Gojko Tešić

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Evropski duh

Gojko Tešić

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.

Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo

Priredio: Milan Milošević

VREME BR. 12. 14. JANUAR 1991.

Marko Nikezić (1921 – 1991)

Zoran Jeličić

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Što Srbin zamera Slovencu

Miljenko Jergović

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Gazimestansko otrežnjenje

Tibor Varadi

VREME BR. 287. 20. APRIL 1996.

Iz stručnog ugla: Savezna vlada protiv guvernera

Miroljub Labus

VREME BR. 5. 26. NOVEMBAR 1990

Šta mi se događa: Nacionalno nepodoban

Ranko Munitić

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

Andrija Čolak

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

VREME BR. 298. 6. JUL 1996.

Širenje “srpske istine”

MlODRAG STANISAVLjEVIĆ

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Intelektualci i protest – Moralni delikti

Mirjana Miočinović

VREME | 288 |27. APRIL 1996.

Iz ličnog ugla – Sudbina igrača

Miloš Mišović

VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1991.

SVET I MI – Velika prilika znatna konfuzija

DRAGIŠA BOŠKOVIĆ

VREME | BR. 45 | 2. SEPTEMBAR 1991.

INTERVJU – Milovan Đilas

Dimitrije Boarov

VREME BR. 441 | 19. jun 1999.

KRAJ RATA – Povlačenje,13 dana pre Vidovdana

Nenad Lj. Stefanović

VREME 382| 16. MAJ 1998.

Stav: Univerzalna sve- ili ne-znalica

SERGIJE LUKAČ

VREME br. 245 | 16. NOVEMBAR 1996.

Televizija i demokratija – Hipnotisani u Bastilji

Milan Milošević

VREME BR. 279. | 24. FEBRUAR 1995.

Direktan prenos zatvaranja

Milan Milošević

VREME BR.1119 | 14. JUN 2012.

Protokoli i njihove poruke

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.876 | 18. OKTOBAR 2007.

Ko mi je stavio bombe na prozor?

Dejan Anastasijević

VREME BR.709 | 5. AVGUST 2004.

Duša

Aleksandar Ćirić

Vreme 476| 19. februar 2000.

Špageti-egzorcizam

Frano Cetinić

VREME BR.1081 | 22. SEPTEMBAR 2011.

Između Meke i Brisela

Safeta Biševac

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Stvarno i moguće

Milan Milošević

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Izbori, pobednici i poraženi – Uzdanje u glupost

Stojan Cerović

VREME BR. 500 | 5. AVGUST 2000.

Vic

F. Š

VREME |BR. 1106 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR. 690. 25. MART 2004.

Kosovo, 17. mart 2004.

Milan Milošević, Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1266 | 9. APRIL 2015.

Slučaj helikopter – Politička anatomija tragedije

Miloš Vasić

VREME BR.1315 | 17. MART 2016.

Neuhvatljiva lakoća glume i života

Đorđe Matić

VREME BR.1310. | 11. FEBRUAR 2016.

Intervju Vremenu – NATO nema alternativu

Sonja Ćirić

VREME BR.948 | 5. MART 2009.

Na stubu čitanosti

Ivana Milanović Hrašovec

Vreme 477, 26. februar 2000.

Strah i vika

Milan Milošević

VREME BR.645 | 15. MAJ 2003.

Drajfus bez Emila Zole

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.899 | 27. MART 2008.

Kuća časti

Prvoslav Karanović

VREME BR.363 | 2. OKTOBAR 1997.

Mahmurluk

Miloš Vasić

VREME BR.834-835 | 28. DECEMBAR 2006.

Mirni dani puni istorije

Milan Milošević

VREME BR.1082 | 29. SEPTEMBAR 2011.

DŽ. M.

Ajla Terzić

VREME BR.1091 | 1. DECEMBAR 2011.

Sećanje na bolji život

Dimitrije Boarov

VREME BR.57 | 25. novembar 1991.

Vukowar

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR.973 | 27. AVGUST 2009.

Kao ptica na žici

Zoran Paunović

VREME BR 634. 27. FEBRUAR 2003.

Bagzi uči da vozi

Jovan Dulović, Dejan Anastasijević

VREME BR 563. 18. OKTOBAR 2001

Karići, Bogoljub i braća

Dragoslav Grujić

Vreme broj 510, 12. oktobar 2000.

Veliki preokret

Milan Milošević sa izveštačima "Vremena"

VREME BR.507 | 21. SEPTEMBAR 2000.

Toma

Uroš Komlenović

VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006.

Španija u srcu

Milo Petrović, potpredsednik Udruženja španskih boraca 1936–1939. i prijatelja

VREME BR 997 | 11. FEBRUAR 2010.

Vehabije u bivšoj Jugoslaviji

Momir Turudić

VREME BR.1140 | 8. NOVEMBAR 2012.

Suđenje seizmolozima iz Akvile

Slobodan Bubnjević

VREME BR.883 | 6. DECEMBAR 2007.

Zabranite fudbal

Aleksandar Ćirić

VREME BR.520 | 20. DECEMBAR 2000.

Pobuna

Zoran B. Nikolić

VREME BR.1125 | 26. JUL 2012.

San o izlasku iz večite krize

Dimitrije Boarov

VREME BR.1283 | 6. AVGUST 2015.

“Oluja”, 20 godina posle – Priča moje majke

Mirko Rudić

VREME BR.1181 | 22. AVGUST 2013.

Hrvatska teroristička emigracija i UDBA

Miloš Vasić

VREME BR.1121 | 28. JUN 2012.

Eksplozivno leto i posledice

Filip Švarm

VREME BR.44 | 26. AVGUST 1991.

Svet nije stao u Moskvi

Hari Štajner

VREME BR.152 | 15. SEPTEMBAR 1993.

Banjalučka pobuna– Država bez hleba

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR. 245. 3. JUL 1995.

Eksplozija u „Grmeču”

Dejan Anastasijević

VREME BR.987 | 3. DECEMBAR 2009.

Zatvori u Srbiji – Samica za troje

Ivana Milanović Hrašovec

VREME BR.1139 | 1. NOVEMBAR 2012.

“Vreme” kod gospodina Palme – Dan otvorenih vrata u Jagodini

Dragan Todorović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Zamiranje smeška

Stojan Cerović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Kraj druge Jugoslavije

Roksanda Ninčić

VREME BR.9 | 24. DECEMBAR 1990.

Slovenija i plebiscit – San o samoći

Vojko Flegar

VREME BR.323 | 28. DECEMBAR 1996.

Težak šok

Stojan Cerović

VREME 14. DECEMBAR 1996.

Duga igra živaca

MILAN MILOŠEVIĆ, DOKUMENTACIONI CENTAR „VREME"

VREME BR.1271 | 14. MAJ 2015.

Čovek od milijardu dolara

Aleksandar Ostojić

VREME | BR 1321. 28. APRIL 2016.

Priča o Muhamedu Aliju

Stanko Cerović

VREME BR.1087 | 3. NOVEMBAR 2011

Beograd – Novi Pazar, via Istanbul

Jelena Jorgačević

VREME BR.688 | 10. mart 2004.

Nezaštićeni svedok

Ljubomir Živkov

VREME BR.117 | 18. januar 1993.

Velika čistka

Uroš Komlenović

VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008.

Krimski Tatari – egzodus i povratak

Momir Turudić

VREME | BR 1220 | 22. MAJ 2014

Svedočanstvo: Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

Zločin, bez kazne

Filip Švarm

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

O rušenju Ferhadije

VREME BR.509 | 5. OKTOBAR 2000.

Srbija u štrajku

Branka Kaljević

VREME BR.9 i BR.11 | 23. DECEMBAR 1990. – 7. JANUAR 1991.

Država pod sumnjom

Priredio M. M

VREME BR.318 | 23. novembar 1996.

Pobuna demokratske Srbije

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1115 | 17. MAJ 2012.

Sve naše krađe

Ivana Milanović Hrašovec i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.166 | 27. DECEMBAR 1993.

Ko je kako prošao

IVAN RADOVANOVIĆ

VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015.

Kako se sećati zločina

Ivan Ivanji

VREME BR.955 | 23. APRIL 2009.

Zdravstveni karton mršave boginje

Slobodan Bubnjević

VREME BR.614 | 10. OKTOBAR 2002.

Jaka frustracija, dobra muzika

NENAD ČANAK

VREME BR.1313 | 3. MART 2016.

Sudbina kapetana Buzova

Dejan Anastasijević

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Dačić u haremu

Dragoljub Žarković

VREME BR.576 | 17. JANUAR 2002.

Na večeri s predsednicima

Dragoljub Žarković

VREME BR.787 | 2. FEBRUAR 2006.

Uspomene i drugi demoni

Maja Uzelac

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Čovek koji završava posao

Jelena Jorgačević

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Dirigovana navigacija smrti i pravde

Tatjana Tagirov

VREME BR.1272 | 21. MAJ 2015.

Ova ne e na arno

Siniša Stanković

VREME BR.1070 | 7. JUL 2011.

Zašto Srbija nema antifašistički praznik

Jovana Gligorijević

VREME BR.729 | 23. DECEMBAR 2004.

Car

D.Ž

VREME BR.1203 | 23. JANUAR 2014.

Država zavere ćutanja

Miloš Vasić

VREME BR.1216-1217 | 24. APRIL 2014.

Hrvatska i srpska primena dve verzije istorijskog revizionizma

Lino Veljak

VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.

Karika koja nedostaje

Nebojša Popov

VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010.

Ordenje deljeno kao đinđuve

Slobodan Kostić

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Milan Milošević, Andrej Ivanji, Biljana Vasić

VREME BR.1093 | 15. DECEMBAR 2011.

Put za istok

Jovana Gligorijević

VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.

Teret teške industrije

Dimitrije Boarov

VREME BR.844 | 8. MART 2007.

Musliman, Jugosloven i levičar

Dragoslav Grujić

VREME BR.1078 | 1. SEPTEMBAR 2011.

Predizborne uvrede i podmetanja

Tatjana Tagirov

VREME BR.1116 | 24. MAJ 2012.

Ispovest članova biračkog odbora

Radmilo Marković

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Vlast pod prismotrom

Miloš Vasić

VREME BR.1056 | 31. MART 2011.

Uhvati dan

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012.

Hronologija opsade Sarajeva

VREME BR.1106 | 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR.1273 | 28. MAJ 2015.

Put za Palmiru

Momir Turudić

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Osujećeni poverioci u stečaju

Milan Milošević

VREME BR.439 | 20. MART 1999.

Che sara – sara

Roksanda Ninčić

VREME BR.437 | 6. MART 1999.

Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške

Milan Milošević

VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Tamara Skrozza

VREME BR.247 | 17. JUL 1995.

Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom

Olivera Milosavljević, "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti

VREME BR.1095-1096 | 28. DECEMBAR 2011.

Četvrti svet

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Tragedija u magli politike

Miloš Vasić

VREME BR.637 | 20. MART 2003

Posle Đinđića

Stojan Cerović

VREME BR.916 | 24. JUL 2008.

Doktor Radovan i gospodin Dragan

Jovana Gligorijević, Jasmina Lazić, Marija Vidić

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Testament Zorana Đinđića

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Milan Milošević

VREME BR.1054 | 17. MART 2011

Uvod u kraj sveta

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1053 | 10. MART 2011.

Kako je bilo i urbane legende

Miloš Vasić

VREME BR.1211 | 20. MART 2014.

Kraj petooktobarske Srbije

Zora Drčelić

VREME BR.1220 | 22. MAJ 2014.

Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.1059 | 21. APRIL 2011.

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Milan Milošević i grupa autora

VREME BR.533 | 22. MART 2001.

Predlog dogovora o državnom cilju

Zoran Đinđić

VREME BR.633 | 20. FEBRUAR 2003.

Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag

Miloš Vasić

VREME BR.1193 | 14. NOVEMBAR 2013

Propast našeg Mercedesa

Zoran Majdin

VREME BR.1104 | 1. MART 2012.

Pesma nas je održala

Jovana Gligorijević

VREME BR.1000 | 4. MART 2010

Mesec mart u Srbiji

Momir Turudić

VREME BR.739 | 3. MART 2005.

Partijska previranja

Milan Milošević

VREME BR.650 | 18. JUN 2003.

Dokumenti o nastanku imperije Pinka

Dejan Anastasijević

VREME BR.1103 | 23. FEBRUAR 2012

Čudo neviđeno

Sonja Ćirić

VREME BR.791 | 2. MART 2006

50%

D. Ž

VREME BR.1024 | 19. AVGUST 2010.

Šta Sretko zna, šta nagađa, a šta folira

Miloš Vasić

VREME BR.1123 | 12. JUL 2012.

Svako za sebe, svi za šerijat

Momir Turudić

VREME BR.910 | 12. JUN 2008.

Čudesni svet koalicija

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu