Osveta zaJovanjicu: Slučaj načelnika Slobodana Milenkovića i njegovih inspektora

Državni progon IV odeljenja 2

AMBLEM KOJI SVE GOVORI: Vrata IV odeljenja za borbu protiv droge beogradske policije

foto: privatna arhiva

Državni progon IV odeljenja

Na zahtev tužiteljke, obojica inspektora za borbu protiv droga beogradske policije poslata su u pritvor Okružnog zatvora u Beogradu. Dočekani su uz urlike i pretnje stotine pritvorenika: “Ubićemo vas... Zlostavljaćemo vas i porodice... Gde vam je Senta, gde je Senta... Sad ste na našoj teritoriji...” U isto vreme, prema saznanjima “Vremena”, uhapšenim inspektorima daju vodu iz prljavih posuda za hranu, a zatvorska straža im poručuje “ne garantujemo vam bezbednost”

U nedelju 23. oktobra, direktor BIA Bratislav Gašić imenovan je za novog ministra srpske policije. Dva dana kasnije MUP i Više javno tužilaštvo imali su prvu akciju kojom su se pohvalili medijima: uhapsili su dvojicu inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije.

Uhapšeni policajci Milan Isakov i Miloš Knežević sumnjiče se za krivična dela zlostavljanje i mučenje, zloupotrebu službenog položaja, kao i nanošenje teških telesnih povreda dvojici oštećenih. Kako je saopštilo Više javno tužilaštvo u Beogradu, sumnja se da su inspektori, zajedno sa za sada nepoznatim policijskim službenikom, 28. septembra oko 23 časa, odvezli službenim vozilom i sastali se sa oštećenima B.H. i M.M. na nekategorisanom putu koji vodi ka Višnjičkoj ulici, pa je B.H. predao inspektoru Isakovu tri nargile koje su od njega iznajmljivali.

Prema saopštenju Višeg tužilaštva, Milan Isakov im je onda, kako se sumnja, zatražio da mu predaju i 13.000 dinara koje je tvrdio da mu duguju, što su oni odbili. Osumnjičeni im je pokazao službenu legitimaciju, a potom su legitimisali oštećene, vezali ih lisicama i tukli rukama i nogama po glavi i telu, nanevši im teške telesne povrede.

Ovo saopštenje liči na jedno od mnogih kada policajci na nedoličan način rešavaju privatne probleme, i zbog toga bi trebalo da snose konsekvence, što je veoma retko. Javnost obično za takve akcije Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije ni ne sazna. Još češće je da niko od nadležnih zbog takvih prijava građana i ne reaguje. Čak i kada se u javnosti pojave video-snimci prebijanja građana ili svedočenja oštećenih, kao po pravilu tužilaštvo i policija sve ignorišu. Ukoliko zbog snažnog pritiska javnosti moraju da reaguju, tada se obično radi na zataškavanju slučaja, koji ne dobija epilog.

Međutim, pošto je reč o inspektorima koji su učestvovali u razotkrivanju slučaja “Jovanjica” i hapšenju vlasnika imanja Predraga Koluvije, sve je dobilo drugu, gotovo svemirsku dimenziju. Prorežimski tabloidi su čitav slučaj predstavili kao hapšenje nekog klana, gotovo prepisujući detalje iz optužnica okrivljenih za serijska ubistva, te su se utrkivali s naslovima: “Sentini (načelnik odeljenja) inspektori seku prste i noseve”, “Prete silovanjem oklagijom”…

Naravno, obavezna ilustracija tih tekstova bila je fotografija potpisnika krivične prijave protiv Koluvije, upravo načelnika Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodana Milenkovića (nadimak Mali Senta).

PRIJAVA KAO OSVETA POLICAJCIMA?

Kada se analizira krivična prijava, kao i iskazi protiv inspektora Milana Isakova i Miloša Kneževića, u koje je nedeljnik “Vreme” imao uvid, i ona obiluje ozbiljnim nelogičnostima. Naime, detalji iz istrage otvaraju više pitanja nego što daju odgovore. Sporni događaj, kako se navodi, zbio se 28. septembra 2022. godine. Oštećeni tvrde da im je pukla bubna opna i da imaju dislokaciju nosa. Za obe povrede karakterističan je jak i trenutan bol. Nejasno je zašto su tek nekoliko dana kasnije, tačnije 2. oktobra, oštećeni išli kod lekara? Majka jednog od oštećenih je radiolog – kako je tek posle nekoliko dana uočila te povrede? Nejasno je i zašto se pomenuta majka, pre zvaničnog prijavljivanja slučaja, najpre sastala sa svojim prijateljem, visokim funkcionerom beogradske policije koji je jedan od pretendenata za mesto direktora policije i koji je već pokušavao da raznim nalozima za premeštaj rasformira Četvrto odeljenje. I naposletku, zašto je sporni događaj prijavljen policiji tek 4. oktobra, dakle gotovo nedelju dana kasnije.

Kako nedeljnik “Vreme” saznaje, tužilaštvo je imalo uvid u telefonsku komunikaciju jednog od oštećenih i policajca Milana Isakova iz koje se zaključuje da je reč o poznanicima koji su se i porodično družili i viđali. Pa zašto bi onda tokom prijavljenog događaja Isakov svom poznaniku pokazivao policijsku legitimaciju i predstavljao mu se kada se već poznaju? I zašto bi inspektori, koji su od otkrivanja slučaja “Jovanjica” pod lupom javnosti, ali i redovnom, a nelegalnom pratnjom BIA, sebi dozvolili incident za čitavih 13 hiljada dinara?

I ako jesu načinili takav incident, kako to da se time bavi koruptivno odeljenje Višeg javnog tužilaštva? Isto ono tužilačko odeljenje koje proganja i načelnika Milenkovića pokušavajući da sazna ko su njegovo izvori. Kako antikorupcijskim tužiocima nije zanimljivo ko je rušio u Savamali, ili kako se bogate funkcioneri MUP-a i kako kupuju nekretnine vredne više miliona evra, ali su se upregli svim silama da otkriju poreklo i sve okolnosti oko 13 hiljada dinara?

HAPSI INSPEKTORE, CILJAJ NAČELNIKA

Obojica uhapšenih inspektora u javnosti su se prvi put pojavili baš ovog leta, kada je načelnik Milenković odlazio u Palatu pravde zbog poziva istog tužilaštva. Više javno tužilaštvo tada je punu veru poklonilo bivšoj državnoj sekretarki i okrivljenoj da je zataškavala dokaze za Belivuka i druge kriminalce Dijani Hrkalović, koja je, odmah po izlasku iz pritvora, izašla pred kamere i načelnika Milenkovića nazvala “narko-dilerom koji je montirao ‘Jovanjicu’”. Inspektori Isakov i Knežević su ga tada štitili, kao kolege. Zašto? Zato što na prijave da je deo bezbednosnih službi naručio kriminalizaciju, a zatim i ubistvo Slobodana Milenkovića i šefa operative Četvrtog odeljenja Dušana Mitića, kao odmazdu za slučaj “Jovanjica”, niko prstom nije mrdnuo ni od policajaca, ni od tužilaca već ravno godinu dana.

Obojica inspektora su saslušavana skoro 24 sata. Iskaze su prvo davali u Sektoru unutrašnje kontrole. Ni manje ni više, tada je u SUK, kako bi nadgledao čitav postupak, došao lično šef Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović. Poprilično neobično angažovanje za jednog šefa najvišeg tužilaštva u prestonici.

Inače, isti taj Sektor unutrašnje kontrole “pravio se mrtav” kada je pre nekoliko nedelja dobio službenu belešku upravo od uhapšenih inspektora da imaju saznanja da im se spremaju fingirani slučaj i hapšenje. Da su sve ovo očekivali, ukazuju i izjave policajaca pred pravosudnim organima, pošto su uhapšeni:

“Znali smo da nam nešto nameštaju. Svi su to znali u MUP-u. Nas hapse da bi nas kaznili zato što smo čuvali Milenkovića od dela države i kriminalaca. Nismo mi ništa uradili što ima veze sa našim poslom. Ovo je privatni odnos koji se sada samo zbog Jovanjice teatralizuje. Da li znate ijedan slučaj da se neko hapsi na osnovu lekarskog uverenja starog četiri ili pet dana? Mi smo ponosni zato što smo deo tima koji se bori protiv kriminala, ali znamo da smetamo jer nećemo da lažemo za potrebe da se Milenković kriminalizuje.”

JOVANJICA, TUŽIOCI, POLICAJCISPISAK POŠTEĐENIH I PROGONJENIH

Usred noći, inspektore je saslušavala tužiteljka Jelena Stevančević da bi naposletku završili kod sudije za prethodni postupak koji im je, već u zoru, na zahtev tužiteljke, odredio i pritvor. Saslušavanja noću nisu dozvoljena po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i dešavaju se samo kada je u pitanju hapšenje velikih organizovanih kriminalnih grupa ili, kao što sada vidimo, kada su u pitanju inspektori Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije.

Kako nedeljnik “Vreme” saznaje, u jednom momentu u Palati pravde odvijala se prava groteska. Kada je jedan od uhapšenih inspektora pitao tužiteljku Stevančević da li sme, ukoliko ode u pritvor, da sa sobom ponese i lek za dijareju, koji mu može davati i sudska straža jer ima problem sa heliko bakterijom, ona je odskočila zajedno sa stolicom i rekla: “Nedozvoljene supstance, odakle vam to? Pisaću vam potvrdu o privremeno oduzetim predmetima.”

I napisala je tu potvrdu, koja se obično piše tokom hapšenja kada se kod osumnjičenih pronađu droga ili oružje. Oduzete tablete za dijareju ostale su na stolu tužiteljke Stevančević.

Zanimljiv je podatak da tužiteljka Jelena Stevančević, iako jedna od najboljih studentkinja Pravnog fakulteta, godinama nije napredovala u službi. Nažalost, od proseka se u Srbiji neretko više ceni poslušnost. Ipak, Stevančevićeva je odnedavno u antikorupijskom timu Višeg javnog tužilaštva. Iako bi taj sektor trebalo da bude rezervisan za najiskusnije tužioce, Stevančevićeva je do sada najviše iskustva stekla radeći skoro deset godina kao asistentkinja baš tužioca koji je podigao dve optužnice za Jovanjicu, Saše Drecuna.

Podsetimo, Drecunu je taj predmet dodeljen samo nekoliko dana pošto je iz Višeg tužilaštva upućen u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Primetno je da je tužilac Drecun zbog slučaja “Jovanjica” mesecima bio na meti režimskih tabloida zajedno sa policijskim inspektorima koji su i uhapsili Koluviju. Međutim, tužilac Drecun je iznenada “ostavljen na miru”, a progon se nastavio samo ka načelniku Milenkoviću i inspektorima koje predvodi. Spekuliše se da je šef Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović, na preporuku i molbu Drecuna, postavio Jelenu Stevančević na trenutnu poziciju sa koje sada razrešava moguće slučajeve korupcije od 13 hiljada dinara.

PRAVDA ZA NARKODILERE

Na zahtev tužiteljke, obojica inspektora za borbu protiv droga beogradske policije poslata su u pritvor Okružnog zatvora u Beogradu. Dočekani su uz urlike i pretnje stotine pritvorenika: “Ubićemo vas… Zlostavljaćemo vas i porodice… Gde vam je Senta, gde je Senta… Sad ste na našoj teritoriji…”

Bar trećinu tih ćelija napunili su upravo inspektori Odeljenja za borbu protiv droga krivičnim prijavama koje su pisali dilerima droge. Ispada da je šef VJT-a Nenad Stefanović, koji već po gradskim kuloarima ima renome “progonitelj policajaca”, uradio za narko-dilere ono što nije uspeo nijedan advokat za svoje klijente optužene da su dilovali marihuanu, heroin, kokain, ekstazi… Bacio im je pred noge kao u arenu okruženu lavovima one koji su ih hapsili.

Državni progon IV odeljenja 3
NA UDARU REŽIMA: Načelnik Slobodan Milenković i njegovi inspektorifoto: sava radovanović / tanjug

Danima već svaki branilac nekog od okrivljenih da je dilovao drogu čim uđe u sudnicu Palate pravde viče: “Vidite, mojim klijentima je sve namešteno, nisu oni narko-dileri, već su ih mučili i zlostavljali oni iz Četvrtog odeljenja.”

I tako tužilac Stefanović sve više rizikuje da ga neko od “progonitelja policajaca” preimenuje u “zaštitnika narko-dilera”.

Za to vreme, prema saznanjima nedeljnika “Vreme”, uhapšenim inspektorima daju vodu iz prljavih posuda za hranu, a zatvorska straža im poručuje “ne garantujemo vam bezbednost”.

Narko-dileri množe svoje prijave protiv Četvrtog odeljenja i odjednom se svi osećaju kao žrtve torture beogradske policije.

KAKO JE POČEO PROGON

Beogradsko odeljenje za borbu protiv droga 13. novembra 2019. godine izvelo je akciju na imanju Jovanjica, jednu od najvećih od svog postanka. Umesto da budu nagrađeni, od tog trenutka kreće njihov sunovrat i progon.

Hapsili su, godinama pre toga, stariji inspektori doktora Milana Zarubicu, jednog od najvećih proizvođača sintetičke droge na planeti, presecali su kanale heroina sa zaplenama od po 100 kilograma i uvek za svoj rad bili nagrađivani. Međutim, onda su u jesen 2019. inspektori Četvrtog razotkrili, prema optužnici, najveću narko-plantažu u Evropi i zbog sumnje da je umesto paradajza i salate gajio marihuanu i skank uhapsili Predraga Koluviju. Prema podacima iz istrage, slučaj “Jovanjica” je najveći narko-koruptivni skandal u Srbiji. Naime, da su bili Koluvijin “prsten zaštite” optuženi su policajci, i agenti Bezbednosno-informativne agencije i Vojnoobaveštajne agencije. U optužnici za “Jovanjicu 2” citirani su razgovori bezbednjaka i optuženog Koluvije, iz kojih se vidi da su mu dostavljali poverljive podatke, obezbedili lažnu policijsku značku i dokumenta, fizički čuvali njegovo imanje i planirali kako da utiču na policiju i medije nakon njegovog hapšenja.

Istraživački novinari BIRN-a i nedeljnika “Vreme” otkrili su da se sa Koluvijom u kafanama susretao ni manje ni više nego direktor VOA Zoran Stojković, ali da je s njim imao kontakt i tadašnji direktor BIA Bratislav Gašić, koji je nedavno postavljen na čelo MUP-a. Tužilaštvo upadljivo ignoriše ova saznanja iz medija.

Na imanju Jovanjica doskorašnji ministar policije Aleksandar Vulin je, još kada je rukovodio Ministarstvom za rad, pred televizijskim kamerama brao paradajz kao bi promovisao poljoprivredne aktivnosti. Predstavljajući se kao uspešan privrednik, Koluvija je često viđan u društvu visokih funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke, kao i direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dragana Sikimića. Bio je Koluvija, pošto je verovatno prošao bezbednosne provere BIA, i deo delegacije privrednika koja je na svetskim forumima pratila predsednika Republike. Inače, Predrag Koluvija evidentiran je i kao veliki dobrotvor i donator kako BIA tako i Srpske pravoslavne crkve.

Sumnje da je Jovanjica bila projekat dela bezbednosnih službi, pojačava i iskaz načelnika Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodana Milenkovića, koji je nedavno objavio BIRN.

U pomenutom iskazu Milenković govori da je vlasnik Jovanjice Predrag Koluvija pokušao da ga fascinira kontaktima u telefonu, ali i osvrće se na razgovor sa pripadnikom VOA Sašom Vujisićem, koji je rekao da će preko BIA “zatvoriti” da veštačenje biljaka iz Jovanjice pokaže da se ne radi o opojnoj drogi, ali i o zahtevu šefa beogradske BIA da se sa pričom o Jovanjici ne ide u javnost.

“‘Druže, šta ćemo?’” Ja kažem: ‘Šta šta ćemo? Mi radimo po zakonu, vi radite svoje’, a on kaže: ‘Ne znaš u šta si upao, vi ste za ove gradske šeme.’ Ja kažem: ‘Mi smo za gradske šeme, ali ovde je nađeno preko pet tona droge’, a on: ‘Ne znaš u šta si upao, ovo je zajednički projekat VOA i BIA’”, navodi Milenković u pomenutom iskazu.

Da je slučaj “Jovanjica” zaista honorarni posao srpskih bezbednjaka mogli su inspektori Četvrtog odeljenja da naslute i po događajima koji su usledili, odmah pošto je Koluvija uhapšen. Dok su inspektori protiv droga istraživali okrivljene da su uzgajali tone marihuana i skanka, njih je istovremeno istraživala BIA. Kako je nedeljnik “Vreme” već pisao, daleko od očiju javnosti, u hodnicima zgrade gradske policije, odvijao se pravi triler. Agenti BIA vršljali su danima po čuvenoj stanici “29. novembar”, i razgovarali s policajcima, nije ih zanimalo, recimo, kako su i po čijem nalogu njihove kolege s Koluvijom proizvodile drogu, već su pitali: “Ko je dojavio javnosti za Jovanjicu? Ko od vas razgovara s novinarima? Radi li načelnik Slobodan Milenković, ne daj bože, za američku DEA? Šta zna taj Mitić o Koluviji? Kako su policajci otkrili fabriku skanka?” U prevodu, BIA je više od svega zanimalo zašto je policija uopšte radila svoj posao.

KAD SISTEM PROGONI POLICAJCE

Posle hapšenja vlasnika Jovanjice Predraga Koluvije, načelnik Četvrtog odeljenja Slobodan Milenković je u dva navrata išao na poligraf gde je ispitivan o svom radu. To što je detektor laži oba puta pokazao da Milenković govori istinu, nije bilo dovoljno.

Svi slučajevi na kojima je radio prethodnih godina, podrobno se analiziraju. U početku nezapamćena medijska satanizacija Slobodana Milenkovića i ostalih inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije s vremenom, evo već tri godine, postala je redovna pojava.

Kako nedeljnik “Vreme” saznaje, načelnika Slobodana Milenkovića i inspektore Četvrtog, pripadnici BIA prate u stopu. Iz lokala u kojima sede naknadno traže snimke sa sigurnosnih kamera. Fotografije susreta inspektora sa doušnicima objavljuju i u tabloidima.

Imovina načelnika Milenkovića i njegovih inspektora proveravana je mesecima uzduž i popreko.

Statistički podaci MUP-a Srbije pokazuju da od zaplene na imanju Jovanjica Četvrto odeljenje ima slabije rezultate i da je to izazvano opstrukcijom od same službe u kojoj rade.

Državni progon IV odeljenja 4
foto: strahinja aćimović / tanjug

Prema rečima izvora iz Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije, policajcima iz SUK-a je bilo neprijatno kada su im, u nekoliko navrata, u poslednjih godinu dana, šefovi naređivali da idu kod optuženih narko-dilera u pritvor i nudili im olakšice ukoliko za nasilje i mučenje ili neko drugo zlodelo terete inspektore iz Četvrtog odeljenja koji su ih i hapsili.

Prema rečima policajaca iz vrha MUP-a, i saradnicima, odnosno doušnicima Četvrtog odeljenja, savetovano je da bi prilikom ulaska u auto nekog od inspektora za borbu protiv droga mogli da ispuste novac, koji bi potom pronašli agenti BIA ili Sektor unutrašnje kontrole. Pronalaskom, recimo novca, pronašli bi i razlog za hapšenje inspektora Četvrtog odeljenja.

Iz istog broja

Kuda ide srpska energetika

Nova energetska politika vlade teška je 12 milijardi evra

Bogdan Petrović

Nauka i predskazanja

Izgubljena budućnost

Slobodan Bubnjević

Intervju: Žarko Petrović, vođa tima za vitalni razvoj u UNDP-u

Većina građana Srbije je svesna klimatskih promena

J. Jorgačević

Na licu mesta: Popovac

Zarobljena sredina

Filip Mirilović

Legalizacija marihuane u Srbiji

Zelena trava doma mog

Dimitrije Petrović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu