Predizborni start

18. 9. 2003. / 12.14

DOS u potrazi za predsednikom

Dok analitičari ocenjuju da najavljeni predsednički izbori nemaju izgleda na uspeh, a funkcija im je samo odlaganje parlamentarnih izbora, premijer Zoran Živković najavljuje da će DOS učiniti sve da izbori uspeju i Srbija dobije predsednika

DOS u potrazi za predsednikom 1
ODLUKA JE PALA: Predsedništvo DOS-a u Subotici

Dan pre nego što su članovi predsedništva DOS-a u Subotici odlučili da podrže raspisivanje predsedničkih izbora i "učine sve da oni uspeju", u zgradi na beogradskim Terazijama, u kojoj se nalaze sedišta nekoliko stranaka članica vladajuće koalicije, bilo je nešto prometnije nego obično. Najpre je Branislav Ivković, lider jedne od SPS-stranaka (Socijalistička narodna stranka) primećen kako ulazi u prostorije Demokratske stranke na četvrtom spratu. Samo malo kasnije i dva sprata niže upriličena je poseta koja je, zbog velikog broja nervoznih telohranitelja, bila mnogo upadljivija: Dušan Mihajlović, lider Liberala Srbije i ministar policije sa gromobranskim kvalitetima, uputio se na podnevnu kaficu kod Dragoljuba Mićunovića, predsednika Demokratskog centra, predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore i svog (po potrebi) koalicionog partnera.

Da nisu na pomolu iznenadni predsednički izbori, koji, sudeći prema poslednjim informacijama, uprkos preovlađujućem mišljenju, možda i nisu unapred osuđeni na neuspeh, sve bi to moglo da se podvede pod firmu uobičajenih političkih razgovora. Dotični društveni kontakti u konkretnom slučaju, međutim, mogli bi biti i deo raznovrsne zakulisne predizborne kombinatorike koja u ponedeljak, za dobar deo posmatrača, još nije bila dala jednoznačan rezultat i u potpunosti zatvorila sve rezervne opcije o kojima se uveliko raspravljalo. U utorak pre podne, međutim, pošto su se u ponedeljak sastala i rukovodstva DS-a i Građanskog saveza Srbije, stiglo je saopštenje sa potpisom Nataše Mićić, koje je jasnije nagovestilo razvoj događaja: ističući da je na raspisivanje predsedničkih izbora obavezuju Ustav i zakon, predsednica Skupštine Srbije pozvala je lidere DOS-a da je u toj odluci podrže. Pojedine od njih, koji su se prethodnih dana zaleteli da ocene da su izbori nepotrebni, predsednica Parlamenta i v.d. predsednika Srbije jasno je poučila da je "licitiranje o tome da li su sada Srbiji potrebni predsednički izbori, u suštini dilema da li poštovati zakon i Ustav Srbije".

Ta pouka možda se nije odnosila samo na Vladana Batića i Jožefa Kasu, koji su se tokom vikenda javno usprotivili raspisivanju predsedničkih izbora, tvrdeći da oni nemaju šanse na uspeh. Mnoštvo otvorenih opcija dovelo je, recimo, portparola Demokratske stranke Aleksandra Radosavljevića u sitaciju da u ponedeljak takoreći demantuje samog sebe od petka. Radosavljević je, naime, u petak izrazio nadu da će predsednica Skupštine Srbije "postupiti u skladu sa zakonom", jer "zakonski rok za raspisivanje predsedničkih izbora ističe", pa je još dodao da je ta stranka formirala izborni štab još pre desetak dana. Već u ponedeljak, gostujući na Radiju B92, isti čovek je zdušno objašnjavao kako je izrada Ustava "prilično poodmakla", kao i da se u tom predlogu "nazire rešenje za izbor budućeg predsednika u Skupštini". "Mi smatramo da je u ovom trenutku mnogo važnije završiti izradu novog ustava Srbije, pa nakon toga postupiti onako kako to predviđa Ustav i izabrati predsednika Srbije", ocenio je Radosavljević.

KANDIDATI: Oprečne izjave glasnogovornika DS-a možda i nisu bile smišljene sa ciljem zbunjivanja protivnika, već bi mogle biti posledica činjenice da, za tu rabotu zaduženi, mozgovi vladajuće koalicije tokom vikenda još nisu bili uspeli da do kraja izvedu političku računicu sa mnoštvom promenljivih faktora. Ili bar Radosavljević nije bio obavešten o finišu niza događaja koji su se desili za petnaestak dana, od kada je lansirana priča o predsedničkim izborima. A za tih petnaestak dana, glavni konkurenti iz prošlojesenje neuspešne utakmice (Vojislav Koštunica i Miroljub Labus) isprovocirani su da kažu da im pod postojećim uslovima ne pada na pamet da se kandiduju, čime je premijer Zoran Živković dobio priliku da im javno spočita kako "nema neuspešnih izbora, već samo neuspešnih kandidata". Mediji su, opet, dobili novu temu koja bi bar donekle i bar privremeno mogla da potisne sve one afere i skandale kojima su danima preplavljene, a pojavili su se drugi pretendenti na predsedničku titulu, koji bi, u nedostatku glavnih nedosovskih zvezda, ipak mogli da stvore utisak pluralizma ponude.

Prvi se kao predsednički kandidat jasno oglasio vojvoda – levičar Siniša Vučinić (Radikalna stranka "Nikola Pašić"). Ne tako rezolutno, par dana ranije, i "obični" radikali nešto su nagovestili na tu temu, saopštivši da im je od opravdano odsutnog lidera Vojislava Šešelja stigla preporuka da predsednički kandidat bude zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić. Ponosno ističući da poštuju demokratsku proceduru, radikali su dodali da će se najviši organi stranke krajem meseca baviti tom temom i ponuditi naizgled neizvestan odgovor na pitanje da li da iskoriste priliku da se medijski promovišu, bez opasnosti da na bilo koji način ugroze svoju trenutnu poziciju. Sasvim nezvanično, stigle su vesti i o izrazito slabim unutrašnjim snagama otpora izbornom zovu, primećenim kod Branislava Ivkovića, pomenutog na početku teksta, i Velimira Ilića, predsednika Nove Srbije. A čak se pojavila i sumnja u čvrstinu javno saopštene odluke Vuka Draškovića da se ovoga puta neće upustiti u trku posle koje se tradicionalno samoproglašava "moralnim pobednikom".

U utorak ujutro nije bila poznata konačna odluka Predsedništva DOS-a, ali su se dva konkurentska dnevna lista pojavila sa velikim naslovima preko cele prve strane – jedan je kao sigurnog kandidata DOS-a najavljivao Dragoljuba Mićunovića, a drugi, iz isto tako pouzdanih izvora, Borisa Tadića, potpredsednika DS-a i ministra odbrane Srbije i Crne Gore. Predmet licitiranja bili su i Nataša Mićić i Vladan Batić. A iz nekih zapadnih izvora "Vremena" stigla je ocena da bi, kao onomad u Crnoj Gori, mogla stići preporuka OEBS-a da se ukine izborni cenzus kojim se za uspešnost izbora zahteva natpolovičan odziv birača u prvom izbornom krugu – i to naročito u slučaju da kandidat vladajuće koalicije bude Boris Tadić. Političar čija je popularnost izgleda u usponu, međutim, prekinuo je u utorak uveče sva nagađanja u kojima se pominje, izjavom da se neće kandidovati, jer bi bilo neumesno da nedovršenog posla napusti funkciju ministra odbrane, pa je na liderima DOS-a ostalo da narednih dana donesu odluku o kandidatu iza koga nameravaju da stanu.

CENZUS: Ceo problem – ako je neko zaboravio – i leži u članu izbornog zakona, promenjenog uoči drugih prošlogodišnjih predsedničkih izbora, prema kome je neophodan uslov za izbor predsednika natpolovičan odziv birača u prvom izbornom krugu. To izborno pravilo doneto je nakon neuspeha septembarsko-oktobarskih predsedničkih izbora, koji su propali zbog odredbe da je u drugom izbornom krugu neophodan odziv više od polovine upisanih birača. Oba puta najviše glasova osvojio je Vojislav Koštunica, a njegova Demokratska stranka Srbije optužila je vladu da je kriva za propast izbora jer nije uredila biračke spiskove. Prema tvrdnji DSS-a, koju je nedavno podržao i Mlađan Dinkić, potpredsednik Labusove stranke G17 plus, u biračke spiskove bilo je upisano oko 600.000 nepostojećih birača, usled čega je neopravdano podignut izborni cenzus, a Koštunica, uprkos skoro dva miliona osvojenih glasova (u oktobru), odnosno oko milion i sedamsto hiljada u decembru 2002, nije proglašen za predsednika.

U činjenici da izborni zakon u međuvremenu nije promenjen, kao i da još ne postoji centralni birački spisak, mnogi su videli razlog da unapred ocene da će još jednom bez rezultata biti potrošeno oko pet miliona evra (Vladan Batić) i da će zemlja ostati bez izabranog predsednika. Pojedini analitičari ocenili su da je sve smišljeno samo da bi brojni zahtevi za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora bili amortizovani, a Koštunica i Labus dovedeni u nezgodnu poziciju. Prozvana dvojica i njihove stranke izneli su dodatne razloge za odbijanje kandidature, koji se svode na stav da je rešenje nagomilanih problema u parlamentarnim, a ne predsedničkim izborima.

Sve to, međutim, ne znači da eventualna promena izbornog zakona (ukidanje cenzusa), po preporuci OEBS-a ili bez nje, direktno otvara put kandidatu DOS-a. I Predrag Marković, potpredsednik G17 plus, i Dejan Mihajlov, šef poslaničkog kluba DSS-a u Skupštini Srbije, za "Vreme" kažu da bi to bila nova situacija, u kojoj bi stranački organi tek trebalo da donesu odluku o eventualnom učešću na izborima. ("Ali, i tada bi se zalagali za raspisivanje parlamentarnih izbora", kaže Marković.) Ko god bi u tom slučaju – ako ga bude – uspeo da pobedi na izborima, sasvim paradoksalno, ne bi se preterano usrećio jer bi mu velika verovatnoća da će raspolagati izrazito kratkim mandatom (usvajanje novog ustava najavljeno je za polovinu februara) unapred umanjivala politički značaj.

U međuvremenu, dve od tri velike političke grupacije (DOS, DSS, G17 plus) nastavljaju da iznose svoje razloge protiv održavanja predsedničkih izbora. Dejan Mihajlov iz DSS-a kaže da ta stranka (koja nije dobila nikakav poziv za konsultacije sa Natašom Mićić) sada zahteva raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu. Predrag Marković objašnjava da se G17 plus zalaže za istovremeno raspisivanje presedničkih i parlamentarnih izbora, ali onda kada bude promenjen izborni zakon i omogućen uspeh glasanja.

ŠTA IMA NOVO: Obojica imaju i odgovor na pitanje šta se promenilo, zbog čega ni jedna ni druga stranka sada ne želi da učestvuje na predsedničkim izborima, a prošle jeseni su to činile, sve objašnjavajući značaj postojanja institucije predsednika (što se posle potvrdilo na delu, kada je v.d. predsednika Srbije bila u prilici da donosi tako krupne odluke kao što je uvođenje vanrednog stanja). Dejan Mihajlov kaže da se kriza u društvu suviše produbila za poslednjih godinu dana, tako da je jedini lek raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu. Na spisku njegovih argumenata u prilog tezi o dubokoj krizi nalaze se afere vezane za Vladu, afere vezane za Skupštinu, izbor Radiodifuznog saveta, odugovlačenje rada na Ustavu, pad proizvodnje, rast broja nezaposlenih…

Predrag Marković podseća da je Miroljub Labus, predsednik stranke G17 plus (koja je u to vreme bila nevladina organizacija), prošle jeseni učestvovao samo na prvim, septembarsko-oktobarskim izborima, "kada nije postojala naznaka da oni neće uspeti", ali ne i na drugim prošlojesenjim izborima, nakon što se "naznaka pojavila". Uz ocenu da je "Crna Gora jasno pokazala kako se taj problem rešava" (ukidanjem cenzusa), Marković kaže i da je, osim potpunog ukidanja izbornog cenzusa, moguće rešenje i u njegovom spuštanju na 40 odsto. Iskustva u zemljama u kojima su birački spiskovi revidirani, prema njegovim rečima, pokazuju da je moguće postojanje najviše 20 odsto neadekvatno evidentiranih birača, što znači da bi pouzdana natpolovična većina birača, zapravo, iznosila 40 odsto od ukupnog broja upisanih.

Iz istog broja

Iz ličnog ugla

Poslanički klub za dijasporu

Miodrag Kreculj, konsultant iz Minhena, Nemačka

Haška nedelja

Ruanda preča od Miloševića

N. Lj. Stefanović

Kosovo

Strategija ćorsokaka

Dejan Anastasijević

Najnoviji zapleti oko "Mobtela"

Ko je jači – Vlada ili Karići

Dimitrije Boarov

Politički život

Sedam ključeva od lavirinta

Milan Milošević

Imenovanja zamenika javnih tužilaca

Ministrov mač pravde

Dragan Todorović

Pucnji ispred vlade

Znak za nizak start

Tamara Skrozza

Prvo suđenje pred specijalnim sudom za organizovani kriminal

Kumovi i mali Radojica

Jovan Dulović

"Sablja" na sudu

Provera zvanične verzije

Miloš Vasić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu