Nacionalne nagrade za nauku

Doručak kod akademika 1

foto: ivan šepić

18. 4. 2012. / 15.26

Doručak kod akademika

Srpska akademija nauka i umetnosti ustanovila je novu nagradu koja se najavljuje kao "najveća i najznačajnija u oblasti egzaktnih nauka". Hoće li ova inicijativa napraviti zvezde od srpskih naučnika

Evo, na primer, o Nikoli Tesli znamo gotovo sve. Osim popisa svih njegovih brojnih izvanrednih i nesumnjivo korisnih izuma, znamo i to – da je brojao korake dok hoda i da je svakog jutra doručkovao dve pinte toplog mleka i poneko kuvano jaje. Ovakvi detalji nisu poznati samo zbog podrobnih arhivskih istraživanja njegovog lika i dela, nego su bili javna stvar još u Teslino doba, jednako kao što su danas poznati detalji iz privatnog života filmskih i pop zvezda.

Nikola Tesla je svojevremeno bio takva zvezda njujorške štampe, toliko poznat i popularan da su posmatrači dolazili da gledaju kako veliki naučnik ritualno obeduje u restoranu. Sa druge strane, nešto malo manja slava Mihajla Pupina, još jednog američkog izumitelja i naučnika srpskog porekla, ipak je bila tolika da je njegova autobiografija Od pašnjaka do naučenjaka očas postala nacionalni bestseler, a potom bila uvršćena i u lektiru u američkim školama.

Koliko životnih detalja danas znamo o savremenim srpskim naučnicima? Koji se naši naučnici današnjice izdvajaju po bilo čemu, bilo da žive i rade u Srbiji ili istražuju negde u svetskim laboratorijama? Da li znate ime bar jednog savremenog srpskog naučnika? Ako se izuzme nekolicina pojedinaca koji su, mada naučnici, vrlo prisutni i na javnoj sceni, poput nekih akademika ili pak genetičara Miodraga Stojkovića, građani jedva da znaju ijednog srpskog istraživača po imenu. Kako bi se to stanje moglo promeniti?

Nedavno je Srpska akademija nauka i umetnosti učinila korak ka rešenju tog problema i ustanovila naučnu nagradu koja se najavljuje kao najveća i najznačajnija u oblasti egzaktnih nauka. Ova inicijativa pruža mogućnost da se srpski naučnici i njihov rad predstave široj javnosti, a možda i da od pojedinaca nastanu i buduće srpske naučne zvezde.

Naime, za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija nema nacionalnu nagradu za nauku. Istina, u pojedinim oblastima, postoje nagrade koje najčešće dodeljuju stručna društva ili fondovi i zadužbine. Jedna takva je nagrada za fiziku "Prof. dr Marko Jarić" koja se ponekad i naziva "srpskim Nobelom", ali njen odjek u široj javnosti nije ni približan onom koji, na primer, ima NIN-ova nagrada u oblasti romanopisanja.

Predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti je zato, na predlog Izvršnog odbora SANU, donelo odluku da se istaknutim naučnicima u Srbiji dodeljuju godišnje nagrade za izuzetne rezultate i dostignuća u naučnoistraživačkom radu, koji su ostvareni u toku poslednjih 10 godina. SANU je potom raspisala i javni oglas koji je za ovogodišnje nagrade otvoren za prijavljivanje do 31. avgusta 2012.

Nova nagrada Srpske akademije će se, naime, uručivati već od ove godine, a dodeljivaće se naučniku ili grupi naučnika u četiri kategorije, tako da se svake druge godine naizmenično dodeljuju po dve. Ove godine će tako biti dodeljene nagrade u dve kategorije – u oblasti fizike i srodnih nauka, astronomije, meteorologije, biofizike i geofizike. Drugu oblast u kojoj se tokom 2012. dodeljuje nagrada za najviša dostignuća domaćih naučnika čine biologija, hemija i njima srodne nauke. Sledeće godine će biti dodeljene nagrade iz tehničkih i iz biomedicinskih nauka.

"Smisao ovih nagrada je u tome da naučni rezultati dobiju odjek u javnosti", kaže za "Vreme" predsednik SANU Nikola Hajdin, koji je bio i inicijator ove nove nagrade. "Smisao nagrade je još jedan – da se dođe i do podataka o naučnim radovima, s obzirom na to da je najčešće reč o ljudima o kojima se više zna u inostranstvu nego u Srbiji", objašnjava Hajdin.

Zanimljiva propozicija nove nagrade je da njen dobitnik ne može biti akademik, a kako objašnjava predsednik SANU, akademik Hajdin, "ukoliko niko ne zadovolji kriterijume, priznanje ne mora biti dodeljeno". Hajdin je inače najavio da će se nagrada dodeljivati na Dan akademije, 19. oktobra, kao i da će postati "najznačajnije naučno priznanje kod nas".

Međutim, u Srbiji se dodeljuje ne stotine, već i hiljade raznovrsnih nagrada, od kojih se većina odnosi na oblasti umetničkog stvaralaštva. Po čemu može da se izdvoji još jedna nagrada? Pored načina na koji se dodeljuje i kredibiliteta onog ko je raspisuje, jedan od sigurnih načina da nacionalna nagrada bude ozbiljna jeste i da bude značajna u finansijskom pogledu.

Kako bi se to postiglo, SANU je okupila nekoliko značajnih sponzora "koji su se odazvali na njen poziv" i ustanovila pristojan nagradni fond. Tako se ova nagrada za egzaktne nauke sastoji od povelje i novčanog dela u iznosu od 10.000 evra, a pored toga što je prva nacionalna, rekordna je po novčanom dobitku.

Nagrade će finansirati poznate nacionalne kompanije – Elektroprivreda Srbije će finansirati nagradu iz fizike i srodnih nauka, Naftna industrija Srbije iz hemijskih, gradonačelnik grada Beograda iz oblasti tehničkih i srodnih nauka, a Udruženje banaka iz oblasti biomedicinskih i srodnih nauka. Nema sumnje da će ova nagrada privući pažnju medija i baciti nešto svetla na njene laureate, sada javnosti sasvim nepoznate, ali uspešne naučnike. Da li ćemo posle toga znati šta oni doručkuju, ostaje da vidimo.

Iz istog broja

Istraživanje – Zašto Ustav mora biti promenjen

Uslov svih obećanja

Priredila: Jovana Gligorijević

Fijat automobili Srbija

Trka oko Kragujevca

Jovana Gligorijević

Evropske sudije i tužioci za demokratiju i slobodu u Srbiji

Saglasnost o poraznom

Tatjana Tagirov

Intervju – Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa

Kad imaš platu 400 evra, sve je skupo

E. R. V

Televizija – Okruženje

Ogledalo sedme sile

priredila: Tamara Skrozza

Prilog kulturi sećanja

Prvi put s ocem u Zavodu

Milan Milošević

Đorđe Vukadinović nosilac liste

Analitičar u zakonskoj rupi

Zora Drčelić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu