Sankcije i njihovo izdržavanje

11. 5. 2011. / 20.35

Digitalne bukagije

Kako će biti rešena pitanja odlaska Ražnatovićeve na roditeljske sastanke, još ćemo čuti. Jedino se zna da će se, ukoliko iz kuće izađe bez dozvole, aktivirati alarmi

Piše: Marija Vidić

Nakon što je, zahvaljujući medijski vrlo intrigantnoj nagodbi sa tužilaštvom, estradna umetnica Svetlana Ražnatović osuđena na kućni pritvor, javnost u Srbiji se najzad upoznala sa jednim sasvim novim oblikom izvršavanja krivičnih sankcija – nošenjem elektronskih narukvica kojim se ograničava kretanje osuđenika.

Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija najavili su da će Ražnatovićki i njenoj sestri Lidiji Veličković-Ocokoljić na nogu postaviti ovu narukvicu čim dobiju presudu suda, pretpostavlja se za nekoliko dana. Sud treba precizno da odredi gde će one služiti kaznu i koliki je radijus kretanja (pominje se površina od oko 2000 kvadratnih metara), a onda će Uprava sprovesti odluku.

Ova vrsta tehnološki sofisticirane kazne namenjena je osuđenicima koji služe male kazne i zapravo, ma šta mislili o bilo kom konkretnom slučaju, donosi ogromne uštede državi.

Digitalne bukagije 1

foto: betaphoto

PREMIJERA: U Ministarstvu pravde su izračunali da se primenom ovog oblika kućnog pritvora godišnje uštedi oko 8,76 miliona evra. Kako je objasnio državni sekretar u ovom ministarstvu Slobodan Homen, dnevno se na svako pritvoreno ili zatvoreno lice u proseku potroši 15 evra. Izdaci za osobe koje kaznu sa elektronskim narukvicama služe u kućnom zatvoru, odnosno pritvoru, iznose oko sedam evra dnevno.

"Ako preračunate da u Srbiji danas ima oko 3000 zatvorenika koji su osuđeni na kaznu do godinu dana i na koje bi mogao da se primeni ovaj sistem, mislim da to predstavlja veliku uštedu na godišnjem nivou", rekao je Homen. On je dodao da bi se tim novcem mogao izgraditi još jedan novi zatvor u Srbiji, koji je potreban jer je, kako je rekao, tokom reforme pravosuđa u proteklih nekoliko godina broj pritvorenih i osuđenih lica porastao za 4000.

Ministarstvo pravde smatra da elektronski nadzor treba da bude primenjen na sva lica koja su osuđena na kaznu zatvora do godinu dana. Pored njih, na isti način biće praćeni silovatelji. Silovatelji povratnici, kao i počinioci nasilja u porodici, biće nadzirani i nakon što odsluže regularne kazne.

Svi oni će kazne zatvora služiti u svojoj kući ili stanu, isto kao i Ražnatovićka, a biće nadzirani iz centra za monitoring koji se nalazi u Ministarstvu pravde, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

SKRIVENO MESTO: Elektronski nadzor u Srbiji zvanično je počeo da se primenjuje od oktobra prošle godine, ali zapravo primena tek sad počinje, i očekuje se da će sve više kriminalaca kaznu služiti u kućama.

Elektronska narukvica je mali uređaj, koji pomalo podseća na neki glomazniji ručni sat. Nosi se na nozi, oko skočnog zgloba, jer je tu manje upadljiv nego na ruci. Uz narukvicu, osuđenik dobija i centralnu jedinicu – primopredajnik – koji se instalira u stanu u kom služi kaznu. Taj uređaj je povezan na struju i telefonsku mrežu. Narukvica komunicira sa centralnom jedinicom, a centralna jedinica sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija. Tu se na monitoru, na kom službenici Uprave prate kretanje osuđenika, svakih 20 sekundi pojavljuju podaci o njegovom kretanju. Službenici u istom roku dobijaju informaciju ukoliko zatvorenik pokuša da skine ili razbije narukvicu, a predviđena su i rešenja u slučaju nestanka struje ili problema sa telefonskom linijom.

U slučaju da osuđenik izađe iz ograničenog prostora, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija o tome obaveštava sud i stvaraju se uslovi za pooštravanje kazne – na primer za uvođenje zatvorske kazne u pravom zatvoru.

Kako su u Upravi objasnili, Ražnatovićeva će moći da izađe van ograničenog prostora samo uz posebnu dozvolu ovog tela. Dozvole se obično dobijaju ukoliko je zatvoreniku ili drugom ukućaninu potrebna hitna medicinska pomoć, dozvoljava se redovan odlazak na posao, studiranje, odlazak kod lekara, odlazak kod matičara na sopstveno venčanje ili na sahranu bliske osobe. Međutim, kako je za B92 rekao pevačicin advokat Dragan Krgović, ona neće tražiti da organizuje koncerte dok boravi u kućnom pritvoru, mada će kod kuće snimati novi album. Kako će biti rešena sitnija pitanja poput, na primer, odlaska Ražnatovićeve na roditeljske sastanke, još ćemo čuti. Jedino se zna da će se, ukoliko iz kuće izađe bez dozvole, aktivirati alarmi.

KAO SPAJDERMEN: Amerikanci, koji su prvi uveli ovakve narukvice pre skoro tri decenije, prilično su zadovoljni rezultatima. U studiji "Elektronski nadzor ili kuće na pola puta" Džodi Klajn-Safran iz Federalnog biroa za zatvore, navodi se da koncept elektronskog nadzora potiče još iz 1919, kada je razvijana tehnologija za praćenje aviona i brodova. Sistem za praćenje ljudi nalik današnjem, nazvan "bihejvioralna elektronika", patentiran je 1969. godine i korišćen je za praćenje ne samo prestupnika već i pacijenata iz psihijatrijskih bolnica.

No, inspiracija za pravljenje "elektronskih bukagija" potekla je iz stripa Spajdermen – sudija Džek Lav iz Nju Meksika video je strip u kom je Kingpin pratio Spajdermena zahvaljujući sličnoj spravi na ruci superheroja. Odmah je tražio od kompjuterskih stručnjaka da mu naprave nešto slično – sistem na osnovu koga će se pratiti pet osuđenika u Albukerkiju – i pošto je uređaj dobro radio, elektronske narukvice su u Nju Meksiku uvedene 1983. godine. Ubrzo su počele da se koriste i u drugim američkim državama.

Danas ne funkcionišu baš sve na isti način. Na primer, neke se postavljaju u vozila, neke rade samo zahvaljujući GPS-u, globalnom sistemu za pozicioniranje, koji koriste navigacioni uređaji. Neke narukvice sa kontrolnim centrom komuniciraju preko mobilnog telefona, neke služe samo da se spreči bekstvo avionom, da se osigura boravak osuđenika u bolnici, ili da alarmira nadležnu službu ukoliko se seksualni prestupnik približi na 100 metara od parka ili škole.

Svakako, većina prestupnika se slaže: "digitalne bukagije" nisu baš lep detalj. Tokom decenija upotrebe, mnogi korisnici žalili su se da su ovakvim narukvicama žigosani.

Iz istog broja

Intervju – Džozef Lauter, direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja

Problem je nedosledna primena zakona

Ana Radić

Kultura sećanja

Kako sam preživeo »novosadsku raciju«

Ivan Ivanji

Internet zajednica

Reklamersko forsiranje vedrog duha

Jovana Gligorijević

Ravna gora, 8. maja, na Markovdan

Kutak za četnike iz zemlje i sveta

Dragan Todorović

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti

Skup posao ta politika

Dragoslav Grujić

Referendumska kriza

Političko kockanje i posledice

Tanja Topić

Brifing SB-a o Bosni

Mirni dani u protektoratu

Milan Milošević i Dokumentacioni centar "Vremena"

Nagodba sa Svetlanom Cecom Ražnatović

»Da sam krala, krala sam«

Tatjana Tagirov

Radni tekst Nacrta zakona o javnoj svojini

Legalizacija divlje centralizacije

Dimitrije Boarov

Lični stav – Ratni zločini

Pravda sa neoprostivim zakašnjenjem

Vladimir Vukčević

Organizovani kriminal

Tango Brazileiro

Dejan Anastasijević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu