Junaci »zlatnog doba« – Aleksandar Papić

Deložacija bivšeg najboljeg druga 1

KONTROLA ŠTETE OD DRUGOVANJA: Aleksandar Papić

foto: printscreen birn

20. 10. 2021. / 19.55

Deložacija bivšeg najboljeg druga

Nije vest to što Aleksandar Papić hoće da iseli iz kuće porodicu Stefanović, već je ključno pitanje kako je došlo do toga da nekadašnji ministar unutrašnjih poslova ili njegova porodica žive u objektu koji je u vlasništvu čoveka sa takvom biografijom. Odgovor na ovo pitanje, međutim, teško da ćemo ikada dobiti, jer su kumovsko-poslovni odnosi, poput ovih između Papića i Stefanovića, pre pravilo nego izuzetak u današnjoj Srbiji

U aktuelnom esenesovskom trileru, sa Nebojšom Stefanovićem u glavnoj ulozi, javnosti kao da je promakao jedan, moglo bi se reći, pomalo bizaran detalj. U zaista šarolikoj galeriji likova sa kojima se aktuelni ministar odbrane našao na meti, u rubrici "posebno se ističe" pri samom vrhu mesto je zauzeo Aleksandar Papić, suvlasnik tabloida "Objektiv", kontroverzni biznismen, kum Nebojše Stefanovića, njegov komšija i ko zna šta još. Jednom rečju, klasičan izdanak srpskog "zlatnog doba".

Papić je, naime, optužio Nebojšu iz Beograda da njega, Papića, svrstava u saradnike Veljka Belivuka, jer je preko svog advokata poslao zahtev za iseljenje članova Stefanovićeve uže porodice "koji potpuno bespravno borave" u kući čiji je on vlasnik. "Samo dan posle slanja zahteva (29. septembar), Nebojša Stefanović je zloupotrebio resurse Ministarstva odbrane i preko svojih saradnika pokrenuo brutalnu kampanju protiv mene", kazao je Papić u pisanoj izjavi objavljenoj na sajtu "Objektiva".

Stefanović je malo pre toga izjavio da ga za opstrukciju istrage protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka, putem medija, optužuju ljudi koji na taj način žele da prikriju svoje direktne kontakte sa Belivukom, među kojima je nabrojao i Papića.


PROTOTIP USPEŠNOG BIZNISMENA

Ako zanemarimo za trenutak nesporno važnu činjenicu ko od ove dvojice jeste ili nije bio na vezi sa Veljom Nevoljom, otvara se pitanje nejasnih imovinskih odnosa, ako se to može tako nazvati, jer ova priča o kući nadilazi kumovske odnose. Reč je o fenomenu koji umnogome karakteriše vladavinu SNS-a – nije prvi put da se među vladajućom elitom pojavljuju misteriozni prijatelji, ili najčešće kumovi, koji jedan drugome poklanjaju kuće, kao u ovom slučaju, ili kao kod Siniše Malog, kome troškove za školovanje dece koji iznose na godišnjem nivou 60.000 evra, kako se navodi u rešenju Prvog osnovnog suda, finansiraju bliski prijatelji iz inostranstva.

Slučaj stambenog objekta ministra Stefanovića još od ranije izaziva pažnju. Kako je svojevremeno objavio KRIK, Stefanović je vlasnik četvorosobne kuće u elitnom naselju na Bežanijskoj kosi na Novom Beogradu. Za kuću je u martu 2014. godine menjao stan od 90 kvadrata koji se nalazio u blizini, ali ne u istom naselju.

Stefanović, prema ugovoru, nije doplatio za kuću iako je veća od stana i nalazi se na boljoj lokaciji. Kuća je, prema tržišnim vrednostima, za 50 odsto skuplja od stana. Stefanović je, uz kuću, za prvog komšiju dobio i Aleksandra Papića, zapravo glavnog junaka ove priče, koji predstavlja prototip uspešnog biznismena u trenutnom provizorijumu srpske države.

Tu se sad pojavljuje nekoliko nedoumica. Pre svega, potpuno je nejasno o kojoj kući govori Aleksandar Papić i da li je porodica Stefanović živela ili još živi u nekom drugom stambenom objektu, a ne u onom koji je naveden u imovinskoj karti ministra odbrane čiji je vlasnik zapravo Papić? Stefanović i Papić to nisu objasnili, pa se s pravom može samo pretpostaviti da se radi o nekakvom internom dogovoru, daleko od očiju javnosti, nastalom nakon što se Nebojša razveo od svoje prve žene Ane. Neki nezvanični izvori govore da je, nakon Stefanovićevog razvoda, u pomoć priskočio Papić i, da ne bi deranžirao svog kuma, obezbedio kuću za sada već bivšu Stefanovićevu ženu. Taj altruistički nagon je izgleda naglo nestao onog trenutka kada je Nebojša Stefanović pao u nemilost Aleksandra Vučića, pa je Papić odlučio da otkaže gostoprimstvo Ani Stefanović.

Videće se rasplet ove imovinsko-političko-kumovske afere i saznati o kojoj kući se radi ali, u svakom slučaju, bilo je prilično iznenađenje za sve kada je o Papiću, još početkom prošle godine, naširoko pisao nedeljnik "Ekspres" koji je, kao što je poznato, u vlasništvu Gorana Veselinovića, kuma (opet) Aleksandra Vučića.

Nazivajući ga "sivom eminencijom", za Papića u "Ekspresu" kažu da je ovaj doskora anonimni tridesetdvogodišnji mladić, funkcioner Opštinskog odbora SNS-a na Zvezdari, u poslednje četiri godine označen kao jedan od neformalnih i vrlo jakih centara moći. Snagu je crpeo iz svoje stranačke pripadnosti i bliskosti sa pojedinim funkcionerima SNS-a, kao i priče koja ga je pratila, da je izuzetno moćan i da je figura za posebne zadatke stranačkih i vrhova vlasti.

Papić se, navodno, pojavljivao u pratnji brojnog obezbeđenja, uvek u nekoliko limuzina, nekada i službenih, viđan je u beogradskim kafićima i restoranima vrlo često u društvu važnih i moćnih ljudi.

Na stranu u ova vremena gotovo uobičajen kolorit, još je zanimljiviji Papićev biznis portfolio. On je vlasnik kompanije Alcantara invest d.o.o., koja je osnovana 2010. godine i registrovana za trgovinu na veliko nameštajem, tepisima i opremom za osvetljenje. Što se tiče finansijskih rezultata, ukupan prihod Alcantara investa u 2014. godini bio je 36 miliona dinara. Sličan rezultat, oko 30 miliona dinara prihoda, bio je i u sledeće dve godine, da bi u 2017. godini prihod pao na svega 29.000 dinara. Ova kompanija se od 18. 11. 2016. godine nalazi u neprekidnoj blokadi računa. Analizom finansijskih izveštaja, a posebno obaveza preduzeća i njihove strukture, vidljivo je da je u 2015. godini nivo zaduženja podignut na 280 miliona dinara, što je nešto više od dva miliona evra, od čega su kratkoročne obaveze bile 260 miliona dinara.


UGOSTITELJSKI I DRUGI BIZNISI

Uprkos ovakvom poslovanju, Aleksandar Papić kupuje 2015. godine Hotel Tonanti (bivša "Slavija") u Vrnjačkoj Banji, za oko 87 miliona dinara (725.000 evra). Nedugo nakon kupovine, Alcantara invest je hotel prodao i to Darku Đuroviću, sinovcu nekadašnjeg direktora Koridora i funkcionera SNS-a Dmitra Đurovića, koji slovi za čoveka bliskog Nebojši Stefanoviću.

Sada je to najveći i najskuplji hotel u Vrnjačkoj Banji, sa skoro 12.000 kvadrata. Najjeftinije prenoćište košta 100 evra, a u sklopu hotela su spa-centar i kompleks bazena, za koji dnevna karta košta 2000 dinara za posetioce koji ne borave u hotelu.

I u ovom slučaju se može govoriti o komšijama, jer kako je BIRN svojevremeno objavio, Darko Đurović i Aleksandar Papić grade stambene objekte, jedan pored drugog, u Sopotu.

Aleksandar Papić gaji posebnu strast prema ugostiteljskom biznisu. Najpre je zakupio beogradski restorana "Pjetro del Oro" od crnogorskog biznismena Božidara Boška Filipovića. Obaveze po osnovu zakupa, međutim, kako je tvrdio Filipović, nisu izmirivane, pa je vlasnik nakon nekog vremena odlučio da tuži zakupca, ali Aleksandar Papić se odlučuju da prijavi Filipovića za pokušaj iznude.

Predstavnik Papićeve firme je na sudu tvrdio da Filipović zapravo pokušava da im iznudi novac i da su mu, pod pritiskom, u više navrata na ruke isplatili oko 62.000 evra, pokazuju dokumenta iz sudskog postupka koji se vodio između Alkantara investa i "Pjetro del Oro". Tužba pred Privrednim sudom je povučena, jer se na ročištu nisu pojavili predstavnici nijedne od ove dve firme.

Filipović je, prema medijskim napisima, u junu 2018. uhapšen na jednom od beogradskih splavova zbog pretnji predsedniku Aleksandru Vučiću i Nebojši Stefanoviću. Osuđen je na 11 meseci kućnog zatvora i nakon odsluženja kazne trebalo je da bude proteran iz Srbije. On je, međutim, isekao nanogicu i pobegao u Crnu Goru.

Papić je, takođe, bio zakupac u nekoliko prestoničkih lokala, uglavnom u okolini Partizanovog stadiona, poput "Kašea" i "Puškina", da bi se njegovo ime u poslednje vreme spominjalo i kao zakupca kafea "Moda" u Njegoševoj ulici u Beogradu.


SLUČAJ "ŠUMADIJA"

Ipak, Aleksandar Papić prvi put dolazi pod lupu javnosti u aferi oko kupovine Hotela "Šumadija", u koju je bio umešan pokojni Branko Stefanović, Nebojšin otac. Njegomir Kilibarda, kako je pisao KRIK, kupio je Hotel "Šumadija", koji se nalazi blizu Beogradskog sajma i Ade Ciganlije, u procesu privatizacije krajem 2004. godine za 2,8 miliona evra. Hotel je bio zapušten i u jako lošem stanju, a novi vlasnik je imao ugovornu obavezu da u zdanje uloži dodatna sredstva.

Ubrzo je Kilibarda upao u dugove, a jedan od onih koji su mu nudili pomoć, prema Kilibardinim rečima, bio je upravo Branko Stefanović. "Hteli smo da pomognemo tom nesrećniku, jer je složio priču da ga neka mafija nešto juri, da ga cede neki zelenaši, neki ovi, neki oni. Kada je došlo do toga da priča postane ozbiljna, on se pokazao kao prevarant kakav je i bio, što sam naknadno čuo. Rekao sam ‘nemoj više da me gnjaviš’ i otišao sam….", kazao je tada Branko Stefanović.

Hotel kupuje na licitaciji B&B group za 280.000 evra, ali Kilibarda, smatrajući da je oštećen, ne dozvoljava novim vlasnicima da preuzmu "Šumadiju". U tom preganjanju 15. februara 2019. godine, oko 20 časova, kada nije bilo gužve u holu hotela i kada je većina gostiju bila napolju ili u sobama, grupa muškaraca sa fantomkama na glavama, naoružana palicama i sekirama, upada u zgradu. Sekirama udaraju u vrata koja su od debelog stakla. Posle par udaraca vrata se lome u paramparčad, maskirani huligani odlaze i ostavljaju krhotine za sobom.

Istog dana Kilibarda dobija poziv za sastanak od Aleksandra Papića, koji se predstavio kao izaslanik ministra policije Nebojše Stefanovića. On je Kilibardi rekao da nastupa u ime "svog šefa", ministra policije Nebojše Stevanovića, sa zadatkom da "ispravi brljotine ministrovog oca". Papić je za BIRN potvrdio da se sastajao sa Kilibardom, ali nije odgovorio na pitanja za koga i u čije ime pregovara, niti da li zastupa interese ministra policije.


KOJI PAPIĆ

Stefanovićev kum se u jednom trenutku spominjao u pojedinim medijima, poput "Kurira" i portala "24sedam", i kao čovek koji je imao direktne veze sa grupom Veljka Belivuka. Tu su se pojavile i tvrdnje da je iz senke pomagao Belivuku, sa kojim je preko aplikacije Skaj bio u svakodnevnoj komunikaciji. Prema tim navodima, o povezanosti Aleksandra Papića i članova Belivukovog kriminalnog klana svedoči više video-zapisa sigurnosnih kamera sa stadiona FK Partizan u Humskoj ulici u Beogradu. Na snimcima je, navodno, zabeleženo kako Papić ulazi u Belivukove takozvane bunkere na stadionu.

Bojan Hrvatin, jedan od okrivljenih, kako su objavili mediji, na saslušanju kod tužioca kazao je i da je grupa bila u kontaktu sa izvesnim Papićem iz policije, koji je koristio šifrovani nadimak Šerif. Ovaj član Belivukove grupe nije, međutim, razjasnio da li je mislio na Gorana Papića, nekadašnjeg zamenika načelnika SBPOK-a, ili na Aleksandra Papića, kuma bivšeg ministra policije, a sada ministra odbrane Nebojše Stefanovića.

Branislav Tapušković, branilac Gorana Papića, za "Politiku" je negirao da je Hrvatin tokom davanja izjave u tužilaštvu mislio na njegovog branjenika. "Papića o kome je pričao, Hrvatin je opisao kao čoveka sa visokim zaliscima i nekoga ko je stalno nosio naočare. Opis koji je dao u potpunosti odgovara Aleksandru Papiću. I ranije se u javnosti govorilo o sprezi Belivuka i članova njegovog klana sa Aleksandrom Papićem. Pitanje koje se nameće samo po sebi i koje je od krucijalnog značaja za utvrđivanje istine oko Belivukovih pomagača, jeste zašto se Aleksandar ne poziva ni na informativni razgovor posle svega što je o njemu poznato. Ovde više nije reč o interesu mog branjenika, nego o pitanju kojim treba da se bave istražni organi i javnost. Očigledno je Aleksandar nekome mnogo važan, pa se zbog toga ne ispituje njegova umešanost u poslove Belivukove grupe", kazao je tada Tapušković.

Krajem februara, u jednom trenutku pojavila se vest da je policija privela Aleksandra Papića zbog sumnje da je sarađivao sa Veljkom Belivukom i članovima njegove grupe. Samo nekoliko minuta pošto su je portali preneli, vest je povučena.

Ima još zanimljivih detalja u vezi sa Aleksandrom Papićem, ali da se vratimo na početak priče. Sada je jasnije da zapravo nije vest to što ovaj biznismen hoće da deložira porodicu Stefanović, već je ključno pitanje kako je došlo do toga da nekadašnji ministar unutrašnjih poslova ili njegova porodica žive u objektu koji je u vlasništvu čoveka sa ovakvom biografijom.

Odgovor na ovo pitanje, međutim, teško da ćemo ikada dobiti, jer su kumovsko-poslovni odnosi Papića i Stefanovića pre pravilo nego izuzetak u današnjoj Srbiji.

Iz istog broja

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovor sa Vladimirom Velebitom (II)

Igra datuma i senki

Dragan Bisenić

Kultura sećanja – Beogradska operacija

Pravda za Šestu ličku diviziju

Jovan Prica

Korona u Srbiji

Neka divlja, neka divlja – virus

Jovana Gligorijević

Jubilej jedne Službe

Dan batinaša

Davor Lukač

Ekonomija i izbori

Poklonima se u inflaciju ne gleda

Radmilo Marković

Portret savremenika – Kristofer Hil, novi ambasador SAD u Srbiji

Robusniji kadar na Dedinju

Zora Drčelić

Opozicija – Sa koliko kolona na izbore

Jedan na jedan umesto tri u jedan

Andrej Ivanji

Vlast, policija, kriminal

Grupni portret sa Dijanom Hrkalović

Slobodan Georgiev

Umesto omaža – Tekst Dragoslava Grujića o Odboru za odbranu slobode izražavanja, »Vreme« br 1010, 13. maj 2010.

Zvončići slobode

Dragoslav Grujić

In memoriam

Dragoslav Grujić Gruja (1952–2021)

Milan Milošević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu