Intervju - Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije

Debalans moći i odgovornosti

O pregovorima sa MMF-om, odnosima u Vladi, inflaciji i platama, aferi "Kofer", monopolima, narednim izborima...

Debalans moći i odgovornosti 1

Prošle sedmice, nekako kiselo, u zvaničnom Beogradu dočekana je vest sa sastanka borda direktora MMF-a u Vašingtonu da je konačno prihvaćena i poslednja revizija trogodišnjeg aranžmana Srbije i Crne Gore u vrednosti od blizu milijardu dolara, koja je uz to aktivirala i otpis dodatnih 15 odsto obaveza SCG prema Pariskom klubu poverilaca, u vrednosti od oko 700 miliona dolara. Zbog toga smo razgovor sa Miroljubom Labusom, potpredsednikom Vlade Srbije i političarem koji je gotovo u kontinuitetu, posle 5. oktobra 2000. godine, bio ključna ličnost sa naše strane u svim odnosima sa ovom vodećom svetskom finansijskom organizacijom, počeli pitanjem: šta se može staviti na pozitivnu stranu dosadašnjeg bilansa tih odnosa, a šta možda nije odgovaralo interesima Srbije u poslednjem razdoblju?

MIROLJUB LABUS: Generalno rečeno, pozitivna strana je što smo sa ovom poslednjom revizijom zatvorili sporazum sa Pariskim klubom poverilaca, s čime smo konačno rešili problem našeg spoljnog duga u narednom razdoblju.

Podsećam da je jedan od razloga raspada SFRJ bila nemogućnost da ta državna zajednica vrati spoljne dugove, pa su neke republike te federacije pokušale da pobegnu od zajedničkih dugova. Dakle, pitanje regulisanja spoljnog duga Srbije i Crne Gore bilo je izuzetno značajno i pre tri godine, pa smo dogovorili šemu otpisa dugova poverilaca okupljenih u Pariski klub (51 plus 15 odsto) – koji su tražili da, na neki način, posle tri godine MMF dâ i konačnu verifikaciju celine otpisa.

Sve ove godine, od zaključenja spomenutog aranžmana, koje sam proveo komunicirajući sa Pariskim klubom, ja sam razumeo kao godine u kojima je sporazum sa MMF-om instrument realizacije naših odnosa sa ključnim državnim poveriocima. Mi smo uspeli da to dovedemo do kraja i to je najvažnija stavka na pozitivnoj strani našeg aranžmana.

Istovremeno, naravno, postojala je i druga strana medalje, na kojoj smo, sticajem okolnosti, bili kolateralna šteta drugih globalnih događaja. Podsećam da se posle famoznog 11. septembra 2001. potpuno promenio odnos međunarodne zajednice prema Srbiji, pošto smo sišli sa "glavnog ekrana" njene pažnje. Ona "griža savesti" vodećih zemalja sveta zbog bombradovanja Srbije, zbog koje su bili spremni mnogo da pomognu posle 5. oktobra, potisnuta je u stranu, a potreba borbe protiv terorizma došla je u prvi plan. Zbog toga jednostavno nismo stigli da realizujemo sve ono što smo bili dogovorili. Na primer, ja sam dogovorio seriju donatorskih konferencija za Srbiju, a samo je jedna realizovana. No, nadam se da ćemo realizovati još dve, nekada dogovorene – i od toga ne odustajem, bez obzira na to što naša zemlja sada nije u centru svetske pažnje.

Ako me pitate o samom modelu našeg odnosa sa MMF-om, imali smo stalne diskusije o tome koliko je on podoban da reši naše specifične probleme. I sada, kada je bord direktora MMF-a donosio konačnu odluku (6. februar), nekoliko konstituensi je iznelo neke primedbe, jer se od nas stalno tražilo da jednom strelom pogodimo dva različita cilja – što je nemoguće u makroekonomskoj politici. Stručnjacima MMF-a stalno sam govorio da se ne može politika kursa dinara i devizna politika istovremeno koristiti – i za borbu protiv inflacija i za borbu za smanjenje deficita platnog bilansa Srbije u odnosima sa inostranstvom.

Pošto je nemoguće istovremeno postići oba ova cilja, onda smo slabosti ovog pristupa morali da kompenzujemo veoma oštrim prilagođavanjem na strani budžeta (od deficita smo morali da idemo na suficit) i morali smo da se latimo politike upravljanja platama u javnom sektoru. Jednostavno, kako to kažu stručnjaci, postojao je problem "dizajna" makroekonomskog paketa koji smo usaglašavali sa MMF-om, jer oni koji su nam ukazivali da se isto može postići strukturnim prilagođavanjem naše privrede, previđali su prostu okolnost da ono traži određeno vreme. Pri tom, protivrečnosti unutar tog "dizajna" našeg makroekonomskog sporazuma uvećale su dramatične promene pariteta između dolara i evra i vanredno visok skok cena sirove nafte na svetskom tržištu (dva procesa van naše kontrole). Sve to je nepovoljno uticalo i na domicilnu inflaciju i na naš platni bilans.

Ponavljam, sve to je vredelo izdržati da bi se regulisali spoljni dugovi, i mi smo to uspeli da ostvarimo tokom protekle tri godine.

"VREME": U tom kontekstu, iznesite svoje mišljenje o tome da li sada odmah treba ići na nov sporazum sa MMFom, to jest na kakav sporazum treba sada ići?

Tu smo ograničeni pravilima MMF-a. To znači da ona zemlja koja se zaduži iznad jedan i po puta svog kapitala u MMF-u mora da prihvati pojačano praćenje administracije MMF-a, a mi smo takva zemlja.

Debalans moći i odgovornosti 2

Razgovore o novom aranžmanu sa MMF-om formalno ćemo započeti u maju ove godine, a već u aprilu, kada budem išao na redovnu prolećnu Skupštinu MMF-a i Svetske banke, počećemo da razgovaramo o novom dizajnu budućeg aranžmana. Dakle, nama je sada manje važno hoćemo li se dogovoriti o povlačenju novih zajmova kod Fonda (nisu nam sada neophodni dodatni krediti), a važnije nam je da se iskaže razumevanje za novi dizajn, novi oblik sporazuma o makroekonomskoj politici. Taj novi sporazum, naravno, imaće mnogo više strukturnih zahteva od onih koje je imao prethodni sporazum.

Da li ste opterećeni stereotipom da je svaki naš političar koji se zalaže za saradnju sa MMFom "američki čovek", a da su oni koji mu se opiru patriote. Je li podela na obrenovićevce i karađorđevićevce u Srbiji danas prevaziđena i besmislena?

Mislim da je takva podela na takozvane američke ljude i ruske ljude u Srbiji – potuno prevaziđena. Evo jednog od mnogobrojnih dokaza. Na primer, da bismo uspešno okončali sporazum sa MMF-om mi smo morali da obezbedimo podršku nekoliko konstituensi. I mada nam je nekoliko vodećih evropskih zemalja stalno davalo podršku, ja moram da istaknem da smo najveću podršku imali od SAD. Dakle od članice MMF-a koja u Fondu ima najveći kapital i najveći broj glasova u njenim organima.

Neko će opet reći da je to logično, jer nas je MMF stalno pritiskao tokom tri godine, a ja, opet, kažem da je uspešan kraj ovog aranžmana izvanredno olakšao svetsku poziciju Srbije – i u tom pravcu najveću smo podršku imali od Amerike. Naravno, ta podrška ne bi bila dovoljna, da mi ovde nismo vodili politiku sa dobrim rezultatima. Ali, i ta politika, bez međunardne podrške, ne bi vredela.

U našoj zemlji je aktuelnija jedna druga podela, podela na ljude koji Srbiju vide kao otvorenu zemlju (koja će sutra biti u Evropskoj uniji) koja sarađuje sa svima, bili oni na istoku ili na zapadu – i na one druge, koji vide Srbiju kao zatvorenu zemlju, što je navodno može odbraniti od svetske zavere protiv nje. Ti drugi misle da se Srbija ne može snaći u modernom svetu globalizma, a ja mislim da može. Uostalom, ja u današnjoj Vladi Srbije vidim da sve stranke koje u njoj participiraju, podržavaju generalni kurs na otvaranje Srbije prema svetu. Ako se ponegde razlikujemo, razlikujemo se u pogledima na moguću brzinu, na mogući tempo otvaranja. Mi iz G17 plus smo za jači tempo, za brže promene, dok drugi vagaju socijalnu održivost brze politike prilagođavanja efikasnom svetu.

Domaći kritičari Vlade najčešće zameraju ovom koalicionom timu da ga vodi ideja "državnog dirižizma" i da ta privredna filozofija u Srbiji konzervira dominantnu ulogu javnog privrednog sektora na unutrašnjem tržištu. Kako komentarišete takve kritike?

Moje je mišljenje je upravo obrnuto. Zapravo, ja smatram da mi sada imamo manje nego ikad državne intervencije – ali je ona vidljivija.

Evo, udeo budžeta u BDP danas je manji nego što je bio pre par godina. Udeo subvencija koje država daje neuspešnim preduzećima, u BDP je manji nego pre pet godina. Mi smo uspeli da zaustavimo trend rasta udela javne potrošnje u tom BDP-u, pa smo njegov smer kretanja obrnuli nadole. No, uloga države i njena davanju su sada potpuno transparentna, vidljiva. Najvidljivija je naša intervencija u kontroli plata u javnom sektoru i ja mislim da se zbog toga, pre svega, sada pojavljuje kritika koju spominjete. Postavljamo kriterujume za kretanje sume plata u javnom sektoru, da bismo stavili pod kontrolu taj deo inflacionog potiska. To naravno izaziva nezadovoljstvo sindikata i mi sa njima stalno pregovaramo. Smatram da smo dosada uspešno pregovarali i da su naši stavovi nailazili na izvesno razumevanje.

Drugo što je danas veoma vidljivo – to je uloga države u procesu privatizacije. No, niko se ne usuđuje da ospori našu ocenu da ova preduzeća u društvenoj svojini, koja dosada nisu prodata zbog ogromnih dugova koji opterećuju njihove bilanse, nikada i neće biti prodata ako se ne umeša država i ne olakša im taj teret dugovanja. Zato smo uveli u regulativu taj takozvani uslovni otpust dugovanja – da bi ta preduzeća, koja ne mogu da nađu strateškog partnera, mogla to da učine, da bi bila atraktivnija za potencijalne partnere bez kojih im nema opstanka. Država je, dakle, vidljivo preuzela na sebe rizik praktičnog smanjenja privatizacionog prihoda, da bi preduzeća u bankrotu našla perspektivu sa investitorima i da ne bi bila zatvorena.

Dakle, da ponovim, zbog politike plata u javnom sektoru i politike otpisa dugova nemoguće je Vladu optuživati za "državni dirižizam", jer ukupna suma novca koja se odvaja za pomoć državnom i društvenom sektoru privrede, danas je mnogo manja nego ranije.

Do javnosti dosad nisu dopirala neka krupnija direktna trvenja unutar Vlade Srbije, u pogledu osnovne orijentacije u ekonomskoj sferi, ali se raširila teza da je to zato što celu ekonomiju zapravo vode ljudi iz G17 plus. Je li to tačno?

Realnost je vrlo surova, stranka G17 plus je mnogo više odgovorna nego što ima moći. Da mi o svemu odlučujemo, jeste javno mišljenje i s njim moramo da se pomirimo.

U vezi sa koalicionim karakterom Vlade hteo bih da primetim da su programske razlike stranaka koje u njoj učestvuju, u stvari, bile mnogo veće u trenutku formiranja Vlade nego što su to danas. To ne znači da više nema razlika, ali u pogledu strategije Vlade, njih u suštini nema.

Hteo bih ovim povodom da kažem i nešto što šira javnost ne zna u vezi sa formiranjem ove vlade. Ne zna se da je krajem januara i početkom februara 2004. godine Srbiji pretio prekid svih odnosa sa Svetskom bankom. Ja sam tada ljudima iz Svetske banke, i usmeno i pismeno, dao garanciju da će vlada biti formirana, i to takva koja će nastaviti politiku reformi – koju je prethodna vlada bila prihvatila, a nije bila sposobna da je sprovede. U stvari, kada sam shvatio da Srbiji ponovo preti potpuna izolacija, za mene su prestale dileme da li da uđem ili ne uđem u vladu. Želeo sam da u tu vladu uđe i Demokratska stranka, ali kada ona to nije htela, mi smo morali da je ovako formiramo, pa smo deset reformskih zakona, koji su tada već godinu dana čekali u Skupštini, uspeli da proguramo kroz parlament u roku od mesec dana.

Dajete mi povod da postavim i jedno provokativno pitanje: da li je G17 plus glavna smetnja za stvaranje vlade DSSDS?

Ako smo smetnja, spreman sam da se mi odmah povučemo iz Vlade. Zato što smatram da mora da postoji prisna saradnja demokratski opredeljenih stranaka, jer samo ona može garantovati da ćemo nastaviti putem evropskih integracija.

Smatram, hajde da budem sasvim konkretan, da su šanse za saradnju DSS-a i DS-a u Vladi veće ako u njoj bude i G17 plus. Znači da imam suprotnu ocenu od one koju spominjete.

Znači, mislite da iza vaših leđa nema pregovora o formiranju nove vlade?

Mislim da nema.

Eno ga Aleksandar Vlahović, u "Blicu", već sastavlja novu vladu. Istina, u tom intervjuu je pohvalio i Dinkića.

Mnogi su do sada sastavljali nove vlade. Po svemu sudeći, moraće da sačekaju redovne izbore.

Da se vratimo ekonomskim temama. Šta koči Vladu da u krupnim društvenim preduzećima koje subvencioniše primeni zakon o stečaju i izvrši "bolnu hirurgiju" radi izlečenja od bolesti koja stalno inficira našu privredu inflacionim virusom?

Vidite, novi zakon o stečaju je dobar zakon i napravljen je tako da bude jedan od nosećih instrumenata za čišćenje preduzeća od dubioznih finansijskih nasleđa. Ta preduzeća, posle stečajne terapije, u razvijenim tržišnim ekonomijama nastavljaju da posluju bez tereta, ali to nije slučaj kod naših preduzeća. Ako ih oterate u stečajni postupak, naša preduzeća se predaju i idu u likvidaciju, pa svi zaposleni gube posao.

To je ta bitna razlika, što onaj mehanizam selekcije bolesnih od zdravih preduzeća, koji dobro deluje u normalnim ekonomijama, u nenormalnoj ekonomiji daje loše rezultate. Jer, ne zaboravite da se naša privreda još uvek oporavlja od šoka sankcija, raspada ranijeg tržišta, šoka bombardovanja i prethodne pogrešne makroekonomske politike u vreme Miloševića. Ne zaboravite da smo mi još uvek u dubokoj privrednoj depresiji. I ako bismo striktno primenili stečajnu hirurgiju, mi bismo zatvorili sve te firme koje spominjete. Da li bi tada srpskoj privredi bilo bolje? Moje mišljenje je da ne bi bilo i da je bolje da prvo idemo sa "uslovnim stečajem", da se tako izrazim (otpustom državnih dugova), da bi te firme našle strateškog partnera, da bi preživele, a zajedno s njima i njihovi zaposleni. Jednostavno, operacija bi uspela, ali pacijent ne bi preživeo.

Ali kad jednoj firmi ne možete da nađete strateškog partnera pet godina, da li je realno očekivati da ćete ga naći za deset?

Razumem da o tom pitanju ima različitih mišljenja. Pogledajte samo dva velika preduzeća u Kraljevu, koja sam nedavno posetio, a koja su izgubila kapital i tržište. Ako ih oterate u stečaj, od njih ništa neće ostati. Kad im nađete strateškog partnera za deo njihove proizvodnje, koji ima perspektivu (jer je obično reč o konglomeracijama sa različitim delatnostima), oni kažu sve ili ništa – a to je uvek ništa.

Znam da se tim velikim firmama često šalju surove poruke, pa se njihov menadžment odlučuje na odbranu na celom frontu, a pri tom i dalje računa da unedogled zaposleni mogu da žive na državnim jaslama, a ne mogu.

Elita i prljavi kapital

Serija konflikata oko "Knjaza Miloša", Nacionalne štedionice, MK Komerca, privatizacije NISa, C marketa, Karića i Mobtela, Narodne banke itd. može se posmatrati sa različitih strana. Da ovde izdvojimo samo generalni pogled na pitanje odnosa Vlade i takozvanog krupnog kapitala. Opoziciona Demokratska stranka je pokušala, preko Saveta Privredne komore Srbije, da nekako "institucionalizuje", da se tako izrazim, uticaj kapitala na vlast. I strani investitori pokušavaju da artikulišu neki uticaj na domaću ekonomsku politiku preko svojih saveta. Drakulić, pa i Karić, predlagali su "dogovaranje" između države i vlasnika kapitala. Kako vi gledate na to pitanje?

Svaka vlast treba da ima dobar odnos sa kapitalom, i to je u svetu tako. Kod nas je problem što imamo pored čistog i prljavi kapital. Problem je što čak imamo i pravila koja negde dozvoljavaju ulaz prljavog kapitala na tržište, a negde ne dozvoljavaju, pa imamo konfuziju.

U bankarskom sistemu napravili smo takva pravila da u njega ne može da uđe prljavi kapital. I kod tenderskih, velikih privatizacija, napravili smo sistem koji onemogućava prodor prljavog kapitala. Već kod aukcija nemamo takva pravila i preko njih u vlasništvo nad društvenim firmama može da ulazi i prljavi kapital. I kod preuzimanja firmi putem kupovine njihovih akcija od malih akcionara prljavi kapital može da dođe do većinske kontrole. I kod kupovine medijskih kuća, takođe, postoji mogućnost da uđe prljavi kapital. Gde god je postojala mogućnost da uđe prljavi kapital, imali smo problem – i to su te afere koje spominjete.

Znači, pitanje je da li svuda imate zabran za prljavi kapital ili nemate. Pa čak i kada postoji takav zabran, kao u slučaju KEB-a (Kreditno-eksportne banke), prljavi kapital pokušava da ga na svaki način zaobiđe. Zato prljavi kapital pokušava da iskonstruiše korupciju i kompromitaciju odgovornih ljudi, ne bi li se makar kroz iglene uši uvukao na naše bankarsko tržište.

Ja kažem – ne može! Šta god tu bude izvedeno i izvođeno, prljavi kapital nećemo pustiti u bankarski sistem, jer mi imamo čvrsta pravila kojima to možemo da sprečimo.

Sa čistim kapitalom vlast, naravno, mora da ima odnos komunikacije u oba smera. Mi smo pre neki dan imali okrugli sto sa 45 evropskih kompanija i, naravno, bili smo za tim stolom. Imali smo i imaćemo sutra susrete sa investitorima i iz inostranstva i iz zemlje. To je normalno.

Ipak, kada Vlada procenjuje ko je eksponent čistog, a ko prljavog kapitala, javlja se fenomen "podobnih" i "nepodobnih" bogatih ljudi?

Zato postoje kriterijumi koji razdvajaju čisti od prljavog kapitala. U bankarstvu je to stara nauka. Na primer, neko može ovde da kupi banku, ako je dosad imao solidnu banku na drugom tržištu. Ako tamo gde je počeo nema solidnu banku, zašto da mu dozvolite da ovde pokušava da postigne ono što mu nije bio cilj ni tamo gde je počeo? Kakvi su to investitori koji su u ofšor zonama osnovani sa par hiljada dolara, a ovde navodno hoće da investiraju 30.000.000 dolara, da bi ušli na naše tržište.

Dosad nismo imali antimonopolske intervencije. Da li će sada, kada je Kostićeve šećerane preuzeo Nord cuker, te mere biti primenjene?

To pitanje je postavljeno kada je ovde bila delegacija nemačkih industrijalaca. Ja sam rekao, primenićemo samo one mere koje imaju i nemačko zakonodavstvo i nemačka vlada. Nijednu više. Zapravo, odgovorio sam im kontrapitanjem: da li se u Nemačkoj primenjuje antimonopolski zakon?

Daću ovde i jedan drugi primer. Evo, imamo slučaj da mleko u istom pakovanju i u istoj količini košta manje u Crnoj Gori nego u Srbiji iako je proizvedeno u Srbiji. Znači, visok profit u Srbiji proizvođaču omogućuje da u Crnu Goru ide sa manjom cenom mleka, a tržište Srbije je zaštićeno od uvoza jeftinijeg mleka iz inostranstva. Tu znači imamo jedan vid monopolskog ponašanja proizvođača mleka u Srbiji. E, sada će biti delikatno intervenisati da bi se takva praksa zaustavila, u interesu potrošača mleka u Srbiji.


Mladić, Kosovo...

Nedavno ste bili u Briselu, kao šef našeg pregovaračkog tima sa Evropskom unijom. Hoće li biti suspendovani ti pregovori zbog slučaja Mladić?

Mogao bih reći da je to bila uspešna poseta, uspešna u datim okolnostima. Moj cilj je bio da se održi naredna runda pregovora sa EU-om, krajem ovog meseca. To sam ovoga puta uspeo, provukli smo se kroz iglene uši, ali za mart nisam dobio nikakvo obećanje, s obzirom na to da su prošli svi rokovi da preduzmemo energične poteze u saradnji sa Haškim tribunalom. No, ja sam optimista da ćemo i te sada ključne, preostale slučajeve s Hagom rešiti. To je sve što sada mogu da kažem.

Naime, pitanje generala Mladića nije samo pitanje jednog čoveka, nego pitanje da li civilna vlast može da kontroliše civilne i vojne obaveštajne službe. Grubo rečeno, nas pitaju da li smo mi ovde vlast ili neko drugi. Zato nam prijatelji u svetu kažu: pomozite nam da bismo mi mogli vama da pomognemo.

Iako ovde postavljam pitanja sa akcentom na ekonomske teme, moram da pitam i sledeće: da li ste za izbore pre ili posle odluka u vezi sa Kosovom i Crnom Gorom?

Načelno, svaki parlamentarni izbori znače odsustvo vlade za šest meseci. Da li mi sada možemo sebi da dozvolimo taj luksuz, sada kada se lome neke ključne stvari. Ja mislim da imamo vladu kredibilnu u svetu, bez obzira na to što je manjinska vlada. Naravno, nezavisno od toga, ako ona izgubi većinu u parlamentu, onda se mora ići na izbore. No, ja mislim da ćemo zadržati većinu i da neće biti vanrednih izbora. Znači, neće biti izbora 2006. godine.

Mi smo odgovorna vlada i posle odluka će glasači imati priliku da ocene da li smo sve uradili što je bilo u našoj moći, u pogledu krupnih odluka koje predstoje, ili to nismo uradili.

Na kraju i jedno lično pitanje. Malo, malo pa se u javnosti pojavljivala najava da dižete ruke od politike. Pojednostavljeno rečeno, hoće li i Miroljub Labus učestvovati na narednim parlamentarnim izborima?

Meni je prljave politike preko glave, ali ja ne odustajem od započetog projekta dok ga ne završim. Eto na primer Pariski klub. Nadam se da će se to pokazati i kod evropskog integrisanja Srbije. Ostajem na poslu koji radim sve dok imam podršku birača.

Kako procenjujete trenutnu snagu stranke G17 plus?

Neće biti smanjivanja cenzusa od pet odsto, to hoću da poručim i svojima i onima drugim strankama, a ako mi ne možemo da preskočimo taj cenzus – ne treba da postojimo. Poslednji izbori po pojedinim gradovima pokazali su da je naš rejting daleko viši od cenzusa. Na primer, prema poslednjim izborima, mi imamo u Kraljevu 8,5 odsto, a u Bečeju 11,5 odsto (štampa izbegava procente, već navodi, često pogrešno, apsolutne cifre dobijenih glasova). I to uprokos tempiranoj aferi u "Blicu", u subotu, dan pre nedeljnih izbora.

Na naredne izbore ići ćemo, naravno, sami, a ako prođemo i kako prođemo, spremni smo da učestvujemo u eventualnoj demokratskoj koaliciji koja će, verujem, biti u prilici da formira neku narednu vladu Srbije. Oni koji računaju da će G17 plus biti uništen do izbora, računaju pogrešno.


Mladić, Kosovo...

Nedavno ste bili u Briselu, kao šef našeg pregovaračkog tima sa Evropskom unijom. Hoće li biti suspendovani ti pregovori zbog slučaja Mladić?

Mogao bih reći da je to bila uspešna poseta, uspešna u datim okolnostima. Moj cilj je bio da se održi naredna runda pregovora sa EU-om, krajem ovog meseca. To sam ovoga puta uspeo, provukli smo se kroz iglene uši, ali za mart nisam dobio nikakvo obećanje, s obzirom na to da su prošli svi rokovi da preduzmemo energične poteze u saradnji sa Haškim tribunalom. No, ja sam optimista da ćemo i te sada ključne, preostale slučajeve s Hagom rešiti. To je sve što sada mogu da kažem.

Naime, pitanje generala Mladića nije samo pitanje jednog čoveka, nego pitanje da li civilna vlast može da kontroliše civilne i vojne obaveštajne službe. Grubo rečeno, nas pitaju da li smo mi ovde vlast ili neko drugi. Zato nam prijatelji u svetu kažu: pomozite nam da bismo mi mogli vama da pomognemo.

Iako ovde postavljam pitanja sa akcentom na ekonomske teme, moram da pitam i sledeće: da li ste za izbore pre ili posle odluka u vezi sa Kosovom i Crnom Gorom?

Načelno, svaki parlamentarni izbori znače odsustvo vlade za šest meseci. Da li mi sada možemo sebi da dozvolimo taj luksuz, sada kada se lome neke ključne stvari. Ja mislim da imamo vladu kredibilnu u svetu, bez obzira na to što je manjinska vlada. Naravno, nezavisno od toga, ako ona izgubi većinu u parlamentu, onda se mora ići na izbore. No, ja mislim da ćemo zadržati većinu i da neće biti vanrednih izbora. Znači, neće biti izbora 2006. godine.

Mi smo odgovorna vlada i posle odluka će glasači imati priliku da ocene da li smo sve uradili što je bilo u našoj moći, u pogledu krupnih odluka koje predstoje, ili to nismo uradili.

Na kraju i jedno lično pitanje. Malo, malo pa se u javnosti pojavljivala najava da dižete ruke od politike. Pojednostavljeno rečeno, hoće li i Miroljub Labus učestvovati na narednim parlamentarnim izborima?

Meni je prljave politike preko glave, ali ja ne odustajem od započetog projekta dok ga ne završim. Eto na primer Pariski klub. Nadam se da će se to pokazati i kod evropskog integrisanja Srbije. Ostajem na poslu koji radim sve dok imam podršku birača.

Kako procenjujete trenutnu snagu stranke G17 plus?

Neće biti smanjivanja cenzusa od pet odsto, to hoću da poručim i svojima i onima drugim strankama, a ako mi ne možemo da preskočimo taj cenzus – ne treba da postojimo. Poslednji izbori po pojedinim gradovima pokazali su da je naš rejting daleko viši od cenzusa. Na primer, prema poslednjim izborima, mi imamo u Kraljevu 8,5 odsto, a u Bečeju 11,5 odsto (štampa izbegava procente, već navodi, često pogrešno, apsolutne cifre dobijenih glasova). I to uprokos tempiranoj aferi u "Blicu", u subotu, dan pre nedeljnih izbora.

Na naredne izbore ići ćemo, naravno, sami, a ako prođemo i kako prođemo, spremni smo da učestvujemo u eventualnoj demokratskoj koaliciji koja će, verujem, biti u prilici da formira neku narednu vladu Srbije. Oni koji računaju da će G17 plus biti uništen do izbora, računaju pogrešno.

Iz istog broja

Afera "Kofer"

Mehanizmi poslovanja

Miloš Vasić

Iz ličnog ugla

Izborni kosovski boj

Dušan Pavlović, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu

Slučaj rakovička grupa

Privatna optužnica za ubistvo

Tatjana Tagirov

Crna Gora

Nije DOS nego front

Vera Didanović

Kosovski pregovori

Naglašavanje i nadvikivanje

Milan Milošević

Ekskluzivno

Operacija Ekstazi

Dejan Anastasijević

Suđenje atentatorima

Uviđaj očiglednog

M. V

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu