Dan kad se obistinio veliki strah

Svaki grad ima bar jedan kolektivni strah. Tamo gde postoji hemijska industrija boje se izlivanja opasnih materija. U blizini velikih reka boje se bujica i poplava. U Kragujevcu se oduvek plaše da bi nešto moglo da „pukne u Medni“. Istina, u „Medni“ svako malo nešto pukne. Kragujevčani su na to manje-više navikli, pa kad se u daljini začuje detonacija, zglednu se, promrmljaju: „Medna“ i idu dalje svojim poslom.

U utorak, 28. februara, oko 15.25 nije zvučalo kao da je puklo u daljini. Nije se čuo uobičajeni prigušeni zvuk detonacije. Potpisnica ovog teksta nalazila se u kući koja je, vazdušnom linijom udaljena oko tri kilometra od „Medne“, odnosno, Tehničko-remontnog zavoda (TRZ) Kragujevac. Tresnulo je tako snažno da su se zadrmali svi prozori u kući. Kasnije su se na Tviteru javili ljudi iz različitih delova grada sa istim iskustvom. Takođe iz raznih delova grada bio je vidljiv gust oblak belog dima sa tamnim krugom u sredini. Kako su obe lokalne televizije u Kragujevcu pred propašću, a radio-stanice vrte uglavnom muziku (Radio Kragujevac je ugašen pre desetak dana), Kragujevčani su informacije u prvom trenutku mogli da dobiju samo preko Tvitera.

Istine radi, na portalu dnevnog lista „Blic“, u rubrici „Hronika“, stajala je vest o požaru koji je u ranim popodnevnim satima izbio u TRZ-u, o slabijoj eksploziji koja se čula oko 14 sati. Stajalo je i da nema žrtava. Ali, kako ova vest nije bila vidljiva na glavnoj strani sajta, niko na nju nije obratio pažnju dok u 15.25 nije odjeknula druga, mnogo snažnija i jača eksplozija. Tada je javljeno i da se u zapaljenom objektu srušio krov i da je četvoro ljudi povređeno, a 20 zatrpano. U trenutku kada nastaje ovaj tekst (utorak uveče, sedam sati nakon nesreće), bilans glasi: jedan poginuli, 25 povređenih i troje nestalih. Iz Beograda su stigli dron i robot, koji treba da pomognu u traganju za troje ljudi, jer se pretpostavlja da su u nebezbednoj zoni. Postoji i mogućnost da dođe do novih eksplozija, što je potvrdio i ministar odbrane Zoran Đorđević, koji je odmah nakon nesreće došao u Kragujevac.

ŠTA SE DOGODILO: U kragujevačkom Tehničko-remontnom zavodu (TRZ) oko 13.20 dogodila se eksplozija u jednom od magacina sa minama i municijom. Tokom gašenja požara, 25 minuta posle prve, desila se još jedna eksplozija, koja je zahvatila i drugi objekat. Vatrogasno-spasilačka brigada u Kragujevcu angažovala je sve raspoložive snage na sanaciji eksplozije u Tehničko-remontnom zavodu u tom gradu. U tom trenutku, „sve raspoložive snage“ značilo je šest vatrogasnih vozila i 19 vatrogasaca. Kasnije su se povele polemike o broju vatrogasaca kojima raspolaže grad od gotovo 200.000 stanovnika. Saopšteno je da su pozvani i vatrogasci iz „susednih opština“. Do tačnog broja vatrogasaca kojima raspolaže sam grad Kragujevac nije moguće doći. Prema podacima sa sajta Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, 166 vatrogasaca pokriva teritoriju Kragujevca, Batočine, Aranđelovca, Topole, Rače i Knića. Otuda ovi vatrogasci iz „susednih opština“. U 15.25 dolazi do treće, najsnažnije eksplozije u kojoj je poginuo potpukovnik Vojske Srbije Miroslav Perišić, a povređeno je 25 policajaca i vojnika. Prve vesti kažu da niko od njih nije životno ugrožen i da je reč o opekotinama i povredama mekih tkiva. U Kragujevac je stigla ekipa sa Vojnomedicinske akademije, kako bi proverili povrede unutrašnjih organa. Ovo nije neobično, s obzirom na to da su povređeni dobrim delom zdravstveni osiguranici Vojske Srbije.

ŠTA JE TRZ: Mnogi ljudi koji ne žive u Kragujevcu pomislili su da se eksplozija dogodila u kragujevačkoj fabrici „Zastava oružje – Namenska Kragujevac“. Međutim, Tehničko-remontni zavod nema nikakve veze sa fabrikom oružja. Reč je o vojnom zavodu čija je glavna svrha remont i uništavanje municije. Uglavnom je reč o neeksplodiranim bombama iz Prvog i Drugog svetskog rata, raketama zaostalim od NATO bombardovanja, te o oduzetim i zaplenjenim neeksplodiranim ubojitim sredstvima (NUS) pronađenim u policijskim akcijama.

Prema dokumentima do kojih je „Vreme“ uspelo da dođe, Sektor za vanredne situacije MUP-a Kragujevac izdao je dan pre nesreće naredbu o preuzimanju, transportu i uništavanju NUS-a pronađenog u Kniću, Kragujevcu, Topoli i Aranđelovcu od 9. novembra 2016. do 27. februara 2017. (videti okvir sa kompletnim spiskom). Međutim, stručnjaci sa kojima je „Vreme“ razgovaralo saglasni su da nijedno od ovih neeksplodiranih sredstava, pa ni ukupna količina predviđena za uništavanje, ne može da izazove eksploziju ovolikih razmera.

U ovom naređenju precizno je opisana procedura transporta: obavezno policijsko vozilo pod sirenom i rotacijom ispred i iza vozila u kom je NUS, pratnja jednog vozila hitne pomoći, vatrogasnog vozila i vozila Uprave za vanredne situacije… Takođe je navedeno da transport mora da bude obavljen putnim pravcima koji ne idu kroz naseljena mesta i nisu prometni i da je maksimalna brzina kojom kolona sme da se kreće 50 kilometara na sat. Sve ovo je, inače, standardna procedura za neeksplodirana sredstva koja nije neophodno ili nije moguće uništavati na mestu gde su pronađena.

TRZ je osnovan još 1853. godine, kroz istoriju je više puta menjao ime, a na današnjoj lokaciji, u blizini potoka Medna, po kom Kragujevčani i zovu TRZ, nalazi se od 1975. godine.

Ministar odbrane najavio je formiranje komisije koja treba da utvrdi uzroke nesreće. Za javnost i medije problem je u tome što je reč o objektu duboko u brdima na putu od Kragujevca ka Jagodini (uz stari put ka Jagodini), koji je u nadležnosti Vojske Srbije, odnosno Ministarstva odbrane, tako da je do informacija šta se sve tačno nalazi u magacinima TRZ-a gotovo nemoguće doći.

VAŽNA PITANJA: Nezaposlenima u TRZ-u dozvoljeno je da uđu samo u upravnu zgradu. Jedino što je „Vreme“ uspelo da sazna, a u vezi je sa mogućnošću da dođe do novih eksplozija, jeste da se u zapaljenom objektu nalaze agregati koji rade na naftu, što je u ovom trenutku ogromna opasnost. Objekat ima bazen, tj. rezervoar za vodu koji služi upravo za gašenje požara. Komisija Ministarstva odbrane, međutim, moraće da ispita stanje tog rezervoara, kao i starost i ispravnost pumpi za vodu. Činjenica da je već zbog prvog požara pozvana gradska vatrogasna služba navodi na sumnju da sa protivpožarnim sistemom u „Medni“ nešto nije u redu. Tokom NATO bombardovanja 1999, TRZ je gađan u dva navrata i pogođen sa ukupno deset raketa iz vazduha. Nije bilo stradalih, povređenih, a ni ozbiljnije štete na samom objektu.

Informacije koje zasad imamo navode na nekoliko važnih pitanja. Pre svega, šta je uzrok nesreće, a potom i kako to da grad od približno 200.000 ljudi ima na raspolaganju samo 19 vatrogasaca koji mogu odmah da dođu na lice mesta. Takođe, neverovatno je, ali istinito, da u 21. veku Kragujevac nema nijedan medij koji bi mogao da izvesti šta se u ovom gradu dešava. Informacije o nesreći putovale su sa lica mesta, preko dopisnika, do medija sa nacionalnom pokrivenošću. Dakle, vesti o onome što im se dešava u neposrednoj blizini, do Kragujevčana putuju preko Beograda. Ovo nije kukanje zbog kukanja. U pomenutoj naredbi Sektora za vanredne situacije stoji i da najava uništavanja neeksplodiranih sredstava mora da bude prosleđena medijima. U Kragujevcu nema medija kojima je mogla da bude prosleđena.

Ovaj broj „Vremena“ odlazi u štampu dok požar u „Medni“ još gori, potraga za troje ljudi još traje, a opasnost od novih eksplozija još postoji. Sada možemo samo da se nadamo da u četvrtak, kada se „Vreme“ nađe na kioscima, neće biti aktuelan najgori zamisliv scenario.