Komunizam i Megatrend

Dačićev kec iz marksizma 1

NOVINARSKA PITANJA: Ivica Dačić i Mića Jovanović u amfiteatru Megatrenda

foto: fonet

Dačićev kec iz marksizma

Mešanje pojmova socijalizma i hrišćanstva funkcioniše kad to rade Pit Siger ili Brus Springstin, jer to obema ideologijama daju lepu, poetsku notu koja govori o univerzalnoj ljubavi. Ali, politikolog Dačić nije ni hipik ni Jehovin svedok pa da mu oprostimo, već neko ko mora da ima temeljno znanje kad pravi ovakve komparacije

"Alo, Milane! Što su osumnjičeni ovi drugovi Markes i Borkes?", glasi legendarna rečenica iz filma Srđana Dragojevića Mi nismo anđeli. Nakon prošlonedeljnog predavanja koje je premijer Vlade u ostavci Ivica Dačić održao na Univerzitetu Megatrend povodom 166 godina od prvog objavljivanja Manifesta Komunističke partije, te vesti u kojima se ovih dana pominje premijerovo ime, nije van pameti da se upitamo: što su osumnjičeni ovi drugovi Marks i Engels?

Osumnjičeni su, da odmah razjasnimo misteriju, da pišu za mlade. Kakve sad mlade, upitaće se čitalac, kad su taj manifest prvi put objavili pre 166 godina? Rektor i vlasnik Mića Jovanović dao je, držeći uvodnu reč, objašnjenje za to što je, prvi put, organizovao proslavu izdavanja Komunističkog manifesta, i to na njegovu 166. godišnjicu – levičarskim idejama uvek su naročito bili skloni intelektualci, pa time i studenti. "Komunizam i danas postoji, ali ne u obliku o kome pišu Marks i Engels, jer sve što je ekstremno nije dobro. Imamo i danas u Evropi socijal-demokratiju i socijalističke vlade, a u svetu još postoje i komunističke vlade", podsetio je rektor Megatrend univerziteta na početku svog izlaganja.

OVO NIJE IZBORNA KAMPANJA: "Levica je uvek bila ideologija intelektualaca, profesora, studenata. Zato danas na Univerzitetu obeležavamo 166 godina od prvog izdanja čuvenog dela Karla Marksa", rekao je Jovanović i osvrnuo se na ideale socijalne pravde sadržane u Manifestu Komunističke partije: "Dajući besplatno školovanje za sve, na inicijativu predsednika Dačića, mi smo se naslonili na koncept socijalne pravde i podjednakih šansi za sve. Nastavićemo tako i ove godine, a i ubuduće", najavio je rektor Megatrenda, elegantno preskočivši da kaže kako je na njegovom univerzitetu besplatno školovanje omogućeno samo studentima prve godine. Osim toga, nema ni objašnjenja otkud najednom prvi put otkako postoji, Megatrend obeležava baš 166. godišnjicu izlaska Manifesta.

Na početku obraćanja predsednik Vlade u ostavci Ivica Dačić, izjavio je:

"Ja sam dugo razmišljao da li da prihvatim da govorim o ovoj temi – rektor je levičar u duši i ove teme su za njega inspirativne. S druge strane, predizobrna kampanja je u toku, pa nisam želeo da u ovom trenutku moje izlaganje bude shvaćeno kao agitovanje. Ali, prihvatio sam, jer je ova tema aktuelna, ne samo danas u našem društvu, nego i svuda u svetu. Takođe, kao predsednik Vlade, bio sam za 18 meseci 31 put u Briselu, na mestu gde je Karl Marks pisao Manifest i to me je navelo da pristanem."

Premijer Dačić je u nadahnutom izlaganju podsetio na najviše vrednosti društvenih odnosa, koje su afirmisane u Manifestu Komunističke partije, a koje i u savremeno doba predstavljaju izazov, kako vlada tako i civilnog sektora.

"Danas možemo pitati: gde su proleteri, kakav je položaj radničke klase u odnosu na zahteve Komunističkog manifesta. Padom komunizma nestala je i kategorija proletera, izgubili su društvenu ulogu, partije su pohrlile preduzetnicima, tržištu i profitu. Imali smo neuspešnu privatizaciju i masovna otpuštanja, fabrike su prodate u bescenje. U trenutku demokratskog zanosa desio nam se ekonomski slom koji ćete vi plaćati", obratio se Dačić studentima. Podsetivši na posledice tog sloma u Srbiji – pad nacionalnog proizvoda na 65 odsto onoga iz 1989. godine i navala ekstraprofitera – Dačić se osvrnuo i na ekonomske prilike u svetu i socijalne proteste u Evropi, "arapsko proleće" i nemire u Bosni i Hercegovini. Iako politikolog po obrazovanju, Dačić u svom izlaganju nije ponudio odgovor na pitanje gde se to zaturila radnička klasa, a iako se osvrnuo na talase protesta u svetu i u BiH, nije se osvrnuo ni na relativno nov pojam "prekarijata", onog društvenog sloja koji u današnjoj situaciji ekonomske krize, po mišljenju mnogih teoretičara, predstavlja široko definisanu, disperzivnu klasu koja bi možda mogla da iznese promenu. Ako promene bude bilo.

Umesto toga, od politikologa i političara Dačića dobili smo težak izliv pojmovne zbrke, koji se najbolje očituje u citatu: "Komunistički manifest je bio popularan, jer je pozivao na revoluciju. Ima li danas revolucionara kakvi su bili Če Gevara, Lenjin, Ugo Čavez? Mislim da nema. Umesto revolucije, prešlo se na evoluciju, svet traži kompromise, spajanje najboljih ideja kapitalizma i socijalizma." Drugim rečima: komunizam je najbolja moguća ideologija, ali ni taj kapitalizam nije loš, a to što je doveo do svetske ekonomske krize, ostavljajući za sobom milione bez radnih mesta i krova nad glavom, to je sve posledica kompromisa, koji su, u suštini, siguran znak da smo evoluirali. Valjda.

FRIDRIH ENGELS SUPERSTAR: Dačić je u svom predavanju spojio i Marksa i hrišćanstvo, objašnjavajući da je levičar onaj koji se brine za bližnjeg, kao što piše u Bibliji: "Levičar je onaj koji će vam pružiti ruku. Ako je nekom društvu potrebna briga, to je Srbija. Potrebna nam je levica da bismo živeli kao normalan svet, koji ne bi bio takav da nije prihvatio levičarske ideje. Na njima je zasnovana i Evropa i zato u nju idemo. Ne možemo ćutati dok tranzicija jede svoju decu." Ovde stižemo do tačke na kojoj bi još aktuelni premijer, po sopstvenom priznanju, ubeđeni levičar, dobio keca iz marksizma.

Mešanje pojmova marksizma i hrišćanstva, pa i socijalizma i hrišćanstva, funkcioniše kad to rade Pit Siger ili Brus Springstin, jer to obema ideologijama daju lepu, poetsku notu koja govori o univerzalnoj ljubavi. Ali, politikolog nije ni hipik ni Jehovin svedok pa da mu oprostimo, već neko ko mora da ima čvrstu teorijsku osnovu kad pravi ovakve komparacije. Ovako, premijer Dačić je, držeći predavanje na jednom univerzitetu, na kom se i političke nauke izučavaju, napravio grešku koja bi brucoša na politikologiji ili filozofiji poslala na đubrište istorije. Jer, socijalizam i marksizam rađaju se upravo iz potrebe za zadovoljenjem prava potlačenih i prezrenih tamo gde je hrišćanstvo izneverilo sopstvene ciljeve navedene u jevanđeljima.

Pobrkao je Dačić stvari gostujući na Megatrendu, istog dana i na isti način na koji je izvesni guslar gostujući na TV Pinku pomešao Kantov kategorički imperativ i hrišćansko zlatno pravilo (ne čini drugima što ne želiš sebi). Možda je studente Megatrenda (koji su uglavnom dremali u sali) i uspeo da uveri u dubinu svojih levih ubeđenja, no svakom drugom, ko se makar malo pomakao od popkulturnih predstava o marksizmu i komunizmu, Dačić se morao učiniti najsličnijim nekakvom lakrdijašu koji se ogrnuo crvenim plaštom iz ne baš jasnih razloga. Zbog kampanje nije, jer je potpuno nejasno koju grupu glasača je želeo da pridobije. Nije ni zbog poklada, jer nisu padale tog dana. Bio je petak pred Zadušnice (kad smo kod hrišćanstva), ali jedini običaj koji važi za taj dan je – udeliti prosjacima koji dinar.

Na koncu, kao jedini razuman povod za to da premijer održi predavanje o Manifestu Komunističke partije na Megatrendu nameće se ideja o nekakvoj internoj šali između Dačića i rektora Miće Jovanovića. Amfiteatar Megatrenda bio je poluprazan, a u prvom redu su sedeli pevačica Ekstra Nena, doktorantkinja na temu "Brendiranje u kulturi i globalizmu", smenjeni ministar prosvete Žarko Obradović, predavač, i slikar i samoproklamovani srpski nacionalista Miloš Šobajić, inače dekan Fakulteta za umetnost i dizajn. Svi sa Univerziteta Megatrend.

Po okončanom predavanju, Dačić se vratio svojim svakodnevnim obavezama. Prva za taj dan bila je odgovaranje na novinarska pitanja o njegovim navodnim vezama sa kriminalnim klanom Darka Šarića.

Manifest o hrišćanstvu i socijalizmu

"Kao što je pop uvek išao ruku pod ruku s feudalcem, tako isto ide i popovski socijalizam sa feudalističkim.

Ništa nije lakše nego socijalistički prefarbati hrišćanski asketizam. Zar nije i hrišćanstvo grmelo protiv privatne svojine, protiv braka, protiv države? Zar nije propovedalo da ih treba zameniti dobročinstvom i prosjačenjem, celibatom i uništenjem puti, životom u ćeliji i crkvi? Sveti socijalizam samo je sveta vodica kojom pop samo blagosilja srdžbu aristokrata."

(Izvor: K. Marks – F. Engels, Manifest Komunističke partije, Kultura, Beograd, 1948)

Iz istog broja

Na licu mesta

Obrenovac za azilante

Mirko Rudić

Portret savremenika

Karl Marks, opet

Aleksandar Ćirić

Intervju – Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Očekujemo uvođenje 4G mreže u 2015.

r. marković

Lični stav

Vučićeva zlatna ribica

Đorđe Vukadinović

Intervju – Srećko Mihailović, sociolog

Fama o hapšenjima, kadrovima, reformama

Ivana Milanović Hrašovec

Izbori u Beogradu

Hod po vodi

Slobodan Georgijev

Istrage

Kad procure informacije

Miloš Vasić

Politička pozadina

Čeka li Srbiju afera »Sanader«

Filp Švarm

 

Pad Janukoviča i 5. oktobar

Christian Wehrschütz

Ukrajina 2014.

Raspeta ili urušena

Milan Milošević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu