Krajem septembra, u Tehnološkom parku u Vršcu, kompanija Fresenius Medical Care (FMC) počela je gradnju fabrike za proizvodnju opreme za dijalizu. Fabrika će se prostirati na 15.500 kvadratnih metara, ukupna vrednost investicije je oko 16,4 miliona evra, a kada fabrika dostigne pun kapacitet, upošljavaće 1150 novih radnika.
„Prvi razlog je tradicija“, objašnjava prof. dr Rajko Hrvačević za „Vreme“ razloge zbog kojih je nemačka kompanija odlučila da baš u Srbiji gradi novu fabriku, a ne negde u okolnim zemljama regiona. „Saradnja Srbije sa Fresenius grupom datira još iz 1979. godine, a već 1982. godine je krenula proizvodnja u Srbiji. Drugi razlog proizilazi iz prvog – na osnovu tog dugogodišnjeg iskustva pokazalo se da Srbija raspolaže vrhunskim ljudskim resursima. Treći razlog je što Srbija, po mom dubokom ubeđenju, sa svojom pozicijom inklinira prema nekome ko bi mogao biti vodeća zemlja u ekonomskom i svakom drugom smislu u ovom regionu“, kaže prof. dr Hrvačević, generalni direktor kompanije Fresenius Medical Care Srbija.
„VREME„: Koja oprema će se proizvoditi u novoj fabrici?
RAJKO HRVAČEVIĆ: Proizvodiće se što i do sada – dijalizatori, arterio-venske (AV) linije, rastvori za dijalizu – samo u većoj količini i sa novim tehnologijama, a biće i dodatnih proizvoda poput kasetnih sistema, što je nešto najsavremenije što se pojavilo na tržištu hemodijalize. Ogromni deo materijala koji će se proizvoditi biće izvozno orijentisan. Mi smo već u 2013. godini od naše ukupne proizvodnje izvozili 67 odsto, a nakon početka rada fabrike izvoz će biti udvostručen – 150.000 pacijenata u svetu biće snabdevano našim AV linijama, praktično ćemo postati vodeći proizvođač AV linija u svetu. Još jedan deo naše aktivnosti u vezi je sa pružanjem usluga dijalize. Fresenius je vodeći provajder tih usluga, u tim centrima se dijalizira 250.000 pacijenata, a to je jedna petina od ukupne dijalizne populacije u svetu.
Da li se time bavite i u Srbiji?
Od 2008. godine, zahvaljujući podršci našeg principala i državnih institucija, odlučili smo da uđemo i u taj segment biznisa, tako da smo otvorili pet dijaliznih centara, po jedan u Novom Sadu i Nišu, i tri u Beogradu. Reč je o centrima opremljenim najsavremenijom tehnologijom, i uz isključivu upotrebu najsavremenijeg oblika hemodijalize, hemodijafiltracije, za koju su studije pokazale da ne samo da pacijentima obezbeđuje veći kvalitet života nego i duže preživljavanje. Stopa smrtnosti je i do 30 odsto manja ako se pacijent leči hemodijafiltracijom. Za razliku od nas, gde se isključivo primenjuje ova metoda, u državnim centrima je samo 20 odsto pacijenata na toj savremenoj dijalizi. Nažalost, bili smo skoro prisiljeni da dva od tih pet centara zatvorimo, zbog, kako kažu, „nedostatka pacijenata“. Važno je znati da se primenom ove metode mogu ostvariti i značajne ekonomske uštede jer je broj komplikacija koje zahtevaju dodatni tretman i finansijska sredstva kod primene ove terapije značajno manji. Ono što je za nas kao kompaniju bilo najdrastičnije i najbolnije jeste zatvaranje najsavremenijeg dijaliznog centra u Evropi i prve grinfild investicije Nemačke u srpskom zdravstvu – centra u Nišu. Centar je radio sa vrlo malim brojem pacijenata i ubrzo je u potpunosti zatvoren uz obrazloženje da je kapacitet u KC Niš dovoljan, iako se tamo pacijenti dijaliziraju u tri smene i vikendom, što svakako negativno utiče na kvalitet dijalize i života pacijenata.
Kako sistem prijema pacijenata u vaše dijalizne centre funkcioniše?
U privatnim dijaliznim centrima, u skladu sa Odlukom i Ugovorom sa RFZO-om, leče se samo pacijenti koji nemaju mesto u državnim centrima. Mi ne možemo dobiti pacijenta ako postoji slobodno mesto u državnom centru. Pacijent po zakonu ima pravo da bira ustanovu u kojoj će se lečiti, ali mu je to pravo očigledno uskraćeno iz nekih nepoznatih razloga, tim pre što smo mi u razgovoru sa relevantnim državnim institucijama – Ministarstvom zdravlja i RFZO-om – nudili da cena naše, najsavremenije dijalize bude ista kao cena dijalize u državnim centrima. I nismo naišli na razumevanje – zatvorili smo centar u Nišu, zatvorili smo jedan centar u Beogradu, jer je veliki broj pacijenata upućen na lečenje u Lazarevac – to je takođe Beograd, pa pošto ima mesta u Lazarevcu, onda su upućeni tamo. Iako svi kažu da je to jedna drastična i nepotrebna odluka, ona je i dalje na snazi. Ipak, nadamo se da ćemo kroz razgovore sa institucijama i te probleme polako rešavati. Mi ne tražimo od države da nam odlukom dodeli neki broj pacijenata, mi samo tražimo da se pacijentima da pravo da oni biraju gde će se lečiti, a mi smo spremni da se za pacijenta borimo isključivo kvalitetom lečenja i prihvatljivom cenom tretmana. U takvoj situaciji, pored već uloženih devet miliona evra u ovaj biznis, naša kompanija bi bila spremna za dodatna ulaganja.
