Nastavak rata za frekvencije

Ćutali ste, gledajte!

Savet Republičke radiodifuzne agencije ima takva i tolika ovlašćenja da zapravo može da radi šta hoće, sve dok je to formalno u granicama zakona. U ovom slučaju, o formalno pravnim okolnostima odlučivaće sud, a sve najave koje su u međuvremenu stigle (da će taj-i-taj smeniti Savet, da će taj-i-taj poništiti njegove odluke) mogu se slobodno otpisati kao politički ili lični marketing koji nema uporište ni u jednom zakonu

Ćutali ste, gledajte! 1
SLUČAJ BKTV: Državna policija

Nisu se srušila nebesa. Nije zavladao mrak. Nije pala vlada. Iako se o tome nešto šuškalo, nije pao čak ni Savet Republičke radiodifuzne agencije. Sve u svemu, nedelju dana pošto je Savet obznanio koje su TV i radio stanice dobile pravo na korišćenje tzv. nacionalne frekvencije i potom prekinuo emitovanje programa BK televizije, slobodno se može reći da se nije obistinilo nijedno od katastrofičnih predviđanja. Mereno ovde važećim aršinima, čak bi se moglo konstatovati kako je ovaj skandal izneverio sva očekivanja.

Vest o čudnim rezultatima konkursa za frekvencije i noćnom upadu policije u BK TV bile su vesti samo tokom nekoliko dana, a po medijima su nastavili da se glože jedino ministar kulture Dragan Kojadinović i predsednik Saveta Nenad Cekić. Za tu situaciju zaslužni su pre svega članovi Saveta. Po mnogo čemu diskutabilni, oni su pokazali veštinu u bar jednoj disciplini: izboru tajminga. Namestivši nekako da se sve što bi trebalo da se dogodi, desi baš pred višednevne praznike, bar donekle su olakšali sebi i bar donekle umanjili dimenzije skandala. Pored toga, kao i u drugim slučajevima, pažnja javnosti je, korak po korak, pomerena s bitnog na nebitno. Ono o čemu bi i te kako moglo da se razgovara (princip rada Saveta, Zakon o radiodifuziji koji mu omogućava da radi tako kako radi, osiono ponašanje njegovih članova,…) palo je u drugi plan i za širu javnost postalo nevažno u konkurenciji sa zaista istorijskim izjavama i biografijama glavnih aktera.

U međuvremenu, a da u vezi s tim niko nije stavio prst na čelo, dogodilo se nekoliko zaista važnih stvari. Pre svega, na sajtu RRA osvanulo je obrazloženje odluka o dodeli radio-frekvencija – kao i u slučaju obrazloženja odluka o dodeli TV frekvencija, začinjeno kriterijumima kojima se Savet navodno rukovodio pri svojim odlukama. Pokušavajući da objasni zašto su nacionalnu radio-frekvenciju dobili baš Radio B92, Radio Indeks, Radio S, Roadstar radio i Radio Fokus, Savet RRA zapravo nije uspeo da obrazloži ništa. Na ukupno deset stranica navodi se da je svih devet kandidata ispunilo uslove konkursa, da Radio S "beleži najveći poslovni uspeh", da je Roadstar koji još ne emituje program "dostavio traženu garanciju", da je gubitnički Sigma FM planirao "ulaganje u iznosu od 1,5 miliona evra" (nema podataka o planiranim ulaganjima pobednika). Takođe, Savet navodi da se "respektabilnom slušanošću" mogu pohvaliti jedino Radio S i B92, a da "ostale stanice ili imaju izuzetno nisku slušanost ili je slušanost nemoguće objektivno utvrditi". Posebno je zanimljivo obrazloženje kriterijuma pod rednim brojem 7, koji se tiče ponašanja stanice u prethodnom periodu. Ni reči tu nema o tome da se Fokus javno deklariše kao "radio na srpskom", da je posle smrti Slobodana Miloševića emitovao zaista skandalozne SMS-ove ožalošćenih slušalaca i da su oni koji su ga ranije vodili bili zapravo perjanice julovskog podmlatka. Takođe, ni reči tu nema o danima žalosti za Miloševićem na Radiju S, ni reči o otvorenim političkim kampanjama te stanice u doba Miloševića. Ništa. Jedino što je Savetu bilo relevantno jeste činjenica da je konstatovano "da su sve radio stanice svoje predajnike postavljale na osnovu nejasnih propisa i uz pravno sumnjivo pribavljenu dokumentaciju". U prevodu: najvažnije je bilo ono što je poznato svakom prosečnom poznavaocu domaće radio-difuzije, a što je (za razliku od političkog agitovanja ove ili one stanice) zapravo rezultat "zatečenog stanja" i totalnog višegodišnjeg haosa u etru. Kad se sve sabere i oduzme, na deset stranica obrazloženja, ne može se naći nijedan element koji bi ukazao zašto su članovi Saveta glasali za jednu, a ne za drugu stanicu.

Ćutali ste, gledajte! 2

RADIO NA SRPSKOM: Čak i sve to ne bi bilo toliko čudno da se na samom kraju dokumenta ne navodi da je glasalo ukupno osam članova Saveta, a da je "od devet podnosilaca prijava, pet dobilo osam glasova, dok ostali nisu dobili nijedan glas". Odluka je, dakle, doneta jednoglasno. Odgovori na pitanja zašto i kako jasni su valjda jedino članovima Saveta. Zanimljivo je, međutim, da se predsednik Saveta Nenad Cekić na svoj način ipak potrudio da onima koji se u njegov posao baš ne razumeju sve to nekako približi. Baš kao i u slučaju obrazloženja odluke o dodeli TV frekvencija, čovek je u zvaničnom dokumentu jednostavno podvukao i podebljao neke pasuse. Ovaj put, za neuke je podvučeno da se po Zakonu i Statutu "u obrazloženju odluke mogu navesti samo relevantni kriterijumi, činjenice i rezultati glasanja, ali ne i razlozi zbog kojih je svaki pojedinačni član Saveta svoj glas dao za nekog od podnosilaca prijave". Podvučeno je takođe da jedini "pravno valjan razlog zbog kojeg su neki podnosioci prijave dobili dozvole leži u činjenici da ispunjavaju propisane uslove i da su u procesu odlučivanja dobili dovoljan broj glasova članova Saveta". Konačno, podvučeno je i to da "Savet nema ni pravnih ni logičkih mogućnosti da dalje obrazlaže zašto neki podnosilac prijave nije dobio dozvolu".

Kako bilo, većih skandala u vezi s radio-frekvencijama za sada nije bilo i jedina mesta na kojima se o njima priča jesu internet forumi kojima izgleda gospodare nekadašnji radijski "poslenici". Zahvaljujući tome, o prošlosti i kapitalu pobednika i gubitnika tu se pominje mnogo više detalja nego što je Savet uspeo da dokuči "posle uvida u podnetu dokumentaciju i na osnovu javnih razgovora".

PRAVNA OBJAŠNJENJA: Pored objavljivanja obrazloženja odluka o radio-stanicama, najvažniji događaj svakako su bila dva donekle kontradiktorna pravna tumačenja postupaka Saveta RRA. Komentarišući zbivanja na BK TV-u, profesor medijskog prava Vladimir Vodinelić tvrdi da je odluka o privremenoj zabrani emitovanja protivzakonita i da će ona na sudu sigurno biti ukinuta. "Kroz ovakvu odluku Savet RRA je pokazao da uopšte ne razume šta je sloboda medija. U odluci piše da je razlog zbog koga se ovoj televiziji privremeno oduzima pravo na emitovanje taj što je vršila nedopušten pritisak na rad Saveta. Pravo štiti državni organ od uticaja tokom samog postupka, dakle pre nego što se donese odluka, a ne posle. Po Ustavu Srbije svakom je zagarantovano pravo da kritikuje rad državnih organa, a Savet RRA je državni organ", kaže profesor Vodinelić. Takođe, on tvrdi da ne stoji objašnjenje Saveta da je BK televizija privremeno ukinuta tek pošto je opomenuta i upozorena na svoje ponašanje: "Oni su zbog jedne stvari opominjali, zbog druge upozoravali, a tek zbog treće privremeno oduzeli dozvolu."

S druge strane, oglasio se Miloš Živković, asistent na Pravnom fakultetu i jedan od autora Zakona o radiodifuziji. U njegovom tumačenju, koje je objavila "Politika" 29. aprila, jasno i glasno se kaže da neki potezi RRA ostavljaju "mučan utisak", ali da je za rad Saveta nadležan jedino sud. "Ma kako to ministru Kojadinoviću neverovatno zvučalo, iznad Saveta ne stoje ni Vlada Srbije ni predsednik Republike, čak ni Narodna skupština, jer nijedan od ovih organa ne može izmeniti odluke RRA. Iznad Saveta RRA samo je zakon i načelo legaliteta, pa je otud jedino sud ovlašćen da odluke ovog tela ukida, ako nađe da su nezakonite", tvrdi Živković. U tom smislu, Živković upozorava da bi javnost Srbije trebalo da bude vrlo "osetljiva i pažljiva prilikom izbora Saveta RRA i sličnih tela, umesto da reaguje naknadno, kad su već izabrani. On takođe kaže da je ponašanje BK TV-a posle objavljivanja odluke Saveta RRA zaista bilo "nezakonito i pogrešno" i da sada predstoji period pravne borbe nezadovoljnih aktera protiv odluka RRA.

Ćutali ste, gledajte! 3
BEZ MNOGO PODRŠKE STALEŽA I JAVNOSTI: Kolege sa ugašene BKTV

Jedan od autora Zakona o radiodifuziji ovom prilikom zapravo je samo potvrdio ono o čemu ne previše ostrašćen deo javnosti pokušava da prozbori već nedelju dana, a u šta ostali nikako da poveruju: Savet RRA ima takva i tolika ovlašćenja da zapravo može da radi šta hoće, sve dok je to formalno u granicama zakona. U ovom slučaju, o formalno pravnim okolnostima odlučivaće sud, a sve najave koje su u međuvremenu stigle (da će taj-i-taj smeniti Savet, da će taj-i-taj poništiti njegove odluke) mogu se slobodno otpisati kao politički ili lični marketing koji nema uporište ni u jednom zakonu. Tokom izbora članova Saveta RRA i brojnih problema koji su u toj proceduri iskrsli, bilo je dovoljno vremena za reakciju, kako danas poraženih TV i radio stanica tako i šire javnosti. Svi su, međutim, bili nemi – Savetom RRA bavila su se jedino novinarska udruženja, medijski eksperti i retki mediji, što je nadležnima dalo mogućnost da kroje Savet po svom ukusu. Pošto su ga skrojili tako kako su ga skrojili, sada je suviše kasno za bilo kakvu akciju s njihove strane.

Upravo na tu okolnost osvrnuo se i direktor B92 Veran Matić u saopštenju od 26. aprila. Ističući da razume borbu kolega za medij u kome rade, on zapravo nudi hronologiju formiranja Saveta RRA i ističe da su još tokom rada na izradi nacrta Zakona o radiodifuziji civilni sektor, novinarske, medijske i druge profesionalne asocijacije pokušavale da povećaju svoj uticaj na kandidovanje članova Saveta, ali da taj njihov predlog nije prihvaćen. Na kraju te višegodišnje bitke, umesto planirana dva od ukupno 15 članova Saveta, državni organi dobili su pravo da predlažu četiri od osam članova Saveta, a da ta četiri dalje predlože i petog – sve u svemu, država je tako izabrala apsolutnu većinu i time zapravo (na ovaj ili onaj način) obezbedila uticaj na njihove odluke. Matić je takođe podsetio na proteste u vezi s imenovanjem Nenada Cekića i Vladimira Cvetkovića, na tada slabu solidarnost medija, kao i na činjenicu da su 2004. mogućnost da kandiduju članove Saveta dobili sindikati, nepostojeće asocijacije, asocijacije estradnih umetnika i uopšte, za to "neovlašćeni" subjekti. Ukratko, tada ste svi ćutali – tako vam i treba.

Nedelju dana posle objavljivanja konkursa o dodeli frekvencija i privremenog gašenja BK TV-a, teško je predviđati dalje događaje. Rok za podnošenje žalbi na odluku Saveta i dalje traje, sudovi bi tek trebalo da stupe na scenu, a u početku prilično jaka medijska buka nekako se stišala – praznična atmosfera učinila je svoje, a teško je pretpostavljati da će, suočena s drugim aferama koje se tek "kuvaju", javnost uopšte imati vremena da se posveti Cekiću i družini. No, kako je Cekić ipak ozbiljan igrač kojeg je teško zaboraviti, dramski preokreti u sledećih nekoliko dana nisu isključeni.

"Kako za koga"

Do sada prilično tih, član Saveta i profesor filozofije Svetozar Stojanović konačno se oglasio – ulogu nezvaničnog portparola Saveta preuzeo je od donedavno sveprisutnog Aleksandra Vasića i samo tokom nekoliko dana nastupio u udarnim vestima RTS-a i u "Politici". Tom prilikom, međutim, profesor se i nije baš proslavio. Na pitanje novinara "Politike" da li su sve odluke bile jednoglasne, Stojanović, verovali ili ne, odgovara doslovce ovako: "Ne, kako za koga. Ne mogu da se setim. Glasanje je bilo tajno." Pored toga, na pitanje o TV Košavi, odnosno o načinu na koji je bivša vlasnica Marija Milošević uopšte došla do te televizije, profesor kaže: "Nismo išli u to. Reč je o tome da ne može da se pojavi neko, a da nije njegov kapital. E, to je smisao pitanja porekla kapitala, a ne kako je neko nekada došao do kapitala. To je pitanje postavljeno posle prevrata (??? – prim. T.S.) 2000, ali mi nemamo punomoćje da u to ulazimo."

Prosto poželi čovek da opet ugleda Vasića. On je u svojim objašnjenjima bar bio duhovit.


Ministar i kafana

Od trenutka objavljivanja rezultata konkursa za dodelu frekvencija, najzabavniju epizodu svakako predstavlja sukob na liniji predsednik Saveta Nenad Cekić – ministar kulture Dragan Kojadinović. Kojadinović je najpre kritikovao odluke Saveta, onda mu je Savet oštro odgovorio, da bi potom ministar konstatovao kako Cekić izigrava rimskog papu, a članovi Saveta kardinalski koncil. Priča se u istom tonu nastavila i poslednjih nekoliko dana: Cekić je optužio Kojadinovića da je "u kafani nudio frekvencije određenim televizijama" i da se sada buni jer (zahvaljujući odlukama Saveta) nije ispunio "kafanska obećanja". Odgovarajući na te optužbe, Kojadinović ponavlja da od Cekića samo zahteva da objasni zašto su neke televizije dobile frekvenciju a druge nisu, kao i da će na narednoj sednici Vlade zatražiti poništavanje konkursa i smenu članova RRA. Ipak, u duhu prethodne rasprave, ministar se ne zaustavlja na ozbiljnim stvarima: "Organski ne podnosim kafane! Nudim javnu nagradu svakom onom ko dokaže da me je video u kafani."


Šta će biti s kućom

Privremeno prekinut u noći između 25. i 26. aprila 2006, program BK TV-a ipak je mogao da se prati sve do ranih popodnevnih sati 26. aprila. Svi koji imaju kablovsku televiziju, gledali su ga bez ikakvih smetnji. Tada se, međutim, Savet dosetio i lokalnim kablovskim operaterima naložio da smesta prekinu emitovanje inače će ih snaći ista sudbina kao i BK TV. Posle toga, zaposleni u BK TV-u najavili su da će od državnih organa zatražiti "ispitivanje rada Saveta RRA", organizovali su protest ispred Vlade Srbije (sa sve majicama, bedževima i transparentima "BK je srpski CNN") i potpisivanje peticije za smenu članova Saveta, a u Knez Mihailovoj ulici bilo je moguće uživati u Telefaktu preko video-bima. U ovom trenutku, iako BK TV zapravo ne može da se gleda, zaposleni tvrde da se program emituje preko satelita i da ga je moguće pratiti "u pojedinim delovima Srbije i u nekim beogradskim predgrađima".

U međuvremenu, čini se da od gromoglasnih najava da će BK TV kako zna i ume prenositi Svetsko prvenstvo u fudbalu, nema ništa. Dragan Petrović, vlasnik firme Visonary thinking, koja distribuira prava za najveće sportske događaje, izjavio je za Tanjug da će se "FIFA postarati za nalaženje mreže koja će biti u stanju da pokrije prenose sa mondijala". Po njegovim rečima, BK ne može da prenosi utakmice putem satelita ili kablovske mreže, zato što pravila FIFA nalažu nacionalnu pokrivenost programa. Prodaja prava za prenose poverena je švajcarskoj firmi Infront sports and media, koja će verovatno pokušati da reši problem tako što će jedna nacionalna mreža u SCG obeštetiti BK TV za otkupljena prava i zatim prenositi prvenstvo. "Ako BK odbije tu inicijativu, a to im nipošto ne ide u prilog, Infront će, sledeći uputstva FIFA da se mondijal gleda u što većem broju zemalja, ponuditi prenose nekoj od naših mreža s nacionalnom frekvencijom", kaže Petrović. U međuvremenu, na zvaničnom sajtu Infronta, poslednja vest koja se tiče prenosa u Srbiji jeste ona u kojoj se saopštava da je 7. januara 2005. potpisan ugovor sa BK TV-om.

Prema rečima Slaviše Veselinovića, urednika sportskog programa na BK TV-u, "samo od reklama tokom prvenstva može da se zaradi nekoliko miliona evra". Ovlašćeni prodavac reklamnog prostora u vreme prvenstva je firma Direct media, čiji je suvlasnik Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije predsednika Srbije.

Iz istog broja

Iz ugla ekonomije

Putuj Evropo

Dimitrije Boarov

Haški uslov

Ozbiljna kriza Koštuničine vlade

Milan Milošević

Koncesije

Zlato, minerali i ostalo

Darinka Mihajlović

Intervju – Dr Ivana Dulić Marković, ministarka poljoprivrede

Nedostaje samo najezda skakavaca

Zoran Majdin

Portret savremenika – Jovanka Broz

Tajna sa Dedinja

Vera Didanović i Dokumentacioni centar "Vreme"

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu