Ustavni referendum

Crvena crta na 3.318.957

Glasača 6.637.911, sivi listić "Pantone 538 U", datum 28. i 29. oktobar, izjašnjavanje o 206 članova novog ustava Srbije. Kampanja referendumska i izborna

Prema odluci sedamdeset pete sednice Republičke izborne komisije od 4. oktobra, glasački listić će biti sive boje ("Pantone 538 U"), kontrolni list za proveru ispravnosti glasačke kutije kajsija boje ("Pantone 148"), a sav drugi izborni materijal bele boje.

Na kraju ove sedmice, 28. i 29. oktobra, prema biračkom spisku, 6.637.911 građana Srbije treba da se izjasni o tome da li prihvata 206 članova novog ustava, koji je Skupština Srbije usvojila 30. septembra, u subotu oko 21.30 sati glasovima 242 poslanika.

Za odobravanje ustava neophodna podrška 3.318.957 birača, možda nekog manje ili nekog više u zavisnosti od toga koga će sud u međuvremenu upisati ili ispisati iz naših poslovično neuređenih biračkih spiskova. BBC je, na primer, u svetskom servisu u ponedeljak, ne bez zlobe, objavio da je pokojnom Slobodanu Miloševiću dato pravo glasa na referendumu u Srbiji. Zloba je u tome što upisivanje mrtvih duša u birački spisak smanjuje šanse za uspeh referenduma, a i zbog toga što je nepostojanje njegove umrlice pominjano i u nekim imovinskim istragama, no na stranu to.

Finiš karakteriše preplitanje referendumske i predizborne atmosfere, mada dominira pozitivna kampanja i još nema uobičajenih odlika međupartijske satanizacije.

ODOBRAVANJE DOGOVORA: Proreferendumske partije su izgleda shvatile da javnost odobrava to što su ipak bile sposobne da se o Ustavu konačno dogovore, i sada pokazuju svoju državotvornost. Da je dobro što su se stranke dogovorile o Ustavu smatra 70 odsto ispitanika, a da to nije dobro – 8. To pokazuje Cesidovo istraživanje javnog mnjenja na 2000 ispitanika iz oktobra 2006. (autori: Đorđe Vuković, Zoran Lučić, Zoran Stojiljković, Marko Blagojević, Miloš Mojsilović, Marko Ivković).

Protivnici Ustava su ironisali nad tim ustavnim paktom, seireći nad tim ko je kome u čemu popustio, strašeći se nove srpske homogenizacije, pominjući novu sabornost i zaobilazeći osnovno pitanje da li Ustav uopšte može biti odobren na referendumu, ako ga ne prihvate ključni politički akteri.

Predstavnici partija koje podržavaju donošenje novog ustava su izgleda mobilisale svoja čvrsta jezgra – na referendum će izaći 97 odsto onih koji bi glasali za SPS; 95 odsto iz G17 plus; 92 iz DSS-a; 90 iz NS-a; 87 iz SRS-a; 82 iz DS-a; 79 odsto iz monarhističkog SPO-a, pa i 26 odsto onih iz antireferendumskog LDP-a.

Partijski lideri i državni funkcioneri su tokom proteklog vikenda uglavnom upućivali dve ključne poruke građanima. Jedna se tiče zaokruživanja državnosti Srbije i ona se ističe nekako nevoljno, jer Srbija se vratila svojoj državnosti pošto su je drugi, uključujući letos i najbliskije Crnogorce, napustili. U okviru toga aktivnije se govori o postavljanju državnog temelja, izgradnji krova itd.

Jedan od motiva je vraćanje izvorima u okviru čega je podsećano na liberalni Sretenjski ustav iz 1835, kao i na ustave iz 1888. i 1903. Pored partija, tražena je saglasnost nacionalnih manjina od kojih su dolazili protivrečni signali, a aktivirane su nacionalne institucije, Univerzitet, Akademija, SPC itd. na čemu se posebno angažovao premijer Koštunica.

VAŽNO, ALI NE PRESUDNO: Druga, učestalija poruka odnosi se na odbranu Kosova pravnim sredstvima – uz vidljivo samoohrabrivanje. Savetnik predsednika Tadića Leon Kojen ocenio je, na primer, da su se izjalovila očekivanja onih koji su verovali u nezavisnost Kosova krajem 2006.

U Beogradu se uglavnom nagađa šta je Ahtisari krajem prošle sedmice u Beču o svojim planovima rekao Kontakt grupi, a na pitanje da li on može inicirati neku vrstu nove rezolucije Saveta bezbednosti, kojom bi se otvorila vrata za bilateralna priznavanja Kosova kao nezavisne države, premijer Koštunica je u intervjuu "Večernjim novostima" podsetio da je i za to potrebno da se usaglase sve stalne članice Saveta bezbednosti, a da ruski predsednik Putin čvrsto insistira na poštovanju međunarodnog prava u slučaju Kosova, te da slične stavove ima i Kina.

Loša slutnja da se sprema secesija 15 odsto teritorije Srbije sigurno je ubrzala donošenje novog ustava, a u pozivima da se izađe na referendum, kao i u pozivima da se na referendum ne izađe Kosovo je bilo važna tema, ali građani, kako ćemo videti, to ne pominju kao najvažniji motiv za izlazak na referendum – on jeste možda presudan, ali nije najveći. Da će se time potvrditi da je Kosovo deo Srbije smatra samo 10 odsto ispitanika, a s tvrdnjom "glasali mi na referendumu ili ne glasali, Kosovo je izgubljeno" slaže se 36 odsto ispitanika, a 32 odsto se ne slaže.

Naši birači kad glasaju za bilo šta vole, kao kad se ovlaš bogu pomole, da izgovaraju ritualnu rečenici "da nam bude bolje i nama i našoj deci", ali u odgovorima na jedno takvo pitanje Cesidovih anketara ta progresistička šmira nije dominirala: da će zbog donošenja novog ustava biti bolje svakom građaninu i državi veruje 18 odsto; da će se donošenjem novog ustava uspostaviti red u zemlji veruje samo 11 odsto.

Pomenuto Cesidovo istraživanje ukazuje na to da je glavni razlog za izlazak na referendum "višeg ranga" – najveći broj birača (55 odsto ispitanika koji će glasati) to glasanje smatra građanskom dužnošću. Građani tu materiju očito bolje razumeju od političara i analitičara i zapravo na glasanje o Ustavu gledaju kao na simboličku identifikaciju s političkom zajednicom (državom), koju Ustav definiše, a koja preživljava dugu agoniju i približava se novom teškom izazovu.

SRETENJSKA AKLAMACIJA: Taj uvek egzaltirajući fenomen hroničari su zabeležili i prilikom donošenja Sretenjskog ustava 1835. Sretenjska skupština održana je u Kragujevcu, u porti crkve, i to je trajalo tri zimska dana, od 14. do 16. februara. Zasedanje Skupštine živo su očekivali i narod i starešine, na skupštinu je došlo oko 2500 zvaničnih predstavnika i oko 10.000 znatiželjnih ljudi iz varoši i okoline. Taj ustav od 14 glava i 142 člana usvojen je drugog dana zasedanja, 15. februara, aklamacijom na svaki član. Ustav je izradio Dimitrije Davidović, pošto se 1833. iz Carigrada, gde je bio vođa srpske deputacije, vratio sa Hatišerifom o unutrašnjoj samostalnosti Srbije. U čast tog ustava, 15. februara Kragujevac je uveče bio obasjan vatrometom. Pošto je Sretenjski ustav posle samo dve nedelje zbog zamerki ne Turaka, nego Rusa oboren, Dimitrije Davidović se povukao i tri godine kasnije umro u Smederevu, gde mu na grobu piše "Dimitrije Davidović – sav Srbin".

PROGNOZA IZLAZNOSTI: Najavljena izlaznost birača na referendum je velika – da će na referendum sigurno izaći kaže 57 odsto ispitanika (od toga, za Predlog ustava koji je Skupština usvojila glasaće njih 85 odsto); da će verovatno izaći kaže još 24 odsto (a među njima bi moglo glasati "za" njih 68 odsto); "verovatno neće" 6 odsto, "sigurno neće izaći" 7 odsto, "ne zna" 7 odsto.

Očito je da je osećaj da je to ipak nešto važno za državu imao više uticaja od sumnje, zamerki i vrenja u narodu. S tvrdnjom da je neizlazak na referendum ravan izdaji slaže se 30,9 odsto; a ne slaže se 46,3; jednak je broj onih koji se slažu i onih koji se ne slažu da je referendum samo jedan od trikova političara – 35,6 odsto.

Više u medijskim komentarima nego u izjavama političara varirana je teza da ne bi bilo Ustava da nije bilo krize Koštuničine vlade. Demokrate i "bojkotaška partija" takmičili su se s radikalima (koji su na to potrošili i jedan vanredni skupštinski dan) u sumnjičenju funkcionera G17 plus oko toga da li su izašli ili nisu izašli i kako su datirali svoje ostavke. U trenutku kada je postignuto političko primirje radi donošenja novog ustava, to je pomalo ličilo na pokušaj da se onemogući donošenje ustavnog zakona o sprovođenju Ustava, ako već ne može ustavni referendum. U stvari, bilo je to jedno od običnih "nadigravanja".

Zapravo, u prethodnim mesecima u korist ustava je ponovo razrešavana deceniju i po duga srpska dilema šta prvo, ustav ili izbori?

Sudeći po rezultatima terenskog istraživanja u realizaciji "Nove srpske političke misli" i agencije Politikum, pod rukovodstvom profesora dr Slobodana Miladinovića i Đorđa Vukadinovića a koje je obavljeno od 25. jula do 10. avgusta na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije na stratifikovanom uzorku od 1167 ispitanika, na pitanje šta je potrebno prvo uraditi – doneti ustav pa onda ići na izbore ili prvo ići na izbore a posle toga doneti ustav, najveći broj anketiranih je smatrao da je ustav važniji od izbora te da treba prvo doneti ustav pa onda ići na izbore (ali njihov broj je iznosio 41,6 odsto, što je nedovoljno za odobravanje ustava); za varijantu "prvo izbori pa ustav" tada se opredelilo 29,67 odsto, a o tome nije imalo stav 28,73 odsto ispitanika.

Izgubila se negde i rezervna teza demokrata da je ova skupština nelegitimna i da ustav treba da donese nova ustavotvorna skupština.

Za bojkot izbora odlučili su se LDP, GSS, LDV, SDU i grupa nevladinih organizacija.

Razlozi za neglasanje koje otkrivaju anketari otkrivaju da dominira ozlojeđena apolitičnost sloja koji je digao ruke od politike: preovlađuje loše mišljenje o političarima, strankama i njihovim programima 30 odsto apstinenata; nezainteresovanost za politiku 29; ne zna zašto neće glasati 22…

Zbog bojkota svoje stranke, etničke grupe ili svog ličnog razloga neće glasati svaki deseti deklarisani apstinent; njih 7 odsto smatra da referendum nema nikakvog smisla, 3 odsto smatra da je Predlog ustava loš i zastareo. Sve u svemu, samo petina onih koji neće glasati, na ovaj ili onaj način izražava stavove slične onima koje plasiraju protivnici referenduma, okupljeni oko Čede Jovanovića, koji novi ustav nazivaju "Legijinim".

Ako sondaže verno pokazuju javno raspoloženje, oni su loše procenili da je moguće sakupiti potrebnih 3.318.957 birača koji će zaokružiti "za", a moguće je da njihov cilj možda i nije bio da spreče donošenje ustava, već da se oglase. Javnosti očito nije jasno šta oni tačno hoće – da li hoće da na snazi ostane "Miloševićev ustav" uprkos tome što neki od njih tako gorljivo zagovaraju diskontinuitet da bi iz azbuke izbacili slova "s" i "m"?

Jedan argument tih i drugih kritičara u javnosti ipak je prilično široko prihvaćen – onaj zbog izostanka javne rasprave.

Da je trebalo pitati građane i kada se pravio Ustav a ne samo kada se usvaja, slaže se 54 odsto ispitanih, a ne slaže se 16,7 odsto, što govori da ljudi sebe ipak doživljavaju kao neke ustavne subjekte. Da o Ustavu zna sve, u celini izjavljuje samo 4 odsto; da zna samo ono što je važno 18; da zna samo malo 34 odsto. Poželjan način informisanja o Ustavu: da čuje od ustavnih stručnjaka – 30 odsto; da sazna od medija, novinara i analitičara – 31 odsto; da čuje od političara kojima veruje – 10 odsto.

Predreferendumske sondaže pokazuju da ta zamerka nije pokolebala opredeljenje birača motivisanih nečim jačim.

Nije još odlučen redosled poteza posle referenduma. Boris Tadić traži da se do kraja godine održe i parlamentarni i predsednički izbori i najavljuje da će se ponovo kandidovati za predsednika Srbije. On očito želi da svojoj stranci ušprica adrenalin samopouzdanja, a demokratskom bloku sugeriše da se fokusira na radikale. Pomenuta letošnja anketa NSPM pokazivala je da bi Boris Tadić u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio Tomislava Nikolića sa 58,1:41,9. (U drugim varijantama, Koštunica bi pobedio Nikolića sa 55:45, a Tadić Koštunicu sa 56,5:43,5.) Predlozi G17 plus da demokratski blok nastupi s jednim predsedničkim kandidatom zasad su bez značajnijih odjeka. Demokratska stranka Srbije ponavlja da se o izborima neće izjašnjavati do referenduma, da je za donošenje Ustava opet potreban širok konsenzus, da će izbora biti odmah posle referenduma, možda i do kraja godine, no da postoji problem – slave. Praznični dani padaju 24. decembra i 1. i 7. januara.

Za donošenje ustavnog zakona, koji vodi izborima, potrebno je 167 poslanika, što znači da je ponovo potrebna saglasnost svih relevantnih parlamentarnih stranaka. Socijalisti se izjašnjavaju protiv skraćenja izborne procedure i traže da pre izbora sadašnja skupština, pored ustavnog zakona, donese i novi budžet. Radikali bez čijih glasova taj zakon nije moguće usvojiti pomalo zatežu propitujući Tadića i Koštunicu zašto žure i da li su u Vašingtonu o Kosovu čuli i nešto što nisu rekli ostalima. Radikali možda s tim odugovlačenjem blefiraju, jer Cesidova sondaža ukazuje na to da su oni možda već počeli da bude svoje birače.

Prema dijagnozi Cesida, izborno orijentisanih je 36 odsto, izborno neodlučnih – 36 odsto; ne želi da kaže – 18 odsto, a da neće izaći izjavljuje 10 odsto. Od 36 odsto izborno orijentisanih u oktobru, 37 odsto glasa za radikale, 28 odsto za DS, 14 odsto za DSS, 5 odsto za SPS, 4 odsto za G17 plus, 3 odsto za NS, 4 odsto za LDP, 2 odsto za SPO, jedan odsto za PSS, a za neku drugu stranku 2 odsto.

Da podsetimo, prethodna Cesidova sondaža (anketa sprovedena od 26. avgusta do 5. septembra 2006. godine na reprezentativnom uzorku od 1634 punoletna građanina) pokazivala je da bi po trideset odsto opredeljenih birača poverenje ukazalo Srpskoj radikalnoj i Demokratskoj stranci, Demokratskoj stranci Srbije oko 14 odsto, a Socijalističkoj partiji Srbije oko 6 odsto. Tada je procena govorila da bi na izbore izašlo samo oko 37 odsto od 5,5 miliona birača koliko iznosi realno biračko telo u Srbiji, a za razliku od te letošnje indicije o raspoloženju birača, sada se vidi zagrevanje izbornog tela: da će izaći na izbore u oktobru izjavljuje 48 odsto anketiranih. Ljudi izgleda osećaju da se izbori približavaju, a radikali se bude prvi (sa 30 na 37 odsto!)

Teza da radikalima više odgovaraju izbori "posle Kosova" u svetlu pomenutih indicija možda stoji na klimavim nogama. "Senka pretnje" je u politici ponekad jača od samog događaja.

Birački odbori

Partijsku strukturu biračkih odbora za svaku opštinu uzračunao je po nalogu RIK-a Republički zavod za statistiku, a tu je bilo sporova oko toga ko kojoj listi zapravo pripada. To je nusprodukt cepanja parlamentarnih stranaka. Sporovi su se odnosili na kontrolnu funkciju, ali ni plen za partijsku vojsku nije za zanemarivanje. Predsedniku, članovima i sekretaru opštinskih komisija koje je obrazovao RIK i njihovim zamenicima za rad na sprovođenju referenduma, načelnicima upravnih okruga i članovima radnog tela RIK-a obrazovanih za područje AP Kosova i Metohije plaća se po 20.000 dinara. Predsednicima biračkih odbora pripašće po 3000 dinara a članovima glasačkih odbora i njihovim zamenicima po 2500 dinara.

Članovima glasačkih odbora na glasačkim mestima u inostranstvu i njihovim zamenicima za vreme glasanja pripada jednokratna naknada za rad u glasačkom odboru i to: predsednicima i njihovim zamenicima po 50 evra, a članovima i njihovim zamenicima po 40 evra. Članovima glasačkih odbora na glasačkim mestima u inostranstvu koji prenose glasački materijal od sedišta Ministarstva spoljnih poslova Srbije u Beogradu do glasačkih mesta u inostranstvu priznaju se troškovi avionskog prevoza. Pravo na isplatu naknade za korišćenje avionskog prevoza imaju i članovi glasačkih odbora u inostranstvu, ukoliko odlaze na glasačka mesta u inostranstvu udaljena od Beograda više od 700 km, a ukoliko je glasačko mesto udaljeno od Beograda do 700 km imaju pravo na naknadu troškova u visini cene prevoza u javnom saobraćaju (autobus, voz).

Predviđene su nadoknade za zakup privatnih prostorija, kad je to neophodno.


Posmatrači

Republička izborna komisija je na osnovu ranije podnete prijave odobrila posmatračima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da prate rad svih organa za sprovođenje referenduma – Republičke izborne komisije, opštinskih komisija i glasačkih odbora. Takođe, Centru za slobodne izbore i demokratiju (Sesid) odobreno je praćenje rada opštinskih komisija i glasačkih odbora i RIK-u je prijavljeno 1335 njegovih posmatrača, a oni kažu da će biti na 630 biračkih mesta. Za sada je s te strane osporena odluka da rezultat nije nevažeći ako se u biračkoj kutiji nađe više listića nego zaokruženih birača, a i zbog slobode biračkih odbora da odluče kako će čuvati birački materijal u noći 28/29. oktobra 2006.

Iz istog broja

Vreme uspeha

Biznis

Vodič kroz mala i srednja preduzeća (3) - Valletta, Guča

Dolina uspeha

S. Ristić, V. Milošević

Zdravstvo i politika

Poigravanje sa stručnjacima

Branka Kaljević

Nezaposlenost i izbori

Kampanja u kampanji

Ivana Milanović Hrašovec

Tužba protiv države zbog rušenja Šilerove

O udovicama i moralu

Tatjana Tagirov

Eksplozija vojnog skladišta u Paraćinu

Glava u rizli

Zoran Kosanović

Zakonodavstvo

Ustav protiv klonova

Slobodan Bubnjević

Ustav i Vojvodina

Sedam odsto autonomije

Dimitrije Boarov

Parlamentarna matematika

Kubni koren Srbije

Jasmina Lazić

Specijalni rat u Srba

„Laufer“, konji i pioni

Miloš Vasić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu