Četvrti talas korone

Ćorsokak o kome se ćuti 1

KO JE ODGOVORAN: Julska sednica Kriznog štaba;...

foto: zoran žestić / tanjug

Ćorsokak o kome se ćuti

Krizni štab je dužan u svakom smislu, pa tako i moralnom, da se javnosti najzad obrati, da objasni zašto je do ovakvih razmera epidemije kod nas došlo i šta je učinjeno da do toga ne dođe. I kako i šta raditi nadalje

U toku najnovijeg talasa korone, sredinom prošle nedelje objavljeno je da je Srbija postigla krajnje neslavan rekord: u prethodnih sedam dana u Evropi je bila najgora, a u svetu druga kada se računa prosečan dnevni broj novozaraženih na milion stanovnika. Ma koliko izgledala robustna statistika koja na prvo mesto u svetu izbacuje maleno karipsko ostrvo Grenada sa oko 112.000 stanovnika, ona je, s druge strane, i neumoljivo precizna. Nekoliko dana kasnije, u nedelju 19. septembra, prema podacima istog izvora, veb-sajta "Our world in data", Srbija je i dalje na drugom mestu u svetu po obimu epidemije – iza Grenade, dok odmah iza nje slede Crna Gora, Izrael, Mongolija…

Istog dana sredinom prošle nedelje kada je objavljena ova uznemirujuća vest, Krizni štab je najavio da će se uskoro sastati, a neko je u medijima pomenuo kao moguć dan zasedanja ponedeljak. Ne samo što je u tom trenutku, kada je bilo očigledno da "gori pod nogama", višednevno odugovlačenje Kriznog štaba zvučalo kao čist sarkazam, nego je krajnje neobično to što se on sve do trenutka pisanja ovog teksta, u utorak 21. septembra, nije još niti sastao, niti se ijednom rečju oglasio. Možda će zasedati, recimo, u sredu, dan pre izlaska ovog broja, samo što se medijske fanfare kojima se po nekoliko dana bučno najavljuje njegovo okupljanje u utorak još nisu čule.

Muk Kriznog štaba zlokoban je skoro koliko i sama korona. Dok on ćuti, naglo se ovih dana, po ko zna koji put, jedan po jedan kliničko-bolnički centar pretvara u kovid bolnicu. Bolnički pacijenti užurbano se zbrinjavaju, prebacuju u druge zdravstvene ustanove ili na kućno lečenje, raspuštaju se i prazne skoro sva odeljenja, zakazane kontrole i terapije preko noći se otkazuju. Domovi zdravlja ne mogu da zamene bolnice, a lečenje kod privatnika je za većinu preskupo, pa na pitanje zbunjenog pacijenta sa upravo otkazanim bolničkim terapijama: "I šta sad ja da radim, doktore?", kao jedini moguć sledi odgovor: "Pratite kad izlazimo iz kovid sistema, i dođite odmah." To "odmah" može biti i za dva do dva i po meseca, koliko očekivani talas korone obično traje.

Iste te bolnice, samo sada već u kovid sistemu, velikom brzinom se pune novim, kovid pacijentima, a dnevni podaci ukazuju na to kako je sve veći broj njih na respiratoru, da se broj umrlih približava i 40 dnevno, a broj novozaraženih već dugo je u alarmantnom porastu: 24. avgusta, kada je i održana poslednja sednica Kriznog štaba na kojoj inače nisu propisane nikakve striktne mere, u Srbiji je premašen broj od 2000 obolelih dnevno, 1. septembra broj se popeo iznad 3000, 6. septembra iznad 4000, sutradan 7. septembra registrovano je više od 5000 obolelih; 10. septembra već ih je bilo iznad 6000, 14. septembra više od 7700 pozitivnih… Na dan predaje ovog teksta u štampu, u utorak 21. septembra, broj pozitivnih na koronu je 7232 od 25.014 testiranih, što iznosi oko 30 odsto, a 38 ljudi je preminulo u toku jednog dana.

Kao najodgovorniji, Krizni štab je dužan u svakom smislu, pa tako i moralnom, da se javnosti najzad obrati, da objasni zašto je do ovakvih razmera epidemije kod nas došlo i šta je učinjeno da do toga ne dođe – koje je mere doneo i koje je sproveo. I kako i šta raditi nadalje.

Ćorsokak o kome se ćuti 2
…lekarski deo štaba pred početak zasedanjafoto: zoran žestić / tanjug


"ŠVEDSKI MODEL" NA NAŠ NAČIN

Sudeći po tome kako je s vrha vođena briga o epidemiji između poslednja dva talasa, sva je prilika da je Srbija preuzela način ponašanja koji se ovde definiše kao "švedski model". Kod nas, to je model u kome je sve dozvoljeno, kao da korona i ne postoji. Državni sekretar u ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je još 12. avgusta da se "zahuktava" četvrti talas korone i da će se njegova puna snaga osetiti kroz nekoliko nedelja, i najavio oštrije mere ako se tako nastavi. Ostaje otvoreno pitanje zašto nijedna oštrija mera od tada nije uvedena.

Đerlek je rekao da pacijente koji su se tada zbrinjavali čine nevakcinisani, uglavnom povratnici sa letovanja ili oni koji su bili na slavljima, kao što su svadbe i noćni provodi. "U ovom trenutku imamo dozvolu za okupljanje 500 ljudi i posebne dozvole Kriznog štaba za neke manifestacije, kao što su festivali." Rekao je da država neće "sedeti skrštenih ruku" i čekati jesen sa ovim merama. Takođe, rekao je da je prethodne noći bio u kovid bolnici u Batajnici i da je tamo već 150 ljudi, kao i da je 90 odsto na kiseoničnoj potpori. "Pratićemo situaciju na dnevnom nivou i sigurno će jedna od prvih mera biti ograničavanje broja ljudi", poručio je tada Đerlek. Treba podsetiti na to da je u toku tog dana kada je Đerlek izrazio veliku zabrinutost obećavajući nove mere, u Srbiji bilo registrovano 983 pozitivnih na koronu i jedan preminuli. Bio je to sam početak epidemiološkog talasa.

Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti kovid 19, donetoj početkom septembra, nije se ništa značajno promenilo. Jedine novine u toj uredbi odnose se na raspored rada autobuskih prevoznika. Što se ostalog tiče, u zatvorenom prostoru i dalje je dozvoljeno okupljanje 500 ljudi uz, dakako, proklamovano obavezno pridržavanje preventivnih mera (maske i distanca), dok je po članu 7 ove uredbe dozvoljeno i izvođenje ekskurzija u školama i organizovanje maturskih zabava, kao i baš sve ostalo, naravno u skladu sa instrukcijama i preporukama, koje u praksi niko nije poštovao. Tog dana kada je usvojena ova uredba, 3. septembra, u Srbiji je bilo registrovano već 3623 pozitivnih i 17 preminulih.

Na masovnim sportskim manifestacijama, kulturnim i umetničkim premijerama i ostalim događajima, na festivalskim višednevnim atrakcijama, porodičnim proslavama, stručnim kongresima, noćnim klubovima, u svakodnevnom ritualu života, svi su tome svedočili, nisu poštovane elementarne epidemiološke mere. Hiljade ljudi se okupljalo na otvorenim prostorima i stotine u zatvorenim, bez maski i bez distance. Niko nije kažnjen zbog toga, nijedna manifestacija zbog toga nije otkazana niti je posustala, naprotiv. Srbija se pretvorila u istinsku "covid free" zonu, zemlju nesputanih sloboda u kojoj je opasnost od korona virusa na poslednjem mestu, iza svih političkih i materijalnih interesa i iza baš svih ljudskih i društvenih potreba. A onda nas je zapljusnuo novi veliki talas zaraze, koji nas je izbacio na prvo mesto u Evropi i drugo u svetu.

Već dugo Srbiju kao visokorizičnu zemlju zaobilaze putnici iz drugih zemalja, jedna po jedna država zatvara svoje granice prema nama, ali ovde se i dalje romantičarski živi san o slobodi u kojoj epidemije korone nema. "Švedski model" je ovde postao misaoni konstrukt i idealan odgovor na "izmišljenu" epidemiju u zamisli antivaksera – problem je samo što je ovaj specifičan model i sa najvišeg državnog nivoa priznat kao ciljana realnost. Istovremeno, niko ne podučava niti saopštava šta taj model tačno podrazumeva i zašto je švedska vlada, sa svojim "švedskim modelom" koji smo i mi verno sledili, polovinom septembra odlučila da zabrani ulazak u svoju zemlju svim osobama koje putuju iz Srbije, pošto je uklonjena sa liste epidemiološki sigurnih zemalja. Niko nije ukazivao na sve postojeće razlike, na primer, u finansijskom, kulturološkom, zdravstvenom funkcionisanju ova dva sistema, švedskom i srpskom, kao ni na ono najvažnije: u Švedskoj je, naime, vakcinisano 70 odsto populacije, a u Srbiji svega 44 odsto.


ZAŠTO SE PODACI SKRIVAJU

Kada bi Krizni štab zakazao sednicu samo sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda, a to je otvoreno i tačno informisanje građana, bio bi to iskorak od istorijskog značaja za borbu protiv korone u Srbiji. Umesto toga, podaci koji se povremeno i usko selektivno nude građanima i medijima ne donose ni elementarnu informisanost. Početkom avgusta, premijerka Ana Brnabić, kao rukovodilac Kriznog štaba, pobednički je objavila da je u Srbiji broj vakcinisanih prešao 50 odsto, te da je vakcinisano 2,7 miliona stanovnika. Svi mediji su tu vest preneli, ali ono što je ostalo nejasno u toj računici glasi: u odnosu na koji deo populacije? Danas se u medijima često govori o 40 odsto vakcinisanih, što uopšte nije mala razlika, baš kao da onog oduševljenja zbog 50,2 odsto vakcinisanih nikada nije bilo. Koji podatak je tačan?

U nedostatku jednog, zvaničnog izvora preko koga će stanovništvo, a pre svega mediji, moći lako i redovno da dobijaju najnovije i potpune podatke, sasvim je očekivano da među građanima rastu sumnje, nepoverenje, ali i neznanje. Nezvaničnih izvora je mnogo, zvanični su vrlo škrti i mnogo toga drže samo za sebe, pa je preciznih informacija veoma malo. Kome je i zašto potrebno da se podaci skrivaju, da se novinari koji su po prirodi stvari zaduženi za valjano informisanje dovijaju na neverovatne načine da bi nešto od podataka saznali, da sami računaju pa pritom i pogreše, da budu prinuđeni da prepisuju jedni od drugih, da zaviruju u svetske evidencije ne bi li nešto saznali o svojoj zemlji, da mozgaju oko najelementarnijih stvari koje je država dužna da ponudi na uvid svakom građaninu ove zemlje, bilo direktno bilo preko medija? Zašto je i kome važno da najobičniji podatak, koliko je vakcinisanih u Srbiji, dobije rašomonske razmere?

Ako pogledamo veoma detaljnu evidenciju na veb-sajtu "Our world in data", gde se redovno ažuriraju najnoviji dostupni podaci iz svih zemalja sveta, videćemo da je u Srbiji vakcinisano 44 odsto stanovništva gledano u odnosu na ukupan broj populacije, od kojih je 42 odsto primilo dve doze, a dva odsto jednu dozu. Kako je onda premijerka pre skoro dva meseca došla do 50,2 odsto, to jest većine vakcinisanih? Naravno, u obzir su uzeti samo punoletni građani, kojih po procenama u Srbiji živi između pet i pet i po miliona. Ostalih 1,7 miliona punoletnih (kako ih registruje birački spisak) živi u inostranstvu, ali sa prebivalištem u Srbiji. Koliko je među tih 2,7 miliona vakcinisanih punoletnih građana Srbije, koji navodno čine tek prekoračenu većinu, bilo upravo onih koji žive u inostranstvu i koji su došli u svoju zemlju da bi se vakcinisali? Ni tog podatka nema. Možda je krajnje teško do njega uopšte doći, ali onda se ne sme zavaravati javnost korišćenjem brojeva odokativno i prema vlastitom političkom nahođenju. Ovako izgleda da je jedini cilj da se pobrkaju svi lončići i javnost dovede u totalnu zabunu, pa da ostanu da "sijaju" samo oni podaci kojima se prikupljaju novi politički poeni.

O broju vakcinisanih koji su ipak oboleli od korona virusa, podaci se ne iznose. O broju vakcinisanih koji su teže oboleli od korone i stigli do bolničkog lečenja, takođe se ne iznose podaci. Kako se tačno pokazala učinkovitost svake od vakcina koje su bile dostupne u Srbiji, s obzirom na broj lakše ili teže obolelih vakcinisanih, još uvek ne znamo, osim iz uopštenih izjava retkih predstavnika zdravstvene struke. U kojoj meri nas vakcine štite i kako da se ponašamo iako smo vakcinisani, trebalo bi da naučimo upravo iz takvih podataka, njihova upotrebna vrednost je neprocenjiva. No, detaljnih, razvrstanih, zbirnih, konačnih informacija o mnogo čemu u javnosti nema, niti su one do sada javnosti bile dostupne.

Ćorsokak o kome se ćuti 3
VAKCINACIJA U SRBIJI: Od trijumfalnog uspeha do nelagodnog ćutanjafoto: jaroslav pap / tanjug


ŠTA SVE ZNAJU DRUGI

U nedostatku vlastitih informacija, oni koji su zainteresovani za detaljnije razumevanje i snalaženje u ovom epidemijskom naletu, moraju se okrenuti stranim izvorima. Pa tako, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) 10. avgusta ove godine izneo je podatak o tome da je od ukupnog broja revakcinisanih u SAD ukupno 0,005 odsto bolnički lečeno ili preminulo od korone. U apsolutnim brojevima, to izgleda ovako: od više od 166 miliona revakcinisanih, od kovida je bolnički lečena 7101 osoba, a preminulo je 1507 ljudi. Među preminulima 74 odsto je starijih od 65 godina, a u 20 odsto slučajeva uzrok smrti su druge ili pridružene bolesti.

Već 17. septembra, isti izvor objavljuje nove informacije, o ponašanju delta soja. Naime, otvoreno se govori o neočekivanom probijanju vakcinalne zaštite i uviđanju delimične slabosti vakcina u odnosu na ovaj soj, s tim što slučajevi hospitalizacije i smrti i dalje nisu česti. Konstatuje se da su slučajevi proboja delta soja kod revakcinisanih inače retki, ali kako imunitet stečen vakcinama opada tako delta varijanta postaje jača. Prema tada objavljenim podacima, od 173 miliona revakcinisanih zabeleženo je ukupno 12.908 slučajeva hospitalizacije i smrti usled korone, što iznosi nešto više u odnosu na podatke iz prethodnog meseca, dakle 0,007 odsto revakcinisanih.

Detaljno informisanje o toku epidemije u Izraelu takođe je jedan od najpopularnijih vodiča za snalaženje u korona lavirintu. Pionir u vakcinisanju Fajzerovom vakcinom, Izrael je među prvima vakcinisao skoro 70 odsto svog stanovništva. Popuštanje dotadašnjih mera u kombinaciji sa delta sojem dovelo je do ponovnog rasplamsavanja epidemije, a najnoviji podaci izraelskog ministarstva zdravlja pokazuju da od 726 teško obolelih od kovida 70 odsto nije vakcinisano uopšte. Podaci takođe pokazuju da je 80 odsto mladih teško obolelih pacijenata nevakcinisano, a da je verovatnoća da zaraženi teško oboli 45 puta veća kod nevakcinisanih, u poređenju sa onima iz iste starosne grupe koji su primili tri doze vakcine. Američka agencija za lekove (FDA) i evropska agencija (EMA) još uvek nisu odobrile buster dozu za celokupno stanovništvo. Pojedinačno, evropske države svaka za sebe određuju prioritetne grupe i sasvim postepeno sprovode vakcinisanje buster dozom – starijih od 65 godina, ljudi sa oslabljenim imunitetom i zdravstvenih radnika.

U Srbiji, buster doza se uveliko primenjuje i dostupna je svim revakcinisanim građanima šest meseci posle druge doze. Do sada ju je primilo više od 415.000 ljudi. Kao i u slučaju osnovne vakcine, izbor buster doze prepušten je ličnom opredeljenju, pa je sve više slučajeva mešanja vakcina, zbog uviđanja neefikasnosti prethodnih doza, ali i zbog lakšeg putovanja u druge zemlje. Neretko, Fajzer vakcina uzima se kao buster posle dve doze Sinofarma ili Sputnjika V. Svojevremeno odbijanje EMA da prizna Sinofarm i Sputnjik V, u Srbiji je na početku procesa vakcinisanja tumačeno kao politički problem, te su mnogi autoriteti uveravali da će svakako do kraja marta ove godine te vakcine biti primenjivane u Evropi. Povučeni tom pričom, mnogi državljani Srbije koji žive u zemljama EU vakcinisali su se u Srbiji upravo tim vakcinama, ali su u svojim novim domovinama i dalje ostali tretirani kao "nevakcinisani".

U sličnom problemu našli su se i ljudi u Srbiji, jer iako vakcinisani kineskom ili ruskom vakcinom, nisu slobodno mogli da putuju u zemlje EU bez dodatnih testova ili karantina. Dan-danas te dve vakcine nisu odobrene u Evropi, a prema objašnjenju tamošnjih stručnih tela, zbog nepotpunih i nedovoljno transparentnih pratećih studija prozvođača. Još uvek ne znamo ko je tada bio u pravu, politika ili struka. O tome se ovde odavno ćuti. Kao što već dugo ćuti i naš Krizni štab, stalno prebacujući lopticu odgovornosti sa stručnog, medicinskog dela štaba na politički deo i obrnuto. U situaciji dramatičnog rasta teško obolelih i ponovnog zatvaranja bolnica u kovid sisteme, taj njihov ping-pong zaista se više nikoga ne tiče.

Iz istog broja

Energetska kriza u Evropi

Kad vetar prestane da duva

Bogdan Petrović

In memoriam – Dušan Duda Ivković (1943–2021)

Ikona košarke

Aleksandar Aleksić

Rekonstrukcija crnogorske vlade

Prebrojavanje u kabinetu

Voislav Bulatović

Intervju – Brajan Brković, politički aktivista

Skrivanje iza zastave

Nedim Sejdinović

Intervju – Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine

Duga je noć

Vukašin Obradović

Najava izgradnje Memorijalnog centra Jasenovac

Svesrpsko svetilište Aleksandra Vučića

Ivan Ivanji

Lični stav – O pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda

Kome korist?

Marko Pantić

Srbija i Kosovo

Tablice razdora

Slobodan Georgijev

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu