COP26 – Koji je sledeći korak za Srbiju

Burne debate sa klimatske konferencije u Glazgovu su se smirile, ali naša klima nastavlja da se zagreva. Šansa da svet zadrži porast globalne temperature na 1,5°C u poređenju sa predindustrijskim periodom je pod znakom pitanja. Posledice klimatskih poremećaja mogle bi da postanu katastrofalne, a neke su već nepopravljive.

U Glazgovu je postignut napredak u dostizanju tri cilja postavljena na samom početku COP26: države su se obavezale da dalje smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), kako globalno zagrevanje ne bi prešlo granicu od 1,5°C; Razvijene zemlje su se obavezale da dostignu cilj od 100 milijardi dolara godišnje za finansiranje klimatskih aktivnosti u ranjivim i zemljama u razvoju. Takođe su se obavezale da će do 2025. godine jednaku pažnju posvetiti prilagođavanju klimatskim promenama, kako u smislu finansiranja tako i u osmišljavanju politika. Na kraju, COP26 je rezultirao usvajanjem “Klimatskog pakta iz Glazgova” – mape puta za postizanje ciljeva dogovorenih u Parizu.

Rezolucije iz Glazgova o smanjenju emisija metana i očuvanju šuma i zemljišta su prekretnica, i daju osnov za delotvornu i brzu klimatsku akciju. Preko 100 zemalja, koje čine 70 odsto globalne privrede, predvođene SAD i Velikom Britanijom, obavezale su se da smanje emisije metana za 30 odsto, a više od 140 zemalja da zaustave krčenje šuma, do 2030. godine. Pohvalno je da je Srbija podržala ove dve važne rezolucije.

COP26 nam je pružio nadu i sigurnost da možemo da stvorimo bezbedan i prosperitetan prostor za život ljudi na ovoj planeti. Ali, vremena za gubljenje nema: čeka nas veliki posao.

Treba da ubrzamo napore za smanjenje nekontrolisane upotrebe uglja i neefikasnih subvencija za fosilna goriva, i prepoznamo potrebu za podrškom pravednoj tranziciji za ljude koji rade u privrednim granama vezanim za upotrebu fosilnih goriva, poput industrije automobila i čelika, proizvodnje cementa i električne energije. Države će, takođe, morati da igraju transparentno i fer u izveštavanju o ciljevima za smanjenje nacionalnih emisija GHG. Klimatski pakt iz Glazgova obavezuje 197 potpisnica da sledeće godine, na COP27 u Egiptu, podnesu izveštaj o svom napretku ka većim klimatskim ambicijama.

SRBIJA U FOKUSU

Tokom COP26, Srbija je izrazila opravdanu zabrinutost oko finansiranja zelene tranzicije, očuvanja energetske bezbednosti i podrške radnicima da pređu u zelene industrije.

Dobra vest je da novca ima, ali da bi “zeleno finansiranje” imalo smisla potrebno je povećati klimatske ambicije, koje se ogledaju u Nacionalno određenim doprinosima (NDC) – planovima koji sadrže ciljeve za smanjenje emisija GHG, put za prilagođavanje klimatskim promenama i način na koji će oni biti postignuti, obično do 2030. godine. Usvajanje revidiranih NDC, koje je Srbija najavila pre samog COP26, najbolji je način da se osigura pristup brojnim globalnim i bilateralnim fondovima i grantovima za borbu protiv klimatskih promena i očuvanje životne sredine, kao i povoljnim zelenim zajmovima i drugim pozajmicama.

Snažan privredni rast Srbije i značajna ulaganja u infrastrukturu su očigledni. Da bi se taj rast održao i nastavio, potrebne su duboka dekarbonizacija i zelena transformacija, posebno jer znamo da na najznačajnijem izvoznom tržištu za srpske proizvode, tržištu EU, potrošači uveliko preferiraju robu sa niskim “ugljeničnim otiskom”.

U Srbiji, energetski sektor je ključan za klimatski neutralnu privredu i društvo. Povećanje energetske efikasnosti (EE) i veće korišćenje obnovljive energije u privredi (uključujući objekte, transportni sektor i industriju) najvažniji su pokretači prelaska na čistu energiju. To će dovesti ne samo do uštede energije, već i do smanjenja štetnih emisija i zagađenosti vazduha.

Srbija sada troši tri puta više energije po jedinici BDP-a u odnosu na prosek EU. Povećanje EE u javnim objektima za samo 10 odsto bi ukinulo potrebu za jednom starijom termoelektranom. Renoviranjem javnih i privatnih objekata i podrškom privrednicima da smanje potrošnju energije u proizvodnom procesu, mogla bi da se dodatno pospeši EE.

PRILAGOĐAVANJE NOVOJ KLIMATSKOJ STVARNOSTI

Istovremeno, neophodno je da zajedno krenemo da se prilagođavamo već prisutnim promenama klime. Srbija i Jugoistočna Evropa se zagrevaju brže od globalnog proseka, i ovaj region će biti snažno pogođen klimatskim promenama. Deca rođena danas će vrlo verovatno doživeti dramatične posledice sve intenzivnijih poplava, požara, suša i njihovih pogubnih uticaja na privredu. Poljoprivrednici će ostati bez prihoda, a drumska i železnička struktura će biti teško pogođene. Uz sve to, cena nedelanja će biti veća od cene delanja. Do kraja ove decenije, Srbija bi mogla da pretrpi štetu u visini od 13 miliona dolara.

Da bi se osigurala otpornost privrede i društva, potrebno je fokusirati se na navodnjavanje, upravljanje vodama i posledicama suše. Izveštaj UNDP-a ukazuje da će, bez navodnjavanja, do kraja 2030. prinos kukuruza pasti i za 58 odsto, a prinos pšenice za 16 odsto. To će najviše pogoditi male poljoprivrednike i sezonske radnike. Celokupno stanovništvo će biti pogođeno smanjenom dostupnošću i mogućim porastom cena hrane.

Da bi obezbedila dovoljnu količinu vode za proizvodnju hrane i energije, Srbiji su potrebne otpornije vrste useva, brane i rezervoari, kao i drenažni sistemi. Izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda smanjilo bi se organsko zagađenje vodotokova i jezera, i obezbedila njihova upotrebljivost u slučaju visokih temperatura i očekivanih nestašica vode.

Takođe, brojna manja inovativna rešenja su sve dostupnija i mogu se lako primeniti kako bi pomogla srpskim poljoprivrednicima. Na primer, naučnici iz Instituta “Mihajlo Pupin” su razvili inovativnu tehnologiju za efikasno korišćenje resursa i otpornost useva na promene klime.

EU i UNDP podržavaju ulaganja u inovativne tehnologije i privredu, kao i transfer inovativnih tehnologija u Srbiju – u cilju smanjenja emisija GHG, unapređenja otpornosti na uticaje klimatskih promena i stvaranja zelenih radnih mesta.

FINANSIJSKA INJEKCIJA ZA ZELENU TRANSFORMACIJU

Kako bi pokrenula zelenu transformaciju, EU je pripremila Zelenu agendu za Zapadni Balkan, kao deo svog Ekonomsko-investicionog plana. Privrede Zapadnog Balkana su je u potpunosti podržale, a nedavno i usvojile regionalni Akcioni plan za njenu primenu. Agenda pokriva pet širokih oblasti obuhvaćenih Zelenim dogovorom: dekarbonizaciju, smanjenje zagađenosti vazduha, vode i zemljišta, cirkularnu ekonomiju, poljoprivredu i proizvodnju hrane i zaštitu biodiverziteta.

Od 2022. godine, EU i UNDP nameravaju da pokrenu dvogodišnju inicijativu, u saradnji sa švedskom agencijom SIDA i Evropskom investicionom bankom, koja će pomoći Srbiji da baš u ovim oblastima unapredi politike, preduzme konkretne aktivnosti i poveća ulaganje u zelenu transformaciju. Kroz program IPA 2020, EU i Srbija su opredelile osam miliona evra za borbu protiv zagađenja vazduha, gubitka biodiverziteta i podršku privredi da pređe na cirkularnu ekonomiju. Deo ove podrške je namenjen i uvećanju opsega zelenih projekata. Pozivamo i druge donatore, banke i razvojne partnere da nam se pridruže u sprovođenju Zelene agende u Srbiji.

Pored doprinosa dekarbonizaciji privrede, nadamo se da će ova inicijativa pokrenuti i malu zelenu industrijsku revoluciju u Srbiji, predvođenu nacionalnim i lokalnim vlastima, industrijama, javnim i privatnim preduzećima i civilnim društvom. To će takođe doprineti ubrzanju procesa usklađivanja sa standardima i normama EU.

Veliki broj ljudi u Srbiji je sve zabrinutiji za životnu sredinu. EU ima najstrože zakonodavstvo za zaštitu životne sredine u svetu. Kada se dobro primenjuje, ono dovodi do smanjenja štetnih emisija i zagađenosti vazduha, obezbeđuje čistu vodu i dovodi do stvaranja novih radnih mesta i privrednog rasta. Verujemo da će striktna i puna primena relevantnih zakona EU, transponovanih u srpsko zakonodavstvo, doprineti zaštiti životne sredine u Srbiji.

Uprkos nespornim koristima zelene tranzicije za zdravlje i životnu sredinu, nedavna globalna nestašica energenata i rastuće cene gasa dovele su do pitanja da li je napuštanje fosilnih goriva ipak previše rizično. Naprotiv, takve krize bi trebalo da nas još više poguraju ka obnovljivoj energiji i zelenim rešenjima. Jedna od glavnih poruka COP26 jeste da će ulaganje u zelenu energiju postajati sve jeftinije, dok će ulaganje u fosilna goriva postajati sve skuplje.

Na duže staze, prelaz na zelena rešenja je pametan izbor. To je i jedini izbor za opstanak kako ljudi tako i privrede i cele planete. Veliki ulog je u igri.