Intervju: Emanuel Žofre, šef delegacije EU u Srbiji

Cilj sankcija je da se zaustavi ruska ratna mašinerija 2

foto: marija janković

Cilj sankcija je da se zaustavi ruska ratna mašinerija

“Ne postoji nikakav rok koji je dat Beogradu da uvede sankcije Rusiji, ali to pitanje privlači veliku pažnju u evropskim prestonicama, u Evropskom parlamentu i uopšte u Briselu”

Godišnji izveštaj Evropske komisije nije bio povoljan po Srbiju. Zamerki je bilo dosta, pre svega po pitanju usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom, to jest neuvođenja sankcija Rusiji, što je počelo da se dovodi u vezu sa strateškim opredeljenjem Srbije. Zvanično objašnjenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića je da će se Srbija držati dosadašnjeg kursa neopredeljivanja, da neće uvoditi sankcije Rusiji sve dok opstanak zemlje ne bude bio doveden u pitanje. Unija i dalje pokazuje strpljenje, Srbiji zvanično po tom pitanju nisu postavljeni nikakvi rokovi i uslovi, ali da li će Srbija još dugo moći da odlaže odluku?

VREME: Evropska unija se već pola godine nateže sa Srbijom oko uvođenja sankcija Rusiji. Da li je Brisel postavio neki rok?

EMANUEL ŽOFRE: Pitanje usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije nije novo, ono je prisutno od samog početka pristupnih pregovora Srbije, koja je prošle godine u tom pogledu pred otvaranje klastera broj 4 napravila veliki iskorak.

Mi smo se, međutim, nakon invazije Rusije na Ukrajinu zatekli u novoj geopolitičkoj i bezbednosnoj realnosti u Evropi. Sa ciljem zaustavljanja ruske ratne mašinerije, EU je u međuvremenu usvojila osmi krug sankcija. Neke od tih sankcija su veoma ciljano uvedene protiv pojedinaca koji doprinose ovom ratu. Mi smo pozvali i sve naše saveznike i najbliže saradnike da se pridruže naporima EU da okonča ovaj rat. I svi naši partneri na Zapadnom Balkanu su to učinili – osim Srbije.

Ne postoji nikakav rok koji je dat Beogradu, ali to pitanje privlači veliku pažnju u evropskim prestonicama, u Evropskom parlamentu i uopšte u Briselu, jer je to pitanje koje se tiče budućnosti celog kontinenta, naše bezbednosti i našeg prosperiteta. Evropska komisija je u ovogodišnjem izveštaju utvrdila da je Srbija po pitanju usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa EU nazadovala, ali se mi nadamo da će se u potpunosti priključiti našem zajedničkom suprotstavljanju ruskoj agresiji.

EU ceni to što je Srbija u nekoliko navrata u Generalnoj skupštini UN-a glasala zajedno sa članicama EU, da je sa 142 zemlje osudila ilegalnu rusku aneksiju ukrajinskih teritorija, pa su uz izolovanu Rusiju ostale samo četiri države. Ali bismo svakako voleli da vidimo više od toga, i u tom pogledu postoje očekivanja i u svim evropskim prestonicama i u Briselu.

Ali ovde se stalno sa vrha vlasti čuje da Vlada ne vodi ni proevropsku, ni prorusku već politiku u interesu Srbije, a da je u interesu zemlje i da sačuva prijateljske odnose sa Rusijom i da nastavi putem evropskih integracija. Stiče se utisak da takva politika neće prouzrokovati nikakve konkretne negativne posledice po zemlju, pa zašto bi onda uvodila sankcije Rusiji?

Mi svakako moramo uvek da slušamo svoje partnere u Srbiji i da razumemo razloge i motivaciju odluka koje donosi. Srbija jeste u specifičnoj situaciji, energetski zavisna od Rusije, sa otvorenim pitanjem Kosova i raprostranjenom naklonošću stanovništva prema Rusiji. Ali, racionalno gledano, interes Srbije je da bude deo evropskog projekta, a i sama je pristupanje Evropskoj uniji utvrdila kao svoje strateško opredeljenje.

Naravno da vlada svake države članice EU promoviše interese svojih građana, zbog toga su izabrane i to je potpuno legitimno. Pitanje je, međutim, u koji kontekst stavljate sopstveni interes, i ne mislim da postoji kontradiktornost između naših očekivanja i toga da srpska vlada promoviše interese Srbije jer je, po mom mišljenju, njen interes u evropskom kontekstu. To je dugoročan izbor koji je Srbija načinila pre mnogo vremena i mislim da je to pravi izbor, a plodovi tog izbora već su vidljivi u Srbiji. Unija za Srbiju obezbeđuje 200 miliona evra, prošle godine je iz EU došlo 1,8 milijardi evra direktnih investicija, građani Srbije mogu bez vize da putuju u EU i oni su već deo evropskog projekta.

Nije Srbija jedina energetski zavisna od Rusije, ali je EU napravila ogroman napredak u smanjenju energetske zavisnosti od Rusije, koja se ispostavila kao nepouzdan izvoznik energenata. Mi i Srbiji i Zapadnom Balkanu nudimo da bude deo platforme koju kreiramo za zajedničku kupovinu gasa iz drugih izvora i energetske infrastrukture za budućnost. To je dugoročan projekat i tu se ne radi samo o energetskoj bezbednosti, već i o zajedničkim vrednostima i normama, i ja sam ubeđen da bi Srbiji bilo bolje ukoliko bi bila deo tog projekta, a i Srbija je sama izabrala taj put.

Da li je EU ponudila neku konkretnu finansijsku pomoć Srbiji, koja bi, nakon eventualnog uvođenja sankcija Rusiji, bila primorana da umesto jeftinog ruskog gasa kupuje višestruko skuplji gas po tržišnim cenama?

Mi smo već obezbedili veoma značajnu finansijsku pomoć, uključujući tu i sektor energetike. Osluškivali smo potrebe Zapadnog Balkana, čiji su ministri energetike bili pozvani da prisustvuju poslednjem neformalnom sastanku ministara energetike EU u Pragu prošle sedmice. I taj dijalog se nastavlja.

Svi imamo probleme sa energetskom situacijom, nije u pitanju samo gas, već i cene struje i nafte koje utiču na budžet, a to je sve uzrokovano ruskom agresijom, tako da ono što činimo, činimo da bismo odbranili našu slobodu i naše vrednosti. Znamo da za to treba platiti neku cenu i to je ono što plaćamo u Evropi, ali mi to moramo da uradimo na kontrolisan način. I svakako Zapadni Balkan treba da bude uključen u sve to, i mi radimo na tome.

Da li je na nivou Evropske komisije doneta neka odluka o posledicama po Srbiju, ukoliko se ne priključi sankcijama EU protiv Rusije?

To je hipotetičko pitanje na koje je teško odgovoriti. Politika se vodi u skladu sa okolnostima. U sadašnjem trenutku mogu da vam kažem da postoji izražena želja da se vidi progresivno usklađivanje Srbije sa politikom EU. Mi smo u kontaktu sa Vladom, mi smo u kontaktu sa frakcijama unutar Narodne skupštine. Ne mogu da vam kažem šta bi se hipotetički dogodilo ako bi se ova situacija nastavila, to zavisi od mnogo različitih okolnosti, ali mislim da je veoma važno da Srbija pošalje snažnu geostratešku poruku.

Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pokazuje da u poslednjih deset godina uvek postoje iste zamerke, od slobode medija, preko nezavisnosti državnih institucija, do korupcije. Da li vi vidite napredak koji bi pokazao da je Srbija stvarno i iskreno na putu ka članstvu u EU?

Ta pitanja se uvek ističu jer su to fundamentalni aspekti, stubovi na kojima počiva EU. Rekao bih da ima izvesnog napretka, ali ja sam ovde samo 13 meseci. Prošle godine smo videli napredak u nekoliko oblasti uključujući sudstvo, koji je doveo do toga da se zemlje članice slože da se otvori klaster broj 4. Videli smo kontinuirani progres u nacrtu pet zakona koji su preneti na Savet Evrope, a njihov input je objavljen u javnoj debati, tako da vidimo kontinuitet i kontinuirani zamah u vezi sa obavezom u sprovođenju reformi.

Vlada Srbije sarađuje sa GRECO-om, telom Saveta Evrope nadležnim za borbu protiv korupcije, i tu se takođe vidi napredak.

U drugim oblastima, nažalost, nismo videli neki napredak, kao što je na primer oblast slobode medija, i svakako da na tom polju treba više da radimo. U kontekstu medija je jedno od glavnih pitanje bilo bezbednost novinara. Formirana je radna grupa koja se time bavi, videli smo konkretne primere kada su tužioci i policija brzo odgovorili na pretnje i nasilje nad novinarima.

Pozitivno je i to što je na aprilskim izborima učestvovala većina partija, što je parlament sada pluralistički, a neke manjkavosti u izbornom procesu na koje su ukazali međunarodni posmatrači trebalo bi da se isprave.

Slika jeste pomešana, ali mi nastavljamo da radimo na progresu sa Vladom Srbije, sa opozicijom, civilnim društvom, poslovnom zajednicom i svim našim partnerima.

Da li imate objašnjenje zašto je oko 80 odsto građana Srbije protiv uvođenja sankcija Rusiji, što i novoj vladi može da posluži kao jak argument da to ne učini?

To je interesantno pitanje. Više puta sam čuo argument da sankcije udaraju na obične ljude, da Srbija to zna iz sopstvenog iskustva i da je zato principijelno protiv uvođenja sankcija.

Ali, ako mislimo na obične ljude, treba misliti i na obične ljude u Ukrajini, na 43 miliona Ukrajinaca od kojih je 6 miliona zbog rata pobeglo iz zemlje, njihova ekonomija je teško pogođena ruskom invazijom, BDP je opao za 30 odsto, Ukrajina je napadnuta raketama dugog dometa, dronovima samoubicama, tenkovima, mnogi su poginuli i mnogi će poginuti, mnogi žive u veoma teškim uslovima. Mislim da treba da mislimo i o tim običnim ljudima.

Cilj sankcija je, ponavljam, da se zaustavi ova ratna mašinerija.

Moralni aspekt sankcija u Srbiji nije argument koji se mnogo koristi u javnosti. Ovde je pitanje sankcija pitanje ekonomske koristi i ruske podrške srpskom nepriznavanju Kosova.

Ne bih se u potpunosti složio s vama. Srbija je, na primer, glasala protiv kršenja teritorijalnog integriteta Ukrajine. Kada sagledamo osećanja ljudi, morala bi da postoji neka vrsta javne debate, jer mimo empatije koju bi svi trebalo da imamo sa Ukrajincima koji ginu svakog dana, postoji i pitanje ko je sankcionisan u Rusiji. Na listi su mnogi oligarsi, vojne vođe, političari, oni koji imaju koristi od ovog rata ili ga promovišu. A to nisu obični ljudi, oni snose direktnu odgovornost za ovo što se dešava. O svemu tome bi trebalo da se raspravlja u medijima, u parlamentu, u društvu.

Vi, dakle, verujete da je Srbija na evropskom putu?

Ja verujem da je sudbina ove zemlje da bude deo Evropske unije, i to je i u našem interesu. To je geopolitička investicija u koju ulažemo. I to je postalo veoma jasno. Postoji takođe i element frustracije kod srpskog naroda zbog dužine procesa, ali mislim da u tom kontekstu moramo da sagledamo i istorijski trenutak u kome se nalazimo.

Ako pogledate poslednjih nekoliko meseci unazad, videćete da je Evropska unija donela tri važne odluke koje se odnose na proširenje: u junu smo odlučili da damo status kandidata Ukrajini i Moldaviji, a Gruziji je u izgled stavljena evropska perspektiva, u julu smo konačno otvorili pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a prošle sedmice Komisija je predložila da se dodeli status kandidata Bosni i Hercegovini. Ove tri odluke u tako kratkom vremenskom roku nešto nam govore – da je proširenje ponovo visoko kotirano i da ima podršku na nivou cele Evropske unije.

Mi se nalazimo u vanrednom istorijskom trenutku, i to ne u pozitivnom, već u turobnom, ali takođe i u trenutku kada Evropska unija preuzima odgovornost i veću ulogu u bezbednosti kontinenta, tako što obezbeđuje direktnu finansijsku podršku ukrajinskim oružanim snagama, obučava ukrajinsku vojsku i na taj način brani mir i stabilnost u Evropi. Da u tom kontekstu dovedemo Zapadni Balkan u EU postao je veoma jasan cilj.

Zato je veoma važno da zemlje koje teže ka tome da postanu članice Evropske unije vide kroz ovu maglu u kojoj se nalazimo pravac u kome se krećemo i naprave pravi izbor.

Kritika na račun Srbije je da bi volela da se pridruži Evropskoj uniji ali pod srpskim uslovima. A to znači da održi blizak odnos s Rusijom, i naravno da se ne promeni kurs po pitanju Kosova. Koje je vaše mišljenje?

Pa, mislim da je veoma jasno da kada pregovarate da postanete članica Evropske unije, a možda to danas važi još više nego juče, vi pregovarate da postanete član kluba koji jeste zasnovan na interesima, ali i na vrednostima koje su veoma duboke. To je klub demokratija u kojima su ključne vrednosti ona fundamentalna pitanja koja se spominju u izveštajima EK, poput vladavine prava, borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, okončanja pitanja ratnih zločina iz prošlosti, slobode medija. To je sve veoma važno za one koji u Evropi donose odluke jer na taj način želimo da osiguramo da ćemo jedno drugo razumeti i da ćemo donositi odluke zasnovane na istim normama. A to je put koji je Srbija izabrala. I to je taj jedan jedini put. Ne postoje prečice. To je put kojim treba da se ide, i treba da pređemo kroz svih 35 poglavlja koja čine konstitutivni okvir pregovaranja i da krenemo dalje.

Pitanje Kosova je naravno jedinstveno za Srbiju i tu ćemo morati da pronađemo način da normalizujemo odnos između Beograda i Prištine kako bismo imali zakonski obavezujući sporazum u okviru koga bi se rešavala sva pitanja. To nije lako. Trebaju nam partneri koji su spremni da se uhvate u koštac sa problemima i konstruktivan pristup obe strane, ali mi imamo način da to uradimo, tako što vodimo dijalog, i ne vidim nijedan drugi način osim dijaloga. I na neki način, po pitanju svih problema sa kojima se Zapadni Balkan suočava i koji su nasleđeni iz prošlosti, jedini entitet koji je u mogućnosti da ponudi rešenja jeste Evropska unija, nudeći svima članstvo kao konačan ishod.

Iz istog broja

Intervju: Milojko Arsić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Kako pobeći od inflacije

Radmilo Marković

Na licu mesta: Ustoličenje patrijarha Porfirija

Bolja strana istorije

Jelena Jorgačević

Izbeglička kriza

Kažu da je Srbija čvorište

Nemanja Rujević

Vozom na zapad

Nemir koji nije za svakoga

Peđa Obradović

Na licu mesta: Mostar

Još uvek podeljen grad

Milica Čubrilo Filipović

Analiza suđenja decenije: Ucenjivačka igra klana

O čemu govori i šta prećutkuje Veljko Belivuk

Jelena Zorić

Čekajući novu vladu

Ana i dvadeset pet ministara

Slobodan Georgijev

Rast cena nekretnina

Ko kupuje stanove u Srbiji

Nedim Sejdinović

Cementara u Beočinu

Mesto gde se spajaju zagađenje, strah i profit

Filip Mirilović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu