Olja Bećković – Dvadeset godina »Utiska nedelje«

Čija si ti, Mala 1

21. 9. 2011. / 14.20

Čija si ti, Mala

Odgovor na pitanje iz naslova glasi – Nisam ničija. Mislim da je cela stvar zapravo u tome, i ako postoji tajna nekog uspeha, onda je ona u tome. A to nije pitanje odluke, već moje ličnosti

Baš sam se sprem’o da prijavim Redakciji temu za sledeći broj, kad, javi se samo i slavno i Najuže uredništvo "Vremena", vele, dobar si da uradiš intervju sa Oljom Bećković. Pomislim, ‘de ja, portretista vajni, da se u druge rodove pačam, no, ko što biva, prihvatim se zadatka, koje velim može mi to bude prekretnica u karijeri. Uostalom, setim se, i Basara je, kad sebe, radio intervju sa Dobricom Ćosićem, da bi se tu i skoro istak’o razgovorom sa Borisom Tadićem, tako da bi’ ja, ako bude pravde, mog’o završim sa Trivan onom Jelenom, jerbo bi ona više pasovala u mene rukopisu.

Kad su me provodadžije tako namestile, nije se imalo kud, uzmem se koje pripremim, za "Utisak" znam, i gostov’o jedared, ali ajd’ kažem koju svoju, skraćeno, nemam neki’ zamerki na "Utisak", mog’o bi’ potpišem, na Olju još manje zamerki imadem, najskraćenije, kontam poslom smo na istoj strani. Ipak, potegnem i posegnem za dokumentacijom, treba učiti i samo učiti, najdem da je Olja Bećković javna ličnost, koju ljudi vole da gledaju ili ne, ali definitivno nikoga nikada ne ostavlja ravnodušnim. Već dve decenije uspešno uređuje i vodi sada već kultnu emisiju "Utisak nedelje". Nova, jubilarna sezona počinje da se emituje u nedelju 25. septembra na B92…

TREĆE LICE: To bi bilo to, ali ajde da pređem na treće lice, da ne bude da sam se intimizir’o sa temom, junakinjom ove priče. Dakle, čuje se on sa Oljom, koja isto bila isprovodadžisana, koja reč jbt, zakaže susret, slože se gde i kad. Sretnu se kad rekli, on ko za emisiju, što će reći takav kakav je, ona, skoro mokre kose, u jednostavnoj bež, vanila, nekoj od ti’ boja haljini.

Sednu se razgovore, uvodno reče da nije njemu lako, ona progovori da nije ni njozi. I tako, dođoše do 20 godina emisije. Za nazovi jubilej emisije napraviće film od arhive. Nešto od toga iz Studija B, ali kako toga nema mnogo, uglavnom je to od onoga što joj mama snimala, i od kojekude. Prvu emisiju, u kojoj bili Mira Bobić, Srđan Vejvoda i Branimir Dimitrijević Tucko, nema, moguće da je svesno bacila, jer je to bilo totalno strašno.

A cela ideja realizovana tako što je u taj petak došla Lila Radonjić i rekla da postoji raspoloženje da ona ima autorsku emisiju. Otišla kući i smislila to za vikend, u stvari mama je smislila, jer je ideja bila da ono što inače radi pretoči u posao. A kako je 200 sati dnevno blenula u televizor, i oko toga se nervirala, prirodno je bilo da bude nešto oko toga. Odmah su se složili da budu predlozi šta je najgluplje, da se javljaju gledaoci, ali je neutralno stavljeno da to bude Najjači utisak.

Javila Lili, ova se složila, dok je montirala predloge za prvu emisiju videla da će nešto biti od toga, u montažu su, u dva po ponoći, svraćali ljudi, kolege, koji tu nisu imali posla. U početku je u emisiju zvala ljude koje je znala, računala da je tako najbolje, inače, bila bez iskustva, prvi put u studiju, prva emisija. Telefon je bio pored nje, u prvoj emisiji, samo što je rekla Halo, sa druge strane je krenulo, kurvo, đubre, p. ti m. Pola sata prve emisije bilo ko mesec dana. Ali, tada je navukla osmeh, Hvala, laku noć. Čini joj se da je ideja organizatora poziva bila da završi sa emisijom iste večeri, da se to ne ponovi, ali ona je rekla, Hvala, doviđenja do sledeće emisije, ni Lila nije imala dilemu da to treba nastaviti.

Emisija počela da se emituje ‘92, do ‘94. bila na Studiju B, kad je otišla jer je termin emisije prodat Arkanu. Po njenom odlasku emisija je nastavila da se emituje na Studiju B, kao da je to njihovo vlasništvo, bilo je i tu, Dobro veče, ovo je "Utisak nedelje", ali to jednostavno nije gledano, u toj kući nikome nije bilo jasno zašto to ne funkcioniše, pa ni onima koji su bez imalo sramote sedali u njenu stolicu, a koji su kasnije lepo napredovali u službi i službovanju.

Na Studio B se vratila ‘96, da bi Vuk Drašković doprineo ponovnom odlasku, 2001. se vratila, a emisija se od 2002. emituje na B92. To bi bilo dvadeset godina, sa tim rupama, u koje spada emitovanje emisije bez nje, ili pod drugim imenom. Pred 2000. joj je Bogoljub Karić nudio da otkupi prava na emisiju, zaštitila to, ali se ispostavilo da taj papir ne služi ničemu. Karić je zvao da pređe kod njega, ili da proda, kako nije dolazilo u obzir da ide kod Karića, odluči da mu proda, ode da se dogovore, on joj kaže da poštuje autorska prava, ponudi joj 5000 maraka na ruke, upita ga, šta će mu nešto što tako malo košta, i Bogoljub se naljuti. Sledeće nedelje vidi na Karićevoj televiziji emisiju "Maska nedelje", inovacija je bila što se glasalo za Tamnu i Svetlu masku. Proces po njenoj tužbi još traje, nemoguće je utvrditi očiglednu stvar, da li je emisija ukradena ili ne. Angažovani su tu i razni veštaci, i to su sramna veštačenja, razne kolege koje su angažovane, a ne zna koliko ih je Bogoljub inspirisao, tvrdile su da je to teško utvrditi, jedan poznati reditelj je saopštio da je nemoguće reći da je "Maska" plagijat, zato što je moguće da je i "Utisak" plagijat nečega što već postoji u svetu, jer je TV produkcija ogromna. Šta je preostalo sudu nego da uvaži tako kapitalno mišljenje, čuva to, preostaje joj da se nada u nezavisno pravosuđe, i dalje očekuje da će dobiti spor protiv Karića.

PSOVANJE NAGLAS: Dođe red na novinara DT, pa on reče da je "Utisak" svojevrsna enciklopedija političkog života, ti’ našije junaka, upita šta se desilo sa Petooktobarskom i Drugom Srbijom, jer je "Utisak" jedan od njihovih sinonima… Olja se nadoveza da je skoro našla emisiju u kojoj su Čavoški, Vlada Arsenijević i Ivan Čolović, da su tada razne kombinacije sedele zajedno, što je sada nezamislivo. Novinar upade da sada zajedno sede Tadić i Dačić. Olja nastavi da su oni i tada sedeli zajedno, ali da su se politički pomirili, što je bilo nezamislivo, a da su oni, koji ne znaju oko čega su se posvađali, i dalje u svađi. Kad je sve počela, bila mlada, manje znala, više osećala, ali ispada da je ono što je osećala bilo tačnije od onoga što sada zna. Sad joj trebaju sati da pripremi emisiju, ranije je išla bez priprema, jednostavno je živela to. U emisiji sa Čolovićem je našla kako mu zamera na imenu Druga Srbija, jer su po njoj oni bili Prva, a Milošević Druga Srbija. I to misli i danas, da su oni koji su za demokratiju, slobodu i pamet, Prva Srbija.

Novinar nastavi bude na svoj način pametan, pomirile se Prva i Druga Srbija, politički i svakojako, na delu veliko Jedno, simulacija demokratije i svih vrednosti… zar nije potrebno biti Protiv. Olja se složi i ne složi, upita, šta tu da se radi, šta se tu može, budeš večno ljut, da jedini budeš na drugoj strani. I reče, ne moramo da se pomirimo sa Njima, nego sa činjenicom da su se Oni pomirili, inače naš otpor prelazi u potpunu destrukciju, a onda nisi upotrebljiv, ni za medije, niti za bilo šta drugo. Preostaje ti da sediš u kafani i psuješ, jer ako si iskren, šta bi radio nego po ceo dan psovao na sve Ovo, ali u tome, što bi rekli, nema onog konstruktivnog. Ona zbog posla mnogo gleda TV, i tu ne može drugačije da se reaguje nego psovkom, imaš potrebu da naglas psuješ, i to ne samo kad su političke emisije u pitanju, sve je tu uvredljivo, i na televiziji i u novinama. Sad, može tu da se bocka, misli da će se nešto promeniti, ne zna, nije sigurna…

Novinar se složi oko tog psovanja, uzme i on da se nastavi, na tim sajtovima "Svi na ulice" našao ‘de jedan, ko u pesmi, veli, Srbija je jedna velika sramota, tu sramotu čine ljudi koji u njoj žive… koji pristaju da partije odlučuju ko bude popisivač, ko u gradskoj čistoći, da se ne govori o drugim sinekurama… Uze i Olja da se na to nastavi, jesu, uglavnom su izneverena očekivanja Petog oktobra, uglavnom su ljudi tamo gde ne pripadaju, a kad se malo začeprka, vidi se da se najviše sekiraju oni koji nisu na nekoj listi, i nema utisak da taj ne bi pristao da bude na mestu koje mu ne pripada, nego je samo ljut što je u pitanju neko drugi. Ali, isto tako, malo smo mi sami uradili na sebi, jednostavno ljudi nisu bili raspoloženi da se menjaju. Menjanje sebe se tretira kao najveća frazetina, kao demagogija, a niko se nije zamislio nad tim. Skoro je bila na jednom mestu gde je užasno važno koliko je sati, tamo stoji sat koji je stao pre sto godina, i niko da promeni bateriju, da taj sat pokaže tačno vreme. Jednostavno, ljudi pristaju na sve, da žive kako žive, ali ne pristaju da nešto učine da žive bolje. Pristaje se i na to da ne radiš i ne primaš platu… ne zna da li bi bilo logičnije da izađeš na ulicu i nekoga polomiš zbog toga, jer nije sigurna da hoćemo da se menjamo, mada, mlade generacije jesu u nevolji…

DA SE ONA PITA: Onda novinar poteže Srbijanku Turajlić, njeno gostovanje u "Utisku", da joj od svega što se dešava pripada i fizička muka… Olja poveri da i njoj ta emisija pri srcu, da je takve emisije navode na to da sve ima nekog smisla. Priznaje da je negde malo pomirena sa onim što nam se dešava, ali kad se pojavi Srbijanka vidi da ima neko ko se do kraja nije pomirio, ko se nije anestezir’o, kome je od svega muka. Koliko je samo Srbijanka dobila poruka posle emisije, koliko je ljudi zaustavilo, ljudima treba neko da to kaže, da se ne pravimo blesavi, da neko kaže šta se događa. A stvarno jeste tako da bi čovek samo psovao, da mu je stvarno dovde i da mu je muka, a najgore je što se pojavljuju ovi mladi da prave budale od svih objašnjavajući da je sve u redu i da moraš da učestvuješ u toj igri. Ali, deluje joj da je to najviše što se može, da se nađe pet Srbijanki, i kaže bravo, i da je to sve što možemo, stvar je otišla predaleko, toliko su se uvežbali, stvorili sistem za sebe koji ne znaš odakle i kako da načneš…

Tu novinar nađe za potrebno da kaže da i novinarstvo u sistemu i upm, na ceni samo TV i druge baljezgarije, samo uz to idu "ugled" i pare. Olja se složi da je strašno čega sve ima, da bi, da se ona pita, sve od Toga trebalo zabraniti, ali da je bolje da zaveže, jer će ispasti da je ljubomorni ludak. Ipak, ako je nešto naučila, to je da razume druge, ne pristaje, ali razume druge. Milion puta su joj kolege rekle, lako je tebi, tebi se niko ne meša u posao. Možda je nezahvalno reći, ali to je pravo za koje se sama izborila, ima sreću da je na TV, jer kad se zna da emisija preko oglašivača donosi toliko i toliko, nije lako da te se odreknu.

Intervjuista replicira da je ona ipak incident koji potvrđuje pravilo da je i u novinarstvu mlogo loše, pređe na lakše teme, najave da će joj scenski osavremene emisiju. Olja objasni da su nameravali da joj stave publiku u studio, jer navodno više u svetu nema emisija bez publike. Kako je ona bila mišljenja da joj se tako, sa publikom kao delom scenografije, mešaju u sadržaj, nije prihvatila promene. Nezamislivo joj je da imaš plaćene ljude koji na znak aplaudiraju, viču Bravo, govore Uh, što je dobro. Ima i TV kritičara koji kažu da je razgovor u TV emisiji prevaziđena forma, ali ne kažu šta je to što je naprednije. Lično ne vidi šta je to naprednije od razgovora, ako znaš i umeš, i imaš s kim da razgovaraš. Jer postoje stvari koje su savršene, i koje tehnologija ne može da ugrozi, letos je čitala Eka, koji se pita da li će knjiga da nestane, neće.

Pošto se novinar, uz malu pomoć prijatelja, baš pripremio za razgovor, pređe na blic pitanja, Ima li stilistu, Nema, Gde kupuje čarape, složiše se da pitanje bez veze, ipak, sa pauzom, odgovori, sama ih šije, bolje će zvučati, plete ih. A ko omiljeni pesnik? Postaja, upita, je l’ sad treba kaže nešto duhovito.

Za kraj novinar pohvali nazive predloga u "Utisku", reče da su ‘nako baš bećkovićevski, odgovori da je to pitaju 20 godina, ne mogu shvate da sve radi sama. I još, da li su joj nudili da postane član neke partije, na drugačiji način uđe u redove, ne, jedino joj je Đinđić dao laskavu ponudu da se kandiduje za odbornika u Skupštini Grada, što je odbila.

A na kraju pitanje nad pitanjima, na čijoj je ona strani u tim emisijama, i inače, što će reći, Čija si ti, Mala? Ma koliko to zvučalo banalno, ne pripada nikome. To se vidi i po tome kako se političari ponašaju prema njoj u emisiji, bez obzira o kome se radi, ne osećaju je kao svoju, i nezadovoljni su kako se ponaša. Misli da cela stvar zapravo i jeste u tome da nije ničija, i ako postoji tajna nekog uspeha onda je on u tome. A to nije stvar odluke, već njene ličnosti, uvek je na strani pameti, pravde i poštenja. Pa ako si u tim koordinatama, ona je na tvojoj strani, a sutra kad zabrljaš, nije.

Iz istog broja

Srbi u Libiji

Taoci građanskog rata

Momir Turudić

Vreme Beograda – Elektronske povlastice

Nova karta grada

Biljana Vasić

Sever Kosova i carinska deblokada

Kamioni prolaze, barikade ostaju

Milan Milošević

Osvećenje crkve na Ubu

Cane bez ordena

Dragan Todorović

Portret savremenika – Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan

Između Meke i Brisela

Safeta Biševac

Na licu mesta

Jarinje, Jarinje, kupus i slanine

Zoran Kosanović

Politička pozadina atentata na Đinđića

Jedan iskaz i pet hapšenja

Miloš Vasić

Kosovski lignit

U srcu Srbije, ugalj

Slobodan Bubnjević

Dokumenti i tumačenja (3)

Milošević u očima Amerike

Ljiljana Smajlović

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu