Kriminal

Četiri sačekuše i tri scenarija 1

MESTO ZLOČINA: Ubistvo Nikole Bojovića u centru Beograda / foto: aleksandar stanković

Četiri sačekuše i tri scenarija

Da li su četiri ubistva, jedno hapšenje i najava povratka Luke Bojovića u Srbiju povezani? Da li iza svega stoji neki novi klan koji likvidacijama konkurenata pravi sebi prostor? Ministar unutrašnjih poslova odavno se slabo bavi svojim poslom. Možda je to ukapirao još neko

Piše: Mirko Rudić

Luka Bojović, pripadnik bivšeg Zemunskog klana, biće izručen Srbiji. Krivično veće Višeg suda u Madridu, glavnom gradu Španije, donelo je 30. aprila ovakvu odluku da bi se Bojoviću u Srbiji sudilo za ubistva Dejana Živančevića, Branka Jevtovića Jorge i Milutina Jovičića počinjena 2004. u Beogradu, kao i zbog pripadništva organizovanoj kriminalnoj grupi, saznao je list "Danas" početkom prve radne nedelje maja.

Četiri sačekuše i tri scenarija 2

foto: rajko ristić

Sudije Angela Muriljo (predsednica i izvestiteljka), Tereza Palasios i Huan Fransisko Martel odlučili su da izruče Bojovića i zbog izdržavanja dvogodišnje zatvorske kazne zbog nelegalnog posedovanja oružja i falsifikovanja službenih isprava. Da podsetimo, krajem prošle godine, Bojovićev advokatski tim koji vodi Borivoje Borović, zarad odlaganja rasprave o izručenju, tražio je da se suđenje u Srbiji ponovi jer je proces vođen u Bojovićevom odsustvu. "Dečko nije učinio nijedno krivično delo", rekao je Borović o svom branjeniku u intervjuu za internet izdanje lista "Pravda". Sudsko veće je te zahteve bez komentarisanja odbacilo pa je advokat Borović rekao da će tražiti pomoć i od Amnesti internešenela i Evropskog suda za ljudska prava.

Poslednjeg dana aprila, tročlano veće je konačno presudilo da je izručenje Srbiji opravdano "s obzirom na prirodu i ozbiljnost zločina koji mu se pripisuju". Slična odluka doneta je pre dva meseca i za još jednog bivšeg pripadnika Zemunskog klana – Vladimira Milisavljevića zvanog Vlada Budala.

OPOMENA I OSVETA: Odluka tročlanog španskog krivičnog veća doneta je dan nakon ubistva Bojovićevog brata Nikole. Njemu je 29. aprila u beogradskoj Ulici carice Milice u potiljak pucao nepoznati napadač. Nakon što je Bojović pao, napadač je pucao još desetak puta pogodivši žrtvu u glavu, grudni koš, stomak i podlaktice. Napad se desio u ranim jutarnjim časovima, a pukom srećom nije pogođen niko od slučajnih prolaznika. Policija je na mestu zločina pronašla 15 čaura, a meci su pogodili i vrata obližnje pekare i hladnjak kombija koji razvozi hleb.

Nikola Bojović je umro u Urgentnom centru, dvadesetak minuta nakon napada u centru Beograda. Sahranjen je 2. maja na Novom groblju u prisustvu velikog broja poznatih ličnosti beogradske estrade, iz sporta, politike i sveta kriminala. Dok se kovčeg sa telom spuštao u raku, pevač Džej Ramadanovski je pevao svoju Nedelju, što je bila želja ubijenog Nikole Bojovića.

Otac Luke i Nikole, direktor Beogradskog zoo-vrta Vuk Bojović rekao je da njegov ubijeni sin "nikad mrava zgazio nije". Međutim, ministar policije Ivica Dačić je nakon ubistva rekao da ubijeni ima dosije i da će policija nastaviti da utvrđuje motive.

Za sada, moguće je opisati bar dva scenarija: prvi je osveta Luki Bojoviću, a drugi može da bude posledica poslova u koje se sam ubijeni upleo.

Analizirajući slučajeve sa kojima je povezan Luka Bojović, ubistvo njegovog brata Nikole podseća na ubistvo Branka Jeftovića Jorge, svedoka ubistva Željka Ražnatovića i navodno povezanog sa ubistvom Slavka Ćuruvije. Prema priznanju iz 2011. godine, Sretko Kalinić, tadašnji najbliži saradnik Luke Bojovića, s leđa je prišao Jeftoviću, ispalio mu jedan metak u glavu, a nakon što je ovaj pao, pucao mu još nekoliko puta u telo.

Jeftović je umro u Urgentnom centru.

Sretko Kalinić je policiji rekao da im je upravo Nikola Bojović javio gde se nalazi Jeftović.

Ovo može biti obična podudarnost proverene tehnike za likvidacije i ne mora da vodi do motiva ubistva brata Luke Bojovića, posebno zbog toga što je on tokom karijere stvorio sebi neprijatelje koji su mnogo jači od pokojnog Jorge.

Teorijski i na osnovu iskaza uhapšenog Kalinića, razloge da Bojoviću ubiju brata imaju Zoran Nedović Šok, koga su 2004. Kalinić i Bojović pokušali da ubiju na autoputu ispred Beogradske arene. I Andrija Drašković ima motiv da se sveti Bojoviću: i on je preživeo sličnu sačekušu na autoputu kod kvantaške pijace. Zna se i za sukob sa Sretenom Jocićem zvanim Joca Amsterdam, kome je Bojović navodno ubio bliske ljude.

Kako je "Kuriru" rekao neimenovani izvor, sa Draškovićem, Nedovićem i Jocićem policija će (ili već jeste) obaviti informativni razgovor.

Luka Bojović se povezuje (doduše bez dokaza) i sa ubistvom Danila Radonjića, čiji je sin radio sa Bojovićem, a nakon što nije vratio neki dug – gubi mu se svaki trag 2009. godine. Na kraju, tu je i još uvek nejasna veza sa Darkom Šarićem i još jednim Crnogorcem – Ivanom Delićem.

Ima i onih koji tvrde da je Nikola Bojović svojim poslovima sam "zaslužio" sačekušu od 29. aprila. On i njegova supruga Barbara su 11. oktobra prošle godine uhapšeni u španskom Alikanteu sa još 22 člana kriminalne grupe iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine koja je osumnjičena za pranje novca i trgovinu narkoticima. Međutim, pušteni su do kraja tog meseca; tada je Vuk Bojović rekao za "Kurir" da je reč o "nameštaljki insceniranoj odavde, iz Beograda".

Osim toga, Nikola Bojović nikada nije hapšen niti osuđivan. Pre pet godina je zajedno sa bratom Lukom optužen za maltretiranje, fizički napad i iznudu, ali je sud odbacio tužbu zbog zastarelosti krivičnog dela.

TREĆI SCENARIO: U Prištini je 5. maja uhapšen Naser Keljmendi, za kojim je državni sud Bosne i Hercegovine raspisao poternicu prošle godine. Bosanska Državna agencija za istrage i zaštitu je u prošlogodišnjoj akciji "Lutka" došla do dokaza u vezi sa brojnim ubistvima, pljačkama, trgovinom narkoticima, pranjem novca, zloupotrebom službenog položaja, organizovanim kriminalom itd. Tokom akcije uhapšeno je 25 osoba i pretreseno više lokacija među kojima i Keljmendijev hotel u Ilidži. On je neposredno pre početka "Lutke" pobegao iz BiH. Nasera Keljmendija je američki Stejt department u junu prošle godine stavio na crnu listu na kojoj je opisan kao bitan vanamerički narko-bos.

U subotu 4. maja, nešto pre 18 časova, u novobeogradskoj Ulici Jurija Gagarina u Bloku 61, nepoznati napadač pucao je na Zorana Sekulića (27). Sekulić je bio u društvu dvojice muškaraca kada mu je, ispred ulaza zgrade u kojoj živi, s leđa prišao napadač i pogodio ga hicima iz pištolja.

Nakon što ga je Hitna pomoć prevezla u Urgentni centar, operisan je i do zaključenja ovog broja "Vremena" nema vesti o njegovom zdravstvenom stanju, osim da nije u životnoj opasnosti. Napadač je pobegao i istraga je u toku.

Mediji su od komšija saznali da je povređeni mladić sin Vladana Sekulića, člana Opštinskog veća opštine Voždovac. Zoran Sekulić navodno nije bio "problematičan mladić" i nikom nije jasno zašto bi neko na njega pucao.

U pančevačkom naselju Nova Misa, 24. aprila, nepoznata osoba pucala je u glavu Đuri Sanaderu (31). Motiv još uvek nije poznat. Sanader je nakon amnestije u novembru pušten iz zatvora, a meštani su ga opisali kao "mladića koji je često bio u društvu ljudi koji su se bavili sumnjivim poslovima, ali i da je bio čest učesnik tuča u gradu".

Dan ranije, u Ulici Rahele Ferari u beogradskom naselju Padinska Skela, pronađeno je telo Srećka Ćirića (49). Ovaj profesor fizičke kulture i trener karatea upucan je sa jednim hicem u glavu i dva u grudi. Policija sumnja, a tabloidi prenose, da je Ćirića ubio neko od lokalnih narko-bosova zbog sukoba u vezi sa trgovinom narkoticima.

U prvom trenutku se pominjalo da je motiv za likvidaciju Ćirića to što je on trebalo da svedoči u procesu protiv vođe borčanskog narko-klana Dalibora Ristića Dače, međutim, Viši sud u Beogradu je rekao da ubijeni Ćirić nije bio na listi svedoka. Zna se da je ubijeni 2009. godine uhapšen zbog sumnje da se bavi preprodajom droge, međutim, zbog nedostatka dokaza, protiv njega nikad nije podignuta optužnica.

Da li su četiri ubistva, jedno hapšenje i najava povratka Luke Bojovića u Srbiju povezani i da li iza svega stoji neki novi klan koji likvidacijama konkurenata pravi sebi prostor? Iako ponavljanje tehnike metka u potiljak upada u oči, sigurno je da su neka od ovih ubistava inspirisana ličnim i za bezbednost čitave države ili regiona nebitnim motivima. Ipak, ne treba zaboraviti da ministar policije u poslednje vreme na dnevnom i svakom drugom redu ima istorijska pitanja preča od brige o unutrašnjim poslovima države. Možda je to i ukapirao još neko.

Iz istog broja

Svedočenje – Ante Damić

Naš moral – nikad se ne predati

Tamara Nikčević

Kultura sećanja – 70 godina bitke na Sutjesci

Smrt fašizmu – sloboda narodu

Filip Švarm

Pej-Pal u Srbiji

Keš, kartica, klik

Ivana Milanović Hrašovec

Reprogram dugovanja za struju

Teška sirotinja, drama, oružje, politički uticaj

Zoran Majdin

Kosovski Srbi i briselski sporazum

Potpisnici nesporazuma i šire

Jovana Gligorijević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu