Kurtijev zamenik u Srbiji, Vučićeva mandatarka na Kosovu

Čekajući boj za tablice 2

Saga o tablicama: Još uvek sa stikerima

Foto: AP Photo

Čekajući boj za tablice

Nigde u srpskim sredinama osim na severu Kosova, u šta se i vaš izveštač uverio, nije moguće videti automobile sa tablicama kosovskih gradova koje izdaje MUP Srbije. U Gračanici nema PR tablica, u Ranilugu nema GL, a u Goraždevcu nema PE

Crni audi i pežo gotovo su istovremeno stigli na svoja odredišta u ponedeljak, 5. septembra. Ovim prvim, nemačkim automobilom na “svetu srpsku zemlju” iskrcala se mandatarka Ana Brnabić, dok je francuskim, pod službenom pratnjom, u Bujanovac aterirao Besnik Bislimi, zamenik kosovskog premijera Albina Kurtija i šef kosovskog pregovaračkog tima u Briselu.

Na tablice oba automobila bili su nalepljeni stikeri koji prekrivaju državna obeležja, jer je to jedini način da se sa druge strane uđe na teritoriju Srbije, odnosno Kosova.

Naravno, čista je slučajnost što su državnici zemalja u kojima se proizvode ove marke automobila uoči ovih vizita poslali predsedniku Srbije motivacionu poruku da pokaže spremnost za donošenje hrabrih odluka, a prvi test će svakako biti vezan upravo za registarske tablice izdate u Srbiji, koje se i dalje koriste na severu Kosova.

FRANCUSKA I NEMAČKA: Prvi izazov iz Kurtijevog “paketa mera” rešen je kompromisno i na zadovoljstvo građana, koje malo ko i spominje u čitavoj ujdurmi oko dijaloga u Briselu dugoj više od decenije. Građani sa srpskim ispravama neće morati da prilikom ulaska na Kosovo popunjavaju formular koji bi im tamo predstavljao legitimaciju, dok oni sa kosovskim papirima koji dolaze iz suprotnog smera više nemaju obavezu da, kao do sada, popunjavaju sličnu dokumentaciju.

Na srpskoj strani administrativnih prelaza postavljeni su znameniti disklejmeri, kojima se objašnjava da ovaj kompromis nikako ne znači da smo priznali “samozvanu državu”, niti da smo odustali od Rezolucije 1244 UN, već da je on samo plod želje da građanima život učini jednostavnijim.

I zaista, Albanci sa juga Srbije i Srbi iz susednog Kosovskog Pomoravlja kao da su odahnuli, jer svakodnevno prelaze administrativnu liniju koja svojim izgledom, ali i zbog prisustva policajaca i carinika, podseća i na granicu.

Od punkta Končulj pa do Gnjilana nalazi se nekoliko velikih sela u kojima žive Srbi, poput Raniluga koji je dobio status opštine.

“Lako je biti Srbin na severu Kosova”, ponavljaju mantru poput gotovo svih Srba južno od Ibra. Dodaju da redovno plaćaju struju i ostale dažbine kosovskim službama, od kojih dobijaju i plate i penzije, a mnogima od njih iste prinadležnosti stižu i iz Beograda.

Nigde u srpskim sredinama osim na severu Kosova, u šta se i vaš izveštač uverio, nije moguće videti automobile sa tablicama kosovskih gradova koje izdaje MUP Srbije. U Gračanici nema PR tablica, u Ranilugu GL, a u Goraždevcu PE. Građani su ovde u potpunosti uključeni u kosovski sistem, a svi, ili makar ogromna većina njih, poseduju lična dokumenta i Srbije i Kosova. U kosovskim mestima sa većinskom srpskom zajednicom pod ingerencijom Beograda jedino su zdravstvo i prosveta.

Bislimijeva poseta sunarodnicima u Bujanovcu naišla je na veliki publicitet i srpskih i kosovskih medija, ali ne i građana, koji su nezainteresovano ispijali svoja pića u baštama kafića na trgu kojim je Kurtijev zamenik u pratnji domaćina prošao, na putu od zgrade Nacionalnog saveta Albanaca do kabineta predsednika opštine Nagipa Arifija.

Omladinci i omladinke u albanskim nošnjama darivali su Bislimija i kosovsku ministarku prosvete Arberie Nagavci cvećem, a lokalni politički lideri obasipali ih zahtevima od kojih je najvažniji onaj da i Albanci u Srbiji postanu deo briselske pregovaračke agende.

Narodni poslanik Šaip Kamberi ponovio je neophodnost većeg prisustva “Republike Kosovo u Preševskoj dolini”. “Razgovarali smo o opštim političkim trendovima u Preševskoj dolini i regionu, potrebi većeg prisustva Republike Kosovo u Preševskoj dolini sa konkretnim projektima, potrebama građana Doline koji žive na Kosovu, a posebno o potrebi za većim angažovanjem u cilju uključivanja prava Albanaca u dijalog sa Srbijom po principu reciprociteta”, kazao je Kamberi nakon sastanka sa Bislimijem.

Predsednik opštine Nagip Arifi podgrejao je priču o razmeni teritorija “sever Kosova za jug Srbije”, čime je “vratio igricu” na 2018. godinu, kada je ova priča bila najaktuelnija. Kako je objasnio, radi se o poštenom rešenju, ali je dodao da je i sam Bislimi bio iznenađen njegovim rečima: “Razmena teritorija između Kosova i Srbije, tako da Srbija dobije sever Mitrovice, a Kosovo Preševsku dolinu (Bujanovac, Preševo i Medveđu) bilo bi fer rešenje. To pitanje pokrenuo sam na početku sastanka sa zamenikom kosovskog premijera Besnikom Bislimijem, ali on nije odgovorio na taj predlog možda i zato jer je bio iznenađen u tom trenutku. Mislim da je to najbolje rešenje za Albance Preševske doline, kao i za Kosovo. Predsednik Vučić je uvek pominjao kompromis i verovatno je mislio na tako nešto. Međutim, on smatra da samo deo Preševske doline treba dati Kosovu i zauzvrat dobiti sever, ali celu dolinu treba dati Kosovu”, preneli su kosovski mediji Arifijevu izjavu.

Ipak, čitava poseta nekako je prošla u senci činjenice da je kosovska delegacija zaobišla predsednika Preševa Šćiprima Arifija, koji ne krije neslaganje sa Kurtijem.

KURTIJEV PROTIVNIK: Kako je kazao, on se ne potčinjava Kurtiju i njegovom Samoopredeljenju i otvoreno govori o tome. Uostalom, zbog Arifija je donekle i izmenjena agenda posete. Naime, delegacija je trebalo da poseti jednu preševsku školu, ali je Arifi naredio direktoru da zaključa vrata pa su gosti alternativno obišli seosku školu koja nije bila u planu posete.

Bislimi je ponovio da za Albance Preševske doline traži ista prava koja imaju Srbi na Kosovu, a u vazduhu je ostalo da lebdi pitanje šta se dešava sa dva miliona evra iz kosovskog budžeta namenjenih Albancima Preševa, Bujanovca i Medveđe. Od ovog obećanog novca stiglo je tek 255.000 kojima su plaćeni udženici za albanske đake, dok je sa 50.000 evra finansirano nedavno putovanje albanskih lidera u Ameriku.

Ali, nije sve u parama. Poseta kosovskih zvaničnika jugu Srbije ima pre svega simbolički značaj jer sve razumne građane, bez obzira na nacionalnu pripadnost, može asocirati jedino na popuštanje tenzija i kakvu-takvu normalizaciju odnosa.

Bislimi je sa svojom delegacijom mirno prošetao multietničkim Bujanovcem a da mu niko ništa nije dobacio, uz diskretnu pratnju policije, obavio posao zbog koga je došao i otišao.

I on i Ana Brnabić imali su u svojim nastupima dozu patetičnog patosa, ali bolje i to od ratobornih izjava, u trenutku kada se očekuje presudni boj oko registarskih tablica.¶

Nikola Lazić, portal “Bujanovačke”

Iz istog broja

Agrarna politika i nestašica

Kud se dede mleko

Radmilo Marković

Namenski dronovi Željka Mitrovića

Ružičasti robokap

Željko Bodrožić

Intervju – Lord Nikolas Herbert

Nadam se da će Europrajd biti održan

Sofija Popović

Parada ponosa 2022.

Velika šarena zavera

Jovana Gligorijević

Kosovske hronike

Od rata do mira za mesec dana

Slobodan Georgijev

Intervju – Darko Bajić, reditelj

Zašto je postalo pogrešno misliti svojom glavom

Sonja Ćirić

Krah evropskog tržišta električne energije

Strujni udar

Bogdan Petrović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu