Službe i zakon

Carstvo tajnih pravilnika

Advokat koji je nekada bio branilac optuženih oficira kaže da zakoni imaju jedno rešenje, ali da su često podzakonska akta u suprotnosti sa zakonom. Tajne službe nemaju mnogo propisa, što ostavlja prostor za improvizaciju, kaže naš sagovornik. Ti pravilnici o radu službi su po pravilu tajna

"Vrhunski urađen posao! Ovoga sam se plašio", navodno je rekao američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri nakon prikazanog video snimka vojne bezbednosti koja je pet meseci pratila i snimala sastanke potpredsednika Vlade Srbije Momčila Perišića s američkim diplomatom u Beogradu, odnosno, obaveštajcem Džonom Dejvidom Nejborom. Oni koji su imali priliku da vide filmski materijal i čuju fono snimke kažu da je to učinjeno veoma profesionalno, što znači uverljivo tako da nema nikakve sumnje u verodostojnost. Posebno u scene brojanja i predaje novca koji je diplomata davao Perišiću. Navodno, za iznajmljivanje stana u Beogradu u kome su se ponekad sastajali. Koliko je Perišić dobio para – za sada se ne zna.

Nakon Perišićevog hapšenja pre ikakvog postupka vojnog tužilaštva i suda, nastalo je horsko navijanje uglavnom političara i "viđenijih" ljudi koji kao da su se takmičili ko će s više neutemeljenih tvrdnji da ospori postupak vojne bezbednosti i pravosuđa. Te, "nema dokaza", "ima dokaza", "kriv je", "nije kriv", "morali su da obaveste vladu", "on je zaboga potpredsednik vlade"… I svi oni koji su do juče na sva usta trubili o nezavisnom sudstvu i jednakosti pred sudom. Sudeći po svemu izgovorenom, oni bi da dele pravdu. Kao da do sada ništa nisu naučili. Njihova neprincipijelnost postaje sve uočljivija, u šta smo imali prilike da se uverimo u više navrata. Počev od ishitrenih tvrdnji kada je reč o zločinu na Ibarskoj magistrali, "odbrani" osuđenog pripadnika DB-a Vlade Nikolića te je tužilac pred pritiskom odustao od optužnice, do komentara zvaničnika povodom ubistva Momira Gavrilovića, unapred osuđenih bivših čelnika DB-a zbog odavanja državne tajne. Naravno, u identičnim situacijama reagovali su različito zavisno od interesa. Prejudiciranje krivice ili nevinosti osumnjičenog u iole pristojnim demokratskim državama je, kao što se zna, kažnjivo.

Najviše galame i osporavanja "nezakonitog hapšenja" generala Perišića čulo se iz redova Demokratske stranke. Međutim, ljudi iz Uprave bezbednosti VJ nisu se mnogo uzbuđivali. Malo su sačekali, a potom je Generalštab saopštio: "Akcija hapšenja potpredsednika Vlade Srbije i ostalih osumnjičenih bila je u potpunosti u duhu Ustava SRJ i važećih propisa – krivičnog zakona SRJ, Zakona o vojnim sudovima i pravila službe organa bezbednosti". Generalštab je takođe obavestio da je hapšenje obavljeno "bez obaveze prethodnog izveštavanja pretpostavljenog, shodno pravilu službe organa bezbednosti", što ima neke logike. Jer, šta bi trebalo da ta služba učini ako bi se, na primer, načelnik Generalštaba bavio odavanjem vojnih tajni nekom stranom špijunu! Da mu priđu i kažu: "Ej, batali taj posao".

Advokat koji je nekada bio branilac optuženih oficira kaže da zakoni imaju jedno rešenje, ali da su često podzakonska akta u suprotnosti sa zakonom. Tajne službe nemaju mnogo propisa, što ostavlja prostor za improvizaciju, kaže naš sagovornik. Ti pravilnici o radu službi su po pravilu tajna. To se videlo prilikom istrage protiv četvorice bivših čelnika Republičke državne bezbednosti. Istražni sudija nije u prvi mah mogao da dobije pravilnik na uvid, nego mu je jedan pripadnik DB-a čitao pred okrivljenim i advokatom šta u njemu piše, i to samo one delove vezane za pomenuti slučaj. Držao je pravilnik ispred nosa brižljivo motreći da niko od prisutnih ne pročita ono što ne bi trebalo da zna. Drugim rečima, samo posvećenima je dozvoljeno da znaju sadržaj pravilnika. Biće da je i pravilnik vojske sačinjen tako. Bog sveti zna kakva ovlašćenja imaju i jedni i drugi. Što god urade mogu da se pozovu na pravilnik. Nažalost, nema nikakvih nagoveštaja da će se u dogledno vreme policija i vojska podvrći neophodnoj civilnoj kontroli, što, sasvim razumljivo, nailazi na otpor obe strane. Svaka priča o demokratizaciji pre nego što se u MUP-u i VJ-u obave neophodne promene iluzorna je i licemerna.

Često se postavlja pitanje koja je jača služba: vojna ili državna bezbednost. Ni to se ne zna tačno, ali je izvesno da su odavno u jednoj vrsti zavade. Posebno dok je načelnik RDB-a bio general Radomir Marković, u čije je izveštaje bivši predsednik Milošević jedino verovao. Na jednom sastanku čelnika DB-a i ljudi iz Uprave vojne bezbednosti, Marković je ljutito lupio rukom o sto i podviknuo: "U ovoj zemlji jedina obaveštajna i kontraobaveštajna služba biće Republička državna bezbednost!" Na to mu je istom merom odgovorio visoki oficir iz Uprave vojne bezbednosti: "E, tako neće biti". Izgleda ipak da je bilo onako kako je Marković rekao, bar dok je stolovao bivši predsednik. Međutim, svi su izgledi da se suvernjivost nastavlja. "Imam utisak da je cilj galame povodom hapšenja generala Perišića da se vojska Jugoslavije, zapravo služba bezbednosti VJ-a, diskredituje i praktično pripoji policiji. To nije daleko od pameti", napominje pomenuti advokat uz nadu da će se političari dozvati pameti i pustiti sud da obavi posao.

Naravno, suštinsko pitanje je, bar kad je reč o sudu, ima li krivičnog dela u slučaju Perišića. Sve ostalo su prazne priče.

Ukoliko uopšte general Perišić bude optužen pretpostavlja se da će to biti zbog odavanja vojne tajne i špijunaže. Ipak, prerano je o tome govoriti budući, kako neki pravnici tvrde, da se Perišić može pred sudom pojaviti kao svedok, što zvuči dosta navijački. Uostalom, možda su moguće i neke nagodbe između DS-a i DSS-a. To što je general Perišić izgovorio odmah posle puštanja iz pritvora: "Čim su me pustili znači da nisam kriv", ne treba shvatiti ozbiljno jer je bar za sada izvesno da predstoji sudski postupak s neizvesnim krajem.

Puče guma, nema 50.000 dolara

Premijer Đinđić je posle Perišićevog hapšenja tražio smenjivanje načelnika Uprave vojne bezbednosti generala Aleksandra Tomića i Radeta Bulatovića, savetnika za bezbednost u kabinetu predsednika Koštunice. Već posle dva dana izostavio je Bulatovića u zahtevu za smenjivanje. O Bulatoviću se pisalo, između ostalog, da je bio član JUL-a, što je Koštunica javno osporio. Nije pominjao 50.000 dolara nestalih u Italiji početkom 1990. godine. Taj događaj tekao je ovako: u to vreme Bulatović je kao diplomata radio konzularne poslove u Rimu. Prilikom jednog odlaska računopolagača i vozača iz ambasade u banku iz koje je trebalo pre sankcija podići sav novac, oko 50.000 dolara, njima se pridružio i Bulatović. Na putu pri povratku pukla je prednja guma. Tašna s dolarima bila je na podu ispred sedišta suvozača. Sva trojica su bila pored automobila, ali kad je vozač završio montiranje točka, ustanovili su da tašne nema. Nema, pa nema. Kao da je u zemlju propala. Bulatović i računopolagač odmah su bili pozvani u Beograd i protiv njih je bio pokrenut disciplinski postupak, po ustaljenom običaju SMIP-a, daleko od očiju javnosti. Nisu, međutim, mogli da objasne kako su nestale devize. Obojica su pričali da je na jednom semaforu neki motociklista stajao pored prednjeg levog dela automobila i izrazili sumnju da je možda on probušio gumu, a da su neki Romi, profesionalni kradljivci, neprimećeno odneli torbu. I italijanska policija je navodno potvrdila da Romi u Italiji imaju takav običaj. E, to je izgleda bilo presudno da ih disciplinska komisija oslobodi odgovornosti. Inače, Bulatović nikad u SMIP-u nije radio u nekoj političkoj upravi niti u Službi za istraživanje i dokumentaciju (SID), odnosno, obaveštajnoj službi SMIP-a.

J. D.

Iz istog broja

Feljton

O teroru i genima (2)

Peter Sloterdajk

Borba protiv narkomanije

Hajde da piškimo

Zoran Majdin

Čišćenje Dunava

Evropska krnjotina

Dimitrije Boarov

Afera "Dijamant"

Privatna privatizacija

Tamara Skrozza

Lik i delo

Marija Rašeta-Vukosavljević

Dragoslav Grujić

Suđenje Slobodanu Miloševiću

Ko je taj Englez?

N. Lj. Stefanović

Povlen - ministarska kućica na vrh brda

Kafa bez ministra

Dragan Todorović

Kraj koalicije

KOS i DOS

Milan Milošević

Afera Perišić -uprava bezbednosti prikazuje

Noć generala

Filip Švarm

Crnogorski ugao

Saldo i računice

Vera Didanović

Samit u Barseloni

Diktat demokratije

Vladimir Stanković

Krađe u preduzećima

Za flašu vinjaka

Slobodan Georgijev

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu