Korona virus, omikron varijanta

Borba protiv nevidljivog neprijatelja ili dizanje ruku 2

KAKO ŽIVETI S KORONOM: Koliko se mogu održati restriktivne mere

foto: ap photo

Borba protiv nevidljivog neprijatelja ili dizanje ruku

Brojne zemlje, redom jedna za drugom, odlučuju se za ublažavanje ili potpuno ukidanje epidemijskih mera. Ima dokaza, mada nedovoljno, da je omikron soj daleko blaži od svih prethodnih varijanti korona virusa. Sa druge strane, realna je bojazan da ublažavanje mera širom sveta dolazi kao posledica broja zaraženih: poslovi ne smeju da stanu, ekonomije moraju da funkcionišu

Srbija se opet bliži broju od 20.000 novozaraženih dnevno i po tome se ne razlikuje od ostatka sveta. Omikron soj korona virusa dominira i ponaša se kao i u svim drugim zemljama gde je preuzeo dominaciju nad prethodnim, delta sojem. Iako svet beleži rekordne brojke novozaraženih, veće nego ikada od početka pandemije, mnoge zemlje odlučuju se za smanjenje ili potpuno ukidanje svih restrikcija. Srbija od završetka dvomesečnog vanrednog stanja u maju 2020. nije ni imala, a nema ni sad, posebno stroge restriktivne mere. Poslednja promena kojoj svedočimo u skladu je sa globalnim trendovima: vreme izolacije za zaražene i njihove članove porodica (ako su nevakcinisani i nisu preležali) prepolovljeno je. Slično su uradile sve evropske zemlje, identična je i odluka američkog Centra za kontrolu bolesti. Velika Britanija ukinula je u poslednjoj nedelji januara sve restrikcije. Sa jedne strane, ima dokaza, mada nedovoljno, da je omikron soj daleko blaži od svih prethodnih varijanti korona virusa. Sa druge strane, realna je bojazan da ublažavanje mera širom sveta dolazi kao posledica broja zaraženih: poslovi ne smeju da stanu, ekonomije moraju da funkcionišu, a isto važi i za obrazovanje i – najvažnije – zdravstvo.

Naravno, oni koji imaju simptome i posle sedam ili deset dana nisu u obavezi ni u Srbiji ni u drugim zemljama da se vrate na posao. Ono što je mnogima nepoznanica i izvor zabrinutosti jeste preporuka SZO da za izlazak iz izolacije nije potreban negativan test (osim za zdravstvene radnike). Preporuku je uvažila i Srbija, ali zabrinutost nije bez utemeljenja: ako zdravstveni radnici moraju da imaju negativan pi-si-ar da bi se vratili na posao, a ostali ne moraju, možda su ipak i dalje zarazni kad istekne propisani period izolacije.

ŠTA IMA NOVO KOD VIRUSA

BBC proteklih nedelja piše ono o čemu se i dosad mnogo govorilo: omikron je mnogo zarazniji od drugih sojeva, sa većom sposobnošću da izbegne dejstvo vakcina i dovede do ponovnih zaražavanja. Iako je broj zaraženih skočio u nebesa, stopa zadržavanja na bolničkom lečenju je manje dramatična. Za sad svi dokazi idu u prilog tezi da oni koji su primili dve ili tri dve doze vakcine imaju manje šanse da završe u bolnici ili da umru ako se zaraze ovom varijantom. Ovo je navelo nekoliko zemalja, među kojima SAD i Veliku Britaniju, da skrate period izolacije na pet dana kako bi smanjili broj ljudi od kojih se traži da izostanu sa posla ili iz škole.

Ipak, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava zemlje da ne budu suviše samouverene u slučaju omikrona, podsetivši da je ovaj soj i dalje smrtonosan, naročito među nevakcinisanim pojedincima. Srbija, sa relativno niskom stopom vakcinisanih (još uvek ispod 50 odsto ukupne populacije), možda je dokaz za to: broj umrlih na dnevnom nivou ponovo prelazi 50 i bliži se broju od 60. Dakle, vraća nam se period kada je često pravljena pomalo neukusna paralela da “svakog dana umre po jedan autobus ljudi”, koju smo slušali pred kraj 2020. pa onda ponovo u oktobru i novembru 2021. kada je delta varijanta harala.

BBC međutim donosi i osvrt na to šta je naučna pozadina novih smernica i šta znamo o načinu na koji se prenosi novi soj, koliko je vremena potrebno simptomima kovida da se pokažu. Iako je studija o omikronu još uvek suviše malo, istraživanja sugerišu da bi ova najnovija varijanta mogla da bude ne samo blaža od prethodnih, već i da ima kraći period inkubacije.

Inkubacija je vreme između trenutka kad se neko zarazi virusom i pojave prvih simptoma. Kod ranijih varijanti korona virusa, simptomi bi se obično pojavljivali u roku od pet ili šest dana od zaražavanja. Kod delta soja, na primer, procenjuje se da je to bilo četiri dana. Prema trenutnim saznanjima o omikronu, izgleda da se simptomi pojavljuju za dva do tri dana od zaražavanja.

Pošto je neko izložen omikronu, viralna replikacija može da započne u roku od jednog dana, rekao je za BBC Vićente Sorijano, stručnjak za zarazne bolesti na Međunarodnom univerzitetu La Rioha, u Španiji. Naučnici već znaju da su ljudi koji su se zarazili korona virusom obično zarazniji u ranijoj fazi infekcije. Kod omikrona, smatra se da virus može da se prenese dalje jedan do dva dana pre nego što simptomi počnu da se pokazuju i dva do tri dana posle njih.

“Mi verujemo da je virus zarazan samo pet dana”, rekao je doktor Sorijano. “Drugim rečima, njegova sposobnost da zarazite druge, da prenesete virus, traje tri do pet dana posle pozitivnog testa, koji se radi drugog dana infekcije. Omikron soj ostaje u telu oko sedam dana.” To znači da oko sedam dana posle pojave simptoma većina ljudi više neće biti zarazna ako više ne iskazuju bilo kakve simptome: “Ali ovo je medicina a ne matematika, tako da morate da date malo veću granicu. Možda kod nekih ljudi traje malo manje, oko tri do četiri dana, dok kod drugih oko sedam dana. Ono što jeste sigurno je da je sa omikronom zaražavanje mnogo brže nego kod prethodnih sojeva.”

Zato je najbolji način da se pojača sigurnost da se uradi antigenski test kako bi se otkrilo da li je osoba još uvek zarazna: “To su jeftiniji testovi i mogu da otkriju ako je neko i dalje zarazan”, kaže Sorijano.

U Srbiji su u zdravstvenim ustanovama dostupne tri vrste testova. U privatnim laboratorijama to su brzi antigenski i antigenski test, a u državnim antigenski i pi-si-ar, koji je ujedno i najpouzdaniji.

Po onome što je “Vreme” dobilo kao informaciju iz kovid ambulanti u sistemu javnog zdravstva, praksa je da se prvo uradi antigenski test i krvna slika. Ako su i jedno i drugo u redu, tj. antigenski je negativan, a krvna slika (pre svega leukociti i C-reaktivni protein, tj. CRP), smatra se da pacijent nema kovid. Međutim, ako je antigenski test negativan, ali neki od parametara krvi nije u granicama normale ili pacijent po proceni lekara ima nedvosmislene simptome kovida 19, šalje se na pi-si-ar testiranje. Građani Srbije imaju još jednu mogućnost: u apotekama su dostupni kućni testovi iz pljuvačke. Iako se ne smatraju naročito pouzdanim, redakciji “Vremena” poznato je nekoliko slučajeva vakcinisanih sa tri doze, kojima su čak i ovi testovi pokazali da su pozitivni.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objavio je smernice koje omogućuju ljudima koji su pozitivni na kovid da se mešaju sa drugim ljudima posle pet dana izolacije, ali uz određene uslove. Ako ste imali kovid-19 i imali ste simptome, izolujte se na najmanje pet dana. Da biste izračunali svoju petodnevnu izolaciju, nulti dan je prvi dan kada ste osetili simptome. Ako više nemate simptome ili se vaši simptomi smiruju posle pet dana, možete da izađete iz izolacije i napustite dom. Nastavite da nosite masku kad ste sa drugim ljudima još pet dana. Izbegavajte putovanja dok ne prođe punih deset dana od vaših prvih simptoma. Ako morate da putujete između šestog i desetog dana, nosite tesnu masku kad ste u blizini drugih ljudi tokom čitavog trajanja putovanja. Ako imate temperaturu, produžite izolaciju kod kuće dok temperatura ne prestane.

Kada je reč o Srbiji, kriterijumi za samoizolaciju su sledeći: novoinficirani idu u izolaciju u trajanju od najmanje sedam dana. Iz samoizolacije izlaze ako im se do tada povuku simptomi i nije im potreban negativan kontrolni test. Članovi njihovih domaćinstava samoizoluju se na pet dana, ali samo u dva slučaja: ako nisu vakcinisani ili nisu preležali kovid-19 u poslednjih 210 dana. Vakcinisani članovi domaćinstva ne idu u samoizolaciju, ali imaju obavezu nošenja maske u zatvorenim prostorima, što je suvišna instrukcija pošto mera nošenja maske važi u celoj Srbiji za sve građane.

Borba protiv nevidljivog neprijatelja ili dizanje ruku 3
foto: ap photo

I time dolazimo do tri dileme kada je reč o omikronu, na koje nauka još nema odgovor. Prva je vezana za asimptomatske infekcije vakcinisanih i ono što niko ne zna pouzdano da kaže – da li su prenosioci virusa. Druga se odnosi na maske: pojedine studije ukazuju na to da su obične hirurške maske gotovo neupotrebljive kada je reč o omikronu. Zato neke zemlje, poput Nemačke, insistiraju na N95 i KN95 maskama u zatvorenim prostorima. Obavezno nošenje baš ovog tipa maske imaju od jeseni prošle godine i brojne avio-kompanije, aerodromi, organizatori javnih skupova u zemljama gde su okupljanja dozvoljena. U Srbiji nema nikakvih jasnih instrukcija koje maske nositi. Treća dilema je najkomplikovanija, bar za one koji su primili dve doze i buster vakcinu: kako prepoznati simptome omikron varijante. Kada se pogleda spisak simptoma, to može biti bilo šta, čak i glavobolja, bol u leđima, zamagljen vid, blaga mučnina. Redakciji “Vremena” poznati su slučajevi pozitivnih, koji su od simptoma imali samo peckanje u grlu koje je trajalo – jedno prepodne.

KLINIČKA SLIKA

Deo Kliničko-bolničkog centra “Dragiša Mišović” krajem januara vraćen je u kovid sistem. Načelnica anesteziologije u “Dragiši Mišoviću” Duška Ignjatović izjavila je za televiziju N1 kako se ne slaže sa mišljenjima da omikron soj znači kraj pandemije. “Sve više čujemo od kolega i stručnjaka da je to kraj jer je omikron soj vrlo lagan. Mislim da se ne treba zaletati tako lako, daleko smo mi još od kraja”, smatra ona. Ignjatovićeva je dodala kako se stiče utisak da je to infekcija gornjeg respiratornog trakta te da brže i lakše prolazi. “Ali još uvek je to kratak period tako da nemamo podatke. Ima ljudi koji se i posle ovog omikron soja duže oporavljaju”, istakla je doktorka Ignjatović i upozorila da nije prisutan samo omikron soj odnosno da se još uvek pojavljuju pacijenti inficirani delta varijantom.

Pojedini lekari su u proteklih desetak dana procenjivali da u Srbiji trenutno omikron soj čini oko 80 odsto infekcija korona virusom, dok je sve ostalo još uvek – delta. Međutim, sekvenciranje sojeva se kod nas ne radi tako prilježno, kao recimo u SAD, gde se odnos omikrona i delte promenio gotovo preko noći: 15. decembra registrovano je 67 odsto novozaraženih omikronom i 33 odsto deltom. Već sutradan omikron je činio 95 odsto novozaraženih. Kako stoje stvari u Srbiji, još ne znamo, ali od ranije nam je poznato i “Vreme” je o tome već pisalo: dve varijante istog virusa teško opstaju istovremeno u jednakoj meri. Ona koja se brže širi potiskuje drugu.

Iako je prerano da nam nauka da odgovor na pitanje da li su infekcije omikronom zaista klinički lakše nego kod prethodnih sojeva, po svemu što do sada znamo, velika je verovatnoća da je to tačno. No, jedan drugi detalj donosi nove razloge za zabrinutost, a odnosi se na ono što od ranije znamo o novom korona virusu: lakša infekcija znači slabiji imuni odgovor i veću mogućnost od ponovnog zaražavanja. Šta je ono što ne znamo? Pre svega, šta je laka klinička slika kod omikrona ako je sam po sebi podnošljiviji ljudskom organizmu nego prethodne varijante? Zatim, šta sa vakcinisanima i busterovanima? Za sada, u celom svetu, ogromnu većinu hospitalizovanih i onih u teškom stanju čine nevakcinisani, ali kada je reč o samom zaražavanju, omikron ne štedi vakinisane. Dakle, nemamo odgovor na pitanje da li su oni zaštićeni od ponovnog zaražavanja ako je vakcina zaslužna za manje ili više laku kliničku sliku.

VELIKO POPUŠTANJE

Iako je o omikron soju još uvek više pitanja nego pouzdanih odgovora, mnoge zemlje kao da svesno biraju da veruju u optimistične prognoze. Poslednjih nedelja na strategiju “života sa koronom” odlučile su se Velika Britanija, Irska i Švedska.

Irska je 22. januara ukinula skoro sva ograničenja vezana za koronu, uključujući mere vezane za ugostiteljski sektor, ograničenja na sportskim događajima i zahtev za dokaz o vakcinaciji za ulazak u zatvorene prostore. Irska je imala drugu najvišu stopu zaraženih u Evropi, ali takođe i najviši broj građana u Evropi koji su primili treću dozu vakcine. Zbog toga skok zaraženih nije doveo do značajnijeg povećanja broja pacijenata u jedinicama intenzivne nege. Nakon saveta zvaničnika javnog zdravstva, vlada je odlučila da barovi i restorani ne bi više trebalo da budu zatvarani u 20 sati, što je restrikcija uvedena prošle godine kada se omikron varijanta koronavirusa pojavila u zemlji, niti da traže od gostiju dokaz o vakcinaciji. Popunjenost otvorenih i zatvorenih prostora takođe bi trebalo da bude vraćena na pune kapacitete, otvarajući put za pune stadione na ragbi prvenstvu Šest nacija u februaru. Neke mere, kao što je obavezno nošenja maske u javnom saobraćaju i u prodavnicama, ostaju na snazi.

Britanski ministar zdravlja Sadžid Džavid rekao je da Velika Britanija mora da nauči da živi sa koronom jer će epidemija možda zauvek biti tu. Prema njegovim rečima, moguće je da zbog zaraze u jednoj godini umre 20.000 ljudi, ali da se zbog toga ne zatvara čitava zemlja. “Korona će sa nama biti još mnogo godina, možda zauvek, i moramo da naučimo da živimo s tim. Mislim da vodimo Evropu u tranziciju iz pandemije u endemiju i pokazujemo svetu kako se može živeti sa koronom”, naglasio je Džavid.

U Velikoj Britaniji ukinut je rad od kuće i nošenje zaštitnih maski, a kovid propusnice više neće biti potrebne za ulazak u noćne klubove. Švedska takođe menja preporuke o testiranju i izolaciji građana zbog omikrona. Naime, ljudi koji su primili tri doze vakcine, oni koji su u poslednja tri meseca oboleli od koronavirusa, kao i oni koji se bave društveno značajnim poslovima više ne moraju da budu u izolaciji ili u karantinu ako se neko od članova njihove porodice zarazi. Isto tako, osobe obolele od korone mogu da se vrate na posao ili u školu nakon samo pet dana, pod uslovom da nisu imali temperaturu poslednja dva dana i da se osećaju dobro. Ovo važi i za one koji ne uspeju da se testiraju. Španija je takođe izmenila kriterijume za testiranje: građani treba da se jave lekaru samo ako imaju povišenu temperaturu duže od tri dana. Ova mera ima za cilj pre svega smanjenje pritiska na zdravstvene radnike.

Doduše, Španija je u ponedeljak 31. januara objavila i ohrabrujuću statistiku o odnosu vakcinisanih i nevakcinisanih u bolnicama, na intenzivnoj nezi i o smrtnosti. Svi podaci izraženi su u broju zaraženih na 100.000 stanovnika. Kad je reč o hospitalizaciji u starosnoj grupi od 12 do 29 godina, na 2,91 vakcinisana dolazi 8,70 nevakcinisanih. U uzrastu od 30 do 59 godina, u bolnicama je 5,3 vakcinisana i 23,71 nevakcinisan, na 100.000 stanovnika. Od 60 do 79 godina, na 13,57 vakcinisanih, u bolnici je 290,63 nevakcinisana, a u grupi starijoj od 80 godina ovaj odnos je 37,33 spram 355,28. Na intenzivnoj nezi, vakcinisanih mlađih od 60 godina gotovo da nema. U grupi od 60 do 79 godina intenzivnu negu zahteva 1,43 vakcinisana u odnosu na 58,68 nevakcinisanih. Smrtnost je takođe nepostojeća među vakcinisanima mlađim od 60 godina. U grupi od 60 do 79 godina na 1,08 preminulih vakcinisanih ide 35,19 preminulih nevakcinisanih, a u grupi starijih od 80 ovaj odnos je 6,51 naspram 136,18.

U Srbiji, završen je zimski raspust i sada je pred svima briga o tome šta će biti sa decom i mladima. Ove dve grupe ili još uvek ne mogu (mlađi od 12) ili ne žele, svojom ili voljom roditelja, da prime vakcinu. Možda je otud prisutan i ovaj novi skok broja novozaraženih.

Iz istog broja

Intervju – Zdravko Ponoš

Dostojan za predsednika

Filip Švarm

Portret savremenika: Radoje Zvicer

Mafijaš koji se sklonio u zavetrinu

Filip Mirilović

In memoriam

Dušan Mašić (1966–2022)

Antonela Riha

Intervju: Dr Ozren Tošić

Bez zdravlja nema biznisa

Filip Švarm

Bor: Slučaj speleologa Roberta Mišića

Prelom svesti

Saša Trifunović

Izbori 2022.

Šminkanje demokratije u iznudici

Nedim Sejdinović

Intervju: Simon Ilse, direktor regionalne kancelarije “Hajnrih Bel” u Beogradu

Premijerkina uvreda građana Srbije

Jelena Jorgačević

Intervju: Predrag Milovanović, tužilac

Kada iskoračite, snosite posledice

Ivana Milanović Hrašovec

MUP Srbije i Europol

Tabloidni atentati

Davor Lukač

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu