Duvanska industrija Niš

Bogaćenje radnika

Dolazak multinacionalne kompanije "Filip Moris" u Niš, grad za koji ekonomisti tvrde da je najizraženiji socijalni problem Srbije, zasada je, i pored najava da će privući strane investitore, obradovao jedino akcionare i lokalnu samoupravu, dok ostale Nišlije samo još više mogu da zavide zaposlenima u toj fabrici

Bogaćenje radnika 1

"Našim dolaskom na ovo tržište, osim razvojnog i sprovodljivog koncepta za DIN, dobiće i Niš, region i srpska privreda, mogli bismo da podstaknemo i ohrabrimo i druge investitore da dođu u Niš", najavljivao je menadžer kompanije "Filip Moris" za Srbiju i Crnu Goru Darko Mrvoš.

Najveća promena u DIN-u nakon privatizacije jeste naglo bogaćenje zaposlenih, koji su i pre promene vlasnika bili među najplaćenijima u srpskoj privredi. Zatvorenost za javnost DIN-a koja je vladala i u vreme društvenog kapitala nastavljena je i sa strancima na čelu a strah od privatizacije od pre par godina sada je, sudeći po ponašanju zaposlenih, prerastao u strah od nepoznatog.

"Voleo bih da prođem kroz pogon i da se rukujem sa zaposlenima, a ne da me gledaju kao neko svetsko čudo", opisao je atmosferu u fabrici i odnos prema menadžmentu jedan od stranih rukovodilaca DIN-a.

Bez obzira na "strah", zaposleni u DIN-u sigurno nemaju razloga za preveliku brigu ili nezadovoljstvo. Ako je penzioner čitav svoj radni staž proveo u DIN-u, mogao je – prodajom 454 akcije za 35 godina radnog staža – da dobije oko 38.000 evra. U DIN-u je inače godinama unazad vladao nepotizam, pa često u toj fabrici radi i po nekoliko članova iste porodice od kojih je svaki mogao da od prodaje akcija profitira nekoliko desetina hiljada evra.

Nakon prodaje akcija pred Novu 2004. godinu mediji su odmah licitirali gde bi ovakav kapital, koji obične Nišlije vide kao čist "ćar", pao "s neba", ionako već dobro plaćenim radnicima, mogao da bude utrošen. Cena kvadrata stana u Nišu nije povećana po prispeću šezdesetak miliona evra, kolio je "Filip Moris" platio u dvema berzanskim transakcijama radnicima DIN-a. Primetni su jedino stambeni oglasi gde se kao garant ozbiljnosti nalazi potpis "akcionar DIN", kao i potvrda pojedinih auto-dilera da im je promet porastao posle otkupa akcija niških duvanaca.

"Tačno je da će mnogi tim novcem pokušati da reše svoje životne probleme. Ali je isto tako činjenica da se dobar deo penzionera odlučio da novac deponuje i živi od kamate. Jer, ma šta ko mislio, penzije i nisu tako velike, a starost zahteva i dosta novca za lečenje, koje je danas sve samo ne jeftino", tvrdi jedan od akcionara DIN-a.

Osim prodajom akcija, niški duvanci, ma koliko strahovali za svoj posao s novim inostranim gazdom, mogli bi da profitiraju i napuštanjem fabrike uz bogatu nadoknadu, čemu se očigledno nada i direktor DIN-a Evđenio Sidoli, koji očekuje da će nekoliko stotina radnika dobrovoljno napustiti fabriku.

"U okviru programa doborovljnog prestanka radnog odnosa pružamo mogućnost radnicima da na jednostavan način odu u penziju ili napuste fabriku ukoliko ne smatraju da su deo budućnosti ove kompanije", kaže Sidoli dodajući da je otpremnina za prestanak radnog odnosa definisana socijalnim programom, za koji je inače "Filip Moris" odvojio oko pedeset miliona evra.

Novac koji u celosti još nije stigao u Niš mogao bi dobro da posluži političarima pred lokalne izbore. Vladajući DOS, odnosno Demokratska stranka (DS) u Nišu kroz lokalnu samoupravu počela je da realizuje ideju o garancijskom fondu koji bi trebalo da pomogne razvoju niške privrede. Iako bi po Zakonu o privatizaciji novac koji od prodaje fabrika dobija lokalna samouprava trebalo da bude utrošen u komunalnu infrastrukturu, niška vlast se nada da sopstvenim tumačenjem pojma komunalne infrastrukture neće izazvati gnev nove republičke vlasti. "Grad od prodaje DIN-a dobija velik novac koji ne sme da bude deo jednokratnog zadovoljstva. To je novac koji treba uložiti u nešto što će godinama davati bolje uslove za život u ovom gradu", predložio je ranije tadašnji srpski premijer Zoran Živković.

Predsednik gradske vlade Toplica Đorđević objašnjava da bi garancijski fond samo dodatno zainteresovao međunarodne investitore. "Oni će, osim svih pogodnosti koje već postoje u čitavoj Srbiji, u Nišu imati i jedan jak garancijski fond", rekao je Đorđević, dok gradonačelnik Goran Ćirić ističe da fond nije dnevno političko pitanje, već stvar dugoročne razvojne politike grada. Ipak, na samom početku formiranja, garancijski fond se našao na udaru dnevne politike. Ideja lokalnih demokrata iz gradske vlasti da u radu fonda učestvuje bivši ministar finansija Božidar Đelić naišla je na osudu opozicionih političkih stranaka. Branislav Jovanović, koordinator G17 plus u Nišu, tvrdi da je angažovanje bivšeg ministra finansija za konsultanta u gradskom garancijskom fondu "nagoveštaj da će DS od Niša napraviti svoj Požarevac", kao i da je to pokušaj "DS-a da u Nišu zbrine kadrove Živkovićeve vlade". "Angažovanje Đelića je promašeni projekat bez vizije, preko kojeg će kredite dobijati ljudi bliski vlasti. Tražićemo dokument kojim se reguliše visina Đelićeve konsultantske zarade, kao i informaciju koliko sličnih ugovora bivši ministar već ima", ističe Branislav Jovanović. "Ma koliko to zvučalo ‘evropski’, angažovanje bivšeg ministra Đelića u Nišu je u najmanju ruku neozbiljno. Ono bi moglo da znači i posredno priznanje gradske vlasti da nije sposobna da vodi garancijski fond", kaže potpredsednik Gradskog odbora SPO-a Niša Vukman Krivokuća. Dok jedni "profiteri" od prodaje DIN-a razmišljaju o novim kolima ili stanu, drugima tek predstoji politička borba u dokazivanju da ideja garancijskog fonda može da pomogne Nišu više od jednokratnog trošenja novca na infrastrukturu. Nišlije koje nisu imale sreće da rade u DIN-u ili da im roditelji budu duvanski penzioneri jedino mogu da se nadaju da će im grad biti lepši zbog dolaska "Filipa Morisa" ili da na duge staze čekaju na preporod niške privrede za šta bi bar delom bili zahvalni najvećoj duvanskoj kompaniji.

Socijalni problem

Zbog ukupnog stanja u privredi, kao i velikog broja zaposlenih koji mesecima i godinama ne primaju platu, Niš predstavlja najizraženiji socijalni problem u Srbiji. Ovaj grad je 1995. godine po prosečnoj zaradi bio na četvrtom mestu u Srbiji, dok se septembra 2003. našao na 50. mestu. Prosečna zarada u Nišu u oktobru prošle godine iznosila je 17.056 dinara, po čemu je ovaj grad na 59. mestu u Republici. Poređenja radi, prosečna oktobarska zarada isplaćena u Novom Sadu je za 35,5 odsto viša nego u Nišu.

Iz istog broja

Sudbina zadužbina

Kome je namenjeno a kome suđeno

Vera Didanović

Vera i zakon

Deca malog boga

Jovana Gligorijević

Proza i hajka - kako Radovan Karadžić objavljuje knjige

Ima neka tajna veza

Slobodan Kostić

Put u Evropu

Rampa u Hagu

Miša Brkić

Predsednički izbori u Srbiji

Bitka svih bitaka, opet

Milan Milošević

Lik i delo

Radoš Ljušić

S.A

Novi generalni direktor Srpske železnice ugostitelj iz Vrnjačke Banje

Iz Lađe na prugu

Dragan Todorović

Zakon, ljudi i ćudi

Da li je propao 5. oktobar

Nenad Lj. Stefanović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu