Gradski budžet i prvih 100 dana nove gradske vlasti

Bog je prvo sebi bradu stvorio 2

POD KIŠOBRANOM PARTIJE: A. Šapić

foto: vladimir sporčić / tanjug

Bog je prvo sebi bradu stvorio

Kraj septembra 2022. označiće i kraj prvih 100 dana od kada je na mesto gradonačelnika Beograda došao potpredsednik Glavnog odbora SNS Aleksandar Šapić. Ovo je pokušaj da se svedu računi iz tih prvih 100 dana, kao i da se nagovesti šta bi moglo da usledi

Nije Aleksandar Šapić došao na mesto gradonačelnika Beograda sa velikim očekivanjima javnosti: njegov mandat, kako to već Vučić voli, “oročen” je na manje od godinu dana (što, doduše, ne mora da znači da će tako i ostati); došao je na mesto na kojem se njegov prethodnik Zoran Radojičić nije isticao, a sve konce je držao formalni zamenik gradonačelnika Goran Vesić; a i sam Šapić je svoj mandat započeo svađajući se sa novinarima, sa predstavnicima LGBT populacije, a najviše – sa samim Vesićem.

Jedan od prvih Šapićevih poteza na novoj poziciji bio je odabir Miroslava Čučkovića na mesto gradskog menadžera. Nekoliko dana kasnije, nebo mu šalje “pozdrav” za ovakav izbor saradnika, kada ogromna kiša pada na glavni grad u kratkom periodu, što je dovelo do poplava u pojedinim delovima grada, izlivanja kanalizacije i poslovičnog saobraćajnog kolapsa širom prestonice.

“Mi još uvek nismo ovladali veštinom čitanja budućnosti, a naročito ne čitanja vremenskih nepogoda. (…) Ovde je sada najmanje važno ko je kriv, na Boga ne možemo da utičemo. Ali, važno je da se sinhronizujemo i smanjimo ovo što je bilo ranije”, rekao je novi gradonačelnik i izneo predlog kako da problem reši: “Moj predlog će biti da Sekretarijat za saobraćaj izradi saobraćajne znakove i da na svim tim lokacijama stoji saobraćajni znak koji će ljude upozoravati da tu, u slučaju velikih padavina, prosto ne prolaze.”

Nedugo nakon toga, Šapić piše na Tviteru da “opozicionim medijima i političarima” već duže vreme oni iz vlasti “koje su do juče kritikovali” doturaju informacije o njemu, “ali nek se ne začude ako na kraju priče i sami završe na polici kineske robne kuće”.

Nešto kasnije, 20. jula, Šapić objašnjava da problema ima sa prigradskim opštinama jer je Vesić obećavao ljudima kule i gradove: “Mi sad moramo da tim ljudima objasnimo da je trenutno nemoguće izvesti te stvari koje im je on obećao”.

Uz ova prebacivanja Vesiću, Šapić nastavlja dugogodišnju podršku osuđenim ratnim zločincima, pa tako na inicijativu da se ukloni mural Ratku Mladiću, gradonačelnik kaže da “ne zna da li je Mladić počinio ratne zločine, ali zna da je branio srpski narod u BiH”, kao i da “ne ispunjava haške želje”.

Potom, sredinom avgusta, u Skupštini grada većina odbornika na brzinu, bez rasprave, po skraćenom postupku bira direktore 14 beogradskih javnih preduzeća. Opozicija se buni da im nisu dostavljene biografije kandidata, da ni ne znaju o čemu glasaju. Šapić odgovara: “Ne damo biografije da ih ne biste ismevali i da ih vaši mediji ne bi koristili, žargonski rečeno, kao krpe za brisanje poda, da ne biste provlačili njihove familije, da ih ne biste medijski čerečili i da oni ne bi došli u situaciju da odustanu”.

Ovde se postavlja pitanje: zašto su uopšte izabrani na sednici Skupštine grada, mogli su lepo u tajnosti, i da se i danas ne zna ko su novi direktori, e da se mediji ne bi bavili njima… A krajem avgusta Šapić ruši nelegalni objekat na Avali najavljujući tako borbu protiv nelegalne gradnje… Međutim, na pitanja o rušenju nelegalnih objekata na Savskom nasipu, Šapić se svađa sa novinarima i kaže da tim objektima nasip nije ugrožen, optužuje novinare da zlonamerno montiraju njegove izjave “kao Kjubik”, te najavljuje da će spojiti sekretarijat za inspekcijske poslove, komunalnu miliciju i deo Beoinfo službe i stvoriti telo koje će se zvati “Beli – beogradski lični, možda savetnik, asistent, nadzornik ili prijatelj”.

Sve ovo događalo se u prvih 100 dana nove gradske vlasti. No, prvih 100 dana su prošlost. Šta sledi?

ŠAPIĆEVE MAKAZE

To bismo mogli da naslutimo iz rebalansa budžeta, o kojem će odbornici u Skupštini grada raspravljati kad ovaj broj “Vremena” već bude otišao u štampu (u sredu 28. septembra). Šapićeva administracija se nije potrudila da bude transparentna makar koliko i prethodna.

Naime, građani pojma ne bi imali šta će sve to odbornička većina da usvaja da odborničke grupe “Ne davimo Beograd” i Demokratske stranke nisu skenirali na stotine strana materijala i postavili na internet – predlagači se nisu ni toliko potrudili, a nakon što sve bude objavljeno u Službenom listu grada Beograda, opet valja očekivati nepretraživi “pdf” fajl, pa ti sad gledaj dok ti oči ne ispadnu i zapisuj negde sa strane…

Šta to predlaže nova većina, sa gradonačelnikom Šapićem na čelu? Dosta toga što i Vesićeva većina u prvobitnom budžetu za 2022. (usvojenom u decembru 2021) i prvom rebalansu (u februaru 2022). Međutim, vidi se da je od ponečega nova većina odustala.

Bog je prvo sebi bradu stvorio 3
foto: milica vučković / fonet

Analizirajući (zvanično neobjavljeni) predlog rebalansa budžeta, može se videti da su izdavanja za zaštitu životne sredine smanjena za oko 2,2 milijarde dinara. Najvećim delom ovo ide na praktično ukidanje projekta “Termalna rehabilitacija javnih zgrada – unapređenje energetske efikasnosti”, barem za ovu godinu (smanjenje sa 1,9 milijardi dinara na 20 miliona, za šta je skoro 1,2 milijarde trebalo da dođe iz EU).

Takođe, vidi se da su izdaci za osnovna sredstva smanjena za 7,3 milijarde dinara u odnosu na prvobitni budžet, smanjujući izdatke za zgrade i građevinske objekte i mašine i opremu,

Šta to znači? To znači da Šapić pomera izgradnju Autobuske stanice na Novom Beogradu dalje u budućnost, s obzirom da od previđenih 125,8 miliona ostavlja 22,5 miliona na ovom razdelu; smanjuje za 150 miliona dinara sredstva za izgradnju kanalizaciono-crpne stanice Krnjača 2; smanjuje za skoro milijardu i po sredstva namenjena u ovoj godini za izgradnju regionalnog vodovoda Makiš–Mladenovac (sa 1,83 milijarde na 395 miliona); pomera i izgradnju neophodne saobraćajnice koja treba da poveže stanovnike Naselja “Stepa Stepanović” sa ulicom Vojvode Stepe (15,3 miliona predviđeno budžetom, rebalansom iz februara smanjeno na ispod 5 miliona, a nakon drugog rebalansa ostaće 2,9 miliona).

Ujedno, Šapić “skraćuje” upravljanje i održavanje saobraćajne infrastrukture na ispod milijardu dinara (prvobitnim budžetom bila na 1,56 milijardi, rebalansom na 1,14, mada podiže tekuće popravke sa 5,45 na 6,78 milijardi); a smanjuje za čak 400 miliona dinara Vesićev projekat digitalnih udžbenika…

GDE NEMA PROMENA

Šta Šapić ne menja u odnosu na Vesićev rebalans iz februara?

Ostavlja znatno smanjen budžet za izgradnju objekata predškolskih ustanova (predviđena milijarda u decembru, pa smanjeno na 495 miliona u februaru, Šapić to ostavlja na 483 miliona); ostavlja da javna preduzeća treba u budžet da uplate čak 50 miliona evra (5,58 milijardi) iako bi bilo znatno bolje uraditi jednu od dve stvari – uložiti taj novac ponovo u preduzeća radi poboljšanja usluga, ili smanjiti namete građanima, pošto je očito da plaćaju više nego što je neophodno; ostavlja nesvakidašnje uvećane usluge po ugovoru namenjene za gradonačelnika i Gradsko veće (decembarski budžet je ovde predvideo 6,8 miliona, e da bi u februaru to skočilo na 246,8 miliona, što je ostalo i predlogom septembarskog rebalansa).

ŠTA JOŠ ŠAPIĆ OSTAVLJA?

Ostavlja više od 4 miliona evra (515 miliona dinara) za projekat “Beograd pametni grad – komunikacija sa građanima (Citizen engagement)”, ostavlja više od 3 miliona evra (380 miliona dinara) za nešto što se zove “Beograd pametni grad – integracija eksternih sistema od javnog značaja u cilju održivog razvoja (ekonomski, socijalni, ekološki, tehnološki i drugi aspekti razvoja)”; ne ukida spektakularna dva miliona evra koje je Vesić namenio za projekat nazvan “Adaptacija na klimatske promene uređenjem zelenih površina u školskim dvorištima”, već ih “skraćuje” na milion evra; napokon, ostavlja i skoro 4 miliona dinara za još jedan spektakularan projekat koji teško da iko može da ponovi, čak ni nakon nekoliko čitanja: “Izrada strategije uticaja klimatskih promena na interakciju ekosistemskih usluga u korišćenju i upravljanju šumskim resursima Beograda”.

Najzad, Šapić ne odustaje – a i ne može da odustane pošto je krov već završen – od skoro 100.000 evra namenjenih za projekat “Sprovođenje mera adaptacije na klimatske promene uređenjem zelenog krova na objektu Gradske opštine Voždovac”.

ŠIROKOM RUKOM

Šta Šapić uvećava u odnosu na Vesićev budžet? Tu postoji dosta zanimljivih stvari: i bog je prvo sebi bradu stvorio, pa tako i Šapić uvećava izdatak za plate gradonačelniku i Gradskom veću, sa 30,3 na skoro 42 miliona dinara godišnje. Potom, ubrzava rekonstrukciju Kalenić pijace (sa 652 miliona na 1,19 milijardi); ostavlja više od 5 miliona evra za izgradnju “kompleksa zelene pijace u Obrenovcu”, a podiže plan za trošak izgradnje pijace u Lazarevcu sa 72 na 99 miliona dinara.

Međutim, najzanimljivija uvećanja ne vide se u rebalansu budžeta, već u drugim dokumentima koja će se naći pred odbornicima u sredu 28. septembra.

Šapić najpre duplira nekoliko postojećih preduzeća: osniva Sportski centar “Novi Beograd” d.o.o. koje ima cilj da upravlja Halom sportova (“Ranko Žeravica”) na Novom Beogradu. I ovo bi sve bilo u redu da već ne postoji Javno preduzeće Sportski centar Novi Beograd, osnovano 1979. godine, koje upravlja Halom sportova (i Sportsko-rekreativnim centrom “11. april”) i nalazi se na istoj adresi kao i firma koja treba da bude osnovana (Autoput broj 2). Da stvar bude još zanimljivija, na istoj sednici odbornici će glasati o predlogu da predsednik skupštine novoformiranog preduzeća bude Aleksandar Čamagić, a da jedan od članova bude Vaso Glibo. Ceo postupak “kloniranja” već postojeće firme biva jasan ako znamo da je donedavno predsednik nadzornog odbora (NO) postojećeg preduzeća JP SC Novi Beograd bio – Aleksandar Čamagić, a jedan od članova NO – Vaso Glibo.

No, tu nije kraj: nova većina predvođena novim gradonačelnikom – uz već postojeće Gradsko saobraćajno preduzeće i postojeće JKP Zelenilo – predviđa i osnivanje Javnog komunalnog preduzeća “Naplata prevozne usluge Beograd”, za naplatu, logistiku i rukovođenje javnim prevozom putnika u Beogradu, kao i osnivanje Javnog komunalnog preduzeća “Beogradski park” za upravljanje parkovima i obezbeđivanja uslova za njihovu upotrebu, uređenje i zaštitu, i to za područje centralnih 10 gradskih opština.

Stvar postaje mnogo jasnija kada u osnivačkom aktu JKP “Beogradski park” vidimo spisak delatnosti koje će novo preduzeće obavljati: između ostalog, tu su izgradnja ostalih nepomenutih građevina, rušenje objekata, pripremna gradilišta, postavljanje električnih instalacija, postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema, delatnosti restorana i pokretnih i ugostiteljskih objekata…

KADROVI SVE REŠAVAJU

Međutim, stvari postaju urnebesne kada pogledamo biografije predloženih kandidata za nadzorni odbor budućih preduzeća: tako, kandidat za člana Nadzornog odbora JKP “Naplata prevozne usluge Beograd” u svojoj biografiji pod odeljkom “Tehničke sposobnosti” navodi sledeće:
“Komunikativan sam, otvoren za saradnju, poslušan, voljan da učim i unapređujem se, vredan, pedantan, disciplinovan, smiren i kulturan. Tokom posla, kad iskrsne problem, jako sam snalažljiv u pronalaženju rešenja. Najviše volim timski rad, ali i u samostalnom sam dobar. Od kako znam, pomažem i radim počevši od kućnih obaveza tako da imam radnu naviku. Do sada nikad nisam zakasnio na posao niti dobio otkaz. Trudim se maksimalno da sve uradim kako treba, naravno, uz konsultacije sa poslodavcem.”
Sa druge strane, kandidatkinja za člana Nadzornog odbora JKP “Beogradski park” navodi da je diplomirala 2019. godine na Fakultetu za menadžment Univerziteta Union i to u 54. godini, a kandidatkinja za privremenog člana istog preduzeća kao prvu stavku pod odeljkom “Stručno usavršavanje” navodi “Akademija mladih lidera”, dok kao aktivnosti navodi “Članica Srpske napredne stranke”…

Ipak, ni ovaj broj preduzeća nije jedino što će se uvećati nakon sednice Skupštine grada: uvećaće se, i to znatno, transferi grada svim gradskim opštinama. Međutim, i tu mora da se zna red: za razliku od Vesića, koji Šapiću kao predsedniku Opštine Novi Beograd nije planirao da da ni dinara ni u decembru 2021. ni u februaru 2022, Šapić, sada kao gradonačelnik, svojoj bivšoj opštini šalje čak 4 miliona evra i budžet Opštine Novi Beograd podiže sa 593 miliona na 1,43 milijarde dinara.

Ni menadžer Čučković ne želi da zaostaje, pa nova vlast, sa Šapićem i Čučkovićem na čelu, planira da Opštini Obrenovac, prethodnom Čučkovićevom radnom mestu, transferiše 461,5 miliona dinara, što je, doduše, manje od planom predviđenih 550,2 miliona iz februara 2022, ali je to u septembarskom rebalansu najveće davanje, nakon onog Opštini Novi Beograd.

Međutim, drugo nešto je još zanimljivije vezano za Obrenovac i može da ode u rubriku “Verovali ili ne”. Naime, septembarskim rebalansom je za budžet Grada Beograda predviđeno da će deo prihoda od 94,5 miliona dinara doći od “dobrovoljnih transfera od fizičkih i pravnih lica”. Hoće, dakle, ljudi da pomognu i poklone novac Beogradu. No, kada je reč o opštini Obrenovac, ljudi i firme postaju nesvakidašnje velikodušni: septembarskim rebalansom je predviđeno da će Obrenovac u toku 2022. godine imati prihode od donacija fizičkih i pravnih lica od 1,19 milijardi dinara (!), odnosno, više od 10 miliona evra – valjda ljudi hoće da nagrade Čučkovića za njegovu ulogu u poplavi iz 2014. godine. Na ovaj način, uz onaj transfer od 461,5 miliona od Grada Beograda, Opština Obrenovac imaće ubedljivo najviše sredstava na raspolaganju – čak 3,06 milijardi dinara, više nego dvostruko u odnosu na “drugoplasirani” Novi Beograd sa 1,43 milijarde.

Dobro je biti gradonačelnik, a i gradski menadžer.

Iz istog broja

Spoljna politika Aleksandra Vučića

Kragna ruska, boršč američki

Slobodan Georgijev

Rat bez mira Vladimira Putina

Jesen patrijarha

Ilija Vukelić

Rat u Ukrajini

Mobilizacija olako obećane brzine

Aleksandar Radić

Lični stav

Svet na raskršću i mi

Elizabet Čeng

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu