Vreme uspeha

Biznis

Bruto domaći proizvod je 2005. vredeo 1.094.375,5 miliona dinara (oko 12,6 milijardi evra) i bio za 0,3 odsto veći nego 2004.

Preduzetništvo: Vodič za prvi biznis

Kompanija za razvoj poslovnih projekata Komonsens promovisala je 6. aprila svoje novo preduzeće Budi svoj čovek. Ova firma je, kako je za "Vreme" rekao njen direktor Đorđe Pavković Bugarski, savetodavni servis koji će klijente voditi od ideje o biznisu do poslovnih ciljeva. Za one koji žele sami da započnu obuku pripremljen je vodič: knjiga, CD i savetodavne kartice, koji korisnike upućuju u sve faze započinjanja biznisa i nude sva dokumenta, obrasce i uputstva za registraciju preduzeća i vođenje poslova.

Izvoz: Milion guma u Britaniji

Korporacija Tigar u Pirotu prošle godine je od prodaje zaradila preko 11 milijardi dinara, što je za 33 odsto više nego u 2004. Izvoz u vrednosti od 94.000.000 evra povećan je za 20 odsto u odnosu na 2004. kada je Tigar proglašen za izvoznika godine. Na tržište EU-a plasirano je 95 odsto izvezene robe. Najveći izvoznik u okviru korporacije bio je Tigar MH, koji je na strano tržište plasirao čak 78 odsto svoje proizvodnje i tako zaradio 77.000.000 evra. Ova Tigrova firma ima najjaču poziciju u Velikoj Britaniji, drži četiri odsto ukupnog tržišta zamene i prošle godine je tamo prodala blizu milion guma.

Banke: Novac iz snova

Piše: Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije

Posle zatvaranja dve trećine bilansne sume bankarskog sektora pre pet godina, kao jedinstvenog poteza u restrukturiranju banaka u svetu, bankarski sektor je danas, i po vlasničkoj strukturi koju su izmenili prvoklasni strateški investitori i po kvalitetu usluga, Srbiju već uveo u Evropsku uniju. Za razliku od realnog sektora, u privatnim komercijalnim bankama plate su se više nego utrostručile, a broj zaposlenih se stalno povećava zajedno sa bilansnom sumom banaka, sumom odobrenih kredita i brojem usluga koje banke nude.

Bilo bi logično da se ovakav pozitivan razvoj preslika i na drugi deo privrede i postavlja se pitanje zašto se to ne događa. Deo odgovora leži u činjenici da je već danas u Srbiji, barem kada je bankarski sistem u pitanju, nevažno odakle dolazi većinski vlasnik neke banke i da li je to domaći ili strani investitor. Od nekoliko miliona građana koji štede u bankama, i koji su im poverili više od 2,5 milijardi evra svoje štednje, niko ne postavlja to pitanje. Istovremeno, u Srbiji je još uvek vruća tema, maskirana "strategijom nacionalnog interesa", to odakle dolazi vlasnik, na primer, benzinske pumpe ili potencijalni kupac domaće avio-kompanije…

NBS će istrajati na održavanju kvaliteta bankarskog sektora, svestan da neće dobiti priznanje koje je zaslužio zato što kredibilitet bankarskih institucija brani od ulaska nekih vlasnika koji ne ispunjavaju svetske kriterijume. Za NBS je, međutim, najbolja potvrda za njegov rad postojanje i nadalje velikog interesa kvalitetnih strateških investitora i visoka cena naših finansijskih institucija, koja je još samo pre pet godina spadala u kategoriju snova.

Propisi

POMOĆ: Rešenjima Vlade Srbije izdvojeno je iz tekuće budžetske rezerve 100.000.000 dinara za otklanjanje šteta od elementarnih nepogoda, 30.000.000 za finansiranje Bezbednosno-informativne agencije i 12.000.000 za EXIT 06.

PODSTICAJ: Uzgajivačima višegodišnjih zasada malina, jagoda i borovnica iz državne kase je namenjeno 120.000 dinara po hektaru standardnog materijala i duplo za sertifikovani. Standardna subvencija za ribizle je 75.000 po hektaru, za kupine 50.000, a sve dvostruko više za sertifikovani materijal.

KOEFICIJENTI: Vlada Srbije je uredbom odredila nove koeficijente za plate u zdravstvenim ustanovama, koji će važiti od aprila. Najviši koeficijent (21,14) je za supspecijaliste i primarijuse, a najniži (5,75) za NK fizičke radnike.

Izvoz Srbije I-II 2006.

Izvor: RZS

ukupno 682.300.000 dolara

54,43% proizvodi za reprodukciju

25,98% kratkotrajna roba široke potrošnje

2,39% trajna roba široke potrošnje

9,19% oprema

4,95% ostalo

3,06% energetika

Investicije: Tri nova tržna centra Delte

U bloku 67 u Novom Beogradu, Delta je u martu počela gradnju prvog od tri velika tržna centra u Beogradu. Delta City 67 imaće 87.000 kvadrata i koštaće oko 80.000.000 evra, a planirano je da prve kupce primi u septembru 2007. "Ovo je za Deltu M početak sasvim novog poslovnog poduhvata, projektovanja i izgradnje modernih tržnih centara", rekla je za "Vreme" direktorka ove grupe Ivana Veselinović. Ona kaže da će počev od prošle pa do kraja ove godine Delta M uložiti 166.000.000 evra u izgradnju modernih tržnih centara. "Sa još 320.000.000 evra, koliko planiramo da investiramo u dalji razvoj maloprodajne mreže, stvoriće se uslovi za otvaranje više od 7000 radnih mesta", najavljuje Ivana Veselinović.

Najveći prostor u tržnom centru Delta City 67 namenjen je Maxi supermarketu, a biće tu i prodavnica vodećih svetskih brendova, među njima i onih koji će upravo u tom centru otvoriti svoj prvi salon u Beogradu. Posetiocima će biti na raspolaganju nekoliko bioskopskih sala, desetak restorana i brojni kafići. Parking za 1700 vozila nalaziće se ispod tržnog centra i na još pet nivoa uz zgradu centra. Idejni projekat uradila je izraelska firma Moore Architects, a izdavanje prostora povereno je američkoj kompaniji Colliers International.

Kartice: Prva sa bonusom

Super Vero i Alpha banka lansirali su Benefit Visa karticu, prvu sa bonusom u Srbiji. Ova kartica obezbeđuje potrošačima bonus od 2,5 odsto na bilo koju potrošenu sumu u Vero supermarketima i bonus od 0,8 odsto u ostalim prodajnim mestima koja primaju Visa kartice. Benefit se može koristiti i u inostranstvu.

Priznanja: Najbolji PR iz OMV-a

Nagrada Agencije za tržišne komunikacije Media Invent iz Novog Sada za najbolji PR u 2005. pripala je Tomislavu Ercegu, marketing menadžeru OMV-a u SCG. Priznanje je dobio za seriju uspešnih poteza prilikom otvaranja novih benzinskih stanica OMV-a koji su privukli medijsku pažnju.

Poslovanje: Uspeh Piraeus Atlas banke

Od maja prošle godine, kada je grčka Piraeus grupa kupila 80 odsto akcija Atlas banke, započeo je uspon ove institucije i, kako je za "Vreme" rekao generalni direktor Piraeus Atlas banke Branimir Marković, poslovni rezultati pokazuju da novi vlasnik ima ozbiljne dugoročne namere. U prošloj godini, u odnosu na prethodnu, osnovni kapital banke povećan je sa 11.000.000 na 19.000.000 evra, aktiva sa 64.300.000 na 100.600.000 evra, a neto dobit sa 1.700.000 na 2.200.000 evra. Broj zaposlenih povećan je sa 130 na 240, a banka će primiti još radnika jer namerava da do kraja godine proširi mrežu ekspozitura sa 20 na 30. Direktor Marković najavljuje veoma ambiciozan plan za ovu godinu – rast aktive za 300 odsto i nagoveštava da će Piraeus grupa kupiti još neku banku u Srbiji.

Anketa

Dr Danica Popović, profesor Ekonomskog fakulteta i član CLDS-a: Tajkuni su našli prečicu

DOBITNICI: Insajderi i tajkuni, jer je pravni sistem definisan polovično i u takvim okolnostima najbolje zarade ostvaruju oni koji znaju prečice do profita.

GUBITNICI: Najviše su izgubili radnici stariji od 50 godina, naročito žene.


Vojin Starčević, generalni direktor "Polimarka": Niko nije prezadovoljan

DOBITNICI: Ne vidim ko bi bio dobitnik u tranziciji. Možda žovijalno govoreći neko ko bi kupio društveno preduzeće, ali ne vidim da su i ti prezadovoljni.

GUBITNICI: Ljudi koji u procesu privatizacije izgube radno mesto u društvenom preduzeću, manje obrazovani i oni koji nisu u situaciji da se prilagode tržišnim uslovima poslovanja.

Iz istog broja

Poduhvati – Inter-most – rekonstrukcija Nemanjine u Beogradu

Oživela ulica iz zimskog paketa

Z. Jovanov

Novi početak - Hauzmajstor

Domari 21. veka

N. Markov

Poslovni sistemi - Investicije Verano group

Ljudi su dobitna kombinacija

Zoja Jovanov

Haške misterije

Zagrizi metak

Dejan Anastasijević

Državne veroispovesti

Zakon s dugom bradom

Jovana Gligorijević

TV frekvencije

Cekićeva divanhana

T. Skrozza

Slučaj Vič – Holmec

Otvaranje ormana s kosturima

Svetlana Vasović-Mekina

Istraga pod velom tajne

Šta to zna Joca Amsterdam

Jovan DulovićAntrfilei: F. Š, T. T

Portret savremenika – Miroslav Mišković

Deltina alfa i omega

Dimitrije Boarov i Dokumentacioni centar "Vremena"

Poplavni talas

Vodeni kišobran

Zoran Majdin

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu