Epidemija i politika

Bije virus, al’ bije i žandar 2

KUDA SA BOLESNIMA OD KORONE: Ministar Z. Lončar sa direktorima kovid bolnica

foto: rade prelić / tanjug

Bije virus, al’ bije i žandar

Vlast u svojoj osionosti opet zaboravlja da je sama naglo proglasila pobedu nad koronom, iz čista mira, zaboravlja da je slavlje zbog izborne pobede u štabu SNS-a bilo jedan od rasadnika virusa, ima u svojim redovima zaražene, ali im to ne smeta da krivicu za epidemiološku katastrofu svaljuje na građane, studente, demonstrante

Dobrih vesti više nema. Čak se ni predstavnici vlasti više ne trude da "ulepšaju" stvarnost. Bolnice su pune, otvaraju se nove, zaraženi su sve mlađi i sa sve težom kliničkom slikom. Nažalost, to što vlast više ništa ne ulepšava još ne znači da govori istinu, a pogotovo ne znači da preuzima odgovornost za epidemiološku situaciju. Od konstatacije da nisu dorasli onome što nas je snašlo nema nikakve koristi.

Biti novinar koji prati korona krizu postalo je tema za priručnike i uputstva, ali nijedan od njih (pošto su svi strane proizvodnje) ne daje ijedan savet koji bi se mogao odnositi na Srbiju. Svi se svode na tri tačke: vodite računa o svom zdravlju, sve proverite iz više izvora i pažljivo birajte sadržaje koje plasirate.

Najbanalniji izvor na svetu, Vikipedija na engleskom, na stranici "Epidemija kovid-19 u Srbiji" već kod osnovnih podataka – broj obolelih, umrlih i izlečenih – ima oznaku "osporeno".

U danu kada nastaje ovaj tekst (utorak 14. jul), Srbija je, prema zvaničnim podacima Instituta "Milan Jovanović Batut" oborila sopstveni rekord u broju ljudi na respiratoru – ima ih 170. Pre toga, rekord je oboren dan ranije sa 154 ljudi na veštačkoj ventilaciji. Po ovom parametru, ako je verovati zvaničnoj statistici, najcrnji dan bio je 12. april, sa 146 ljudi na respiratorima. Obaramo i ostale rekorde, pa smo 10. jula zabeležili 18 preminulih, najviše u jednom danu, ponovo uz ogradu – prema zvaničnoj statistici.

Posebnu glavobolju zadaje broj testiranih. Od početka meseca, dnevni broj testiranih kreće se u rasponu od sedam do devet hiljada, međutim, nije jasno šta taj broj predstavlja – ljude kojima su uzeti brisevi ili one čiji su uzorci obrađeni i zna se rezultat. U zvaničnoj bazi, oni su zavedeni naprosto kao – testirani. Sa druge strane, paradoksalno, iz apsolutno svih gradova Srbije javljaju se građani koji ili ne uspevaju da dođu do PCR testa ili čekaju rezultate čak i po deset dana. O čemu je reč i gde je problem, ne možemo da saznamo, jer nas u vezi sa tim zvaničnici uveravaju da je sve u redu. Ali, nije. Lekari s kojima "Vreme" redovno komunicira kažu da uopšte nemaju PCR testove, pa pribegavaju priručnim rešenjima: drugim dijagnostičkim metodama pokušavaju da utvrde da li je reč o kovidu, na osnovu kliničke slike upućuju na hospitalizaciju ili kućno lečenje, ali pojedini rade nešto što je potencijalno opasno. U nedostatku PCR testova rade brze, serološke testove iz krvi, pa na osnovu prisustva imunoglobulina klase M (IgM), koji ukazuje da je infekcija virusom aktivna u organizmu, zaključuju da je pacijent pozitivan na koronu. Nevolja je, kažu stručnjaci, što se IgM antitela razvijaju u organizmu tek sedam dana nakon infekcije, a test može da ih detektuje tek oko desetog ili čak dvanaestog dana. Dakle, rizik da pacijent koji je pozitivan na virus još uvek nema razvijena IgM antitela, a da je zarazan, prilično je veliki. Društvene mreže preplavljene su svedočanstvima građana koji danima, neki i nedeljama, obilaze kovid ambulante, bivaju vraćeni kući jer ili nemaju dovoljno visoku temperaturu, ili "nije svaka kijavica kovid", ili je serološki test negativan, da bi na kraju bili hospitalizovani sa obostranim upalama pluća i drugim simptomima koji nedvosmisleno ukazuju na novi virus korona.

Pošto nemamo mogućnost da poštujemo pravila koja stoje u svetskim priručnicima za izveštavanje o kovidu-19, te da sve proverimo iz relevantnih izvora, iz goreopisanih situacija možemo samo da naslutimo da je ovo uzrok žalopojkama ministra zdravlja Zlatibora Lončara zbog "sve teže kliničke slike hospitalizovanih". Naravno, Lončar ovome uvek pridoda i grdnju na račun građana koji su, tobože, neodgovorni, pa se kasno javljaju lekarima. Krivi su mu, i njemu i pojedinim članovima Kriznog štaba i lekari, uprkos činjenici da ih je, zaključno sa 14. julom, zaraženo okruglo 500. I to su samo oni koji su imali sreće da im stigne rezultat. Lekari iz Kragujevca koji su među prvima otišli kao ispomoć u Novi Pazar čekaju rezultate od 5. jula. Isprva im je naložena izolacija, a onda su neki od njih u utorak dobili naređenje da dođu na posao, uprkos tome što rezultat testa još nemaju. "Jebite se, nek dežura Lončar, a može i Kon", napisao je na Tviteru suprug kragujevačke lekarke koja je bila u Novom Pazaru, i sam lekar.

Bije virus, al’ bije i žandar 3
DRUGI PIK ZARAZE: Zatvaranje Beogradske arene u privremenu bolnicu…foto: rade prelić / tanjug


BESPLATAN PREVOD IZJAVA ANE BRNABIĆ

Najgledanija TV sapunica tokom proleća 2020, zvana konferencija za novinare Kriznog štaba, u ponedeljak se vratila na male ekrane u starom terminu, u 15 časova. Drugu sezonu ove serije otvorila je predsednica Vlade Srbije i šefica Kriznog štaba Ana Brnabić u glavnoj ulozi. Epizodne uloge bile su poverene direktoru Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije Goranu Stevanoviću i članu Kriznog štaba doktoru Srđi Jankoviću.

Premijerkin višečasovni monolog može se svesti na tri ključne reči: "baza", "sanšur" "bi-dži-aj"… Oko svake je napravila potpunu konfuziju u glavama građana, a čini se da je i njen tok misli nalik saobraćajnim pravilima u Bombaju. No, krenimo redom, kakvim-takvim.

"Mi radimo toliki broj PCR testova, imamo zagušenje jer su neki testovi po modelu brži. Bi-dži-aj test je jako brz ako imate laboratoriju Vatreno oko, sanšur testovi su brzi jer imaju automatsku estrakciju, nama sada dolaze dodatni bi-dži-aj i sanšur testovi", rekla je premijerka u dahu. Na prvi pogled, ispada da imamo zagušenje jer su testovi prebrzi, pa ne možemo da ih stignemo, ali to je potpuno besmislen iskaz i nije ono što je premijerka htela da kaže. Iz načina na koji je pričala o testovima ispalo je da govori o pomenutim, brzim testovima iz krvi, ali ni to nije slučaj.

Sanšur je PCR kit za testiranje na virus korona, proizvođača Sansure Biotech (izgovara se "sanšur") sa sedištem u gradu Čangša, Kina. Bi-dži-aj je takođe PCR kit za testiranje proizvođača BGI (čita se "bi-dži-aj") iz Pekinga, takođe u Kini. Ako se neko pita kako to da tek sada prvi put čujemo za sanšur i bi-dži-aj, nema velike misterije, do sada smo ih znali kao testove iz Vatrenog oka (BGI) i testove iz Torlaka (Sansure). I jedne i druge može da obradi svaka laboratorija u Srbiji koja ima PCR aparat (ručni ili robotizovan, svejedno je), ali mora da ih prebaždari kad prelazi sa jednih na druge. Temeljnim iščitavanjem komparativnih analiza testova koje su dostupne u Pubmed bazi, došli smo do saznanja da su i jedan i drugi test visoko pouzdani (osetljivost im je preko 90 odsto, tačnost oko 87 odsto), a tzv. Kappa koeficijent (usaglašenost rezultata sa drugim testovima) je zadovoljavajuća (od 0,6 do 0,9, u prevodu – verodostojni do potpuno pouzdani).

Bije virus, al’ bije i žandar 4
…i problemi sa testiranjemfoto: aleksandar ćirić / tanjug

Dakle, imamo bar jednu dobru vest: PCR testovi koje Srbija koristi su pouzdani. Šteta što je građanima teško da do njih stignu. E sad, premijerka je pomenula da su testovi brzi. Evo šta je mislila: rezultat ovih testova dobija se brzo kada imate robotizovane PCR aparate. Sve je to u teoriji sjajno, ali opet nas vraća na pitanje koje smo postavili u prošlom broju "Vremena" – zašto dolazi do zagušenja u Vatrenom oku? Svi naši napori da nađemo odgovor na ovo pitanje naišli su na zid ćutanja. Raspitivanje izokola, kod eksperata koji poznaju tehnologiju obrade testova odvelo nas je samo u spekulacije – ili nema dovoljno stručnjaka za rad na PCR aparatima ili nema dovoljno testova. Jedino konkretno što smo uspeli da saznamo jeste da za uspešnu analizu testova na virus korona nisu neophodni najsavremeniji PCR aparati, dobri su praktično svi koje imaju laboratorije po Srbiji.

Najjednostavniji odgovor na pitanje šta su premijerkini sanšurovi i bidžiajevi jeste – PCR testovi različitih proizvođača. Uz punu svest da ni objašnjenje koje smo u ovom tekst dali možda nije svakome razumljivo, ne možemo da ne zabeležimo pojavu tekstova koji su u ponedeljak posle konferencije za novinare preplavili prorežimske portale, u kojima se nudi tobožnje objašnjenje, a zapravo su svi objavili identičan tekst koji pati od nekoliko problema. Prvo, jezik kojim je napisan nije razumljiv prosečnom čitaocu. Šta nama, laicima, znači podatak da ti testovi "nemaju unakrsne reakcije sa 54 respiratorna patogena" ili fraza "masovno testiranje nukleinskih kiselina kod stanovništva"? Drugo, taj tekst sa režimskih portala očigledno je preveden ili iskopiran iz neke brošure ili reklamnog materijala, jer zvuči kao da treba da nas ubedi da što pre kupimo proizvod, a ako pozovemo odmah, dobijamo još jedan po upola manjoj ceni.


BAZA NAM JE LOŠA, ALI JE SUPER

Ima jedan viralni skrinšot koji se godinama deli po društvenim mrežama. Neka gospođa je ostavila kratku recenziju (više se niko ne seća kome i zašto) napisavši: "Prelepo, ali i ružno. Čestitke, sramite se!" Na sličan način se premijerka na konferenciji za novinare u ponedeljak izrazila o bazi Covid19.rs, samo, bila je mnogo opširnija.

Za početak, rekla je da bi, da je znala da ćemo imati epidemiju, prvo digitalizovala zdravstvo, a ne prosvetu. Zdravstvo je uvođenjem IZIS sistema donekle i digitalizovano, ali kako je, bolje da nije. O digitalizaciji prosvete dovoljno govore elektronski dnevnici, koji su za nepunu godinu dana od uvođenja nebrojeno puta bili van funkcije, nedostupni, pa se nije znalo ko sve ima uvid u njih, a zabeleženi su i pojedinačni, uspešni slučajevi hakovanja. S obzirom na to kako teče digitalizacija u Srbiji, možda bi najbolje bilo držati se onog saveta iz vica u kom Muju pošalju u svemir sa dve svinje, pa zemaljska kontrola daje komande svinjama koje dugme da pritisnu, a Muji kažu: "Nahrani prasiće, ne diraj dugmiće."

A evo šta je premijerka rekla o bazi: kad smo počeli borbu sa virusom korona, nije bilo nikakvog sistema, "Batutu" je brojeve pojedinačno javljao telefonom svaki zavod lokalnih samouprava. "Napravili smo ad hok kakav-takav sistem, on je kritikovan i sa pravom", navela je, dodajući da su uposlili 50 ljudi po ugovorima da ubacuju podatke u zdravstvenim ustanovama da ne bi opterećivali zdravstvene radnike.

"To nije sistem, sistem je kada imate elektronski karton, koji se trudimo da radimo, iz tog sistema povlačite informacije, kako su ljudi pregledani, kad su otpušteni, mi nemamo takav sistem", navela je i dodala da je daleko bolje nego što smo imali do tada: "Cifre nisu svakako dovoljno precizne, treba da pravimo sistem, a ne bazu podataka u koju će neko ručno da ubacuje, pa nekad ima vremena, nekad nema, i od ukupnog broja PCR testiranja koliko je bilo na zahtev, komercijalno, i koliko je bilo pozitivno a koliko nije, to ne možemo da izvučemo", istakla je. Nakon što je naružila bazu Covid19, Ana Brnabić je poentirala: "Ali, ipak, imali smo bolje podatke nego što smo ikad imali, i kad smo se borili protiv gripa."

Tu se opet malo zapetljala, pominjala neke Žiku i Miku koje "zoveš telefonom da kažu koliko je zaraženih", pa upitala: "Šta da radite kad je neko u petak pozitivan, a u ponedeljak negativan?" Dva su moguća scenarija šta je moglo da se radi. Prvo, tri meseca smo imali na snazi protokol po kom se kod pacijenata koji imaju blagu kliničku sliku testovi ponavljaju u razmaku od pet do sedam dana. Po istom protokolu, nakon prvog negativnog testa, rađen je novi bris u roku od 48 sati. Ako je i on negativan, pacijent je otpuštan i smatralo se da je preležao kovid. Dakle, zna se šta se radi. Kasnije je protokol promenjen, pa su preležalima smatrani oni koji imaju samo jedan negativan test, ali i oni su testirani u razmacima od pet do sedam dana, pa je mala verovatnoća da je neko u tri dana dva puta testiran.

Dalje, premijerka je izvolela izjaviti kako mi, obični smrtnici, ne možemo da zamislimo koliko je teško organizovati izradu bar-kodova za svakog pacijenta, odnosno bris koji mu je uzet. Možemo da zamislimo – potreban je štampač i generator bar-kodova kakvih na internetu ima koliko voliš, a većina je besplatna.

Možda najveći biser izrečen na "povratničkoj" konferenciji za novinare jeste premijerkina tvrdnja da Srbija nema zakonsku mogućnost da naloži obaveznu izolaciju građanima sa lakom kliničkom slikom ako nije proglašeno vanredno stanje. Ovo naprosto nije istina. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti već u uvodnim odredbama pominje izolaciju kao protivepidemijsku meru. Dalje, izolacije se pominje i u članu 17 kao posebna mera zaštite stanovništva. Ovaj zakon ne pominje virus korona, ali pominje njegovog najbližeg rođaka, SARS, i nalaže prevoz sanitetom i smeštaj pacijenata u izolaciju kao obaveznu meru. U članu 28 ne navodi se gde takav pacijent treba da bude izolovan, već da mesto izolacije određuju nadležni infektolog i epidemiolog. Član 29 kaže da u slučaju epidemije širih razmera, mesta izolacije ne moraju da budu zdravstvene ustanove, nego objekti koje odredi ministar zdravlja. Dakle, to može da bude i kućna izolacija. Jedino vanredno što ovaj zakon pominje jeste preciziranje prethodno navedenog onda kada je proglašena vanredna situacija, što je trenutno slučaj u više od 30 gradova i opština u Srbiji. Uzgred, sve odredbe Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje regulišu izolaciju na isti način tretiraju i karantin.

Ima još – Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama (da, imamo i taj zakon) vrlo jasno u članu 62 (Zbrinjavanje ugroženih i nastradalih) objašnjava kako bi mere izolacije i karantina mogle da se sprovedu bez vanrednog stanja.

Predsednica Vlade Srbije ili ne zna zakone zemlje kojom upravlja ili ne razlikuje vanredno stanje od vanredne situacije. U oba slučaja, nije dobro.


ŠTA SVE NE VALJA

Nije dobro ni što već počinje lagano svaljivanje krivice za rast broja zaraženih na proteste koji su počeli u utorak 7. jula. Sve i da se veliki broj ljudi na tim protestima zarazio (verovatnoća jeste velika), ne postoji šansa da su već u četvrtak uspeli da ispolje simptome, testiraju se i dobiju pozitivan rezultat. Bilans protesta tek ćemo videti ovih dana, ali zloupotreba je već počela. Nekoliko prorežimskih medija već je slavodobitno objavilo da se "Đilasova novinarka zarazila na protestu".

"Novinarka opozicionog portala koji podržava tajkuna Dragana Đilasa Nela Bunčić objavila je da je pozitivna na koronavirus i da se zarazila tokom protesta koji su šest dana unazad organizovani ispred zdanja Skupštine Srbije. Da sve bude gore, ona je otvoreno priznala da je test na kovid radila preko veze", zagrajali su "Alo", "Srbija Danas", "Informer"… Ime novinarke objavljujemo samo zato što je na svom Instagram nalogu javno govorila o svom iskustvu sa virusom korona. Zanimljivo je da nijedan tabloid nije naveo gde to Nela Bunčić radi, te koji je to "Đilasov", "tajkunski" portal. Reč je, zapravo o sajtu Nova.rs koji je deo Junajted grupe i kao takav odavno osuđen na sudbinu "Đilas-Šolak-tajkun" papagajskog targetiranja. Ona sama iznela je pretpostavku da se zarazila na protestu, ali ne na protestima koji "već šest dana traju u Beogradu", nego na protestu studenata protiv zatvaranja studentskih domova, koji se dogodio jedanaest dana pre nego što je objavila da je pozitivna, a sa kog je – izveštavala. Takođe, nijedan od tabloida nije se potrudio da proveri odakle je sve Bunčićeve izveštavala, toliko su lenji da su videli samo njen Instagram. Ova novinarka, inače i rekreativna trkačica koja se bavi i fitnesom, redovno je izveštavala o redovima ispred Infektivne klinike u Beogradu gde je dolazila u direktan kontakt sa ljudima koji su satima čekali da budu pregledani.

Vlast u svojoj osionosti opet zaboravlja da je sama naglo proglasila pobedu nad koronom, iz čista mira, zaboravlja da je slavlje zbog izborne pobede u štabu

SNS-a bilo jedan od rasadnika virusa, ima u svojim redovima zaražene, ali im to ne smeta da krivicu za epidemiološku katastrofu svaljuje na građane, studente, demonstrante, a što da ne i nezavisne novinare, pa možda padne i neki linčić, nikad se ne zna. Dobro dođe kao višnja na šlag posle brutalnog premlaćivanja, gaženja, teranja na stampedo, guranja po dvadeset uhapšenih u jedno vozilo i držanje po pedeset privedenih na malom prostoru. O suzavcu i njegovom dejstvu na disajne puteve već su se oglasili neki čestiti infektolozi i upozorili da taj gas čini sluzokožu prijemčivijom za infekcije, pa i koronu. Ovih dana sve se češće čuje vapaj: "Ako preživimo koronu, nećemo preživeti Vučića." Posle onakvog tretmana demonstranata možda između ta dva treba staviti znak jednakosti.

Iz istog broja

Valjevo – Žarište virusa korona

Đipanje do sabajle

Dragan Todorović

Lični stav

Prezreni u Srbiji

Đorđe Pavićević

Mladi i protest

Vatreno krštenje

Ivana Milanović Hrašovec

Nemački i francuski mediji o protestima

Laži i frustracije

A. I. i M. Č. F

Protesti i posledice

Uspon i pad pobune

Nikola Krstić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu