Od 77 ličnosti koje su do sada bile na čelu srpske (jugoslovenske) diplomatije, Nikola Pašić je najviše puta obavljao tu funkciju – objedinjenu s funkcijom predsednika vlade – ukupno 11, a Konstantin Koča Popović najduže – 12 godina, tri meseca i osam dana
Zorica Janković
Povodom postavljenja za prvog ministra spoljnih poslova „vaskrsle srpske države“ (termin Stojana Novakovića), vožd Karađorđe je profesoru Velike škole Mihailu Miljku Radonjiću izdao diplomu u kojoj je pisalo: „Uveritelnu nadeždu imam da ćete Vi ohotno prilikom ovom polzovati se, s kojom nebrojene Vaše zasluge za otečestvo u novom važnjejšem delu jošt množiti i tako bezsmertno Ime u večitim knigami ostaviti doista možete.“
Istu poruku može i budući premijer srpske vlade da uputi ličnosti koja će u njegovom kabinetu preuzeti funkciju ministra spoljnih poslova. Biće to, po redu, 78. šef srpske diplomatije, računajući i period „kada je naš državotvorni razvoj, osim srpske, imao još jednu nacionalnu komponentu – jugoslovensku“ (Radoš Ljušić).
Profesor istorije, geografije i nemačkog jezika na Velikoj školi u Beogradu Miljko Radonjić (rođen oko 1788. godine u Sremu, studirao prava ili filozofiju u Pešti), postavljen je za popečitelja (ministra) inostranihdjela 4. februara 1811. godine i na toj dužnosti ostao do 25. decembra 1812. godine. Popečiteljsko mesto je napustio kao žrtva ruskih intriga protiv ljudi koji su školovani u Austriji. Posle pada ustanka (1813) odlazi u Trst, gde je narednih deset godina radio kao učitelj srpske dece i pratio razvoj srpskog pitanja, a pomaže i Vuku Karadžiću kao skupljač pretplate za njegovu Pjesmaricu. Umro je, najverovatnije od kolere, 17. decembra 1836. godine u Izmailu (Rumunija), gde se pred kraj života bavio trgovinom.
Dakle, od 1811. godine do danas bilo je 162 postavljenja za popečitelja (ministra) spoljnih (inostranih) poslova (djela, dela). Navedenu funkciju obavljalo je do sada 77 ličnosti.
Kaput svečane diplomatske uniforme Miroslava Protića, srpskog poslanika u Petrogradu 1878.
Posle sloma Prvog srpskog ustanka tek je 1834. godine knez Miloš Obrenović, svojim državnopravnim aktivnostima, uspeo da obnovi vladu i u njoj funkciju popečiteljainostranihdjela. U Kneževini Srbiji (1834–1882) u 31 vladi izvršeno je 35 postavljenja na tu funkciju, a obavljalo ju je 18 ličnosti. Najviše postavljenja u tom periodu imao je Jovan Ristić – ukupno šest, a najduže se na tom mestu zadržao Ilija Garašanin – šest godina, pet meseci i 26 dana. U navedenoj 31 vladi čak su 23 puta funkcije predsednika vlade i šefa diplomatije bile objedinjene.
U Kraljevini Srbiji (1882–1918) u 50 vlada izvršeno je 51 postavljenje na funkciju ministra inostranih dela, a funkciju je obavljalo 23 ličnosti. Najviše postavljenja je imao Nikola Pašić – ukupno 11, koji je u tom periodu i najduže obavljao tu funkciju – deset godina, šest meseci i 15 dana. Od 23 mandata, koliko ih je imao kao premijer, Pašić je 11 puta imao objedinjene funkcije premijera i ministra inostranih dela (poslova). Inače, u 50 vlada Kraljevine Srbije, svaka druga je imala objedinjene funcije predsednika vlade i ministra inostranih dela (poslova).
U periodu od 1918. do 2006. godine „jugoslovenske vlade bile u isto vreme i vlade srpskog naroda“ (Radoš Ljušić), što se isto odnosilo i na Ministarstvo inostranih (spoljnih) poslova. U tom periodu, u 65 vlada (srpske vlade pod nemačkom okupacijom nisu imale resor spoljnih poslova) izvršeno je 71 postavljenje na funkciju ministra inostranih (spoljnih) poslova, a funkciju je obavljalo 37 ličnosti (26 Srba, šest Hrvata i po jedan Slovenac, Makedonac i Musliman). U navedenih 65 vlada, 12 puta su funkcije predsednika vlade i šefa diplomatije bile objedinjene. Najviše postavljenja je imao Vojislav Marinković – osam (između dva svetska rata), a najduže se na funkciji zadržao Konstantin Koča Popović, čiji je jedini mandat (15. januar 1953 – 23. april 1965) trajao 12 godina, tri meseca i osam dana. Koča Popović je ujedno i ličnost koja je od Miljka Radonjića do današnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića najduže obavljala tu funkciju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Uprkos dva susreta najviših srpskih zvaničnika sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom – ministra spoljnih poslova Marka Đurića početkom avgusta u Stejt departmentu, a potom i predsednika Vučića tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku – i najave pokretanja strateškog dijaloga dveju zemalja do kraja godine, sve je nekako, što bi se narodski reklo “na dođem ti”, uz goruće požare koje treba gasiti kao što su ogromne carine na našu robu ili stupanje na snagu sankcija NIS-u
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja II: Srbija i Nemačka
Kancelar Fridrih Merc nije posebno zainteresovan za Balkan – samo da se ne puca. Vučić zato još neko vreme može da figurira kao “faktor stabilnosti”, mada su prošla medena vremena kad je bio najbolji đak Angele Merkel
Cena i posledice politike vrdanja III: Srbija i Turska
Predsednik Srbije se našao u dvostrukoj klopci. Ako zaoštri odnos prema Erdoganu, rizikuje pad turskih investicija, gubitak radnih mesta, te dodatno i dublje približavanje Prištine Ankari. Ako prećuti i traži “razgovor među prijateljima”, šalje poruku nemoći biračkom telu za koje je Kosovo crvena linija, osetljiva tema i dokaz državne snage
Intervju: Vasko Kelić, Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka
“Jedino rešenje za energetsku stabilnost Srbije – u kontekstu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije – jeste nacionalizacija ove kompanije ili prinudno preuzimanje upravljanja nad njom. Vučićeva vlast to izbegava i na taj način podređuje interese građana Srbije – Rusiji. Inače, naša zemlja ima najskuplje naftne derivate u regionu zbog izrazito monopolskog položaja Nisa na tržištu, a posledice sankcija će najverovatnije biti dodatna poskupljenja “, akcenti su iz razgovora sa Vaskom Kelićem, istraživačem u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka i odbornikom Zeleno-levog fronta u beogradskoj opštini Stari Grad
Režimu je potrebna Evropska unija. Kako joj objasniti zašto se studenti bune i zašto to traje toliko dugo, a izbeći pitanja o stvarnim zahtevima protesta? Tako što će spinovati da su protesti dirigovani spolja – a ima li korisnijeg dirigenta od Kremlja? U pokušaje delegitimizacije protesta tvrdnjama da su rezultat “ruskog malignog uticaja” uključio se i deo opozicije. Oni bi da ubede Brisel kako su oni jedina alternativna režimu u Srbiji
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
