fotografije: d. todorović
Pop manu bosiljkom prema ovcama, manu i prema zvanicama na bini, pa pozdravi i blagosilja organizatore i državne vlasti, koji su se trudili i nisu spavali noćima da bi nama danas bilo lepo
Pričević, selo u okolini Valjeva, od centra sela, prema Stavama, s leve strane, ispod puta, osnovna škola, ispod nje livada, sve do potoka. Do škole montirana bina, dominira velika narandžasta mušema na kojoj po sredini grb grada, levo piše Grad Valjevo, desno, na ingliš, City of Valjevo! Ispred bine nagrade, džačići sa proizvodima sponzora, krmna smeša za goveda, krmna smeša za živinu, za svinje, zeleni i žuti džakovi sa koncentratom…
ŠAJKAČA NA GREDI
Preko razglasa bije Otvori mi tvoja vrata… Tročlani žiri obilazi drvene boksove sa ovcama i, uz konsultacije, bilježi u oveću svesku. Do potoka urušeni poljski WC preko koga razapeta zelena mušema, na koju sa velika slova piše “Ovčarska izložba, Festival jagnjećeg pečenja Pričević”. Ispred tezga sa slaninu, suvo meso, kobasice, šoder čvarci…
Preko potoka improvizovani drveni mostić, na drugoj strani livada, a tamo natkrivene tezge na kojima piše Grad Valjevo, i piše City of Valjevo. Na tezge ima šareni baloni, lutkice i plišani majmunčići, liciderska srca, “Narukvice sa svojim imenom”, vanilice i kiflice, mleveni čeri paradajz, sušeni čeri paradajz, aparat za kokice, još meda, a ima i platneno cveće, sir sa razni dodaci i začini, pršuta, suva šljiva sa košpom, gajba sa paradajzom, gibanica, pita sa višnjama, slatko od jagoda, rakija viljamovka, rakija orahovača, puna tezga turšije, paprika u pavlaci, domaća rakija…
Oko sve to beli šatorčići, ispred kojih jagnjići i prasići nataknuti na ražanj, svaki šatorčić ima ime i prezime, Laki i drugari, Gazdinstvo Mićić, Gazdinstvo Milovanović, Gazdinstvo Timotić, sve gazdinstvo do gazdinstva, a ima i Udruženje kotlić, i ima Momci Ravnogorci, gde jedan, kome napred veliko Z, a na leđima, na crnoj majici, piše Srpski četnici, veli, Mi smo juče pravili gulaš od iznutrica!
Sa bine bije Zašto dušo ne dođeš… u drugom kraju livade raspomamili se trubači, bina odgovara Zbog tebe sam htela ostariti… Reporter sedne d’odmori pod zastavu na kojoj pisalo “Srbija–Rusija”, tu domaćin gospodin koji reče da je on čuveni pesnik, zove se Tomislav Toma M. Nedić, upravo završio šestu knjigu Ukras planete, sve napiso za vreme epidemije korone, i sve su knjige za decu, samo je Moja senka za stariju generaciju. ‘Oće recituje, reporter uze sam da pročita prvu pesmu: “Imao sam staru šajkaču na gredi/ Pripadala je davno mome dragom dedi…”, pesnik uze pomogne, pesme je petnaest godina nosio u glavi, onda seo i sve napiso za pola sata, to je ta inspiracija, eto, svi imamo senke, ali teško je opisati temu, još teže ući u nju, da svakog gane, da svako nađe sebe…
Eto delegacije visokih zvanica, gradonačelnik Valjeva na čelu, u farmerke i patike, barabar sa njim gospodin u farmerke koji Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. Počeše završne pripreme, na binu izneše sto, preko njega razastrše šarenicu, prisutni pop pokaza kako to treba, pa stavi kesu na sto, izvadi epitrahilj, mali krst, veliki krst, kadionicu, svetu knjigu, bosiljak, beli čorbaluk, flašu vode, sipa vodu u čorbaluk, montira kadionicu…
Preko razglasa je išlo Na prošle dane uspomena bledi… pop stavi tamjan u kadionicu, zapali tamjan, stavi epitrahilj, uze prelista svetu knjigu, primače se voditeljki i nešto joj šapne. Voditeljka, koja imala levi razrez na crnoj suknji, sa zlatnu dugmad, otvori fasciklu, utvrdi gradivo. Kad još jedared utvrdi gradivo, uze namesti kosu, kad još jedared namesti kosu, i kad na binu stupi gradonačelnik, stade za mikrofon. “Poštovani gosti, dobrodošli na 15. Ovčarsku izložbu i 4. Festival jagnjećeg pečenja pod okriljem Grada Valjeva i u organizaciji Agrorazvoja. Ove godine na izložbi učestvuje 30 odgajivača pramenke sjeničkog soja, 219 grla, a na Festivalu pečenja čak 50 takmičara”, pa zamoli da sveštenik blagoslovi skup.
STALNO ISTA PRIČA
Pop u kompletu stade pred mikrofon: “Braćo i sestre, da se pomolimo Bogu, da nam Bog da i sledeće godine lepo vreme”… Pa nastavi: “Blagosloven Bog naš… amiiin”, maši se kadionice, manu prema ovcama, manu prema zvanicama, “Slava Ocu i Sinu”… Pa uze krst, maši se Svete knjige… “Ko god bi sišao u vodu, ozdravio bi odmah od bolesti… Gospodu se pomolimo… za sva sela i meštane”… Umoči bosiljak u čorbaluk, manu prema ovcama, manu prema zvanicama, “Gospodu se pomolimo, amiiin”… Ovce su blejale, pop nastavi: “Blagoslovi stado ovo, ovu manifestaciju, blagoslovi goste i organizatore, podari im zdravlje”… Još jednom manu bosiljkom: “Blagoslovi organizatore, državne vlasti, koji su se trudili i nisu spavali noćima da bi nam danas bilo lepo, amin, Bože daj!”
Pop se prekrsti, bina se prekrsti, voditeljka se javi: “Sada će nam se obratiti gradonačelnik i prvi čovek Valjeva!” Pomeriše sto sa insignijama, javi se gradonačelnik, koji je kao nestranačka ličnost post’o poverenik SNS-a: “Poštovani izlagači, domaćini i gosti, zaista je čast i zadovoljstvo biti u Pričeviću, selu koje je nadaleko poznato po dobrim ljudima i dobrom pečenju…”
Svi dadoše aplauz, reč dobi državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede gospodin Aleksandar Bogićević, koji se pojavio umesto najavljenog državnog sekretara Mahmutovića, i koji je tože bio na visini zadatka: “Veliko je zadovoljstvo, i Bog je pomogao da bude lep dan, Ministarstvo poljoprivrede će pomoći, pogotovu u ovčarstvu, to treba da se pomogne, kao država, sa gradom, činimo sve…” Jedan od ovaca uze dobacuje: “A kad će to biti, stalno ista priča, stalno ista priča…” Državni sekretar nastavi: “Ja ću da obećam da će dogodine Ministarstvo da pomogne ovu prelepu manifestaciju, koja će da se proširi i da bude još bolja i veća…”
Jopet svi dadoše aplauz, vodeljka najavi kulturno-umetnički program, javi se čuveni zdravičar Dragiša Simić: “Dobar dan i pomaže Bog! Zdravicu podižem ovu, njome nazdravljam suncu, nazdravljam nebu, zdravicu podižem ovu, nazdravljam nasušnom hlebu… zdravicu podižem ovu, nazdravljam ptici, izvoru, potoku što goru budi, i tek rođenoj deci… neka ova manifestacija živi, neka traje, neka čuva srpske običaje…” Uze da drma folklor, visoka delegacija uđe u ovce, pozdravi tročlani žiri, “vođa puta” im predstavi jednog našeg odgajivača, postajaše kod zastave “Srbija–Rusija” gde se dadoše u živ razgovor. Pređoše preko potoka, upadoše u tezge i bele čadore, omašiše posadu “Momci Ravnogorci”, nastaviše obilazak tezgi, svuda okolo dim i zapevanje, dođoše do mnogo dobrog i našeg proizvođača rakije, koju će Državni sekretar, upita ga “vođa puta”, može kruška, i Sekretar se prekrsti, i iskapi jednu krušku…
Jagnjići su nastavili da se okreću, muzikanti su obilazili bele čadore, na bini folklor nije odujimo, u sve to uze da se izjavi profesor Mektić, koji predsednik na žiri: “Sredstva treba bolje opredeliti, pa će i novi proizvođači imati interesa da se bave proizvodnjom, vreme je da stručni ljudi naprave strategiju, da se kaže, od ovoga ne smemo da odstupimo, da se više uključi Ministarstvo poljoprivrede preko robnih rezervi, da proizvođači imaju bar pozitivnu nulu, inače će ljudi da odustanu… Imamo mnogo prostora, imamo stručne ljude, imamo znanje, potencijale, ali to treba staviti u funkciju…”
Folklor siđe sa bine u narod, uze da drma naveliko, žiri sede pregleda svesku, vidi koji su ovca i ovan najbolji. Sa bine odvrnuše Noćas mi srce pati… Konobari su zatezali stolnjake u šatoru za ručak zvanica. Gore, na putu, još tezgi, još ponude, plastične džidža-midže, venčanice, Putin i đeneral Mladić majice, do puta bela šatra sa muziku, pevačica sa raspuštenom kosom i velike sise sabijene u beli korset, na numeri Hajde dođi sve ti praštam…
Skandal koji su naprednjaci napravili u Tivtu za vreme samita EU i Zapadnog Balkana tražio je logistiku i veliki novac. A puno je koštao Srbiju. To je naslovna tema novog broja „Vremena“
Predsednik Srbije očigledno veoma teško podnosi napredak Crne Gore na putu ka punopravnom članstvu u EU, čak i više nego nazadovanje Srbije u EU integracijama. Zato se svim silama trudi da, pre svega pred domaćom javnošću, prikrije tu poraznu činjenicu. Ne bira sredstva, pri tome rizikujući i ozbiljnu blamažu pred evropskom javnošću potezima poput čarter leta u Tivat, koji očigledno nije bio ni spontan ni neočekivan
Kako je Vučić u Zeti i Pljevljima preko “Milana-Pipuna-Dinje” započeo borbu za otpriznavanje Kosova i legata “Mila-Britve”
Sastanak u Tivtu bio je osmi ovakav Samit EU i Zapadnog Balkana otkako je doneta odluka da se održava jednom godišnje. Ako se uporedi šta se dosad čulo i kakve su poruke upućene Srbiji samo u poslednjih osam godina, videće se da je danas u Srbiji najteže biti proevropski nastrojen građanin ili političar. Prosto je postalo preteško objasniti čime su tačno evropski zvaničnici bili zadovoljni početkom juna 2026.
Srbija, korak po korak, postaje ne samo nestabilna iznutra već i faktor nervoze u regionu. Pričam o ekscesima i trzavicama sa vlastima Crne Gore, pa Hrvatske, Bosne i Hercegovine. I, naravno, zapaljivoj atmosferi u odnosima sa Prištinom – čemu, doduše, Priština mnogo više kumuje. Ni jedan od naših suseda nema toliko komplikovane i napete odnose sa okruženjem kao današnja vlast u Srbiji. A to uopšte ne odražava ono kako mi – narod i građani ove zemlje, želimo da živimo i kako doživljavamo druge zemlje i narode oko nas
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
