Posle izbora

Beli protiv ostalih listića 2

PORUKE IZ GLASAČKE KUTIJE: Beli listići

Beli protiv ostalih listića

Nevažeći listići nisu imali presudnu ulogu, ali pokazali su više nego ranije prisustvo pa i snagu onog dela glasača koji su nezadovoljni ponuđenim opcijama, koji su razočarani prethodnom politikom, moglo bi se reći i koji su apatični, ali nikako apolitični

Rasprave "za" i "protiv" onog dela razočaranih glasača koji su odlučili da izađu na izbore i ne daju glas nikome, sudarale su se mesecima pre izbora, i bile vatrene, produktivne, povremeno teške, po nekima sasvim suvišne. Posle toliko izgovorenih argumenata i toliko sučeljavanja, sada, u postizbornom preračunavanju, čini se kao da je taj projekat pao u zaborav. Ili je u pitanju samo iščezli strah, budući da su sve potencijalno oštećene stranke prevalile potreban izborni cenzus, ostale prisutne u političkom životu i naveliko smišljaju novu vladu.

Beli glasovi ostali su više kao simbolična poruka nezadovoljstva ili, naročito na društvenim mrežama, kakav karnevalski dokument, zabeležen direktno na glasačkim mestima. Išarani, prežvrljani, dopisani, ispečatirani, nazubljeni, beli listići znakovito podsećaju na ponovno rođen a davno zaboravljeni raskol građanskog duha i vlasti. Svet postizbornih hipoteza donekle je bogatiji novom temom, kome su beli glasovi najviše naškodili, a svet usmenih predanja živopisnim pričama o ispisanim raznim porukama umesto glasanja, zalepljenim sličicama, o vešto ukradenim listićima, progutanim "kandidatima" uz jogurt i mnogo toga još, dok je za stvarne efekte i domete belog glasa potrebno valjda više vremena i analiza.

POSLEDICE: Sve u svemu, rekord belih glasova je ipak postignut. Na parlamentarnim izborima, prema poslednjim rezultatima Republičke izborne komisije (RIK), nevažećih "belih" listića bilo je 4,19 odsto, što je za oko dva odsto, to jest duplo, više u odnosu na rezultate parlamentarnih izbora 2008. godine. Preliminarni rezultati predsedničkih izbora posle obrađenih 97,86 odsto glasova potvrđuju da je izbrojano čak 4,47 odsto nevažećih listića. Dok se na izborima u Beogradu za beli list opredelio 35.421 glasač ili 4,21 odsto. Do objavljivanja konačnih rezultata RIK-a, 10. maja, procenat belih glasova mogao bi biti i unekoliko veći.

Naši rezultati dakako nisu eksplozivni kao oni u Francuskoj, ali rekordni svakako jesu. Dva miliona belih glasova u drugom krugu na izborima za predsednika Francuske, odnosno nezapamćenih sedam odsto, otvorili su u toj zemlji nova pitanja. Da li se ti glasovi mogu interpretirati kao nezadovoljstvo "nijednim od ponuđenih" kandidata ili su izraz snage ultradesničarske struje Marin le Pen, koja je istina izbor predsednika prepustila savesti birača, a istovremeno svojim primerom pokazala da u drugom krugu treba ubaciti beli glas.

Nevažeći listići, u Srbiji i u Francuskoj, po prvim pokazateljima nisu imali presudnu ulogu, ali pokazali su više nego ranije prisustvo pa i snagu onog dela glasača koji su nezadovoljni ponuđenim opcijama, koji su razočarani prethodnom politikom, moglo bi se reći i koji su apatični, ali nikako apolitični. Domaći analitičari ne pridaju veliki značaj pojavi ove vrste glasova na našim izborima, mada oni čine, po nekim procenama, četiri do pet odsto, i uglavnom su zdušni u oceni da su ti glasovi najpre doprineli manjem uspehu Demokratske stranke i Liberalno demokratske partije. Budući da je ideja o belim glasovima izašla direktno ispod plašta nekad vernih glasača ovih stranaka, to bi kao hipoteza moglo biti sasvim opravdano. Naročito se "krivica" ovom delu glasača prebacuje za neuspeh LDP-a na izborima za Skupštinu grada Beograda, što takođe može biti jedan od vidljivih rezultata nezadovoljnih birača.

Međutim, neke dalje i dublje analize, a za sada su to samo maštovite slobodne projekcije, mogu pokazati da je taj postotak nevažećih listića možda onesposobio i neke druge stranke. Poznato je da veći broj nevažećih listića najnepovoljnije utiče na male stranke. Pet procenata dovoljnih za prelazak cenzusa računa se u odnosu na broj izašlih na izbore, što znači da je kod veće izlaznosti veća i obaveza malih stranaka da imaju dovoljan broj glasača za cenzus. Drugim rečima, da su svi glasači nevažećih listića (i odistinski nevažećih, a naročito belih, koji su izraz svesne društvene akcije) ostali na dan izbora kod kuće, pitanje je i stvar buduće detaljnije analize da li bi možda i oni prvi ispod crte, kao što su u našem slučaju radikali sa osvojenih 4,6 odsto, možda imali dovoljno svojih glasača za cenzus. Kako bi u tom slučaju prošle i ostale male stranke, naročito manjinske, te koliko bi ko mesta u tom slučaju imao u parlamentu?

KOMENTARI: Ukupno gledano, efekti nezadovoljstva dela birača nisu veliki. Međutim, svođenje problema na njihovu pogrešnu odluku ili kakvu krivicu ne zvuči u demokratskom duhu, a nepokazivanje razumevanja za do juče svoje verne simpatizere, za političke stranke može postati više nego klizav teren. Krajem prošle godine, povodom najave belih listića, kao upamćena ostala je izjava Borisa Tadića: "Možda bih i ja, da nisam predsednik Republike, bio nezadovoljan i ogorčen." Ipak, objasnio je, da li kao građanin ili kao predsednik, da su poništeni listići vrsta protesta koja ne bi vodila nikuda. Gostujući u postizbornom programu TV B92, Dragan Đilas, potpredsednik DS-a, zapitao se zašto su uopšte ti glasači i izlazili na izbore i dali beli glas. "Nismo očekivali da će ih biti toliko", rekao je. "Uvek je bilo jedan do dva odsto belih listića, ali ovaj put skoro pet odsto." Lider LDP-a Čedomir Jovanović u istoj emisiji, iako je pokazao potpuno razumevanje za pravo svakog birača da odluči kako će glasati, kada je reč o drugom krugu predsedničkih izbora, usput je pomenuo da on ne bi mogao sebi da dozvoli da glasa belim listom. Kao što se i dalje mogu raspiriti vatre između zagovornika "za" i "protiv" poništavanja listića, tako je i nerazumevanje belih glasača i njihovih do juče partijskih miljenika očigledno. Po svemu sudeći, zadatak je ipak na moćnijima, na strankama, da nađu neku novu političku volju kako bi se ono prevazišlo.

O belim glasovima i njihovim efektima

Srbijanka Turajlić

Ne mislim da je ljude trebalo posebno pozivati na poništavanje listića, to je naprosto stav onih koji sada ne mogu da glasaju za demokrate, za koje ne dolazi u obzir da glasaju za SPS i narodnjake, a kojima ni LDP nije izlaz iz svega toga. Mislim da je to spontano ponašanje ljudi koji hoće da izađu na izbore i koje naravno zanima šta se u ovoj zemlji dešava, a ništa im se ne nudi.

Među poništenim glasovima, mislim da su u pitanju najviše bivši glasovi demokrata i nešto glasova LDP-a. U stvari, jedan deo glasova demokrata se odlio ka LDP-u, a istovremeno LDP je izgubio deo glasova jer se ljudima učinilo da se oni ne razlikuju dovoljno od demokrata.

Treba napomenuti da rezultat glasanja nikad ne prave glasači, rezultat glasanja prave oni za koje treba da se glasa. Mi smo imali DS na vlasti pet-šest godina u raznim kombinacijama i kao rezultat njihove vlasti uspeli smo da napravimo korak nazad iza 5. oktobra. I ne vidim ko bi drugi sem njih mogao da bude odgovoran. Ako vi tokom devedesetih stalno glasate za demokrate, pa onda nastavite da glasate za demokrate, pa onda krenete da glasate za LDP, dakle ostanete u toj opciji, i posle svega toga oni vas dovedu do toga da ne možete da glasate ni za koga, pa teško da onda vi možete da snosite krivicu.

Vesna Pešić

Ljudi su se veoma spontano uključili u akciju belih glasova, naročito preko društvenih mreža i sajtova. To koliko je ljudi stvarno prežvrljalo listiće, nije više važno za mene, za mene je važna poruka koja je poslata u javnost. Uostalom, i ukupna izlaznost je nešto manja. Znam da su neki ljudi koji su hteli da prežvrljaju listić, na kraju odustali od te ideje i uopšte nisu ni izašli na izbore, ne želeći da imaju bilo kakve veze sa izborima. Apstinencija jeste bila malo povećana, ali i osećanja onih koji su glasali za nekog kao i onih koji su apstinirali ili žvrljali listić izražavala su tu neku poruku apatije i gotovo nikakvih očekivanja.

Ovde je napravljena isuviše velika halabuka oko belog glasa. Protivnici belih listića sada tvrde da je to uticalo da LDP ne prođe u Beogradu na izborima, ali ja to ne mogu da tvrdim zato što nije prošao ni u Vojvodini, u Novom Sadu. Ali LDP nije prošao ne zbog belih listića, nego je izgubio podršku u Beogradu. Logično je i da su najnezadovoljniji glasači DS-a, jer je ona u poslednje četiri godine katastrofalno vladala. Otuda ta hipoteza da su glasački listići najviše oštetili ove dve stranke, ali ja to ne bih mogla da tvrdim nikada. Možda je to malo i preterivanje, jer sada bi svako svoj neuspeh da pravda nečim, pa onda krivicu prebacuje na bele listiće.

Srećko Mihailović

Polemika o belom glasu koja se vodila povodom ovih izbora bila je i jedina polemika, pa je dobro što je makar i ona bila. Mada je na neki način i tužno da se sve svede na to da li smo za ili protiv belih listića, a da su mnoge druge važne teme ostale po strani. To govori o stanju celokupne naše političke klase i cele inteligencije.

Gde god je ta ideja belog glasanja pokrenuta, u Italiji, Hrvatskoj, evo sad i u Srbiji, nigde nije ništa ozbiljnije doprinela, ni boljoj političkoj atmosferi, ni raskrinkavanju političkih procedura protiv kojih su pojedini glasači glasali belo. Dakle, to je postupak koji nema dugih efekata i prosto je neverovatno koliko su ozbiljni ljudi i naročito oni društveno aktivni pristali uz ovu ideju i propagirali je. Utoliko je čudnije zašto su se odlučili na ovaj potez koji nema efekta i odakle im iluzija da će time nešto ozbiljnije učiniti.

Inače, raširena je pretpostavka, koja je verovatno tačna, da je uglavnom reč o mlađim ljudima koji su bili pristalice LDP-a. Sklon sam time da tumačim relativan neuspeh LDP-a, koji nije uspeo da ih zadrži uz sebe. I oni su otišli, a ništa nisu doprineli u smislu promene političke atmosfere, osim što su, kada govorimo o neuspehu u Beogradu, LDP-u naneli izrazitu štetu.

Iz istog broja

Izborna noć

Fasciniran i fascinovan

Dragan Todorović

Intervju – Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i zamenik predsednika DS-a

Ne treba menjati tim koji dobija

Biljana Vasić

Izbori za Skupštinu Vojvodine

Nije sve ostalo isto

Dimitrije Boarov

Portret savremenika – Ivica Dačić

Vlasnik »zlatne akcije«

Momir Turudić

Izborni štabovi

Najluđa stranačka noć

Mirko Rudić, Radmilo Marković, Sanja Zrnić, Đurđa Bogosavljević

Drugi krug predsedničkih izbora

Veliki derbi večitih rivala

Zora Drčelić

Postizborna analiza

Pobednik i dva predsednička kandidata

Milan Milošević i Dokumentacioni centar "Vremena"

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu