Godina grčkih investicija

Balkanski entuzijazam

Grci su diskretni. Ne govore o problemima. I optimistični, tek očekuju veliki talas investicija u SCG. "Politička situacija je sada stabilna, a Grčka stimuliše svoje kompanije da investiraju u SCG", kaže za "Vreme" zamenik ministra spoljnih poslova Evripidis Stilijanidis, u čijem je resoru ekonomska diplomatija

Od dopisnika "Vremena" iz Atine

Balkanski entuzijazam 1

"Novi period saradnje na mnogo nivoa", koji je Evripidis Stilij anidis, pomenut u podnaslovu ovog teksta najavio tokom majske posete Beogradu nadogradiće se na temeljima visokog četvrtog mesta (posle Holandije, Nemačke i Austrije) koje su grčke investicije zauzimale među ukupnim stranim investicijama u periodu 2001–2004, i na skoro 20.000 radnih mesta koja su otvorile. Posle pregovora koji su u toku u sektoru bankarstva, hrane i hotelijerstva, Atina procenjuje da će biti između prvog i drugog mesta. U ovom trenutku, direktne grčke investicije dostižu milijardu evra, a mešovite 1,3 milijarde, ima 150 mešovitih i 80 grčkih kompanija, a spoljnotrgovinska razmena iznosi oko 430 miliona evra, naravno – dramatično u korist Grčke (više od 90 odsto), što je čini i devetom zemljom snabdevačem tržišta u SCG. Do 2001. u grčkom izvozu preovlađivala je nafta, ali je njeno učešće sa 81odsto palo na tek 3,5 ukupnog izvoza, u kojem sada obojeni metali i metalni proizvodi učestvuju sa oko 26 odsto, industrijske i druge mašine sa oko 9,5, voće i povrće sa 7, plastika 6, boje i papirni proizvodi sa po 4,7odsto… Srbija izvozi šećer (43 procenta od ukupnog izvoza) – ali iz dve šećerane koje su Grci otkupili, plastiku 10 odsto, bakar 7, papir i karton oko 5, odeću, drvnu građu i drvne proizvode, i voće i povrće između 2,3 i 2,5 odsto.

Prvi talas grčkih investicija u ono što se sada zove Zapadni Balkan "ostavio je neke pozitivne rezultate, ali je istovremeno nailazio na niz problema, koji su imali veze ne samo sa unutrašnjom situacijom na tržistu nego i sa međunarodnim okolnostima", objašnjava Stilijanidis. Sada, uoči očekivanog drugog talasa, grčki investitori su "mnogo zreliji i bolje pripremljeni, i bolje poznaju unutrašnje tržište u SCG", i imaju pozitivno iskustvo u odnosima sa ljudima, i u odnosima preduzeća sa vladama. Šta treba poboljšati? Naravno – "reforma javne uprave, i njeno funkcionisanje u odnosima sa stranim investicijama".

VELIKI PROJEKT: Ministar ne ulazi u detalje, ali Odeljenje za ekonomske odnose grčke ambasade u Beogradu je preciznije: birokratija, "netransparentnost procedura koje su suprotne zdravoj konkurenciji", neizvesna pravna zaštita, komplikovan i nejasan režim vlasništva nad nekretninama, šuma papira i dozvola, manjkava infrastruktura, protekcionistička trgovinska politika i – zastoj u formiranju zajedničkog regionalnog ekonomskog prostora. Memorandum u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope predviđa olakšavanje uvozno/izvoznih procedura i smanjenje/ukidanje dažbina na tržištu od 210 miliona do 2007 (SCG, Bosna, Makedonija, Rusija, Moldavija, kao i Rumunija i Bugarska, ali samo dok ne uđu u EU), ali se ne sprovodi jer svako štiti svoje tržište.

Ipak, "Atina veruje da je 2005. godina investicija", kaže za "Vreme" šef ekonomskog odeljenja grčke ambasade u Beogradu Jorgos Kucodimos. "Grčka već sada ima dobro prisustvo, a i usvajanje Studije o izvodljivosti označava početak ozbiljnog političkog dijaloga. SCG nije više ono što je bila, nego stabilno i mirno tržište koje ima veliki potencijal, i koje grčka vlada smatra prioritetnim", objašnjava Kucodimos. Jedan od kanala je i grčki plan za ekonomsku rekonstrukciju Balkana, usvojen 2002, koji nova vlada već godinu dana pokušava da oživi. Planom u okviru još jednog sektora u nadležnosti Stilijanidisa – međunarodne razvojne saradnje – predviđa se investiranje 550 miliona evra za šest zemalja regiona: SCG 265, od čega 15 za Kosovo, Makedonija 75 miliona, Rumunija 71 milion, Bugarska 55 miliona Albanija 50 miliona, i Bosna i Hercegovina 19 miliona evra. Fondovi su podeljeni u tri kategorije: za javne radove u zemljama primaocima predviđeno je 79 odsto ili oko 435 miliona evra, za privatne investicije grčkih ili mešovitih kompanija 20 procenata (110 miliona, u nadležnosti Ministarstva ekonomije Grčke), i 1 odsto (5,5 miliona) za male projekte do 50.000 evra, čime raspolažu ambasade Grčke u zemljama primaocima pomoći.

Do sada je iskorišćeno svega 2,5 odsto, ili oko 14 miliona evra iz fondova za javne radove, oko 20 odsto ili 4,4 miliona iz kategorije privatnih investicija kojima raspolaže Ministarstvo finansija, i 1 odsto, odnosno oko 55.000 evra iz fonda namenjenih malim projektima.

"Plan je bio vrlo ambiciozno zamišljen, ali je imao i mnogo finansijskih, tehničkih i institucionalnih problema", kaže Stilijanidis. Između ostalog, on sada pokušava da objasni zemljama primaocima da pare koje će odvojiti grčki poreski obveznici u prvom velikom projektu Grčke kao zemlje donatora treba da budu od obostrane koristi – bilo tako što promovišu imidž Grčke ili što direktno služi i njenim potrebama. Niko to direktno ne kaže, ali to je slučaj sa putnim pravcem koridor 10, koji bi povezao Solun sa Beogradom i Centralnom Evropom.

STRATEGIJA ZA REGION: "To je naš centralni i strateški projekat na koji smo fokusirani i zato što će to približiti dve zemlje i dva tržista, povezujući Solun sa Beogradom, ali i zato što će omogućiti da Severna Grčka ponovo dobije kvalitetnu putnu vezu sa Centralnom Evropom, veoma važnu i za izvoz grčkih proizvoda, ali i za dolazak turista u našu zemlju", kaže Stilijanidis, uz poseban osvrt na kvalitet srpskih turista.

Grčki strateški plan ide, međutim, mnogo dalje i šire, i uključuje povezivanje tržišta Crnomorskog regiona, severne Afrike i Bliskog istoka preko solunske luke sa Centralnom Evropom, i mrežu energetskih projekata koji treba da naftu i gas iz Centralne Azije sprovedu do Evrope, a sve preko severne Grčke.

"Sve to doprinosi razvoju, stabilnosti i saradnji u regionu", objašnjava Stilijanidis. Jeftina energija je nužna za privlačenje značajnih stranih investicija, a kada postoje i putna i železnička infrastruktura, zajedno sa političkom stabilnošću, tada je okruženje u potpunosti spremno za privlačenje stranog kapitala. U razgovorima sa Japancima, Amerikancima i Evropljanima, grčka vlada ne predstavlja samo komparativne prednosti unutrašnjeg grčkog tržišta od 11 miliona stanovnika nego ukupne prednosti balkanskog tržišta od 65 miliona stanovnika. Posle organizacije Olimpijskih igara (avgust 2004. u Atini), za koje je izgrađena nova infrastruktura u oblasti telekomunikacija, transporta, bezbednosti, Grčka ima iskustvo, infrastrukturu i specijalizovanu radnu snagu, i spremna je da privuče sedišta velikih kompanija. Međutim, mi predlažemo da neki proizvodni delovi tih kompanija budu na Balkanu, gde je cena rada i sirovina niža. Dakle, strani kapital koji bi bio investiran u regionu mogao bi da iskoristi sve komparativne prednosti kojima raspolažemo svi zajedno. Takvo zajedničko tržište je primamljivije za strani kapital, a istovremeno doprinosi stabilnosti, saradnji, bezbednosti i miru –svemu onome što Balkan već godinama želi da postigne".

Što se tiče puta, Grčka nudi diplomatsku i političku podršku da se dobije kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj, ili od Evropske investicione banke. "Smatram da smo na dobrom putu jer smo već obezbedili inicijalni kapital, koji pokazuje da grčka strana zaista želi da se taj put izgradi", kaže Stilijanidis.

Veliki prostor za investicije u proizvodnji postoji u delu grčkog plana namenjenog privatnim investicijama, od kojeg je iskorišćeno svega 6,25 odsto delom predviđenih sredstava i zato što su grčke kompanije koje su do sada investirale velike i nisu im trebale dotacije države. Stilijanidis sada animira grčke firme da same, ili u saradnji sa kompanijama iz SCG ili iz trećih zemalja, konkurišu, jer je neraspodeljeno 45 miliona evra. Procedura odobravanja do 30 odsto investicija u maksimalnom iznosu od 1,5 milion evra traje oko tri meseca. Grčka vlada tako, između ostalog, "motiviše međunarodnu poslovnu zajednicu da nastupa sa grčkim preduzećima i kapitalom na srpskom i crnogorskom tržištu", objašnjava Stilijanidis.

Na istoj, optimističnoj liniji je i direktor EKO-a Nasos Kondojanis: "SCG ima potencijal za investiranje, za razliku od npr. Rumunije, koja je već zasićena." Iako je odskora u Beogradu, Kondojanis priča o dobrim, čak i ličnim odnosima koje održava sa oko 200 zaposlenih (1000 do leta). "Ljudi su prijateljski raspoloženi, kulturni su, obrazovani", kaže, i objašnjava da zapošljava uglavnom mlade od kojih pokušava da napravi menadžere. Najbolje stimuliše: grupu od 15 najboljih zaposlenih na pumpama poslao je na četvorodnevni izlet u Solun, uz džeparac. I on je diskretan kada je reč o problemima, ali boljke su iste: birokratija, vlasništvo nad zemljom…

Ako se na kraju išta može pročitati između redova zvaničnog grčkog entuzijazma, to je da je tajming na strani SCG upravo sada, kada kreće putem EU-a, ali se ne zna kad će i stići. Zemlje za koje se to zna, Bugarska i Rumunija pre svega, nisu više zanimljive.

I još jedna poruka iz opuštenih razgovora u pokislim majskim beogradskim kafeima: zaposleni nemaju inicijativu i ne preuzimaju odgovornost, ali misle da sve znaju… Hoće i brzu zaradu.

Balkanski entuzijazam 2

Iz istog broja

Mundijal 2006

“Petlja” – uspeh

Vladimir Stanković

Poljoprivreda

Maline bez šlaga

Zoran Majdin

Mediji

Ravnopravnost u siromaštvu

Tamara Skrozza

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu