Dosije "Vremena"

22. 7. 2002. / 17.35

Autoput Beograd–Novi Sad:Kraj koncesione idile

Pošto za 23 meseca nije završio autoput Novi Sad–Beograd, Konzorcijum "Rast", zapravo Borovica-transport, kao jedini preživeli član te grupacije, izgubio je koncesiju. Ministarka Marija Rašeta-Vukosavljević obećava vožnju pravim autoputem do kraja godine

Autoput Beograd–Novi Sad:Kraj koncesione idile 1

Šesnaest hiljada vozila dnevno prođe ili protutnji trasom "poluautoputa" od Novog Sada do Beograda. U zavisnosti od načina na koji to čini, odnosno, najčešće od brzine, neki od njih stignu na planirano odredište, ali nije malo ni onih koji na otrcanom sremskom asfaltu ostave kosti. Prema redovnom godišnjem zapisniku saobraćajne policije, "na autoputu Novi Sad–Beograd nedostaje čak 70 odsto predviđene saobraćajne signalizacije (znaci, kilometarske oznake, putokazne table), koja je u prethodnom periodu uništena, a godinama nije obnavljana". Učestale nesreće koje su prošle i ove godine odnele desetine života naterale su nadležne državne organe da nešto urgentno urade. Tako će, na primer, vrlo brzo biti obnovljena horizontalna signalizacija na postojećoj traci koja bi trebalo da omogući takozvano sektorsko preticanje. To, recimo znači da će vozači dva kilometra moći (naravno, ukoliko to uslovi saobraćaja budu dozvoljavali) da pretiču u pravcu Novog Sada, a onda će biti dozvoljeno da pretiču dva kilometra prema Beogradu. I tako će biti sve dok se ne završi leva strana puta, što će reći, do kraja godine, prema novom tenderu koji će Vlada Srbije raspisati pošto je oduzela koncesiju Konzorcijumu "Rast".

"Tu nema nikakve politike, hoću da završim taj autoput jer naši ljudi ne shvataju da sada bukvalno drže glavu u torbi pri brzini većoj od 80 kilometara na sat", kaže Marija Rašeta-Vukosavljević, ministar saobraćaja u Vladi Srbije.

IZBORNA ŽVAKA: Ne zna se da li je pre dve godine o bezbednosti putnika razmišljao i ondašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević kada je posle puštanja u saobraćaj novog novosadskog železničkog mosta preko Dunava privrednicima najavio početak dogradnje autoputa Beograd–Novi Sad. Mnogima je onda, a pogotovo sada, bilo jasno da je Miloševića terala predizborna marketinška nužda da lično naredi ubrzanu koncesionu licitaciju "za izgradnju, korišćenje i održavanje dela autoputa E-75 od Novog Sada do Beograda" (trajanje koncesije šest godina, rok za izgradnju dve godine, predračunska vrednost investicije 66.000.000 maraka), koja se pojavila 13. maja 2000. godine u "Politici", s potpisom Agencije za ulaganje u delatnosti od interesa za Republiku Srbiju. Na ovaj munjeviti licitacioni konkurs s rokom prijave od samo 14 dana, s potrebnom dokumentacijom javila su se dva ponuđača – NBG grupacija (koja je imala i strane kompanije) i Konzorcijum "Rast". Definitivan izbor pao je na "Rast", osnovan 9. maja 2000. godine, iza čijeg se naziva krila zanimljiva grupa: Društveno preduzeće "Ivan Milutinović", privatna firma Borovica-transport i Beogradska banka u "liku i delu" neizbežne Borke Vučić. Tadašnja Vlada Srbije 1. juna izabrala je Beogradsku banku da predstavlja koncesionare, a već sutradan zaključen je Ugovor o koncesiji. Pošto su se izbori približavali, a narodu je trebalo ponuditi novu "žvaku", niko iz tadašnje vlasti nije mario za sitnice tako važnog posla kakav je bila koncesija na autoput Novi Sad – Beograd. Tako je, na primer, propušteno da koncesionari, prema Ugovoru, 30 dana po njegovom potpisivanju obezbede dve vrste bankarskih garancija – jednu od deset odsto predračunske vrednosti investicije za obezbeđenje sredstava za realizaciju predmeta koncesije i drugu, takođe od deset odsto, za dobro izvršenje posla. Pošto je koncesija potpisana na 66.000.000 maraka, to znači da su koncesionari kao garanciju trebalo da uplate ukupno oko 13.000.000 maraka, što oni do danas nisu uradili. Ali, ni to nije sve. Nije, na primer, obezbeđena ni građevinska dozvola, niti su vlada i koncesionari vršili mesečni nadzor.

To, međutim, nije kraj spiska onoga što koncesionar nije uradio, iako je bio obavezan prema ugovoru: nije određena računovodstvena firma s ovlašćenjem da kontroliše i radi reviziju računovodstvenih iskaza i kontrolu troškova, nije sastavljen stručni tim koji je trebalo da izvrši supervizorsku ocenu kvaliteta i obim radova, nisu osigurani građevinski radovi i imovina, nije dostavljena dinamika finansijskih ulaganja…

U septembru prošle godine Vlada Srbije odlučila je da razreši pitanje koncesije i tada je utvrđeno da je jedino firma Borovica-transport fizički uradila najviše posla. Zato je vlada smatrala da je sasvim korektno da joj, ukoliko bude zainteresovana, ponudi da nastavi radove na način kako se dogovore dve strane. Ali, i da se napravi finansijski i tehnički presek situacije jer je svima već bilo jasno da se radovi obavljaju jako sporo.

Marija Rašeta-Vukosavljević, ministarka za saobraćaj u Vladi Srbije, kaže: "Utvrdili smo da je Ugovor o koncesiji po državu Srbiju katastrofalan jer je koncesija data bez ikakve naknade. To, složiće se svako, dovodi u pitanje smisao davanja koncesije. Jer, koji je razlog da država da koncesiju ako od nje ne dobije ništa. Vrlo su interesantni uslovi pod kojima je ona data. Gospodin Borovica je u razgovorima spominjao da je zbog ove koncesije ušao u gubitke, ali nam nije odgovorio zbog čega je uopšte prihvatio da tako nešto radi ako je imao gubitke. Skoro da se nameće zaključak da je ceo posao rađen provizorno i da se samo čekao trenutak da koncesija bude raskinuta ili da se uradi aneks Ugovora, da na neki način ti ljudi budu obeštećeni, ili da se neko napravi lud i da ubire pare od putarine a da autoput nikada ne bude gotov".

BITKA ZA NAPLATNU RAMPU: Vrhunac nezadovoljstva države nastao je kad je probijen rok od 23 meseca za završetak autoputa (15. maj 2002. godine). Utvrđeno je da su izvedeni samo zemljani radovi. Oni su u ovoj vrsti biznisa ali su po investicionoj vrednosti najniži. Dakle, dve trećine fizičkog dela posla jesu završene ali imaju vrednost jedne trećine ukupne investicije. "Najskuplji deo posla tek predstoji", kaže ministarka Vukosavljević i dodaje da je "pat-pozicija nastala kad smo videli da ne možemo da se sporazumemo. Put nije urađen, a vreme nam je prolazilo. S druge strane, imamo odluku vlade da put mora biti završen jer je on strateška stvar ove države".

Zato je vlada pre dve nedelje odlučila da raskine koncesiju i jednostrano raskine koncesioni ugovor. Ali, vlasnik kompanije Borovica-transport nije hteo dobrovoljno da odustane od naplate putarine, odnosno, da preda naplatnu rampu. Zatim su javni pravobranilac, koji je po službenoj dužnosti zadužen da štiti interese države Srbije, i Trgovinski sud doneli odluku o preuzimanju naplatne rampe. Tada je i nastao pravi problem. Pri dolasku na naplatnu rampu nastala je rasprava između vlasnika firme Borovica-transport i izvršnog sudije. Da država ne bi ponovo ulazili u sukob, vlada je odlučila da oduzme koncesiju.

"Danas kad razgovaramo je ponedeljak, a sutra, u utorak, vlada preuzima naplatnu rampu. Odmah zatim se raspisuju već pripremljeni tenderi za izvođenje radova na levoj traci deonice autoputa od Novog Sada do Beograda. U taj tender ući će i parče puta kod Batajnice koje nije bilo obuhvaćeno koncesijom", kaže Marija Rašeta-Vukosavljević.

Vlada je, međutim, odlučila da više ne daje koncesiju, već da ide na tendere za izvođenje radova koji će se finansirati trećinom iz budžeta, trećinom od kredita Evropske investicione banke i trećinom od naplate putarine. Vlada je izračunala da je u vreme kada je nivo saobraćaja bio niži nego sada mesečna naplata putarine bila oko pola miliona eura. "Znači, Borovica-transport je do sada na rampi naplatila 23.000.000 maraka", kaže ministarka Vukosavljević.

Intervju: Marija Rašeta-Vukosavljević

Dve godine bezvlašća

"VREME": Da li je u tenderima predviđen rok za završetak autoputa?

MARIJA RAŠETA-VUKOSAVLJEVIĆ: U tenderima je predviđena dinamika i, prema njoj, kasnimo dve nedelje zbog problema s Borovica-transportom, ali računamo da će nam do kraja godine ostati da uradimo samo habajući sloj. To znači da ćemo imati izgrađenu levu traku i istovremeno s tim neizmeničnim puštanjem saobraćaja, rekonstruisaćemo postojeće trake. Već je urađen projekat horizontalne i vertikalne signalizacije za preraspodelu i orijentaciju saobraćaja.

Poslednje dve godine, od trenutka davanja koncesije, Direkcija za puteve Republike Srbije nije imala nikakve ingerencije na delu puta od Novog Sada do Beograda, znači, nismo mogli da odemo i popravimo rupe, nismo mogli da popravimo horizontalnu i vertikalnu signalizaciju. To je bila obaveza firme Borovica-transport, a pogledajte na šta liči traka kojom se vozimo.

Za loš put i mnogobrojne nesreće okrivljuje se republička vlada. Ta kritika zaista ne stoji. Krivica vlade je možda u tome što nije uspela dovoljno brzo da raskine koncesiju.

Hoćete da kažete da je država tokom 23 meseca Konzorcijumu "Rast", odnosno Borovicatransportu prepustila brigu o autoputu?

Tačno. Bez ikakve koncesione naknade, bez ispunjenja uslova, jednostavno, bez ičega. Trenutak kada je vlada mogla da reaguje nastupio je kad su istekla 23 meseca, odnosno rok koji je ugovorom bio predviđen za završetak autoputa. Od tada su prošla dva meseca, a mi smo pripremili sve za što brži završetak autoputa. Možemo se do besvesti raspravljati s gospodinom Borovicom preko medija, ali faktičko stanje vidi se u dokumentaciji, ugovorima i obavezama.

Koliko će koštati završetak radova na autoputu Novi SadBeograd?

Nemam precizan podatak, ali mislim da će koštati 10.000.000 eura.

Šta možete da kažete građanima, kada će se bezbednije voziti pravim iautoputem od Beograda do Novog Sada?

Moći će po njemu da voze bez horizontalne signalizacije na levoj traci od Novog Sada prema Beogradu u oktobru mesecu, a sledeće godine ćemo postaviti i habajući sloj.

Šta je s još jednim mostom kod Beške?

Ovih dana završava se konkurs za idejno rešenje mosta kod Beške. Zna se koliko on treba da bude dugačak i da treba da prati konture postojećeg mosta. "Varijacija na temu" je način fundiranja. Zatim se radi projekt i onda se raspisuje tender za izvođenje. Moramo da računamo s tim da izgradnja mosta od tri kilometra traje prilično. Kod Beške će još najmanje godinu i po dana postojati usko grlo, ali ga bar na ostalih 70 i nešto kilometara puta više neće biti.

Iz istog broja

Saobraćajna policija

Nadzor za bezbednost

Tamara Skrozza

Iz prve ruke

Rupe, gužva i kazne

Vojislav Milošević, Milan Radović

Lik i delo

Vojin Dimitrijević

V.D

Rasplet spora NBJ – savezni sud

Potvrđene odluke guvernera

Miša Brkić

Intervju: Dušan Bjelić, univerzitet Portland

Balkan kao metafora

Tatjana Jovanović

Predsednički izbori

Za 12 godina četiri puta

Tatjana Jovanović

Politička kriza i izborna kampanja

Izborna groznica

Milan Milošević

Reč eksperata - Ljiljana J. Baćević

Mač, krst i skiptar

Priredio Dragoslav Grujić

Srbija pred izborima

Start trke za predsednika

Dragan Todorović

Haško suđenje Slobodanu Miloševiću

Nevoljni dobrovoljci

Nenad Lj. Stefanović

Borba protiv organizovanog kriminala

Apsurd nedopečenih zakona

Miloš Vasić

Medijska posla

Savetnik i novinar

D. Ž

Afera Pavković

Rafali časti

Aleksandar Ćirić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu