Vojvodina

Autonomija i drugi interesi 2

POSTOJI LI PODELA U DS-u IZMEĐU CENTRALE I POKRAJINSKOG ODBORA: Bojan Pajtić i Boris Tadić

Autonomija i drugi interesi

Status Vojvodine biće definisan kada se o tome postigne politički dogovor, ali ne samo između stranaka nego i između njihovih centrala i pokrajinskih odbora

Prekršeni su i ustavni, i obećani rokovi, ali korak ka usvajanju Statuta Vojvodine ipak je učinjen: vladina radna grupa pripremila je Nacrt zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, neophodni prateći akt Statuta Vojvodine. Pokrajinska vlast je taj tekst pročitala i odgovorila spiskom primedbi, za koje tvrdi da nisu suštinske. Petnaestak primedbi trebalo bi da ponovo razmotri i usaglasi ista ona tročlana komisija koja je pisala Nacrt zakona (ministarka pravde Snežana Malović, ministarka za NIP Verica Kalanović i ministar prosvete Žarko Obradović). Usaglašeni dokument, potom, trebalo bi da usvoji Vlada, nakon čega bi i Statut i Nacrt zakona dospeli pred poslanike u Skupštini Srbije na usvajanje.

Sve to, ipak, ne znači da će proces promene položaja Vojvodine biti odmah i nastavljen. I to ne samo što sa nadležnih adresa stižu različite procene – dok Dušan Elezović, šef vojvođanskih demokrata, procenjuje da će i Statut Vojvodine i Nacrt zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine biti usvojeni na Skupštini Srbije do kraja aprila, predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović veruje da to nije realno, ali da "je dobro da to bude u ovom zasedanju, pre leta". Mogućnost da formalno-pravno definisanje ustavnog položaja Vojvodine bude i dalje odlagano, predviđena je, naime, i samim Nacrtom zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine: "Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od objavljivanja u ‘Službenom glasniku Republike Srbije’, a primenjuje se od 1. maja 2009. godine (alternative: 1. jula 2009/1. septembra 2009/1. januara 2010. godine)", stoji u poslednjem članu tog dokumenta?!

ROKOVI I PROCEDURA: Priča o Statutu Vojvodine i bez (očekivanih) budućih odugovlačenja traje dugo, pa je zato korisno podsetiti kako je do sada tekla. Posle silnih i potpuno kontradiktornih kritika pripremljenog dokumenta (u zavisnosti od političke orijentacije kritičara, isti tekst bio je istovremeno i "separatistički" i nije obezbeđivao dovoljno autonomije Pokrajini) Statut Vojvodine usvojen je dvotrećinskom većinom u pokrajinskom parlamentu 14. oktobra prošle godine, tačno na kraju roka predviđenog Ustavnim zakonom, pratećim dokumentom Ustava iz 2006. godine (Prema Ustavnom zakonu, 90 dana od konstituisanja, Skupština Vojvodine je dužna da tekst dostavi Skupštini Srbije, jer procedura predviđa i saglasnost republičke skupštine, nakon čega pokrajinski parlament proglašava Statut i on stupa na snagu).

Skupština Srbije trebalo je da potvrdi Statut Vojvodine do 31. decembra 2008, ali se to nije desilo, a zvanično objašnjenje kaže da razlog za to leži u opstrukciji kojoj je parlament bio izložen krajem prošle godine.

S obzirom na to da iste stranke čine pokrajinsku i republičku vlast, logično je delovala pretpostavka da će i u Skupštini Srbije lako biti obezbeđena većina za usvajanje Statuta Vojvodine. Ipak, sumnja da logika nije uvek preporučljiv metod za donošenje zaključaka u Srbiji pokazala se opravdanom kada je Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) četiri meseca nakon usvajanja Statuta Vojvodine u pokrajinskom parlamentu podigao uzbunu zbog navodnog "narušavanja suvereniteta i integriteta Srbije". Uznemireni Sinod je na adrese šefa države, predsednika Vlade i predsednice Skupštine uputio pismo kojim se zahteva da Statut Vojvodine ne bude usvojen. Pismo, koje je potpisao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović u javnosti je podiglo silnu prašinu, kroz koju se ipak videlo da vladajuća koalicija nije baš homogena po pitanju verifikacije odluke već donete u pokrajinskom parlamentu. Još gore od toga – uprkos stalnim demantijima, pojavilo se mnogo razloga za verovanje da postoje bitne razlike u stavovima pokrajinskih odbora stranaka članica vladajuće koalicije i njihovih beogradskih centrala. Za javnost je, naravno, sve vreme najzanimljivije bilo prepričavanje detalja vezanih za neusaglašenost stavova u stožernoj stranci vladajuće koalicije – Demokratskoj stranci (DS) predsednika Srbije Borisa Tadića (iako je bilo i razlika u nastupima socijalista Petra Škundrića i Dušana Bajatovića).

LINIJE PODELE: Priča o navodnom sukobu između centrale DS-a (Boris Tadić) i pokrajinskog odbora (Bojan Pajtić) dobro se "primila" u javnosti jer nije nova – navodno poremećeni odnosi između prvog čoveka demokrata i ključnog demokrate u Vojvodini bili su važna medijska tema još prošle godine, u vreme formiranja vlade Srbije i Tadićevog odlučivanja koga će od pominjanih kandidata predložiti za novog premijera Srbije. Medijske spekulacije o neslaganju u DS-u dodatno su svojim izjavama potkrepili koalicioni partneri te stranke ("Ne znam ko iz vrha DS-a daje sugestije vojvođanskom krilu šta da misli, ali sam siguran da se pokrajinske demokrate nisu same predomislile četiri meseca posle usvajanja statuta", ocenio je, recimo, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš).

Prema nekim izvorima, čak, neslaganja, ili bar "razlike u pogledima" ne dele demokrate samo po teritorijalnoj liniji Vojvodina/Beograd (odnosno Pajtić/Tadić), već i u samom vrhu pokrajinskog odbora demokrata nema potpune saglasnosti po pitanju buduće definicije autonomije pokrajine. Ključni ljudi koji imaju različite stavove, prema tim izvorima su već pomenuti Elezović (za koga se obično tvrdi da je "Tadićev čovek" u pokrajinskom odboru DS-a) i Dragoslav Petrović, pokrajinski sekretar za nauku i šef poslaničke grupe Za evropsku Vojvodinu u pokrajinskoj skupštini. Argument za te tvrdnje anonimnih izvora trebalo bi da budu brojne Petrovićeve izjave da mu nije jasno zbog čega se odugovlači sa okončanjem rada na Nacrtu zakona o nadležnostima i da nije upoznat sa izmenama njegovog sadržaja. Elezović, s druge strane, nije imao takvih nastupa.

Koliko god da se funkcioneri DS-a trude da demantuju takve spekulacije, priča o neslaganju u DS-u po pitanju Vojvodine stalno dobija nove nastavke. Ništa čudno – Vojvodina je, čisto stranački posmatrano, izuzetno važna za demokrate, koji ključnu biračku bazu, pored Beograda, imaju baš u severnoj pokrajini. Još od 1991. godine, u vreme dok je većina tadašnjih opozicionih stranaka tek radila na stvaranju infrastrukture, demokrate su imale pokrajinski odbor, a od četiri potpredsednika stranke jedan je obavezno morao biti iz Vojvodine.

RASTEGLJIIVOST: Ključna nezgoda je u tome što se još od tog vremena DS zalaže za punu autonomiju Vojvodine. Kako god da se rastegljivo definiše pojam autonomije, međutim, u aktuelnom trenutku postaje teško pomiriti taj zahtev sa potrebom da se održi široka biračka baza u celoj Srbiji – naročito nakon kampanje koju je pokrenuo SPC.

Da priča bude komplikovanija, neki izvori iz DS-a tvrde da potraga za definicijom autonomije koja odgovara željama različitih interesnih grupa, nije jedini problem koji otežava proces usvajanja Statuta Vojvodine. Prema tim izvorima, deo DS-a smatra da predsednik vojvođanske vlade u poslednje vreme ne stoji baš najbolje u sopstvenoj stranci, čiji deo smatra da Pajtić "ima previše vlasti". Pajtić, sa svoje strane, prati zvanični stranački trend demantovanja svake ocene o neslaganju u DS-u. U intervjuu dnevniku "Blic" od ponedeljka, tako, kaže da je to "isforsirana tema i to ne od strane stranke, već od onih kojima smeta velika podrška birača DS-u". Slučajno, ili namerno, međutim, "omakla" mu se i rečenica koja bi se mogla sasvim drugačije tumačiti. Upitan kada se može očekivati usvajanje zakona o nadležnostima i usaglašavanje Statuta (već usvojeni Statut, prema najavama, trebalo bi u pokrajinskoj skupštini da doživi "jezičko-tehnička usaglašavanja") Pajtić je višeznačno odgovorio: "ne bih da licitiram datumima i ranije smo se pozivali na izjave predsednika Republike, pa baš i nismo pogodili termin"?!

Zanimljiva je, u kontekstu priče o neslaganjima u DS-u, informacija koja se pojavila u medijima, o načinu na koji je tročlana radna grupa Vlade Srbije pripremala Nacrt zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, čija je radna verzija nekoliko meseci ranije pripremljena u saradnji sa pokrajinskim vlastima. Prema toj informaciji, radna grupa je o tekstu Nacrta zakona konsultovala nadležne ministre, a najviše intervencija na radnu verziju zakona dostavljenu iz Novog Sada imali su upravo ministri iz DS-a.

Uprkos svemu, zvanična verzija (Pajtić) kaže da je Vlada "izrazila spremnost da izvrši korekcije" Nacrta zakona na osnovu primedbi koje su stigle iz Novog Sada. Najvažnija korekcija, prema Pajtićevim rečima, tiče se osnivanja statističkog zavoda Pokrajine. Taj zavod je, objasnio je pokrajinski premijer, Vojvodini neophodan, kako bi mogla da sprovodi razvojne mere, odnosno kako bi se znalo "u kom trenutku, u koju oblast je neophodno uložiti da bi se sanirale posledice krize".

Osnivanje statističkog zavoda nije jedini vojvođanski zahtev o kome bi tek trebalo da se raspravlja. Među petnaestak amandmana na Nacrt zakona koji su u Beograd stigli iz Novog Sada, prema izjavama vojvođanskih zvaničnika, ima nekoliko primedbi isključivo tehničke prirode, ali ima i onih suštinskih. Dragoslav Petrović je tako, u izjavama medijima, objasnio da pokrajinska vlast smatra da "treba jasno definisati član 88 Nacrta zakona koji se odnosi na preduzimanje svih mera uključujući i obezbeđivanje finansijskih sredstava za preuzimanje novih nadležnosti Vojvodine i to tako da se jasno razgraniči šta su obaveze Republike, a šta Pokrajine". U dokumentu koji je upućen Vladi Srbije, na ukupno četiri strane, prema navodima medija i izjavama predstavnika vojvođanske vlasti, nalaze se primedbe iz oblasti prosvete, kulture, zaštite životne sredine, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, privrede, javnog informisanja i energetike.

I dok iz DS-a stižu optimističke najave da će proces definisanja autonomije Vojvodine biti uspešno nastavljen, dva manja koaliciona partnera te stranke u pokrajinskoj vlasti daleko su kritičnija prema Nacrtu zakona pripremljenom u Beogradu – ali i prema odgovoru pokrajinske vlade na beogradsku ponudu. Tako je Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenada Čanka ocenila da izmene koje je tražilo pokrajinsko izvršno veće nisu dovoljne, "jer su tehničke, a ne suštinske". "Zakon pre svega mora da definiše koja su to pitanja od pokrajinskog značaja, jer se samo ta pitanja mogu smatrati izvornim nadležnostima Pokrajine. U protivnom, sve nadležnosti su poverene, a to onda znači da ih onim zakonom možemo dobiti, a da nam ih drugi zakon oduzme", objasnila je stav svoje stranke portparol LSV-a Aleksandra Jerkov.

IMOVINA: Za ligaše nije prihvatljivo ni to što nema garancija da će za poverene nadležnosti biti obezbeđen novac iz republičkog budžeta, kao i to što zakon ne definiše imovinu Pokrajine, jer "bez imovine i prihoda nema stvarne autonomije". Prema najavi koju je medijima prenela Aleksandra Jerkov, ipak, LSV bi mogao u Skupštini Srbije da podrži predloženi zakon ukoliko u njega bude dodata odredba kojom se definišu pitanja od pokrajinskog značaja.

Daleko pomirljiviji su u Savezu vojvođanskih Mađara (SVM), čiji je poslanik Balint Pastor najavio podršku Nacrtu zakona, ukoliko vlada Srbije prihvati sugestije iz Novog Sada. Ni Pastoru se ne dopada činjenica da je dokumentom predviđen značajan broj odredbi u kojima se kaže da će se nešto naknadno regulisati drugim zakonom. On se, ipak, nada da bi najbolnija oblast – imovina – mogla biti regulisana, jer je zakon o javnoj svojini već odavno na javnoj raspravi, pa bi, prema njegovoj proceni, moglo da se desi čak i da bi on mogao da bude usvojen istovremeno sa pokrajinskim statutom i zakonom o nadležnostima.

Čak i ako se sve završi baš tako kako očekuje Pastor, "drama" koja prati usvajanje Statuta Vojvodine neće biti gotova: reč je o idealnoj temi za nacionalno orijentisane stranke, koje svakako neće propustiti priliku da svoj "patriotizam" dokazuju najavama planiranog otcepljenja severne pokrajine. Bivši radikal, koji je u međuvremenu postao napredan, Aleksandar Vučić, tako je već najavio da će Srpska napredna stranka (SNS) od aprila organizovati protestne skupove širom Vojvodine, kako bi iskazala nezadovoljstvo ekonomskom krizom, ali i predloženim statutom Vojvodine kojim se "dodatno ugrožava teritorijalni integritet Srbije". SNS će u predstojećem periodu tražiti prethodnu ocenu ustavnosti Predloga statuta Vojvodine pred Ustavnim sudom Srbije, a ukoliko vladajuća većina u republičkom parlamentu, ipak, "ne daj bože usvoji ovakav statut", naprednjaci će tada zatražiti ocenu ustavnosti tako usvojenog akta, objasnio je Vučić. U tako zamišljenoj "odbrani teritorijalnog integriteta zemlje" naprednjaci će se verovatno nadmetati sa drugim desničarskim strankama, koje o Predlogu statuta Vojvodine takođe misle sve najgore (Demokratska stranka Srbije, Šešeljevi radikali). S obzirom na zamerke koje su pratile predloženi statut od njegovog prvog objavljivanja, za očekivati je i nakon njegovog usvajanja (kad god se taj čin desi) i neke reakcije sasvim suprotne prirode – od strane partija nezadovoljnih dostignutim stepenom autonomije.

Iz istog broja

Vreme uspeha

Biznis

Slučaj Dobrica Ćosić

Talog i saveznici

Jovana Gligorijević

Talačke krize

Pregovaranje o životu i smrti

Miloš Vasić

Kriminal – Ubistva koja su potresla zapadnu Srbiju

Poslovi i firme Laze Bombaša

Dragan Todorović

Intervju – Snežana Malović, ministarka pravde

Reforma pravosuđa kao stres

Tatjana Tagirov

Knjige – Turistički vodič kroz sirotinjsko naselje

Grad u gradu

Sonja Ćirić

Kriza

Vladin paket i socijalni pakt

Milan Milošević

Beograd i Romi

Linija podele

Momir Turudić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu