Kultura sećanja

Afere koje su tresle Srbiju

Mnogi sudski procesi, pokrenuti posle spektakularnih hapšenja osumnjičenih za različita krivična dela, ni godinama od pokretanja nisu okončani. Mnogo je pokrenutih istraga koje su obustavljene ili zaboravljene, a u mnoge od njih umešani su i ministri, ili visoki partijski i državni funkcioneri. I, još valja reći da mnoge milionske svote vezane za te afere nikada nisu pronađene

Hapšenje ministara još pre dve decenije u aferi "Jugodrvo", afera "Kofer", sporno poslovanje kompanije "Mobtel", "Dafiment banka" i "Jugoskandik", samo su neke kojih se sećamo.

Većina ovih afera neko vreme je okupirala politički prostor Srbije, a sada gotovo da su ih svi zaboravili. "Vreme" podseća na neke od njih.


Sava Vlajković i Velimir Mihajlović / "Jugodrvo"

Slobodan Milošević, pre dve decenije, 1993, tada predsednik Srbije, objavio je pokretanje akcije za iskorenjivanje mita i korupcije. Te godine marta meseca uhapšeni su ministar trgovine Sava Vlajković i Velimir Mihajlović, ministar industrije, pod optužbom da su zloupotrebljavajući službeni položaj uzeli "proviziju" od 2.115.000 nemačkih maraka. Optužnica ih je teretila da su od čelnika preduzeća "Jugodrvo" zahtevali da ponuđenu cenu nafte uvećaju za osam feninga po litru, a da razliku u ceni daju njima. Policija je pronašla novac – emitovani su i snimci tajnog skrovišta u voćnjaku u kome su ministri zakopavali iznuđene marke. Okružni sud u Beogradu 31. oktobra 1993. osuđuje Vlajkovića i Mihajlovića na po četiri godine zatvora uz nalog da vrate iznuđeni novac.


Nenad Đorđević / Zavod za zdravstveno osiguranje

Nenad Đorđević, vlasnik Beogradskog trgovinskog centra, osnivač i prvi šef Jugoslovenske levice, i jedan od bivših direktora Zavoda za zdravstveno osiguranje Republike Srbije, uhapšen je 18. februara 1998. godine pod optužbom da je zloupotrebom službenog položaja prisvojio više od pet miliona američkih dolara. Optužba je precizirala da je tokom 1997. godine u dogovoru sa izvesnim Avramom Adižesom i njegovom firmom "ICIT" iz Lihtenštajna sklopio "štetan ugovor" u kome je uvećao cenu kompjuterske opreme za skoro 50 odsto, čime je pokušao da sebi "pribavi 5.202.989 američkih dolara".

Istog dana, odmah po davanju izjave, bio je i pušten, ali pošto je tri sata proveo na slobodi ponovo je priveden u MUP Beograd, nakon četiri dana je sproveden u Centralni zatvor, gde je u pritvoru bio 9,5 meseci. Najpre je osuđen na dva godine, da bi aprila 2000. Vrhovni sud Srbije Đorđeviću udvostručio zatvorsku kaznu i osuđen je na četiri godine robije.

Kasnije su "sve optužbe ukinute sudskom odlukom, jer nisu postojali elementi krivičnog dela. Moćnici JUL-a su me hapsili samo da bi mi oteli vilu", tvrdi Đorđević.


Smiljko Kostić / Fabrika duvana DIN

Afere koje su tresle Srbiju 1

foto: vreme

Generalni direktor Duvanske industrije Niš bio je od 1984. do 1998. godine. Protivio se privatizaciji i u vreme sankcija započeo gradnju novih pogona sa kojima bi se DIN svrstao u najveće fabrike cigareta u Evropi. Kostić je bio poslanik SPS-a u prvom višestranačkom sazivu Skupštine Srbije. Uhapšen je u februaru 1998. godine, pod optužbom za korupciju. U pritvoru je proveo 32 meseca. Vrhovni sud Srbije ga je oslobodio većine optužbi, a pritvorom je odslužio kaznu od dve godine izrečenu za nesavestan rad u privredi. Kostić je izjavio da je proces organizovala duvanska mafija.

Posle suđenja Kostić se vraća na političku scenu. Izabran je za gradonačelnika Niša 2004. godine kao kandidat NS-a, i na toj funkciji je bio do 2008. Iz tog vremena mu pripisuju malverzacije sa stanovima, jer je dozvolio otkup dva stana bez prethodnih uslova nadležne gradske uprave i mišljenja javnog gradskog pravobranilaštva.


Dafina Milanović / "Dafiment banka"

Dafina Milanović, nekadašnja vlasnica "Dafiment banke" i jedan od simbola ekonomskog sunovrata Srbije, preminula je u Beogradu, 4. septembra 2008, u 60. godini, posle duge i teške bolesti.

Afere koje su tresle Srbiju 2

foto: sava radovanović

Dafina je postala poznata oktobra 1991. godine, kada postaje predsednica "Dafiment banke", koja građanima daje kamate na štednju čak do 160 odsto za mesec dana. Ta bajka o "srpskoj majci" potrajala je do 1. maja 1993, kada je objavljen bankrot. Nakon toga u redovima pred bankom je stajalo oko 150.000 prevarenih štediša pokušavajući da izvuče novac. Kasnije je otkriveno da je "Dafiment banka" bio državni projekat iza kojeg je stajao državni vrh Srbije. Tim "projektom" od građana Srbije je uzeto, prema nalazu Komisije Narodne banke Srbije, više od 450 miliona nemačkih maraka. Dug prema prevarenim građanima od 2002. vraća država i biće vraćen tek 2016. godine.

Milanovićeva je uhapšena 2002. u nemačkom gradu Cvajbrikenu po međunarodnoj poternici. Skoro dve godine je provela u pritvoru, a onda je u avgustu 2003. obolela od raka i zbog bolesti je puštena da se brani sa slobode. U oktobru 2003. podignuta je optužnica protiv Milanovićeve za prisvajanje skoro 20 miliona maraka, milion dolara, 510.000 švajcarskih franaka, deset miliona šilinga i 200 miliona lira.

Ona je za propast banke i smrt članova svoje porodice u saobraćajnoj nesreći 2. jula 1992, kada su poginuli njen muž i dvoje dece, optužila Slobodana Miloševića. Tvrdila je da je samo formalno bila predsednica "Dafiment banke" i govorila da je tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Borislav Atanacković po Miloševićevim nalozima diktirao poslovnu politiku "Dafiment banke".

Suđenje Milanovićevoj u Okružnom sudu u Beogradu trajalo je skoro tri i po godine, ali je njenom smrću krivični postupak obustavljen.


Jezdimir Vasiljević, Gazda Jezda / "Jugoskandik"

Pred Višim sudom u Beogradu za 20. februar zakazano je izricanje prvostepene presude Jezdimiru Vasiljeviću, vlasniku piramidalne štedionice "Jugoskandik".

Afere koje su tresle Srbiju 3

foto: vojo sekulić

Okružno javno tužilaštvo u Beogradu je 7. juna 2002. godine podiglo optužnicu protiv Vasiljevića. Prema navodima optužnice, Vasiljević i saradnici su zloupotrebom položaja proneverili oko 29 miliona evra i oštetili 54.000 štediša za 190 miliona nemačkih maraka.

Postupak protiv Vasiljevića i njegovih saradnika trajao je više od deset godina.

Tokom procesa Vasiljević je dva puta bežao iz zemlje. Prvi put 1993, nakon kraha štedionice, ali je 2000. uhapšen na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla".

Po drugi put je ponovo pobegao iz Srbije 2006. godine i suđenje je tada prekinuto. Zbog toga mu je propalo i jemstvo od oko milion evra to jest hipoteka na kuću na Dedinju, koju je za njega založio prijatelj. Vasiljević je u Centralnom zatvoru u Beogradu od 26. marta 2010. godine, kada je izručen Srbiji iz Holandije, u kojoj je godinu dana ranije uhapšen po srpskoj poternici. Danas, u sudnicu dolazi na štakama i često se žali na loše zdravstveno stanje.


Zoran Janjušević i Nemanja Kolesar / Cementara "Novi Popovac" i firma "Kargo"

Viši sud u Beogradu obustavio je u decembru 2010. istragu protiv Zorana Janjuševića, Nemanje Kolesara, nekadašnjeg šefa Đinđićevog kabineta, i još dvojice osumnjičenih da su zloupotrebili službeni položaj u vezi s privatizacijom fabrike cementa "Novi Popovac" kod Paraćina. Janjušević je javnosti poznat kao savetnik za bezbednost Zorana Đinđića.

Afere koje su tresle Srbiju 4

foto: betaphoto

Tužilaštvo je tvrdilo da su se Kolesar i Križan u vreme raspisivanja tendera (2001) dogovorili sa "Holcimom" da njihovo preduzeće "Brajtenburger" bude proglašeno za najpovoljnijeg kupca. Navodi se i da je švajcarska kompanija "u nekoliko navrata" uplatila oko 2.000.000 dolara na račun firme "Majron sejls limited" sa Sejšelskih ostrva, čiji je vlasnik Janjušević.

Međutim, posle više od šest godina istrage 30. juna 2010. godine, Više tužilaštvo u Beogradu odustalo je od krivičnog gonjenja Janjuševića i ostalih osumnjičenih zbog nedostatka dokaza.

Janjušević je 3. marta 2007. prvostepenom presudom osuđen na uslovnu kaznu od godinu dana i osam meseci zatvora, zbog utaje poreza na prihode u iznosu od 7.702.665 dinara. Pored toga, Janjuševiću je izrečena i novčana kazna od 800.000 dinara. Tada je rekao da je protiv njega doneta "politička presuda u političkom procesu".

Policija je 1. novembra 2012. uhapsila Zorana Janjuševića, specijalnog savetnika i osnivača preduzeća "Kargo logistički centar brodogradilišta Beograd" i direktora tog preduzeća Pavla Miljkovića, pod sumnjom da su tu firmu oštetili za 800.000 evra. Oni su u pritvoru proveli nešto manje od dva meseca, i posle podizanja optužnice 21. decembra 2012. pušteni su da se brane sa slobode. Miljković se tereti da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja jer je od 1. januara 2006. do 1. januara 2010, uz podstrekivanje Janjuševića, davao naloge finansijskoj službi da odobrava plaćanja za radove koji su izvršeni na Janjuševićevoj kući u Tolstojevoj ulici broj 7. Krivičnu prijavu protiv Miljkovića je 2011. Višem tužilaštvu u Beogradu podnela firma "Kargo", koja je u vlasništvu kompanije "Cepter".


Marija RašetaVukosavljević / VIP salon

Afere koje su tresle Srbiju 5

foto: a. anđić

Marija Rašeta Vukosavljević, bivša ministarka saobraćaja i telekomunikacija, zajedno sa saradnicima optužena je da je 2003. i 2004. godine nezakonito uzela više od milion i po dinara prilikom izrade projekta i rekonstrukcije Terminala-2 i VIP salona na beogradskom aerodromu.

Bivša ministarka i njeni saradnici su uhapšeni novembra 2004, ali je optužnica protiv njih podignuta tek posle trogodišnje istrage u martu 2007. Ona je na početku suđenja u novembru 2011. godine negirala sve navode optužnice, tvrdeći da nikada ni na koji način nije ni posredno ni neposredno uticala na rad aerodroma, ni na raspisivanje tendera, izbor ponuđača, niti na primenu ugovora.

Viši sud u Beogradu oslobodio je 18. jula 2012. bivšu ministarku za telekomunikacije Mariju Rašetu-Vukosavljević i njene saradnike optužbi za zloupotrebu službenog položaja.


Bogoljub i Sreten Karić / "Mobtel"

Specijalni tim za suzbijanje privrednog kriminaliteta u Upravi kriminalističke policije Beograda je od 4. januara 2006. godine, kada je počela istraga u Mobtelu, podneo 11 krivičnih prijava zbog 29 krivičnih dela pričinjenih na štetu Javnog preduzeća "PTT Srbije", tadašnjeg suvlasnika "Mobtela".

Afere koje su tresle Srbiju 6

foto: reuters

Istraga je okončana maja 2008, i saslušano je više od 100 svedoka, a veštačenja su trajala duže od godinu dana.

Istragom je utvrđeno da je 20 osoba oštetilo tu kompaniju za deset milijardi dinara, ili oko 115 miliona evra. Prva imena na listi osumnjičenih zbog malverzacija u "Mobtelu" svakako su braća Bogoljub i Sreten Karić. koji su u bekstvu od 2006. godine i protiv njih je raspisana međunarodna poternica.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu (napisanu na 60 strana) 18. septembar 2010. protiv Bogoljuba i Sretena Karića i još 14 lica zbog više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja od 1998. godine, kada je osnovano preduzeće "Mobtel", pa sve do 2005. godine kojima su naneli štetu Srbiji od više milijardi dinara, odnosno oko 60 miliona evra, rekao je portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić.

Inače, "Mobtel", mobilna mreža 063, prodata je 2006. norveškoj firmi Telenor za 1,513 milijardi evra.


Mile Dragić / Pancir

Mile Dragić, vlasnik istoimene kompanije za izradu vojne i policijske opreme, posle osam godina suđenja, 12. februara 2013. po drugi put je oslobođen optužbi u aferi poznatoj kao "Pancir".

Afere koje su tresle Srbiju 7

foto: betaphoto

Dragić je optužen jula 2007. godine zajedno sa bivšim ministrom odbrane Prvoslavom Davinićem, nekadašnjim pomoćnikom ministra odbrane Milunom Kokanovićem i bivšim načelnikom Odeljenja za razvoj i opremanje vojske SCG Jovicom Vučkovićem u aferi nazvanoj "Pancir", ali je postupak protiv njega izdvojen iz vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, jer on nije vojno lice. Spornim ugovorom, za koji se optuženi terete, 2005. godine bila je predviđena nabavka 69.000 šlemova i više od 60.000 pancirnih prsluka za vojsku, koja je tada imala 28.000 vojnika, a procenjivalo se da bi država zbog neosnovano povećanih cena bila oštećena za 176 miliona evra.

Sam Dragić je bio optužen da je zloupotrebio ovlašćenja u privredi u pokušaju, kako bi pribavio imovinsku korist od 6,7 miliona evra, kao i za nedozvoljeno držanje vatrenog oružja i eksplozivnih materija.

Dragić je bio okrivljen da je 25. avgusta 2005, u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist, navodno doveo u zabludu načelnika Uprave za snabdevanje pri Ministarstvu odbrane Mileta Bogdanovića, jer mu je prikrio činjenice da je cena ponuđene vojne opreme bila znatno veća od tržišne.

Dragić je u junu 2010. u zrenjaninskom osnovnom sudu oslobođen svih optužbi. Apelacioni sud u Novom Sadu, međutim, ukinuo je prvu, oslobađajuću presudu, pa je suđenje ponovljeno.

Od podizanja optužnice i početka suđenja Dragić je tvrdio da je ceo proces montiran i da su tvrdnje tužilaštva neosnovane i zlonamerne.


Prvoslav Davinić / Satelit

Afera "Satelit" ni posle osam godina od kako je izbila, nije do kraja okončana. Ministar odbrane Prvoslav Davinić se po optužnici tereti da je 2005. u Parizu kao ministar odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora zloupotrebio službeni položaj i sa izraelskom kompanijom "Imidžset" zaključio ugovor o pravu korišćenja satelita vredan 44,9 miliona evra i oštetio Srbiju u tom iznosu.

Afere koje su tresle Srbiju 8

foto: a. anđić

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu već dve godine traje postupak protiv Davinića. Zbog iznošenja podataka koji su označeni kao "državna tajna" suđenje je zatvoreno za javnost.

Tokom saslušanja kod istražnog sudije, u februaru 2012. godine, Davinić je negirao navode tužilaštva. On tvrdi da je dokument koji je potpisao u stvari predugovor koji nije obavezujući ni za našu zemlju, niti za Izrael, jer ne sadrži sve bitne elemente za zaključenje tog pravnog posla, u skladu sa našom procedurom.

Istraga protiv Davinića zahtevana je još u oktobru 2006. godine, ali je vojno odeljenje Okružnog suda dva puta odbijalo zahtev tužilaštva. Viši sud u Beogradu sproveo je istragu protiv Davinića po nalogu Vrhovnog suda Srbije iz aprila 2009. godine.

Zbog neispunjavanja obaveza iz ugovora o zakupu satelita namenjenog za nadgledanje granice sa Kosovom i Metohijom, izraelska kompanija je tužila Srbiju Međunarodnom arbitražnom sudu u Parizu i dobila spor, tako da je država obavezana da joj nadoknadi štetu od oko 37 miliona dolara.

Vlada Srbije donela je odluku o isplati navedenog iznosa iz budžetskih rezervi, koja je objavljena u "Službenom glasniku" od 2. maja 2010. godine.


Dragan Džajić / Transfer fudbalera

Afere koje su tresle Srbiju 9

foto: vesna anđić

Dragan Džajić, Vladimir Cvetković, Miloš Marinković i Ranko Stojić, optuženi su za zloupotrebu službenog položaja prilikom prodaje četiri Zvezdina fudbalera.

Džajić, Cvetković i Marinković uhapšeni su 5. februara 2008. godine i u pritvoru su proveli pet meseci, dok je istraga protiv Stojića započeta kasnije. Zvezdini čelnici su uhapšeni zbog sumnje da su zloupotrebili svoje položaje prilikom prodaje fudbalera Gorana Drulića u Španiju i da su od tog transfera prisvojili 5,1 milion evra. U međuvremenu, tužilaštvo je istragu proširilo za još tri sporna transfera, Zorana Njeguša, Ivana Dudića i Perice Ognjenovića, ali i Nemanje Vidića, od koga je kasnije odustalo zbog nedostatka dokaza.

U aprilu 2010. godine tužilaštvo je podiglo optužnicu, a glavni pretres započeo je u januaru naredne godine. Do novembra 2012. kad je održan poslednji glavni pretres, saslušano je 19 svedoka i niko od njih nije teretio nijednog optuženog.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je 16. novembra 2012. abolirao Dragana Džajića od krivičnog gonjenja.


Dejan Simić i Vladan Zagrađanin / Kofer

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio optužbi bivšeg viceguvernera Narodne banke Srbije Dejana Simića i funkcionera Socijalističke partije Srbije Vladana Zagrađanina za uzimanje mita radi vraćanja dozvole za rad Kreditno-eksportnoj banci, saopštio je 8. februara 2011. taj sud.

Simić je uhapšen 11. januara 2006. godine zbog sumnje da je u svom stanu u Beogradu primio mito od 100.000 evra. Novac je bio u koferu, koji je Zagrađanin uneo u Simićev stan, zbog čega je slučaj dobio naziv afera "Kofer".

U ceo slučaj bio je umešan i sadašnji ministar policije i predsednik SPS-a Ivica Dačić. On je, naime, došao u stan optuženog Simića zajedno sa Zagrađaninom, koji je doneo kofer sa 100.000 evra, ali je Dačić izašao iz stana 15 minuta pre upada policije. Kasnije je rekao da ga je na hitan sastanak pozvao tadašnji generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov.

Tada je Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a, rekao da je oslobađajuća presuda za aferu "Kofer" skandalozna: "Ta presuda je slika i prilika srpskog pravosuđa i srpskog poimanja pravde. Sramota!", kratko je procenio Vučić.

Iz istog broja

Lični stav

Kakva nam je parlamentarna reforma potrebna

Dr Neven Cvetićanin

Zdravstvo i mobing

Ne zovi me »lutko«

Jasmina Lazić

Pravosuđe

Korupcija u ogledalu sudske prakse

Tanja Tagirov

Dan državnosti – Orašac i Oplenac

Naš sir Oliver

Dragan Todorović

Kuda idu divlje svinje

Prazna priča u punoj sali

Zoran Majdin

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu