Kategorija: Vreme

Intervju – Radina Vučetić, istoričarka

O čemu govorimo kad pričamo o Jugoslaviji

„Ma iz kojih pozicija i ma s kakvim namerama razmišljamo o Jugoslaviji, neizbežan je zaključak da je ona, u oba svoja života, bila okvir za emancipaciju i modernizaciju svih jugoslovenskih naroda i da su se u okviru nje konstituisale buduće republike, danas države, kao i da su najveći uzleti svih pojedinačnih naroda ostvareni upravo u toj zemlji. Kako kaže Mari Žanin Čalić, Jugoslavija je bila najozbiljniji modernistički poduhvat na ovim prostorima, a sve što se dešavalo od kraja osamdesetih i što se dešava i danas, u svojoj suštini je antimodernističko i vraća nas čitav vek unazad"

Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta

Nije to rupa na svirali

Stiče se utisak da je za sada u dijalogu o Kosovu najglasnija Srpska pravoslavna crkva koja je, barem po javno iznetim stavovima, za održanje sadašnjeg statusa, a poneki od glasnogovornika jedva se uzdržavaju da ne bace kletvu na svakog ko bi nešto želeo da promeni

Ličnost godine

Ivan Medenica

Ivan Medenica, pozorišni kritičar, teatrolog i selektor Bitefa, izabran je za ličnost godine većinom glasova uređivačkog kolegijuma nedeljnika "Vreme". Kriterijum za priznanje je, kao i prethodnih godina, doprinos unapređenju institucija u javnom interesu

Politički život 2017.

Godina koju je pojeo Aleksandar Vučić

Mada je spisak zahteva demonstranata posle predsedničkih izbora bio podugačak, mada se spontanost isprečila pred njih kao ozbiljnija prepreka, protesti protiv diktature bi, u slučaju da biramo politički događaj godine, svakako bili u najužem izboru. Zato što su baš njihove mane, dugačak spisak zahteva i spontanost, istovremeno bile i njihove glavne vrline

Intervju – Branko Milanović, ekonomista

Za Srbiju je najveća opasnost u zatiranju institucija

"Ne verujem da Srbija treba da ima neku eksplicitnu politiku za smanjenje nejednakosti. Ona treba da ima politiku borbe protiv monopola, korupcije i kriminala, što su tri možda najznačajnija načina za bogaćenje i otuda raslojavanje stanovništva. Zatim, mora da ulaže mnogo više u javno školstvo da bi ono bilo kvalitetno i dostupno svima, što isto tako dovodi do smanjenja nejednakosti. I na kraju, da se trudi da ima što veću stopu rasta kako bi ti kvalifikovani ljudi imali gde da rade u Srbiji"

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu