Kategorija: Vreme

Otvoreno i zatvoreno društvo

Velika Vučićeva Sorosijada

Šta stoji iza susreta predsednika Srbije sa Džordžom Sorosom i njegovim sinom? Interesi Sorosa u Srbiji nisu samo filantropski: on je pre dve godine preko svoje firme "Mid Europa Partners" kupio "Danube Food Group" u čiji sastav ulaze neki od najpopularnijih srpskih brendova, kao što su "Knjaz Miloš", "Bambi" i "Imlek", te da su još u toku pregovori o kupovini "Galenike". U drugom, širem kontekstu, uspostavljanje prijateljske veze sa Sorosem ima smisla ako Vučić ima nameru da se malo odmakne od Rusije, ubrza proces normalizacije odnosa sa Kosovom i potpiše famozni "pravno obavezujući dokument" sa Prištinom čim to bude moguće

Opozicija – pet i po godina posle

Raskoli, spinovi i Tviter

Šta se dešava u opozicionim partijama pred beogradske izbore, prvom izbornom ciklusu u kojem bi mogli da pobede aktuelni režim u Srbiji? Da li je reč o razračunavanjima zbog sujete lidera, borbi za biračko telo, ili je sve plod režije spin doktora iz vlasti. Konačno, može li opozicija da promeni dosadašnji jalovi način delovanja i kako

Struka i politika

Reč koja se ne oduzima

Odlaskom nezadovoljne struke iz najviših tela i iz najvažnijih odluka, otvaraju se vrata jednog društva u kome zapravo sve postaje moguće

Divlja gradnja

Kafana na vrhu Srbije

Objekat koji se podiže na Pančićevom vrhu na Kopaoniku u suprotnosti je sa uslovima koje je izdao Republički zavod za zaštitu prirode i višestruko prelazi odobrene dimenzije, a inspekcija je naložila rušenje tek pošto je BIRN zatražio dokumentaciju od Ministarstva građevinarstva. Inače, početkom novembra gradilište su obezbeđivala dvojica momaka "u crnom", na putu do vrha pratio nas je beli lendkruzer marke "tojota" bez registarskih oznaka, a tamo nije bilo table sa obaveštenjem ko i šta to podiže u zaštićenoj zoni Nacionalnog parka. A ko je investitorka Snežana Mitković – ne zna niko i to ne samo na Kopaoniku

Intervju – dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Agrokor kao sindrom burazerskog kapitalizma

Do ovog trenutka, prihvaćena su potraživanja od Agrokora u iznosu od 5,43 milijarde evra, a osporeno je 2,18 milijardi evra. A interes i kompanije i države i svih država u regionu jeste da se restrukturiranje izvrši što pre. Tada bi i "šišanje" poverilaca bilo manje. Svako razvlačenje postupaka i procesa, kada miruju potraživanja, i gde nema servisiranja obaveza zato što sudski procesi tek treba da se otvore, loši su za sve strane, to je praksa apsolutno pokazala. Otezanje u vezi sa tim sporovima prolongira servisiranje obaveza prema dobavljačima, onemogućava tim firmama kontinuirano snabdevanje i otvara mogućnost da dođe do zastoja u proizvodnji

Srbija i Nemačka – uoči razliku

Sve za vlast

U Nemačkoj nakon parlamentarnih izbora tri partije ne žele da uđu u koalicionu vladu, jer bi morale da iznevere svoje principe. U Srbiji principi, partijski programi ili ideologija ne znače baš ništa

Kultura sećanja – Sučeljavanje sa zločinom

Škola smrti

Svetski prvaci u masovnom ubistvu postali su svetski prvaci u sučeljavanju sa mračnim periodom svoje istorije. Dok se u Nemačkoj prisećaju nacističkih zločina počinjenih pre sedam-osam decenija, a mi u zaborav potiskujemo sopstvene zločine počinjene pre dvadesetak godina, pred našim očima dešavaju se novi zločini zbog kojih će se neko jednom kajati, ili neće

Lični stav

Zakoni koje nismo smeli oćutati

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, Udruženje profesora i istraživača u osnivanju predalo je peticiju protiv novousvojenih obrazovnih zakona. Peticija je dostupna na internet stranici www.upi.rs, a potpisivanje je moguće i nakon predaje. Zašto smo se odlučili na ovaj korak

Intervju – Dubravka Stojanović

Zašto bi se neko borio za nas ako se sami ne borimo za sebe

Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu