Kategorija: Vreme

Jugoslavija i međunarodni tribunal

Na haškoj žici

Otvorena su dva međusobno povezana paketa, zakon o saradnji s Haškim tribunalom i ustavna reforma federacije

Život u mraku

Čačkanje mečke, strujom

Građanstvo je pošteno upoznato s činjenicom da se u naredne tri-četiri godine ne valja nadati ukidanju restrikcija električne energije. Isto tako, da će ona od oktobra poskupeti za daljih četrdeset-i-kusur odsto

Ekonomske (ne)jednačine

Bitka za štedionicu

Nije reč o svađi oko običnog naimenovanja, jer Poštanska štedionica ima veoma bitnu ulogu kako u monetarnoj tako i u privrednoj politici en general

Vreme istražuje - akcija "Dubina 2"

Kako su uklanjani tragovi zločina, gde su završili leševi iz hladnjače, da li je postojala “Dubina 1”

Nakon otvaranja hladnjače konstatovano je da je za eventualnu istragu nadležan okružni javni tužilac iz Negotina, te je hladnjača zatvorena i depešom obavešten SUP u Boru, odnosno načelnik Časlav Golubović, veliki prijatelj tadašnjeg predsednika Miloševića i čuvar predsednikovog omiljenog odmarališta i lovišta na Dubašnici. Golubović, međutim, naređuje da se izvlačenje hladnjače obustavi radi konsultacija sa tadašnjim načelnikom resora javne bezbednosti Srbije generalom Vlastimirom Đorđevićem koji je naložio da se sačeka ishod dogovora. Čini se da je zbog hladnjače u policiji i vrhu države, sve do Miloševića, nastala opšta frka: Golubović javlja Đorđeviću da "nije moguće obaviti obdukciju leševa niti ih sahraniti na području Kladova", a Đorđević potom naređuje: "Obezbedite lice mesta, zatvorite sve informacije za javnost i izvadite hladnjaču." Sutradan 7. aprila sledi nova naredba iz Beograda: "Vadite leševe, pripremite ih za transport, a obdukcija i sahrana obaviće se na drugom mestu." Bio je to vrhunac policijskog i državnog beščašća, jer su naredbodavci i izvršioci znali da neće biti ni utvrđivanja identiteta, ni obdukcije, niti iole pristojne sahrane

Sukcesija

Monopol i riziko

Raspodela je napravljena po svojevrsnom spisku želja. Sloveniji je pripala ambasada u Vašingtonu, Bosni i Hercegovini zgrada ambasade u Londonu, a SR Jugosloviji zgrada Misije pri UN-u u Njujorku na Petoj aveniji. Zgradu ambasade u Parizu dobila je Hrvatska, konzulat Makedonija, dok je rezidencija – vredna više od 50 miliona dolara – ostala u jugoslovenskom vlasništvu

Ekonomija i politika

Sudbina reformi

Trapav i nedovoljno odlučan početak ekonomskih reformi kombinovan sa širenjem straha među delom populacije antievropskog mentaliteta i konsolidovanjem antireformskog lobija stvorilo je u Srbiji eksplozivnu smešu koja bi mogla da oduva reformiste iz vlasti. Jedina šansa da se ne vratimo u predistoriju je u brzim i radikalnim ekonomskim reformama koje će omogućiti razmah privatnog preduzetništva na slobodnom tržištu

Providna privatizacija

Trgovina dijamantima

Pitanjem "Kakva je sličnost i koje su razlike između Johanesburga i Zrenjanina?" ne počinje neki novi vic o Lali, već uporedna priča o jednoj transparentnoj i jednoj neprovidnoj "privatizaciji" – priča u kojoj na jednoj strani ima mnogo jasnih odgovora, a na drugoj ima samo mnogo pitanja bez odgovora. Ono što ove dve priče povezuje to su dijamanti i neke sličnosti oko uloge režisera u ekonomskim predstavama o kojima je reč

Odgovor na otvoreno pismo dr Jagoša Raičevića objavljeno u Vašem listu 24. maja 2001.

Srbija zaslužuje novu ekološku politiku

Dok ne počnemo da se ponašamo na ulici kao što se ponašamo u kući ("da li biste želeli olupinu od fiće u dnevnoj sobi – da, baš onu što ste je bacili u njivu...?"), nikakva institucija neće rešiti probleme

Ratne traume

Strah od ljudi

"Postoji i ona grupa ljudi koja je u stanju da ‘preko čaše pića’, kaže da sve pripadnike druge nacionalnosti treba poubijati", rekao je dr Aleks Vučo na javnoj tribini "Trauma grupe Evropske psihoanalitičarske federacije". "Nema toliko psihoanalitičara koji bi mogli da reše probleme ovih ljudi koji nisu surovi u onome što su učinili, već u ogromnoj podršci koju su dali nasilnim, nacionalističkim, diktatorskim režimima"

Znamenja

Barjaci naših dana

U "Radnoj ženi" šili su i jugoslovenske i srpske zastave sa petokrakom, i zastave bez petokrake, i ratne zastave, i zastave SPS-a i JUL-a, i zastave SPO-a, i DOS-a. Od petog oktobra naovamo ni jednu jedinu stranačku zastavu nisu sašili, niti im je ko tražio

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu