Nedelja 2

foto: strahinja aćimović

Nedelja


Šesta Zvezdina ABA titula

Košarka u senci incidenata i skandala

Crvena zvezda je pobedila Partizan u finalnoj seriji ABA Jadranske lige i po šesti put osvojila regionalno košarkaško prvenstvo, sustigavši tako crno-bele po broju titula, ali u pet utakmica igra i rezultat ostali su u senci incidenata, nasilja, skandala i ružnih reči na terenu i tribinama i, naravno, u medijima.

Tri puta je Zvezda bila domaćin u Hali “Aleksandar Nikolić” (Pionir), a dva puta Partizan, i samo su navijači domaće ekipe mogli da kupe karte, ali je u trećoj i petoj utakmici nakon incidenata dozvoljeni kapacitet prepolovljen, da bi skoro celo drugo poluvreme majstorice bilo odigrano pred praznim tribinama.

Oba kluba su u finale ušla sa kaznama zbog incidenata – navijači Zvezde su raznim predmetima gađali igrače Cedevite Olimpije, a navijači Partizana su se “istakli” naprasno oživljenim vređanjem i pretnjama novinarki Brankici Stanković. U prvoj utakmici domaća Zvezda je bila bolja i zasluženo slavila, ali je bilo napeto na terenu i tribinama, da bi na drugom susretu, takođe sa Zvezdom u ulozi domaćina, došlo do većih incidenata, a tesno su slavili “domaćini” zahvaljujući greškama sudija na štetu Partizana, kako je kasnije utvrdila stručna komisija ABA lige. Potom su crno-beli bili domaćini na dvema utakmicama i obe u napetoj atmosferi dobili: prvu u dramatičnoj završnici uz jedan poduži prekid zbog bacanja tvrdih predmeta na teren, a drugu ubedljivo pred polupraznim tribinama.

Majstorica u organizaciji Zvezde počela je sa tri četvrtine popunjenih mesta, ali je početkom drugog dela, pošto su ponovo sa tribina poleteli upaljači, kovanice i štošta, hala ispražnjena.

Sve utakmice je pratio rat saopštenjima dveju uprava, nagornjavanja čelnika klubova u medijima ko je veći miljenik države i ko više poštuje i ceni rad predsednika Vučića, agresivno i nesportsko ponašanje pojedinih igrača, trenera i funkcionera i još mnogo ružnih reči i pretnji izgovorenih u javnom prostoru.

Najtrofejniji evropski košarkaški stručnjak Željko Obradović, povratnik u domaće prvenstvo nakon tri decenije, kaže da su mu “ljudi govorili da očekuje sve i svašta”. “Ali ovo nisam očekivao”, otkrio je i postavio pitanje “da li ovo ima nekog smisla”.

Reklo bi se da je pitanje proslavljenog trenera – retoričko.


Vranjski OK radio na udaru

Zazidani prozori redakcije

Novinare vranjskog OK Radija poslednjih meseci ugrožava lokalni kontroverzni biznismen koji nelegalno podiže zgradu uz njihovu redakciju, a u ponedeljak su im zazidani prozori jedne kancelarije.

Kako saopštavaju novinarska udruženja, jedna od najdugovečnijih članica ANEM-a nalazi se “na udaru čoveka koji ima kriminalni dosije i koga se plaši ceo grad”. Vlasnica OK Radija prijavljivala je inspekciji gradilište bez potrebnih dozvola i od tada je počela da dobija pretnje “da će, ako ne potpiše saglasnost za gradnju spornog objekta, biti uništena”.

Nije potpisala, pa su pre mesec i po dana trojica maskiranih huligana tokom noći polupala veći deo stakala na izlogu kafea “No Comment” koji se nalazi u sklopu prostorija radija. Vlasnici je tada poručeno iz tužilaštva da je pričinjena manja materijalna šteta i da ne mogu po službenoj dužnosti da gone počinioce. Onda je u sredu 1. juna jedna osoba sa kantom farbe na leđima ušla u pomenuti kafe i isprskala belom farbom celokupan inventar i unutrašnjost objekta. Dva dana kasnije policija je privela dva muškarca – B. T. (1989) iz Vranjske Banje i S. K. (1972) iz Vranja, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo nasilničkog ponašanja.

No, tu nije bio kraj problemima vranjskog radija jer su im u ponedeljak zazidani prozori. Novinarska i medijska udruženja “zahtevaju da nadležni hitno sankcionišu napadače i naručioce napada i apeluju na policiju da zaštiti imovinu i spreči dalje proganjanje i zastrašivanje vlasnice i zaposlenih u OK Radiju”.


Rast cena i potražnje

Bogatstvo za ogrev

Četiri meseca pre grejne sezone cene uglja, drva i peleta na domaćim stovarištima i pijacama praktično “divljaju” i očekuje se da će cene rasti sa svakim novim danom rata u Ukrajini.

Nedelja 3
foto: aleksandar anđić

Prošle godine u ovo doba kubik ogrevne hrastovine i bukovine koštao je najviše 45 evra, dok trenutna cena prelazi 75 evra i očekuje se dalji porast; pelet se lane prodavao za 200 evra po toni i dobrim delom je dolazio iz Ukrajine, a sada onaj kvalitetniji bez kore košta 380 evra za tonu. Cena tone kvalitetnog uglja je zbog slabe proizvodnje u EPS-ovim kopovima od prošle godine do danas skočila za 80 odsto.

I pored znatno viših cena, vlada nestašica sveg čvrstog ogreva jer su građani, uplašeni najavama još većih cena, pohrlili da se obezbede. Uz to, cena gasa je potpuna nepoznanica i zavisi od razvoja ili prestanka rata na istoku Evrope, no većina predviđanja su nevesela, a za električnu energiju nije pitanje da li će poskupeti, već koliko.

Sa sadašnjim cenama čvrstog ogreva, odnosno električne energije, jeftinije je grejati se na struju i ukoliko i cena struje ne poskupi drastično, treba očekivati udar na elektrosistem, koji je ionako u poluraspadajućoj fazi. A zima dolazi.


Naprednjački kadar

“Zlatni padobran” za Grčića

Najodgovorniji što nam je elektroenergetski sistem u raspadu, donedavni dugogodišnji vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Milorad Grčić (SNS) od 1. maja zaposlen je u Opštinskoj upravi Obrenovca kao pomoćnik predsednika Opštine Miroslava Čučkovića (SNS, eks G17 plus), a kako je saznala redakcija lista “Nova”, za taj angažman mesečno je plaćen 149.196 dinara, odnosno, u bruto iznosu mesečno košta opštinski budžet oko 2.000 evra.

Nekadašnji vlasnik kafića i pečenjare “Fantazija” sa ulaskom u naprednjake i naknadno stečenom diplomom Fakulteta za uslužni menadžment na Univerzitetu “Educons” u Sremskoj Kamenici, prvo je tri godine vodio Rudarski basen “Kolubara”, a potom skoro šest godina obavljao funkciju v. d. direktora EPS-a. I pored mnogih afera, te havarija na kopovima, mreži i u elektranama koje su pratile njegovo rukovođenje najvećom kompanijom u Srbiji, Grčić je bio zaštićen od smene, pa čak i od konkurencije koje bi se pojavila da je javni konkurs za direktora ikada bio raspisan, sve do prošle zime kada su iz sistema ispali skoro svi blokovi termoelektrana TENT-1 i TENT-2 i Srbija ostala bez struje.

Komotan prelazak Grčića na novu javnu funkciju za mnoge je još jedan primer urušavanja sistema i propasti društva, ali s druge strane, znajući da je ministarka Zorana Mihajlović u krivičnoj prijavi podnetoj protiv Grčića navela da je bivši ve-de oštetio državu za pola milijarde evra, a mnogi stručnjaci i naročito opozicionari tu štetu procenjuju na više od milijardu, sadašnje mesečno izdvajanje 2.000 evra za zaštićenog naprednjačkog kadra može se u neku ruku gledati i kao ušteda za državnu kasu.


Dan zaštite životne sredine

Sluz mutne vode

Nedolazak Sergeja Lavrova u Beograd donekle je skrajnuo i slučaj nemačkog hemičara Andreasa Fata, koji je nadomak Beograda prekinuo svoje maratonsko plivanje nizvodno Dunavom – zbog fekalija. On sa istraživačkim timom uzima uzorke vode i istražuje nivo zagađenosti Dunava, a kod naše prestonice je izašao iz reke i nastavio dalji put sa kolegama brodom, jer se, kako kaže, uplašio za svoj život.

Nedelja 4
foto: zoran žestić

“Bio sam u govnima. Možda zvuči ružno kad tako kažem, ali tokom plivanja fekalije su bile svuda oko mene. Žalosno je kako vam izgledaju reke, to ogromno bogatstvo, koje je sada opasno zbog bakterija koje šire zarazu. Ne mogu da shvatim da ne postoje sistemi za prečišćavanje i da su za Beograđane reke isto što i deponija,” rekao je Fat za list “Nova”.

I ranija istraživanja su pokazivala da je Dunav zagađen fekalijama duž svog toka kroz Srbiju, a najkritičnije je kod Novog Sada i Beograda. U glavnom gradu se iz više od 100 direktnih izliva kanalizacije u reke ulije godišnje oko 100 miliona kubika otpadnih voda.

A iznad ušća Save u Dunav, na Kalemegdanu, na Svetski dan zaštite životne sredine, 5. jun, održana je centralna manifestacija “Evropske zelene nedelje”, sa koje je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović (SNS) istakla rešenost vlade za usklađivanjem sa svim standardima EU kada je u pitanju zaštita životne sredine, između ostalog i unapređenje sistema upravljanja otpadnim vodama.

Na drugoj, banatskoj obali Dunava, kod bare Reva održan je tog dana drugi po redu Ekološki festival “KrnjArt”, u organizaciji građanskih udruženja, koja su prošle godine odbranila zelenu oazu nadomak Krnjače od daljeg zatrpavanja građevinskim otpadom. Jedan od govornika, arhitekta Dragoljub Bakić, podsetio je da je grčki pisac Herodot u 5. veku pre nove ere Dunav nazivao “kraljicom svih reka i hranilicom”.

“Zamislite da Dunav danas mora da bude hranilica Beograda, pa to bi bila prava cirkularna pravda,” poručio je Bakić.

Iz istog broja

Spoljna politika i unutrašnji poslovi

Borba za dušu Srbije

Slobodan Georgijev

Portret savremenika: Sergej Lavrov

Ministar koji nema kuda da ode

Ilija Vukelić

Privredna saradnja sa Rusijom i Nemačkom

Uoči razliku

Radmilo Marković

Intervju: Vladika Grigorije

Moje suočavanje sa samim sobom

Jelena Jorgačević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu