Nedelja 2

Cela država zavisi od 1089 glasača: Veliki Trnovac

foto: goran sivački

Nedelja

Piše: R. V

Izborima nikad kraja

Još jedno glasanje u Velikom Trnovcu

Parlamentarni izbori održani 3. aprila još uvek nisu zaključeni jer se u petak po treći put glasa na biračkom mestu u selu Veliki Trnovac kod Bujanovca.

Nakon prvog glasanja na dan izbora, prigovor je uložila Koalicije Albanaca doline predvođena Šaipom Kamberijem, koja zamalo nije prešla census (prirodni prag za liste nacionalnih manjina), pa je na ponovljenom glasanju 28. aprila osvojila 677 glasova od ukupno 697 izašlih na biralište, što joj je bilo dovoljno za prelazak izbornog praga i osvajanje jednog poslaničkog mandata.

U novom proračunu po Dontovom sistemu, bez tog mandata ostala je Socijalistička partija Srbije, koja je potom uložila žalbu na regularnost ponovnog glasanja. Opštinska izborna komisija nije prihvatila žalbu, ali jeste Republička izborna komisija (RIK), da bi konačnu odluku doneo Upravni sud odbacivši žalbu Koalicije Albanaca doline na odluku RIK-a.

Tako će 27. maja 1.089 birača ponovo glasati na biračkom mestu broj 6 u Osnovnoj školi “Muharem Kadriu”, a da li će nakon novog glasanja biti okončana izborna saga – niko sa sigurnošću ne može da potvrdi.


Smrt mladića iz Splita

Tuga i pijetet u senci tabloidnog iživljavanja

Pet meseci nakon utapanja kod Ade Huje na Dunavu pronađeno je telo Mateja Periša (28) iz Splita, ali su tugu i pijetet koje su iskazali mnogi građani, državni funkcioneri i crkveni velikodostojnici iz naše zemlje u velikoj meri zaklonili ovdašnji tabloidi svojim bezobzirnim izveštavanjem.

Ne obazirući se na zakone i kodekse, objavili su fotografije raspadajućeg tela neposredno po izvlačenju iz reke i mnoge morbidne podatke koje su, po svemu sudeći, nezvanično dobili od istražnih organa.

Zbog uznemiravanja javnosti reagovali su novinarska i medijska udruženja, a Savet za štampu je, po ko zna koji put, pozvao te “medije” da poštuju pravo na privatnost i pravo na dostojanstvo žrtve i “pokažu empatiju prema porodici stradalog mladića, uvaže svoje čitaoce i ne dozvole dalje urušavanje već urušenih profesionalnih standarda”.

Mladom Splićaninu izgubio se svaki trag u noći između 30. i 31. decembra kod Beton hale i osnovano se pretpostavljalo da se utopio u obližnjoj Savi, a tabloidi i mnogi drugi mediji zloupotrebili su u prethodnih pet meseci ovu tragediju za bezdušno plasiranje raznih teorija i povećanje čitanosti.

“Ponizne sluge svake vlasti, medijski manipulanti i šibicari, oruđa u rukama spin doktora, tabloidi zapravo i postoje da bi objavljivali užas – užas koji će ljude zaintrigirati, uplašiti, ukočiti; užas koji će od javne i medijske scene napraviti anarhiju i moralnu pustoš, a na duže staze uništiti svaku volju za povratak ugleda i kredibilnosti novinarske profesije”, zaključila je u tekstu za Cenzolovku naša koleginica Tamara Skrozza.


Zagađenost vazduha

Olovna vremena

Naučni časopis “Lanset” objavio je rad o prevremenoj smrtnosti usled zagađenog vazduha, zasnovan na ranijim procenama Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, koji pokazuje da prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji iznosi 2,4 mikrograma po decilitru i jedna je od najvećih u Evropi.

U našoj ravni je još nekoliko zemalja (Rumunija, Bugarska i Mađarska), dok je gora situacija samo u Bosni i Hercegovini, Moldaviji i Albaniji. Navodi se da više od 164.000 ovdašnje dece ima u krvi više od pet mikrograma olova po jednom decilitru, što su vrednosti koje po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji mogu biti povezane sa nizom ozbiljnih poremećaja, a skoro 20.000 dece ima vrednosti koje premašuju deset mikrograma po decilitru.

To su izuzetno velike koncentracije i stručnjaci veruju da je olovo odgovorno za 1.460 prevremenih smrti u našoj zemlji.

Kako je za “Danas” objasnila doktorka fizičke hemije Svetlana Stanišić, olovo se nikad ne gubi i nivo olova u atmosferi i dalje raste zbog industrijskih aktivnosti, a današnji čovek ima nekoliko stotina puta veću koncentraciju olova u krvi nego stanovnik istog mesta pre jednog veka.

“Olovo je prisutno i u uglju, na koji se energetika Srbije oslanja u najvećoj meri, kao i u emisijama iz požara na divljim i nesanitarnim deponijama, kojih ima oko 3.000 u Srbiji”, ističe doktorka Stanišić.

Olovna vremena, i doslovno.


Postizborni turizam

Palmina ulica u Paraliji

Nedelja 3

U grčkoj Paraliji, Jedinstvena Srbija (JS) održala je skup kojim je svečano označen početak osme sezone rada partijske kancelarije u tom letovalištu nadomak grada Katerini, a jedini govornik bio je lider partije, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodine – Dragan Marković Palma.

“Ovo je osma godina kako radi naša kancelarija u Paraliji i njena namena nije politička, već je to sigurna kuća za sve građane Srbije koji letuju u Grčkoj”, rekao je okupljenima Marković i poručio građanima Srbije da idu na more “tamo gde nas vole i poštuju”.

A okupljeni na skupu su bili građani Jagodine, njih oko 700, te funkcioneri JS i Socijalističke partije Srbije. Kako je objasnio Marković, put i boravak finansiraju donatori, a jedan od donatora je JS.

“Novac koji dobijamo na ime poslanika u parlamentu ne trošimo na propagandni materijal, već vraćamo onima koji budžet i pune”, pojasnio je lider JS. Dodao je da je o poseti Paraliji obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koga, kako kaže, “uvek informišemo gde idemo, šta radimo i koje su naše poruke”, a predsednik mu je kratko odgovorio: “Živ bio, srećno bilo”.

I dok se u delu domaće javnosti govori kako bi nadležni u Agenciji za sprečavanje korupcije trebalo konačno da reaguju na Markovićeve ekskurzije i letovanja, lokalne vlasti u Kateriniju dodelile su jagodinskom glavešini gradski “Orden zvezde” i najavili da će njegovo ime od septembra poneti glavna ulica na plaži Paralija, u znak zahvalnosti “za sve što je učinio za razvoj grčko-srpskih odnosa na bratskom, ekonomskom, političkom i turističkom planu”.

Letovanje u Palminoj ulici! Zvuči egzotično.


Košarkaška Evroliga u Beogradu

Pehari za Efes, Vasilija Micića i juniore Mege

Istanbulski Anadolu Efes odbranio je titulu prvaka Evrolige, najprestižnijeg evropskog klupskog takmičenja, pobedom nad Realom iz Madrida (58:57) u finalu odigranom u Beogradu, a titulu MVP (najkorisnijeg) igrača finalnog turnira odbranio je najbolji igrač turskog kluba i naš reprezentativac Vasilije Micić.

Do Fajnal fora Efes je došao nakon osvojenog šestog mesta u prvenstvenom delu i potom pobede u seriji četvrfinalnih utakmica nad milanskim Armanijem (3:1). U beogradskoj Areni turski prvak je prvo u polufinalu pobedio pirejski Olimpijakos (78:75) zahvaljujući pogođenoj trojci Micića u poslednjoj sekundi meča, a u finalu i “kraljevski klub” iz Španije.

Senku na ovogodišnje takmičenja baca izbacivanje ruskih klubova nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu, jer su sva tri – CSKA iz Moskve, Zenit iz Sankt Peterburga i UNIKS iz Kazanja – bili među prvih osam ekipa na tabeli (Efes je bio deveti).

Beograd je dobio domaćinstvo nakon što je Berlin odustao početkom godine zbog epidemiološke situacije i pokazao se dobrim domaćinom, kao i pre četiri godine, kada je u Areni trijumfovao Real.

U našoj prestonici igrao se i finalni turnir za juniore (U18), na kojem je trijumfovala beogradska ekipa Mega Mocart, a nova nada srpske košarke, Nikola Đurišić, poneo je priznanje za MVP igrača.

Opširnije o košarci čitajte u rubrici “Mozaik”.

Iz istog broja

Opoziciona scena u Srbiji

Nevidljivi i tihi

Slobodan Georgijev

Lični stav

Intelektualni bankrot ministra Lavrova

Ljubomir Madžar

Lični stav

Gušt je dati, a ne stiskati

Goran Dakić

Intervju: Dejan Jović, politikolog

Srbija je već pod nekom vrstom sankcija EU

Nedim Sejdinović

Srbija, zemlja kladionica

Kocka je bačena

Petar Alimpijević

Na licu mesta: Bor na prekretnici

Život obojen kineskom tehnologijom

Branko Pešić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu