Analiza

Mišelov predlog: Reforma proširenja EU ili novo ništa   2

Vesnik nade ili zamajavanje na novi način: Šarl Mišel

Foto: Serbian Presidential Press Service via AP

Mišelov predlog: Reforma proširenja EU ili novo ništa  

Uoči posete Zapadnom Balkanu predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predstavio je svoju ideju za „reformu politike proširenja“. Proces bi, po njemu, trebalo da bude "sektorski, postepen i reverzibilan". Detalji bi mogli da budu poznati nakon sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana 23. juna u Briselu

Nakon što je predsednik Francuske Emanuel Makron predstavio svoju ideju o "Evropskoj političkoj zajednici“ koja ne uliva mnogo nade da bi Evropska unija u sagledivoj budućnosti mogla da primi nove članice, ove nedelje je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, uoči svoje posete Zapadnom Balkanu, predstavio ideju kako da pristupni pregovori regiona postanu brži.

On je govoreći na Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu rekao da u ovom trenutku pregovori traju predugo, odugovlače se "iz dobrih i iz loših razloga". Zbog toga bi, kako je rekao, trebalo stvoriti novi zamah "za podsticaj reformi u regionu“.

To bi značilo "reformu pristupnog procesa" koji bi se bazirao na principu "više za više". To bi značilo progresivnu i postepenu integraciju što bi trebalo da građanima ponudi benefite evropskih integracije i pre formalnog članstva.

Prema Mišelovom predlogu države kandidate za članstvo, što je i Srbija, trebalo bi "postepeno i fazno" integrisati u aktivnosti Evropske unije "nakon što se potvrdi da je zemlja usklađena sa evropskim pravom". To bi značilo više evropskih fondova i savetodavno mesto u nekim forumima odlučivanja unutar Unije.

"Istovremeno, dostizanjem potrebnih merila zemlja bi imala pristup evropskim programima i fondovima u fazi pristupanja. Sa druge strane, ukoliko neka zemlja odustaje od vladavine prava neke od stečenih koristi tokom integracija mogu joj biti oduzete", pojasnio je Mišel uoči posete regionu.

On se osvrnuo i na predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice najavljujući da će tokom leta pokrenuti debatu o tome sa članicama EU. Iako bi deo te zajednice mogle da budu države regiona, Mišel smatra da bi ona trebalo da okupi pre svega prostor "od Rejkjavika do Bakua i Jerevena", kako bi se radilo na "promociji zajedničkih vrednosti i interesa na kontinentu".

I tokom posete Srbiji Mišel je o svojoj ideji za "reformu politike proširenja" govorio na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Vučićem. Međutim, mediji nisu bili zainteresovani za tu ideju koliko za Makronov predlog, pa je tako glavna vest bila da Vučić daje podršku Makronovom predlogu, samo što nije objašnjeno u čemu se predlog sastoji.

Više detalja o Mišelovom predlogu i stavovima država članica o tome trebalo bi da bude poznato nakon sastanka lidera Zapadnog Balkana i EU 23. juna u Briselu.

Nakon neuspeha EU da zbog bugarskog veta otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, koje su formalno ispunile sve neophodne kriterijume za to, mnogi veruju da je kredibilitet EU i njene politike proširenja ozbiljno doveden u pitanje. Kako bi proces bio predvidljiviji i kredibilniji, najpre je usvojena nova metodologija 2020. godine takođe na predlog francuskog predsednika, kojom su tematski povezana poglavlja grupisana u šest klastera.

Međutim, ni ona nije dovela do značajnijih rezultata jer dve godine kasnije pregovori sa te dve balkanske države nisu otvoreni, a ni drugi kandidati nisu značajnije napredovali na putu ka EU.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i ntervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu