Nagrada za istraživačko novinarstvo
Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika “Vreme”, dobitnica je ovogodišnje nagrade za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević”. Njen tekst “Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica: Zavera ćutanja koja je dugo trajala”, objavljen u našem nedeljniku, proglašen je najboljim u kategoriji štampanih medija. U istoj kategoriji, pored teksta koleginice Gligorijević, još dva iz užeg izbora objavljena su u našem nedeljniku – “Štekovi, nasilje i veze sa bezbednosnim službama” Saše Dragojla i “Pritajena kompanija, skrivena država” Nemanje Rujevića.
Za nagrađeni tekst se u obrazloženju NUNS-ovog žirija kaže da je “višestruko značajan i njegov doseg prevazilazi godinu za koju je autorka nominovana za nagradu”.
“Jovana Gligorijević je postavila zanatski i etički standard koji svako onaj ko se bavi novinarstvom – pogotovo istraživačkim – nikada ne bi smeo smetnuti sa uma. Njen tekst je precizan i jasan, pojave su nazvane pravim imenom bez podilaženja bilo kojoj interesnoj grupi, tema je obrađena isključivo u javnom interesu, svaki senzacionalizam je bio isključen, a posebno treba naglasiti i zaštitu žrtava na način kakav gotovo nije zabeležen u novinarskoj praksi Srbije”, saopštio je žiri. A nagrađena koleginica Gligorijević je nakon proglašenja rekla da je “nagrada zapravo na leđima svih onih žena koje su prošle godine istupile i progovorile o seksualnom i drugim oblicima nasilja” i zahvalila se svojoj redakciji i posebno koleginici Mariji Janković.
Nagradu za istraživačko novinarstvo već 17 godina dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, a od pre tri godine nagrada nosi ime našeg kolege Dejana Anastasijevića (1962–2019).
Podrška Rusiji u Beogradu i Banjaluci
Dan pobede i Dan Evrope, 9. maj, prošao je (ne)očekivano bez Aleksandra Vučića: nije ga bilo ni na jednoj strani – u Novom Sadu je premijerka Ana Brnabić sa ambasadorom Evropske unije u Srbiji Emanuelom Žiofreom slavila i veličala naš put na zapad, a u Beogradu su državni funkcioneri sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom učestvovali u manifestaciji “Besmrtni puk” i uz slike Vladimira Putina i veliko slovo Z poslali poruke razumevanja i ljubavi ka istoku. A u Banjaluci su otišli korak dalje, jer su uz ruskog ambasadora u BiH paradirali najviši funkcioneri Republike Srpske, sa Miloradom Dodikom na čelu.
Na skupu u Beogradu uz ambasadora Rusije gradom je prošetalo nekoliko stotina građana, a među njima i ministar Nenad Popović, direktor “Srbijagasa” i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović, budući poslanici Dveri i Zavetnika… Učesnici su nosili slike svojih predaka, boraca u Prvom i Drugom svetskom ratu, ruske, sovjetske i srpske zastave, a dominirali su kartonski Putin u prirodnoj veličini i veliko drveno slovo Z, simbol ruske agresije na Ukrajinu.
Upadljivo je bilo odsustvo naprednjačkih funkcionera, koji su poput predsednika Vučića zaboravili kako su nekada ponosito marširali u “Besmrtnom puku” gradovima Srbije i Rusije.
Prvi marš “Besmrtnog puka” održan je u sibirskom gradu Tomsku 2012. godine, a organizovali su ga lokalni novinari u sećanje na vojnike Crvene armije, a potom se procesija masovno prihvata širom zemlje. Putin prvi put učestvuje u moskovskoj povorci 2015. i od tada “Besmrtni puk” postaje deo državne propagande, a uz njega je 2018. godine ushićeno Moskvom koračao i predsednik Srbije.
Od 2016. “Besmrtni puk” počinje da se praktikuje i u Srbiji, ali su partizani u zapećku i preovlađuje nacionalistička simbolika i retorika, a fokus je pomeren ka Prvom svetskom ratu.
Istoričar Milivoj Bešlin ističe da je Putinova ideja o “Besmrtnom puku” zloupotreba antifašizma. “Nacionalizacija antifašizma i njegova upotreba u nacionalističke svrhe može se videti i u Srbiji. Ali, u Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji ideja antifašizma bila je povezana sa komunizmom koji je porazio nacionalizam, a oni sa nacionalističkim idejama sarađivali su sa okupatorom”, podsetio je Bešlin u izjavi za BBC na srpskom.
Tržište nekretnina
Tržište nekretnina u Srbiji vredelo je prošle godine 6,5 milijardi evra, što je rast od gotovo 40 odsto u odnosu na 2020. godinu, a kako stvari stoje, biće još vrednije jer je primetan novi skok cena, posebno u Beogradu.
“Prošle i pretprošle godine imali smo najveći rast prometa i cena nekretnina u poslednjoj deceniji, jer su ljudi i tada želeli da ulože u ono za šta misle da je najsigurnije za investiranje, a isto se dešava i sada”, izjavio je za RTS Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnine.
Prognozira se da bi do kraja godine stanovi mogli da poskupe i do 20 odsto, ali ne samo zbog veće potražnje za nekretninama, već i zbog rasta cena novogradnje usled većih cena građevinskog materijala na svetskom tržištu i posledica rata u Ukrajini.
Prosek cene kvadrata u Srbiji podižu Beograd i Novi Sad, a u glavnom gradu se najviše prodaju stanovi od 1.500 do 3.500 evra po kvadratnom metru.
Izbor najkorisnijeg igrača NBA
Kao što se očekivalo, jer fakti su bili neumoljivi, Nikola Jokić (27) je drugu godinu zaredom najkorisniji igrač (MVP) u regularnom delu sezone američke košarkaške NBA lige. Lider ekipe iz Denvera prosečno je po utakmici ubacivao 27,1 poen i beležio 13,8 skokova i 7,9 asistencija, imao je 19 tripl-dabl učinaka i oborio je brojne rekorde u najjačoj košarkaškoj ligi, između ostalog postao je prvi igrač u istoriji koji je u sezoni stigao do 2.000 poena, 1.000 skokova i 500 asistencija. On je najzaslužniji što je njegov tim došao do šestog mesta Zapadne konferencije, ali ove godine nije uspeo sa Nagetsima dalje od prvog kola plej-ofa, gde ih je zaustavio Golden Stejt iz San Franciska. Nagrada za najkorisnijeg igrača ustanovljena je pre 66 godina, nosi ime Morisa Podolofa, prvog predsednika NBA lige, a u žiriju je 135 američkih sportskih novinara. Najviše puta, šest, MVP titulu poneo je Karim Abdul Džabar (nastupao za Milvoki Bakse i LA Lejkerse), a za njim Bil Rasel (Boston Seltiksi) i Majkl Džordan (Čikago Bulsi) sa po pet. Somborski “Džoker” je sada sa dve MVP titule u društvu velikana – Stefa Karija, Janisa Adetokumboa, Stiva Neša, Tima Dankana, Karla Melouna i Boba Petita, i ima ih više od igrača kao što su Šejkil O’Nil, Kobi Brajant, Džejms Harden…
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
