Ko je pobedio u poslednjem ratu države protiv mafije? Bolje od ijedne statistike, početkom sedmice, pokazao je odnos snaga na mestu zločina kriminalnog ubistva na Banjici.

Telo ubijenog narkodilera, usput i huligana navijačke grupe FK Rad, Luke Perenčevića (28) ležalo je u prolazu između garaža i visokih zgrada. Nad ubijenim su se nadvili policajci: forenzičari, inspektori, pozornici. Nabildovani i istetovirani momci, ošišani “na opasno”, u trenerkama i uskim majicama kratkih rukava, pratili su svaki pokret kriminalističkih istražitelja. Pao je jedan od njih. Bilo ih je svuda, na pasarelama i obližnjem stepeništu. Treći prsten, oko mesta kriminalne likvidacije, činili su novinari i foto-reporteri.

Uviđaj nije valjano ni počeo, a umalo da istraga ubistva preraste u poprište višestrukog zločina. Huligani su svoj bes rešili da iskale na predstavnicima medija i javnosti uskrate “vaše pravo da znate sve”. Snage United Force, tzv. Radovci, najpre su salve pretnji i uvreda polili po novinarima, a onda su počeli da ih gađaju flašama, kamenicama i svime što im je bilo pri pesnici. Policija je ćutala. Što je preteći huk huligana bio glasniji, to su glave u plavim uniformama bile pognutije. Ta nevolja naterala je inače podeljene novinare na prorežimske, opozicione i nepristrasne, u povlačenje i zbijanje redova. Svi su izveštavali istinito, portali od KRIK-a do Informera, objavili su gotovo isti izveštaj:

“Dok traje uviđaj, novinarske ekipe izložene su napadima poznanika žrtve, koji prema predstavnicima medija bacaju kamenice, prazne flaše… Policijske snage, koje su se našle tu, nisu reagovale pa su novinari onemogućeni da izveštavaju o zločinu koji se dogodio.”

Posle takvih vesti, režanje huligana presekle su zvonjave telefona policijskih načelnika na uviđaju. Jedan poziv menja sve, pa im je neko “objasnio” da bi, za javnost, bilo dobro da policija malo i radi svoj posao. Znate ono: “policija u službi svih građana”… Tek tada su beogradski plavci počeli da dižu glave; ljubazno bi nešto prošaputali “Radovcima” i tenzije su splasle. Uviđaj je završen u tišini i mediji su nastavili da izveštavaju o poslednjim dešavanjima u podzemlju. Priča o tome u šta se pretvorila beogradska policija, i to baš sada kada se godinu i jače hvale da su pobedili u ratu protiv mafije i klana Velje Nevolje, zamrla je.

ĐUKA I BOGUUGODNA OMLADINA

Kriminalni repertoar na ulicama srpske prestonice, aktuelan prethodnih dana, kao da na sva usta objavljuje: “Ponovo radi podzemlje!”

U plejadi žrtava završio je i Luka Perenčević (28). U trenutku zločina bio je na treningu, u improvizovanoj teretani, garaži zgrade, na Bulevaru oslobođenja. Ubica se do prolaza između zgrada dovezao skuterom, imao je crnu kacigu i bio obučen kao dostavljač hrane. Kad je ušao u teretanu, ispod ranca je izvukao pištolj sa prigušivačem i ispalio šest hitaca direktno u glavu Perenčeviću, koji je sedeo na klupi. Drugovi žrtve pokušali su da mu pruže pomoć i izneli su ga ispred teretane. Međutim, ekipa Hitne pomoći mogla je samo da konstatuje smrt.

Da li je Perenčević strahovao da baš ovih dana može postati žrtva kriminalne likvidacije? Mediji navode da je nedavno instalirao kamere oko svog stana, a i da mu je pre pola godine izgoreo kafić koji je držao na Banjici. Kao uzrok požara navedene su neispravne instalacije… Uglavnom, posle tog požara Perenčević se sa suprugom i detetom preselio u drugi deo grada.

Međutim, na Banjici je nastavio da trenira, tu je mislio da je najsigurniji, okružen svojom ekipom. Prema operativnim policijskim saznanjima, Luka Perenčević bio je blizak sa kavačkim klanom i Vladimirom Kovačevićem Kovačom (32), ranije uhapšenim bivšim vođom navijača Fudbalskog kluba Rad, a sa kojim je poslednji put viđen Aleksandar Halabrin – mladić koji je u maju 2020. godine pronađen mrtav.

Kovačevo ime odzvanjalo je domaćim medijima kada se na prošlogodišnjem Beer fest-u slikao sa aktuelnim ministrom policije Aleksandrom Vulinom, a i kada je prostrujala vest da je komšija iz zgrade bivše državne sekretarke MUP-a Srbije Dijane Hrkalović.

Za Luku Perenčevića prvi put se u javnosti čulo u septembru 2020. posle ubistva njegovog druga Filipa Lepojevića (18). Taj zločin odigrao se samo pedesetak metara dalje od mesta na kome je likvidiran Perenčević, a zbog učešća u ubistvu sudi se braći Petru, Radovanu i Urošu Rakočeviću.

Inače, sa braćom Rakočević se upravo Luka Perenčević, nekoliko dana pre Lepojevićevog ubistva, sukobio noževima i teško ih povredio. Braća Rakočević osnivači su humanitarnog udruženja “Sve u slavu Božiju”, a sedište tog udruženja nalazilo se baš u istoj zgradi u kojoj je i teretana gde je Perenčević likvidiran.

Za udruženje “Sve u slavu Božiju” i braću Rakočević, sa kojima su ubijeni Lepojević i Perenčević bili u zavadi, javnost je čula pre tih zločina. Medijsko predstavljanje omogućio im je narodni poslanik Srpske napredne stranke i advokat zvučnih imena iz sveta organizovanog kriminala i politike Vladimir Đukanović. Naime, Đukanović je početkom 2020. godine, u svojoj televizijskoj emisiji “Na kraju dana sa Đukom”, ugostio Petra Rakočevića, jednog od trojice braće, kasnije osumnjičenih za ubistvo 18-godišnjeg tinejdžera na Banjici.

Kako je portal “Direktno” svojevremeno preneo, osumnjičeni za ubistvo se zalagao i za prestanak sukoba među navijačkim grupama. Perjanica SNS-a Đukanović istakao je tada da su ti momci primer bogougodne srpske omladine. A ona se, po ritualu ozloglašenih 90-ih prošlog veka, ponovo rasipa na beogradskom asfaltu. I tako je ubistvo Perenčevića, za samo nekoliko dana, postalo jedno u nizu kriminalnih likvidacija. Zaređalo se…

PLAĆENI UBICA NA TROTINETU

U momentu kada ovaj broj nedeljnika “Vreme” ulazi u štampu, lekari na VMA i dalje se bore za život Gorana Atanacković (21) alijas Mali Goksi. Na njega je, početkom maja, u naselju Vinča pucao napadač na skuteru. Pod okriljem noći, u blizini školskog dvorišta, Malom Goksiju pucano je u potiljak. Sa prostrelnom ranom pronađen je, na pločniku, u lokvi krvi. Ima malo godina, ali debeo policijski dosije zbog nasilja i krađa. Nije evidentiran kao huligan, ali je dobio nadimak po uzoru na jednog od navijača Partizana, Gorana Veličkovića Goksija, kog je Belivukov klan ubio i izmasakrirao u Ritopeku iz osvete škaljarskoj ekipi narkodilera.

Poslednjih dana aprila, u kafeu Ritual na Novom Beogradu, ubijen je vođa Zvezdine navijačke grupe Belgrade boys Luka Žižić (37). Ubica maskriran u građevinskog radnika ušetao je u lokal i sasuo 11 metaka u Žižića. Bekstvo s mesta zločina pretvorilo se u agoniju, pod budnim okom kamera, ubica se rvao i tukao s gostima i naposletku pobegao elektičnim trotinetom, koji je sakrio u obližnjem žbunju.

Nedelju dana kasnije, osumnjičeni je uhapšen u štek stanu u Kraljevu. Naručilac je i dalje nepoznat, a osumnjičeni je pred tužiocem ćutao. Policija se ne oglašava, a mediji nagađaju. Tabloid “Alo” objavio je nepotpisan tekst, u kom navode saznanja iz “poverljivih policijskih izvora”. Navodno, kao eventualne umešane u zločin, policija proverava i Marka Đorđevića (35), zvani Markeđani, i njegovog saradnika Srđana Kukolja (36), javnosti poznate nakon ubistva Luke Radulovića 2018. godine, u jednoj pivnici, u Savamali. Kao motiv ubistva spominje se osveta zbog neke tuče od pre petnaestak godina.

O Marku Đorđeviću, koji je nedavno izašao sa robije zbog trgovine drogom i Srđanu Kukulju se kao dilerima droge sa Zvezdare pisalo još 2014. godine. Narednih godina Đorđević se dovodio u vezu s klanom “Amerika” koji se više decenija bavi švercom droge iz Južne Amerike. Početkom 2018. godine Đorđević je, zbog nedostatka dokaza, pravosnažno oslobođen za pokušaj ubistva dvojice muškaraca 2012. godine ispred splava “Amsterdam” u Beogradu.

Tabloidi navode i da se Đorđević, navodno, sukobio s Lukom Radulovićem baš dok je proslavljao tu oslobađujuću presudu za pokušaj ubistva na splavu. Četiri meseca kasnije Radulović je ubijen, a za Đorđevićem i Kukuljem izdata je međunarodna poternica. Đorđević je lociran i uhapšen 2019. godine u Kanu, u luksuznoj vili na francuskoj rivijeri, u kojoj se odmarao sa porodicom. U oktobru 2020. isporučen je Srbiji. Mediji saznaju da je u septembru 2021. protiv Đorđevića obustavljena istraga zbog ubistva Luke Radulovića. Razlog za obustavu i te istrage bio je nedostatak dokaza.

KRIMINALCI U NISKOM STARTU

Nešto duže od godinu, posle hapšenja klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, podzemlje je mirovalo. Vladajući političari su se hvalili da su rat protiv mafije izvojevali i da više nema kriminalnih obračuna. Tu i tamo ubijalo se i pucalo po Srbiji, uglavnom je bila reč o porodičnom nasilju i zločinima svojstvenim ovdašnjim kafanama. Kriminalci su bili u niskom startu. Najava novog krvoprolića među huliganima i narkodilerima počela je još polovinom marta. U novosadskom naselju Detelinara teško je ranjen jedan od navijača Partizana Miloš Mandić Mandara. Za dvojicom napadača i dalje se traga. Traga se i za napadačima koji su u aprilu, u Zemunu, ranili još jednog Partizanovca, izvesnog U. K. (26) pripadnika “Principa” Velje Nevolje.

U međuvremenu, 19. marta ove godine, u Obrenovcu je, na ulazu u svoju kuću, ubijen bivši vođa navijačke grupe Head Hunters FK Partizan Branislav Penčić (41). U klasičnoj sačekuši, ubica je, iz pištolja sa prigušivačem, u Penčića ispalio tri hica, pravo u srce. Ubrzo, policija je uhapsila jednog državljanina Severne Makedonije i jednog Beograđanina, osumnjičene da su bili pomagači u tom ubistvu.

Kao direktni izvršilac označen je Damir Porčić iz Bosne i Hercegovine i za njim je raspisana međunarodna poternica. O naručiocu ubistva tek se spekuliše. Prema medijskim napisima, ubistvo Penčića, koji je godinama živeo u Austriji, naručeno je iz Beča, a u sve to je navodno umešan diler heroina Davor Đorđević zvani Dekster. Inače, upravo je Dekster, blizak saradnik Belivuka i Miljkovića, prošlog leta uhapšen u Beču.

Posle zatišja u kriminalnom podzemlju zbog hapšenja Velje Nevolje, izgleda da je medeni mesec između narko klanova, huliganskih grupa i bezbednosnih snaga Srbije završen. Velja jeste u zatvoru, ali se nevolje, kako poslednji zločini svedoče, množe i naslućuju da novi rat klanova počinje. Ili da, zapravo, nikada nije ni prestao…