Kako će izgledati novi republički parlament

Festival političkog preduzetništva 2

TAKO RAZLIČITI, A TOLIKO ISTI: Većina poslanika u Skupštini

foto: tanjug

Festival političkog preduzetništva

U Narodnoj skupštini biće zastupljeno tridesetak stranaka i pokreta. Kada se tome pridodaju i nestranačke ličnosti, predstavnici raznih grupa građana, sindikata i udruženja koji su nastupili na listama pojedinih stranaka i pokreta, šarenilo je neuporedivo veće

Prema još uvek nepotvrđenim informacijama, ponovljeno glasanje za izbor narodnih poslanika na 54 izborna mesta u Srbiji održano16. aprila donelo je malu promenu u raspodeli mandata u novom sazivu republičkog parlamenta. Dok se u javnosti na sva usta mrsomudilo o (ne)učešću Socijalističke partije Srbije u novoj izvršnoj vlasti države, ova stranka nije sedela skrštenih ruku i pokušala je da prigrabi još jedno poslaničko mesto (što će joj doneti dodatnih 36 hiljada evra godišnje). I to joj je uspelo. Umesto 32, kako je prvobitno projektovano, imaće, navodno, 33 poslanika.

Uzgred budi rečeno, lista SPS-a osvojila je bezmalo 80 hiljada glasova (i jednog poslanika) više nego na izborima 2020. godine, te može da bude zadovoljna, tim pre što je cilj njenog dugogodišnjeg partnera – Srpske napredne stranke – bio da joj se spusti rejting. U odnosu na 2020, SNS & Co izgubio je oko 350 hiljada glasova. Taj pad je zapravo i veći s obzirom da je u sebe ova stranka u međuvremenu usisala Šapićev Srpski patriotski savez, koji je na prethodnim parlamentarnim izborima osvojio 123 hiljade glasova. SNS je tako “zijanio” 68 poslanika u odnosu na donedavni sastav republičke skupštine, plus Šapićevih 11. Međutim, SPS na ponovljenom glasanju nije oteo mandat velikom drugaru, već onom malom – manjinskoj listi Saveza vojvođanskih Mađara, koji je na republici kandidovao čak 250 potencijalnih poslanika, možda se i nadajući da će opet neki Vranjanci glasati za ovu manjinsku partiju. I SVM je takođe doživeo pad u broju glasova u odnosu na 2020. izgubivši više od 13 hiljada glasača. Uglavnom, u prošlom, bojkotaškom sazivu parlamenta, SVM imao je devet, a u ovom će njene interese i interese vladajuće koalicije zastupati – po još uvek nepotvrđenim i nezvaničnim informacijama – samo četiri poslanika.

Već sada je jasno da će u novom parlamentu “cvetati stotinu ruža” i da će u njemu biti zastupljeno tridesetak stranaka i pokreta. Kada se tome pridodaju i nestranačke ličnosti, predstavnici raznih grupa građana, sindikata i udruženja koji su nastupili na listama pojedinih stranaka i pokreta, onda je šarenilo neuporedivo veće. A postalo je i seksi da određene izborne liste prisajedinjuju pred izbore različite nevladine organizacije i javne ličnosti.

ALEKSANDAR VUČIĆZAJEDNO MOŽEMO SVE (120 POSLANIKA)

Kako sada stvari stoje, Srpska napredna stranka će u parlamentu imati 98 poslanika, a nekih od njenih “viđenijih” poslanika kanda neće biti. Ako ne budu obnašali neke izvršne funkcije, izgleda da ćemo se malo odmoriti od Kebare, Langure, Šormaza, Predraga Rajića i sličnih, koji su se našli na dalekim, čini se neprolaznim mestima na listi. Skoro da je starogrčki tragični motiv to što će, recimo, Janko Langura, autor čuvene rečenice upućene svom omnipotentnom predsedniku (“Srbija jedino Vas ima, i Srbija jedino Vama veruje!”), po svemu sudeći ostati bez mandata, mada ne sumnjamo da će mu se stranka odužiti na neki način. Međutim, i dalje ćemo decu morati da teramo u drugu sobu kada gledamo skupštinski prenos jer će u klupama ponovo obitavati osobe poput Nevene Đurić, Vladimira Orlića i Marka Atlagića. Treba, međutim, imati u vidu da će na ovoj listi verovatno biti najviše pretumbacija, pa su dodatna neprijatna iznenađenja ipak moguća.

Festival političkog preduzetništva 3
POLITIČKE DINASTIJE: Usame Zukorlić…foto: tanjug

Lajićeva Socijaldemokratska partija Srbije prihodovala je na Vučićevoj listi sedam poslanika. Ovaj dugogodišnji multiministar, koji se u protekle dve godine malo odmorio i nedavno imao tešku saobraćajnu nesreću i dalje je najpropulzivniji sandžački političar, koji uspeva da nadmaši svoja dva novopazarska rivala, večnog Sulju Ugljanina i nedavno preminulog muftiju Zukorlića, kojeg je na ovim izborima zamenio sin Usame. Nekako Rasim zavredi najveću beogradsku ljubav, ko god da je na vlasti. Na društvenim mrežama pristalice teorija zavera pitaju se da li je slučajno da se netom posle izbora desila Rasimova saobaćajka, da je “otkriveno” da je rahmetli muftija otrovan, te da je stari-novi poslanik muftijine Stranke pravde i pomirenja, Jahja Ferhatović, takođe jedva živu glavu izvukao u sudaru kod Lajkovca. Niko ne zna u čemu se zapravo krije moć Rasima Ljajića i njegove “misteriozne” stranke, koja – da podsetimo – nije regionalna i manjinska, pa će među njenim poslanicima biti ljudi iz raznih delova Srbije. Neki kažu da su dobri odnosi sa turskom vladom i nekim arapskim zemljama tajna Ljajićeve moći, plus utemeljenost među glasačima bošnjačke nacionalnosti.

Festival političkog preduzetništva 4
…i Stefan Krkobabić, poslanici u novom sazivu Narodne skupštinefoto: tanjug

Nekadašnji verni pratilac Socijalističke partije Srbije, porodična Partija ujedinjenih penzionera (PUPS) imaće šest poslanika na listi SNS-a. Ne zna se čime ova partija zaslužuje ovako veliki “plen” jer je sigurno da bi – kada bi samostalno nastupila na izborima – ostvarila rezultat na nivou statističke greške. Od šest, porodica Krkobabić će imati dva poslanika – oca Milana i sina Stefana, legendarnog penzionerskog omladinca, koji je bio i potpredsednik odlazećeg parlamenta. Stefan je svojevremeno izjavio: “Svestan sam da deo javnosti već duže vreme zamera nepotizam, ali ja bih voleo da ljudi ne slušaju izlizanu priču o dinastiji Krkobabić, nego da cene rezultate i rad”.

Tri poslanika će imati Pokret snaga Srbije, koji posluje u okviru korporacije porodice Karić. Bogoljub Karić je oslobođen raznoraznih optužbi za Vučićevog vakta, a neki tvrde da je dobro iskeširao “indulgenciju”, te da je uvek spreman da finansijski izađe u susret predizbornim zahtevima vladajuće koalicije. Pokret socijalista će imati dva mandata, što se čini malo u odnosu na uticaj/funkciju svog šefa Aleksandra Vulina. Možda je ovako mali broj poslanika vezan za njegov odlazak u Kinu kao ambasadora. Ono što je ostalo od Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovićeva imaće takođe dva poslanika, koliko i Srpska narodna partija Nenada Popovića.

MARINIKA TEPIĆUJEDINJENI ZA POBEDU SRBIJE (38)

Teško je tačno razabrati kako će izgledati stranačka struktura drugoplasirane liste “Ujedinjeni za pobedu Srbije” u republičkom parlamentu. Najveća kvota pripadala je Đilasovoj Stranci slobode i pravde, ali su na njoj bile i nestranačke ličnosti, kao i Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret, kosovska organizacija “Otadžbina” i sindikat “Sloga”. Analizom smo, ako ne bude bilo promena i uz izvesne ograde, utvrdili da će SSP imati deset poslanika, Demokratska stranka takođe deset, dok je Jeremićeva Narodna najbolje prošla sa 12 mandata. Pokret slobodnih građana zastupaće trojka Ana Oreg – Pavle Grbović – Natan Albahari, a tu je i nezaobilazni Janko Veselinović (Pokret za preokret). “Sloga” će imati jednog, a “Otadžbina” takođe jednog poslanika, u liku kosovskog prvaka Slaviše Ristića. Narodni pokret “Otadžbina” je inače proizašao iz istoimenog društva srpsko-ruskog prijateljstva iz Kosovske Mitrovice. U junu 2018. Ristić je poslao pismo predsedniku Rusije Vladimiru Putinu u kojem je “ukazao na težak položaj Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, ali je naveo i da bi predsednik Srbije zbog Kosova mogao da prođe kao ubijeni premijer Zoran Đinđić”. Naprednjaci su ovo shvatili kao pretnju predsedniku.

Krhko jedinstvo ove opozicione liste nije potrajalo ni par dana posle izbora, a sasvim je sigurno da ove stranke i pokreti u ovom formatu neće nastupiti na ponovljenim beogradskim izborima, ako se oni uopšte dese. Biće potrebno mnogo truda da na tim izborima demokratska opozicija ostvari dobar rezultat jer su postizborne turbulencije negativno uticale na njeno biračko telo. Sigurno je i da će se lista podeliti na najmanje tri poslaničke grupe, onu oko SSP-a, Narodne stranke i Demokratske stranke. Ulazak u parlament omogućava demokratama i narodnjacima izvesno finansiranje i veću nezavisnost, što je posebno značajno za nekada moćni DS, koji je skoro bio nestao sa političkog neba – što zbog unutrašnjih sukoba i deoba, što zbog spoljnog rasturanja. Inače, istraživanja ove koalicije optimistično su predviđala da ona može da osvoji bezmalo 30 odsto glasova, ali se 3. aprila desio sudar sa političkom stvarnošću i formatirao ih na nešto manje od 14 procenata. U svakom slučaju, ubuduće bi trebalo da pronađu bolju agenciju za propitivanje raspoloženja građana. A i da bolje pripreme odgovor na bezbrojne naprednjačke izborne marifetluke.

IVICA DAČIĆPREMIJER SRBIJE (33)

I dok su se, kako veli predsednik, on i Đilas svađali i razmenjivali teške reči, neko je profitirao. Mislio je Vučić tu pre svega na SPS, koji je vodio kampanju po utabanom terenu klijentelizma i rusofilstva uvećavajući broj svojih glasača. Deo javnosti je ovu, kao i neke potonje izjave naprednjačkih funkcionera, shvatio kao signal da SPS definitivno ispada iz kombinacija za državnu izvršnu vlast, ali stvari izgleda nisu tako jednostavne. U delu javnog mnjenja ispalo je čak da je Dačićeva stranka kriva za sva nepočinstva proteklih deset godina, uključujući usporavanje naprednjačkog “galopa” u procesu evropskih integracija! Ova prefrigana partija, bogata kao Krez, koja je devedesetih uništila živote milionima u regionu, uspela je da se sačuva od većih afera i prevaziđe naprednjačka poniženja. Kako god padnu karte, i dalje će biti nezaobilazan politički faktor, verovatno duže nego SNS. Cinici kažu da ukoliko dođe do Trećeg svetskog rata, preživeće samo bubašvabe i SPS.

Na SPS-ovoj listi tradicionalno je nastupila i Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme, ali i partija Zeleni Srbije Ivana Karića. Karićeva stranka jedan je od lepih primera nakaradnog političkog sistema. Smucala se od jednog do drugog koalicionog partnera, blisko sarađivala sa Borisom Tadićem dok ovaj nije uspeo da osnuje svoju stranku, pa je kasnije nastupala u koaliciji sa strankom Zajedno za Srbiju i Ligom socijaldemokrata Vojvodine. Od 2016. godine je u braku sa
SPS-om. Ona će imati jedan mandat, koji pripada, naravno, Kariću, za kojeg zapravo retko ko zna i kako izgleda. Bunga-bunga Palma ja fasovao osam mandata, a Ivica – 24. Kako kaže narodni uzvik: “Bješte cure, eto inženjera!”

KOALICIJA ZA KRALJEVINU SRBIJU NADA (15)

Koalicija je sastavljena od preostalih delova Demokratske stranke Srbije i segmenta posvađanog Pokreta za obnovu kraljevine Srbije (POKS) koji predvodi unuk Draže Mihailovića – Vojislav. Njima se priključilo, tako su se hvalili, nekakvih 25 patriotskih organizacija, a prvi na listi bio je general Božidar Delić. Iza njegovog imena na listi se nalazi skraćenica BGS. Nismo uspeli da identifikujemo šta ona znači. Pretpostavljamo da nije Bošnjačka građanska stranka, koje je inače nastupila na listi “Ajmo ljudi”. “Nepobedivi general” Delić, za kojeg kažu da je bio komandant u čijoj zoni odgovornosti je pobijeno najviše civila, nekada je bio član Srpske radikalne stranke, a jednog trenutka se priključio pokretu “Ljubav, vera, nada” Nemanje Šarovića. Ta ljubav-vera-nada nije dugo trajala, pa je osnovao, početkom godine, pokret pod imenom “Nema nazad – iza je Srbija!”, što je bio ratni poklič njegove brigade tokom rata na Kosovu. Duhovni vođa liste je Matija Bećković. NADA je neočekivano osvojila čak 15 mandata, ili nešto oko 5,4 odsto glasova, jašući na rusofiliji, etnofiliji i otklonu od mrskog zapada.

Pored Delića, u parlamentu će sedeti poslanici DSS-a (sedam mandata) i Mihailovićevi POKS-Monarhisti (takođe, sedam mandata). Od starih političkih igrača tu je dugogodišnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Verko Stevanović, koji je svoju stranku Zajedno za Šumadiju utopio u POKS-ovu afilijaciju. Ova koalicija je inače izrazito antievropska, i ona bi maltene sutra objavila rat Ukrajini (zbog toga što ova država jako nervira Putina), a Stevanović je inače bio zagovornik ulaska Srbije u NATO. Osim Dražinog unuka, Verka, Delića i lidera DSS-a Miloša Jovanovića, koaliciju u parlamentu predstavljaće uglavnom nedovoljno poznati politički trudbenici. Uspeh koalicije obeležen je ispevavanjem četničke pesme, a video-snimak tuluma lidera koalicije začas je zakrčio društvene mreže i mnogima izazvao gorušicu.

MORAMOAKCIJAEKOLOŠKI USTANAKĆUTANE DAVIMO BEOGRAD (13)

Koalicija “Moramo” je očekivala da će njihov rezultat na republičkim izborima preći sedmi podeljak. To se nije desilo. Nije ni čudno, jer u mnogim gradovima i opštinama ona praktično nije imala ni organizacije, ni viđenije pojedince koji su stali iza nje. U pitanju je izuzetno heterogena lista, sastavljena od ko zna koliko inicijativa i organizacija, ali se – kako samo ime liste veli – uglavnom sastoji od ljudi iz građanske platforme “Akcija” (koju je u trenutku osnivanja činilo 28 organizacija i mnogo pojedinaca, predvođeni liderom stranke Zajedno za Srbiju, bivšim gradonačelnikon Šapca Nebojšom Zelenovićem), “Ekološkog ustanka”, građanskog konglomerata nastalog tokom zelenih protesta u Srbiji u proteklih par godina, a koji predvodi Aleksandar Jovanović Ćuta, čija je sveopšta poznatost nikla praktično preko noći. Tu je, naravno, i stožer koalicije – “Ne davimo Beograd”.

Iako sagovornici iz ove koalicije insistiraju da raspored mandata nije bitan jer će svi zajedno nastupati u republičkom palamentu, u jednom poslaničkom klubu, uspeli smo nekako da raščivijamo da će od 13 mandata, pet pripasti organizaciji “Ne davimo Beograd”, a po četiri “Ekološkom ustanku” i “Akciji”. Za ovu heterogenu grupaciju svakako će biti veliki izazov da u narednom periodu ostane jedinstvena, te da razvije unutrašnje mehanizme koji će od nje stvoriti dugotrajnu snagu koja će popunjavati levo-zeleni politički prostor.

PATRIOTSKI BLOK ZA OBNOVU KRALJEVINE SRBIJEDVERIPOKS (10)

Ako izuzmemo Boška Obradovića, lidera Dveri, građani uglavnom nisu čuli za imena koja će ovu koaliciju predstavljati u Skupštini Srbije. Eventualno, znaju za Žiku Gojkovića, lidera dela pocepanog POKS-a i nekadašnjeg visokog dužnosnika SPO-a, poznatog po tome što je i kao opozicionar i monarhista, član Odbora direktora državnog M-tela. Inače, POKS se pocepao usred izborne kampanje i podelio na dve liste, onu DSS-ovu i ovu, dverjansku. Blok je podržao i vitez, čudak, lekar i teoretičar zavera Branislav Nestorović, ali se njegovo ime ne nalazi ni na parlamentarnoj, ni na beogradskoj listi koalicije.

Koalicija se zalaže za povratak monarhije, razračunavanje sa komunističkim nasleđem, izmeštanje prestonice u Kragujevac, te za više reproduktivnih aktivnosti mladih i starih koje će dovesti do rasta nataliteta i pobede nad “belom kugom”. Porodica je, dakako, na prvom mestu, a migrante treba deportovati. Dveri će imati šest, a Žikin POKS – četiri mandata.

SRPSKA STRANKA ZAVETNICI (10)

Od desetoro zavetnika u parlamentu, sedmoro će biti iz Beograda. Osim za Milicu Đurđević Stamenkovski, verovatno niste čuli niti za jednog od budućih poslanika. Možda eventualno za Strahinju Erca, predsednika Izvršnog odbora Srpske stranke Zavetnici, koji je krajem 2019. godine u Kraljevu napadnut bejzbol-palicama i mačetama, te zadobio nekoliko teških povreda. Napadači – osmorica sa fantomkama, nisu do sada otkriveni. Ili eventualno znate za Nikolu Dragićevića, koji je svojevremeno predvodio delegaciju stranke na putu u Moskvu, koja se tom prilikom orodila sa omladinom Jedinstvene Rusije. Neki kažu da iza kampanje Zavetnika stoji Vučić, neki tipuju na Moskvu. Retorika je ista kao i kod drugih ultradesnih partija odasvud sa kojima su Zavetnici ostvarili saradnju: vele da geostratešku politiku posmatraju kroz vekove.

Milica Đurđević Stamenkovski bila je nekada član Srpske radikalne stranke. Tokom kampanje, opozicioni mediji su je optuživali da radi za Vučića i da joj je cilj da “prevari desne, nacionalno opredeljene birače koji su opoziciono nastrojeni kako ne bi glasali za stranke prave opozicije”. Ipak, to delu “prave opozicije” nije smetalo da, nakon izbora, u očaju, glasove Zavetnika pridruže opozicionom korpusu, sanjajući da će sa Milicom i ekipicom oformiti vlast u Beogradu.

Na parlamentarnim izborima 2016. godine Zavetnici su osvojili 27.690 glasova (0,73%). Godine 2020. dogurali su do 45.950 glasova (1,43%), a 2022. dobili više od 137 hiljada (3,74%). Deluje prilično zastrašujuće.

SAVEZ VOJVOĐANSKIH MAĐARA (4)

Savez vojvođanskih Mađara izgubio je oko 13 hiljada glasova u odnosu na izbore 2020. i čak pet poslanika. Ova stranka je verni partner Srpske napredne stranke uprkos nesuglasicama koje je devedesetih imala sa nekim visokim funkcionerima bivše Vučićeve partije (Srpska radikalna stranka). Oni su, naime, hteli da proteraju Mađare iz Vojvodine, ali šta ćeš – kad radi, čovek i greši. Ištvan Pastor je talac i saučesnik dobrih odnosa Orbana i Vučića. Njegov sin Balint prvi je na parlamentarnoj listi. Mađarskoj političkoj eliti u Srbiji ništa ne fali, naprotiv. To se ne može reći za obične ljude, pogotovo mlade, koji odavde beže glavom bez obzira.

MUFTIJIN AMANETSTRANKA PRAVDE I POMIRENJAUSAME ZUKORLIĆ (3)

Zapravo je i ova lista – lista zavetnika. Amanet je, naime, isto što i zavet. Nema sumnje da će i “amanetlije” biti dobri partneri vladajućoj garnituri nadmećući se sa Ljajićem, a bogami i Ugljaninom, za Vučićevu naklonost i ono što uz naklonost ide pride. Ova lista, koju je nekada predvodio i beogradski intelektualni radnik Nenad Prokić, zadržala je skoro identičan broj glasova u odnosu na izbore 2020. godine – 32-33 hiljade, ali je izgubila jedno poslaničko mesto.

ZAJEDNO ZA VOJVODINUVOJVOĐANI (2)

Posle političkog debakla 2020. godine, kada je nastupila u koaliciji Ujedinjena demokratska Srbije (UDS), koja je osvojila tek nešto više od 30.000 glasova na parlamentarnim izborima (0,95%), Liga socijaldemokrata Vojvodine odlučila je da iskoristi svoju rezervnu varijantu. I da aktivira manjinsku rusinsku stranku, koju je svojevremeno osnovala za – ne daj bože. Lista “Zajedno za Vojvodinu” zapravo predstavlja hrvatsko-rusinsku manjinsku listu, za koju vredi tzv. prirodni prag. Dakako da je u pitanju svojevrsna politička prevara, koja se ne bi mogla desiti bez podrške vlasti, sa kojom LSV ima dugogodišnju uspešnu saradnju.

Prvi na listi, novi poslanik, biće Tomislav Žigmanov, lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, koji je ubrzo posle izbora ponudio svoje usluge Aleksandru Vučiću. Žigmanov je i ranije govorio da je lider naprednjaka – “pouzdan partner”. Drugi na listi je beogradski advokat Aleksandar Olenik, nekadašnji lider Građanskog demokratskog foruma, stranke koja je pokušala da izađe na izbore u Beogradu, ali nije uspela da skupi dovoljno potpisa. E, sada, otkud Olenik na listi “Zajedno za Vojvodinu”, i da li se u međuvremenu učlanio u LSV, nemamo pojma. Znamo samo da je posle izbornog debakla 2020. napustio GDF. Videćemo da li će u parlamentu podržavati najavljeni ubrzani Vučićev evropski put.

SDA SANDŽAKADR SULEJMAN UGLJANIN (2)

U odnosu na 2020. godinu, SDA Sandžaka izgubio je negde oko četiri hiljade glasova i jedan mandat. Stranku će u parlamentu predstavljati stari parlamentarac Enis Imamović i Selma Kučević, mlada SDA-nada koja je bila poslanik i u prethodnom sazivu. U ovisnosti od toga šta dobije u međustranačkoj trgovini, SDA će se ponašati ili kao opozicija ili kao konstruktivna opozicija, a ne bi trebalo previše da začudi i ako bude deo vladajuće većine.

NA KRAJU

Na kraju, čovek bi se mogao prevariti i pomisliti da će novi, visokošaroliki parlament biti arena na kojoj će se sukobljavati različite ideologije i mišljenja, te donositi najvažnije političke odluke, kroz debatu. Imaće ovaj saziv, za razliku od prethodnog, odista i neke dobre i kvalitetne poslanike, ali su uglavnom u pitanju samo vašarske boje koje služe da prikriju tragediju našeg političkog života.

Festival političkog preduzetništva 5

Tekst je deo projekta “Unapređenje demokratije u Srbiji”, koji nedeljnik “Vreme” realizuje uz podršku američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Projekat “Podsticanje javne debate o demokratiji uoči izbora” finansira National Endowment for Democracy. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja NED-a.

Iz istog broja

Poskupljenje “Vremena”

Izvinite, nismo imali izbora

Filip Švarm

Uskrs i Prvi maj

Srećni praznici!

Izbori 2022.

Zašto bi Vučić da ostane u frižideru

Slobodan Georgijev

Portret savremenika: Ana Brnabić, predsednica Vlade

Pet godina nemešanja u svoj posao

Radmilo Marković

Organizovani kriminal

Državna Šarenica

Leposava Bogić

Intervju: Branko Kukić, pisac i izdavač knjiga

Šuma gori, a zeka pijucka vodu

Sonja Ćirić

Intervju: Slobodan G. Marković, istoričar

Okrećemo se od Zapada jer nam je povređen ego

Jovana Gligorijević

Intervju: Branko Perić, sudija Suda Bosne i Hercegovine

Više nema logičnih predviđanja za BiH

Tanja Topić

Epidemija i Bosna i Hercegovina

Korona na bosansko-hercegovački način

Filip Mirilović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu