Nedelja 2

foto: darko vojinović / ap

Nedelja


Avio-linija Beograd–Moskva

Lažne dojave i pravi pritisci

U pet dana tri aviona Er Srbije na letu ka Moskvi vraćena su ubrzo nakon poletanja sa beogradskog aerodroma zbog dojave o postavljenoj bombi, i sva tri puta je nakon evakuacije putnika i kontradiverzionog pregleda letelice utvrđeno da je reč o lažnoj uzbuni.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da radi na identifikaciji i procesuiranju osobe koja je na imejl beogradskog aerodroma uputila lažne dojave, a uzrok lažnih dojava najverovatnije leži u činjenici da je srpski avio-prevoznik ostao, uz Turkiš erlajns, jedini u Evropi koji i dalje leti za Moskvu, nakon što je prvo Evropska unija 27. februara zatvorila vazdušni prostor za ruske avio-kompanije, a potom Rusija uzvratila recipročnim merama za avio-kompanije iz zemalja EU.

Er Srbije je od početka marta čak udvostručila broj letova ka glavnom gradu Rusije i Sankt Peterburgu, a ka Rusiji iz Beograda saobraćaju i avioni privatne kompanije Er Pink u vlasništvu Željka Mitrovića.

Zbog toga je prvo žestoko reagovala prva zamenica ministra spoljnih poslova Ukrajine Emina Džepar, koja je istakla da je “zarađivanje na ukrajinskoj krvi nedostojno zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji”, što nije uticalo na intenzitet vazdušnog saobraćaja između Beograda i Moskve.

Ali jesu brojni prigovori i sugestije iz Evropske unije koji se nižu poslednjih dana, pa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ove nedelje najavio da će Er Srbija ponovo imati samo jedan let dnevno za Moskvu.

On se požalio da se “vodi hajka protiv Srbije” kako bi se naša zemlja priključila zabrani avio-saobraćaja sa Rusijom, a da istovremeno “niko neće da dira one u NATO-u, koji su delom u Evropi, a delom u Aziji, a imaju 30 puta više letova za Moskvu, kao i neke zemlje zaliva, koje mole za naftu, a imaju 15 puta više letova nego mi”.

Ili, u prevodu: što je dozvoljeno Turcima i Arapima, nije i Srbima.


Pretnje novinaru

Odbrana Rusije u Zaječaru

Rat u Ukrajini se prelio i na društvene mreže, poslednjih nedelja sve vrca po Fejsbuku i Tviteru od “navijačkih strasti” i neumerenog i neodmerenog navijanja za jednu stranu.

Tako se na meti našao Miljko Stojanović, dopisnik dnevnog lista “Danas” iz Zaječara, kome su nakon teksta o Ukrajincu koji je izbegao iz Lavova upućene pretnje smrću preko Fejsbuka. Među brojnim negativnim komentarima našao se i jedan u kome se Stojanoviću poručuje da, ukoliko ne obriše tekst, “policija može samo da dođe da ga popiše”.

“Ja se ne tužakam, rešava se to na drugi način, ovo mu ne zaboravljam. Srešću ga”, pisalo je u poruci N.N. lica, koje je nakon prijave ubrzo identifikovano i određeno mu je zadržavanje u policijskoj stanici od 48 sati, pošto je utvrđeno da živi u neposrednoj blizini Stojanovića.

Međutim, nakon toga usledile su poruke majke osumnjičenog, u kojima traži od Stojanovića da povuče prijavu i poručuje mu da “treba da se stidi i bolje se informiše pre nego što prijavi policiji tuđe komentare”, jer “ceo svet zna šta rade nacisti u Ukrajini”.

“Nakon toga je kod nas dolazio otac osumnjičenog, koji je kazao da je on ‘dobar dečko’, ali da je ‘potpao pod uticaj neke Ruskinje’”, otkrio je novinar “Danasa” i naglasio da je pre svega zabrinut za bezbednost Ukrajinca, brata njegove supruge, koji je izbegao kod njih. Stojanović dodaje i da je osumnjičeni P. S. na svom Fejsbuk profilu, kao i u komentaru ispod teksta u “Danasu”, nakon isteka mere policijskog zadržavanja obavestio novinara i javnost da je “izašao”.

Osnovno javno tužilaštvo je u fazi “prikupljanja dokaza”, a targetirani novinar, poučen iskustvom, sumnja da će slučaj ikada dobiti sudski epilog.


Ublažavanje mera

Ukinuti sertifikati, a stiže – deltakron

Nedelja 3
foto: dragan kujundžić / tanjug

Krizni štab Vlade Srbije ukinuo je prošlog četvrtka, nakon četiri i po meseca primene, obavezne kovid propusnice (zelene sertifikate) za boravak u ugostiteljskim objektima.

Uz to, više nema ograničenja u broju ljudi na skupovima, a pozorišta, bioskopi i ugostiteljski objekti mogu ponovo da rade punim kapacitetom, dok na snazi ostaju posebne mere u zdravstvenim ustanovama, te mera izolacije od najmanje sedam dana za pozitivne na kovid 19, kao i preporuke za nošenje zaštitnih maski u zatvorenom prostoru i na većim skupovima. Takođe, i dalje je za sve koji ulaze u Srbiju obavezna potvrda o vakcinaciji ili preležanoj bolesti, odnosno test na kovid 19.

Zeleni e-sertifikati, odnosno potvrde o vakcinaciji, na snazi su u Srbiji od kraja oktobra prošle godine, po mnogima prekasno, a epidemiolozi su iznosili kritike i zbog odluke da su propusnice za ulazak u kafiće i restorane neophodne tek nakon 22 časa, a kasnije nakon 20 časova, kao da je opasni virus aktivan samo u večernjim satima.

I u drugim zemljama se poslednjih nedelja i dana ublažavaju mere, na zadovoljstvo brojnih građana izmučenih raznim zabranama i restrikcijama u ove dve godine od početka pandemije, a i rat u Ukrajini je epidemiju pomerio iz glavnih vesti. Sve to zabrinjava epidemiologe. Kažu da situacija jeste trenutno povoljnija, ali da je u Evropi već identifikovana nova varijanta nastala spajanjem delta i omikron soja virusa, nazvana – deltakron.


Arhitektonski konkurs

Kako obnoviti Dobrovićevo remek-delo

Nedelja 4
foto: marija janković

Povodom obeležavanje 125 godina od rođenja arhitekte Nikole Dobrovića (1897–1967), Arhitektonski fakultet i Srpska akademija nauka i umetnosti raspisali su javni studentski konkurs za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcije zgrade Generalštaba, na uglu ulica Miloša Velikog i Nemanjine.

Zadatak studenata je da do 17. maja predlože rešenje za zgradu A kompleksa, manji objekat bez kule, a podrazumeva se i prikaz celog kompleksa Generalštaba kao prostorno-arhitektonske celine. Cilj konkursa je afirmacija vrednosti arhitekture objekta Generalštaba i skretanje pažnje javnosti na značaj očuvanja ovog kulturnog dobra.

Dobrovićev projekat za zgradu tadašnjeg Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane, kasnije Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (Ministarstva), pobedio je na konkursu iz 1953. godine, a kompleks je građen od 1956. do 1965. NATO snage su tadašnji Generalštab Vojske SR Jugoslavije bombardovale u dva navrata, krajem aprila i početkom maja 1999. godine, i zbog velikih oštećenja zgrade A i B kompleksa su od tada van upotrebe.

Bilo je inicijativa nakon 2000. godine da se zgrade poruše i na njihovom mestu izgradi poslovni kompleks, što je navelo stručnu javnost da se izbori 2005. da se Dobrovićevo delo proglasi spomenikom kulture. Poslednjih godina naprednjačka vlast je pominjala rekonstrukciju i prenamenu u Muzej srednjovekovne Srbije, sve sa Spomenikom Stefanu Nemanji ispred zgrade, ali se i od toga odustalo, a spomenik rodonačelniku srpske dinastije Nemanjića podignut je na Savskom trgu.

Stručnjaci se nadaju da će raspisani konkurs iznedriti kvalitetne ideje za buduću namenu kompleksa i konačno pokrenuti obnavljanje monumentalne građevine u centru Beograda, poznate po fasadi od mrkocrvenog kamena iz Kosjerića i belih mermernih ploča sa Brača.


Naši radnici u Rusiji

Nema tačnog broja – samo procena

I dok u ratom pogođenoj Ukrajini nema više radnika iz naše zemlje, a bilo ih je do početka krize nekoliko stotina, po zvaničnim podacima, u Rusiji ih i dalje ima, većinom u građevinskoj industriji i na energetskim postrojenjima, ali im se ne zna tačan broj. Privredna komora Srbije procenjuje da se radi o brojci od blizu pet hiljada ljudi.

Procena je i da su mnogi naši radnici koji su radili za zapadne kompanije u Rusiji ostali bez posla, ali da većina i dalje radi, a mahom su u pitanju mašinci i građevinci različitog stepena obrazovanja, uposleni na visokogradnji i izgradnji gasovoda. Kako piše “Politika”, ni u Sindikatu radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije nemaju tačne podatke o broju naših radnika u Rusiji, niti o broju povratnika.

A podataka nema jer je Rusija jedna od retkih država sa kojom Srbija još uvek nema zaključene sporazume u oblasti zapošljavanja.

Baš bratski.

Iz istog broja

Ukrajinska kriza i region

Zaglavljenost i odglavljivanje Zapadnog Balkana

Dejan Jović

Sankcije protiv Rusije

Ekonomski krstaški rat i pucanje sebi u nogu

Bogdan Petrović

Intervju: Marinika Tepić, nosilac izborne liste “Ujedinjeni za pobedu Srbije”

Vučić funkcioniše na širenju mržnje i izazivanju sukoba

Nedim Sejdinović

Suđenje Belivuku i Miljkoviću

Lični rat sa Vučićem

Jasmina Dobrilović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu