Primat od ekoloških ustanaka prethodne nedelje preuzeli su pobunjeni poljoprivrednici i, iz dan u dan, širi se spisak gradova i sela u kojima se organizuju protesti i traktorske blokade.
Dugogodišnje nezadovoljstvo poljoprivrednika kulminiralo je zbog drastičnog povećanja cene mineralnih đubriva i visoke cene goriva. Prvi su na ulicu izašli prošlog četvrtka poljoprivrednici iz Kraljeva, Batočine i Valjeva i od tada se svakodnevno negde događaju protesti – u Šapcu, Zrenjaninu, Rači, Srbobranu…
Udruženja i savezi poljoprivrednika jedinstveni su u zahtevu vladi Srbije da ukine akcize za euro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva i poveća subvencije na 200 evra po hektaru, odnosno, kako ističu – samo traže ono što im je ukinuto pre deset godina.
Resorni ministar Branislav Nedimović za sve je optužio “đilasovce”, koji “huškaju seljake na proteste”. No, pobunjeni paori ne žele da razgovaraju sa njim, već su premijerki Ani Brnabić dali rok do petka da ispunjeni njihove zahteve, a pored dva pomenuta, traže i redovnu i brzu isplatu subvencija, kao i isplatu svih zaostalih neisplaćenih subvencija i isplatu budućih subvencija u roku od 45 do 60 dana od dana podnošenja zahteva, te regulisanje uvoza smrznutog mesa i mleka u prahu. U suprotnom, najavljuju radikalizaciju protesta.
Vojvođanski poljoprivrednici blokirali su puteve poslednji put pre šest godina, zbog tadašnjih izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i najave dolaska nemačke kompanije “Tenis”, ali nisu imali uspeha. Međutim, aktuelni protesti više podsećaju na višenedeljne blokade iz 2011. godine kada su pobunjeni paori isposlovali subvencije, a u dobroj meri i naštetili vladajućoj Demokratskoj stranci i praktično najavili njen pad sa vlasti.
“Helikopter-pare”
Postizborna čast za mlade
foto: printscreen…
Najava predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića da će mladi dobiti u junu još po 100 evra pomoći od države, već je ušla u proceduru pošto je Skupština Srbije usvojila dopune Zakona o privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina, po kojem se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije kovida 19.
Za prvobitnu meru podrške od sto evra prijavilo se 1.019.796 mladih, a sredstva su počela da se isplaćuju 1. februara. Svi oni će bez novog prijavljivanja dobiti istu novčanu podršku početkom juna.
“Svako obećanje koje smo dali, ispunili smo u dan i u dinar i pokazali koliko nam je država jaka i odgovorna, i koliko su nam javne finansije stabilne. To je slika potpuno drugačije Srbije, zemlje koja pobeđuje u ekonomiji kao nikada do sada”, poručio je ministar finansija Siniša Mali i naglasio da je protekle nedelje svim penzionerima isplaćeno po 20.000 dinara, što je, kako kaže, “pojedinačno najveća pomoć koja je ikada isplaćena našim najstarijim sugrađanima”.
S druge strane, mnogi ekonomisti kažu da se radi o klasičnoj korupciji, pa tako Goran Radosavljević ističe za Betu da su u pitanju “najskuplje plaćeni glasovi u istoriji demokratije” i nastavak “bacanja novca iz helikoptera, mimo zakona i budžeta”.
No, i pored usvojenog Zakona, ipak od rezultata aprilskih izbora najviše zavisi da li će naprednjački “helikopter za bacanja para” ponovo “poleteti” u junu.
Hapšenje u Jajincima
“Kralj šuta” i parapolicijski komandant
foto: zoran žestić / tanjug…
U akciji policije i Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšen je Vojkan Krstić, kontroverzni biznismen, vlasnik firme “Elita gradnja” i osnivač nevladine organizacije “Spasilački centar Srbije”, koji se tereti da je fiktivno fakturisanim ugovorima o otpadu oštetio tri beogradske opštine za oko 10 miliona dinara. Pored njega slobode je lišeno još pet osoba, među kojima su i službenici iz opština Vračar, Zvezdara i Čukarica.
Krstića mediji nazivaju “kraljem šuta i divljih deponija” i prenose da je godinama unazad ucenjivao mnoge investitore i vlasnike građevinskih firmi u Beogradu zahtevajući da šut i otpad sa gradilišta voze na njegove divlje deponije.
U javnosti se predstavljao kao biznismen-huminatarac, ali i kao specijalac, jer je njegov “Spasilački centar Srbije” nekakva parapolicijska jedinica, bogato opremljena, koja se bavi “preventivom, zaštitom i spašavanjem ljudskih života i materijalnih dobara u vanrednim situacijama”, a smeštena je u objektu nalik kasarni u Jajincima. Krstić i njegovi “spasioci” po uniformama najviše sliče žandarmima, a učestvovali su na smotrama i vežbama zajedno sa regularnim policijskim jedinicama. Sumnja se da je i ova formacija trebalo da dobije neka policijska ovlašćenja po izmenama Zakona o policiji koje je nedavno neuspešno pokušao da progura ministar Aleksand Vulin.
Krstić je na saslušanju u Tužilaštvu negirao da je izvršio krivična dela za koja se sumnjiči.
Prijave zbog blokada
Narušili društvenu disciplinu i pravni poredak
Vlast nastavlja da sudski goni učesnike ekoloških protesta s početka decembra, pa će tako, između ostalih, pred sudiju za prekršaje izaći četvoro Kikinđana koje je policija označila kao organizatore jednočasovne blokade saobraćaja na ulazu u grad. Oni se terete da su 4. decembra “narušili društvenu disciplinu i pravni poredak i postupili suprotno odredbama Zakona o javnom okupljanju”, a pored njih još dvadesetak od oko 200 učesnika protesta dobili su novčane kazne od 5.000 dinara zbog kršenja Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Nije jasno po kom osnovu je kikindska policija prijavila tih dvadeset i nešto učesnika protesta, a posebno kako je odabrala četvoro navodnih organizatora kojima preti kazna od 100.000 do 150.000 dinara. Naime, skup je bio prilično spontan, a pored njih i brojni drugi Kikinđani su na svojim profilima objavili poziv na protest.
Četvoro prijavljenih već su praktično osuđeni u lokalnim medijima pod kontrolom vlasti jer su “izazvali opravdani gnev vozača”, “besprizorno maltertirali građane”, pa su “zalužili da dobiju po džepu”. Ipak, na snimcima i fotografijama se vidi da je blokada kružnog toka na obodu grada bila više simbolična, jer su vozači okretali automobile i drugim putevima ušli u grad ili izašli iz njega i praktično su zaustavljena samo dva kamiona koji nisu uspeli da izvedu taj manevar, a ostali “blokirani” su bili članovi Srpske napredne stranke koji su organizovano došli i pokušali da dobacivanjem izazovu incident igrajući ulogu “gnevnih vozača”.
Na sreću, protestanti nisu reagovali na provokacije i zabeležen je samo jedan manji incident. Jedan od okrivljenih za organizaciju blokade, Radivoj Raca, kaže za “Kikindske” da su prijave “samo još jedna od alatki iz naprednjačke radionice, pored čekića i motki”.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Bivši guverner Dejan Šoškić, kandidat Studentske liste, u razgovoru za novi broj „Vremena“ najavljuje da će nova vlast ukloniti loše kadrove, doneti zakon o lustraciji i ispitati poreklo imovine
Koga vidimo kao “velike znalce” u tom režimu koji nešto tobože znaju? Uglavnom priučene ljude sa kupljenim diplomama. Kod njih su evidentno najveći “znalci” jedna osoba koja je navodno završila neku dopisnu loše rangiranu biznis školu u ruralnoj Americi, jedan dva puta dokazani plagijator, a i jedna starija žena koja je navodno doktorirala na jednom privatnom fakultetu, na kome je njen predsednik stranke otprilike u isto vreme završio master tezu čiji naslov nije znao da kaže kad je javno upitan o tome. Studentska lista ima više od 140 doktora nauka. U pitanju su ljudi neuporedivo većih sposobnosti. O razlici u čestitosti i moralu ne treba trošiti reči
Visoka izlaznost će, kažu sagovornici “Vremena”, biti pokazatelj da li je Studentski pokret, kao neočekivana politička sila koja se pojavila nakon novosadske tragedije, uspeo u nameri da građanima vrati nadu da je moguće izaći iz ćorsokaka u kojem se zaglavila Srbija. Istovremeno, ona će biti i znak da naprednjaci nisu uspeli da značajan broj građana koji su protiv njih oteraju u apstinenciju
Studentska pobeda otvara pitanje predaje vlasti, pobeda SNS a pitanje prihvatanja rezultata, a osporen ishod novu fazu političke krize. Bojan Pajtić i Dragan Popović za “Vreme” govore o tome šta bi moglo da se dogodi nakon zatvaranja biračkih mesta, ali i zašto promena počinje pre formiranja nove vlade
Iako im je fokus na parlamentarnim izborima, studenti su najavili da će imati kandidata za predsednika. Koga će i na koji način studenti izabrati da predstavlja pokret koji insistira na decentralizaciji, i može li taj kandidat da okupi dovoljno širok krug birača i dobije podršku opozicije? Da li će ishod parlamentarnih izbora da odredi poziciju iz koje će studenti ući u predsedničku trku
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
