Intervju – Dobrica Veselinović

Vratićemo Beograd građanima 2

fotografije: marija janković

Vratićemo Beograd građanima

“Obavezaćemo se da ustupimo mesto budućeg gradonačelnika ili premijera onoj listi u opoziciji koja bude imala najbolji rezultat. U skladu sa tim – da, sarađivaćemo sa onima koji nisu imali aktivnu ulogu u proteklom periodu u siromašenju države i u vlasti, što znači SNS i SPS. Dakle, sarađivaćemo sa ostalim kolegama u opoziciji da bismo srušili režim SNS u Beogradu. Nama je to prioritet”

“Naš je stav da predložena linija metroa nije dobra zato što ne rešava niti saobraćajne probleme niti probleme građana koji žive u ovom gradu, već povećava cenu dve prazne livade, zarad potreba nekih investitora. Samo jedna ilustracija: pre nekoliko meseci Grad Beograd je prodao bivšu parcelu NIS-a kod Ade Ciganlije Beogradu na vodi, a baš tu je planirana jedna od budućih metro stanica. Što se nas tiče, taj projekat mora da se vrati na početak i na prvu liniju od Zemuna do Zvezdare”

U subotu 5. februara, pokret “Ne davimo Beograd” saopštio je da će Dobrica Veselinović biti kandidat za gradonačelnika u ime ovog pokreta i šire koalicije pod nazivom “Moramo”, u kojoj su, između ostalog, i Otvorena građanska platforma “Akcija” Nebojše Zelenovića i “Ekološki ustanak”.

Veselinović za “Vreme” govori o predstojećim aprilskim izborima, odnosima u opoziciji, planovima razvoja Beograda i Srbije.

VREME”: U kom stanju Vesić ostavlja grad posle osam godina?

DOBRICA VESELINOVIĆ: Mislim da je Beograd u katastrofalnom stanju. Postoji zagađenje vazduha koje odnosi jako veliki broj života svakog dana, procena je da u Srbiji svake godine premine 10.000 ljudi od posledica zagađenja, a da su troškovi oko milijardu evra za lečenje posledica zagađenja; imamo saobraćajne gužve koje parališu grad i u njemu ne možete da se krećete; postoji hroničan problem sa obrazovanjem, sa zdravstvenim ustanovama, sa održavanjem površina i investitorskim urbanizmom – mislim da se grad u poslednje vreme menjao po željama i potrebama investitora, a ne građanki i građana Beograda.

Od ovoga što ste pomenuli, neke nadležnosti nisu gradske, poput sistema obrazovanja. Takođe, zagađenje teško da može grad sam da popravi. Šta je program, šta ćete konkretno uraditi ako dođete na mesto gradonačelnika?

Što se tiče zagađenja, grad može jako puno da uradi, prvenstveno imajući u vidu da postoji 300.000 korisnika daljinskog grejanja koje je skupo i neefikasno. Grad može mnogo da uradi i zato što prosečno domaćinstvo u Srbiji, a time i u Beogradu, troši 60 odsto više električne energije nego prosečno domaćinstvo u Evropskoj uniji.Takođe, grad može mnogo da učini na kažnjavanju zagađivača i da učini da ljudi koji se greju na individualna ložišta – što je isto jedan od većih uzroka zagađenja – pređu na obnovljive izvore, na više efikasna goriva, a grad može da učini i da saobraćaj bude efikasniji, a samim tim održiviji.

Saobraćaj je jedan od najvećih problema u Beogradu, šta je konkretan plan za saobraćaj?

Samo da stavimo stvari u perspektivu – 48 odsto građana i građanki svakodnevno koristi javni prevoz, 26-27 odsto koristi privatni automobil, 24 odsto pešači i ostali koriste bicikl, trotinet ili druge vidove prevoza. Nužno je da se javni prevoz poboljša, da se smanji korišćenje privatnog automobila i da se omogući drugim vidovima prevoza efikasnije kretanje po gradu. Mislim da je ovde stvar u prostornoj pravdi. Broj ljudi koji se kreću peške je isti kao broj ljudi koji se kreću privatnim automobilima, a njima se nikako ne daje prioritet. Vidimo i trend pada korišćenja javnog prevoza zato što je on spor, nije dovoljno efikasan, skup i ne rešava ljudima problem da se prevezu od tačke A do tačke B. To je jedna od stvari koje moraju da se promene. Naš plan obuhvata optimizaciju linija gradskog saobraćaja. Sada imamo linije koje se prepliću, ne voze po dobrom redu vožnje, ljudi ih ne koriste. Potrebno je i širenje mreže žutih traka – mislimo da vrlo jeftino i brzo mogu da se uvedu trake gde autobus ima apsolutni prioritet i gde mu se omogućava nezavisno kretanje. Takođe, tramvaji sada idu sporije nego osamdesetih kada su masovno uvođeni.

Zašto?

Zato što niko nije optimizovao njihovu mrežu, zato što se ukrštaju sa drugim linijama, zato što ih semafori ne propuštaju… Postoji veliki broj stvari koje mogu vrlo brzo i jeftino da se reše.

Kažete da je skup javni prevoz, ali, i sa tako skupim prevozom, GSPu godišnje mora da se uplaćuje po 150200 miliona evra da bi mogao da funkcioniše.

Skoro jedna četvrtina budžeta grada ode na subvencije GSP-u. Problem sa GSP-om jeste što se njime ne raspolaže domaćinski. Na primer, jedan unosan posao kao što je naplata i kontrola karata data je privatnom partneru koji ne ostvaruje zacrtane profite, nego radi samo za unapred dogovorenu dobit od osam odsto od naplate. Takođe, oglašavanje u vozilima je dato privatnoj firmi i to predstavlja jedan od velikih izvora finansiranja, a postoji i stalni rast broja ljudi koji rade u administraciji u GSP, koji su zapravo partijski zaposleni i fiktivno tu obitavaju. U isto vreme, ljudi na terenu – majstori, vozači – rade u jako lošim uslovima i imaju niska primanja.

Tu naplatu karata nije uvela ova vlast, to je tako već više od 10 godina.

Tačno, i to je stvar koju sada moramo da promenimo.

Vratićemo Beograd građanima 3

Kada je reč o izborima, izjavili ste da imate pokrivena biračka mesta u Beogradu. Šta to znači?

U ovom trenutku imamo 1500 prijavljenih kontrolora. U Beogradu postoji 1200 biračkih mesta, cilj nam je da imamo svako biračko mesto pokriveno sa dva kontrolora, odnosno, nešto više od 2000 ljudi, i mislim da ćemo to vrlo brzo ostvariti. Važno je reći da kontrolori prolaze intenzivnu obuku i da će imati nekoliko ciklusa te obuke, pošto su malverzacije koje se očekuju vrlo perfidne i moramo da obučimo ljude.

Koje malverzacije očekujete?

Ono što smo videli sada na referendumu jeste da se glasa a da ljudi ni ne dođu na biračko mesto, da se ubacuju listići koje ljudi nisu ni videli, da se povećava izlaznost tamo gde je nema toliko… Postoje i pritisci koji su van samog biračkog mesta, a to je zvanje ljudi, ucenjivanje sa zaposlenjem, spiskovi u javno-komunalnim preduzećima i slično.

Na to ne može da se utiče kontrolorima.

To je tačno, na to utičemo tako što ohrabrujemo ljude da svoj glas daju kome oni žele i da to nema veza sa tim spiskom – oni mogu da potpišu spisak, ali da onda na licu mesta zapravo glasaju po svojoj savesti i za one koji ih ne teraju da budu na spisku.

Postoji već nekoliko poznatih kandidata za gradonačelnika Beograda, među njima i Vladeta Janković i Aleksandar Šapić. Šta razlikuje vašu ponudu od njihovih i svih drugih?

Razlikuje nas to što smo se mi ovim gradom intenzivno bavili u poslednjih petnaestak godina, što živimo ovaj grad i što znamo probleme običnih građanki i građana jer smo mi isti kao i oni. Nismo tu zarad nekih političkih kalkulacija nego da rešavamo nagomilane probleme i dajemo rešenja za izazove 21. veka. Ono što smo videli od g. Šapića jeste da se on za sve vreme dok je bio predsednik opštine Novi Beograd, a to je više od 10 godina, proglašavao nenadležnim za svaki problem na toj najvećoj opštini u Beogradu. Ta opština ima mnogo problema – na primer, nikada nije ustao i rekao bilo šta protiv gradnje na Savskom nasipu. Mi smo 2017. imali protest ispred opštine Novi Beograd povodom te nelegalne gradnje sa udruženjem “Savski nasip”. On nas je tad žestoko napao, nazivao nas pogrdnim imenima… Napao nas je i 2018. kada smo ponovo govorili o Savskom nasipu. On niti želi da se time bavi, niti mu je stalo, nego je njegova kandidatura, isto kao i njegov prelazak u SNS – jedna politička kalkulacija.

Da biste vi postali gradonačelnik, moraće da se formira većinska koalicija, tako da tu ipak dolazimo do političkih kalkulacija. Koje su opcije koje tu dolaze u obzir? Da li ste razgovarali sa drugim opozicionim strankama?

Mi smo u našem dokumentu “Put do pobede” – koji smo napravili jer verujemo u drugačiju političku kulturu i odnose unutar opozicije i cele političke scene – rekli nekoliko stvari o tome. Taj dokument govori o zajedničkoj kontroli na izborima, jer smatramo da na tome treba sarađivati, da zajednički treba da dođemo do kandidata ili kandidatkinje na predsedničkim izborima, da se međusobno ne napadamo u opoziciji nego da se takmičimo u idejama i programu. Taj dokument govori i da ćemo se obavezati da ustupimo mesto budućeg gradonačelnika ili premijera onoj listi u opoziciji koja bude imala najbolji rezultat. U skladu sa tim – da, sarađivaćemo sa onima koji nisu imali aktivnu ulogu u proteklom periodu u siromašenju države i u vlasti, što znači SNS i SPS. Dakle, sarađivaćemo sa ostalim kolegama u opoziciji da bismo srušili režim SNS u Beogradu. Nama je to prioritet.

A na nivou republike?

Isto, taj dokument govori o oba nivoa.

Kada ćete izaći sa zajedničkom listom na nivou grada i republike?

Imali smo skupštinu pokreta na kojoj smo proglasili naše kandidate za beogradsku listu. Uskoro ćemo to sve uraditi i za koaliciju “Moramo”, u kojoj smo sa Otvorenom građanskom platformom “Akcija”, Ekološkim ustankom, Forumom Roma Srbije, Političkom platformom “Solidarnost” i Izborom za našu opštinu, tako da će vrlo brzo izaći obe liste.

Koliko imate kontrolora, tj. članova biračkih odbora na nivou republike?

Taj broj se stalno povećava, pa u ovom trenutku ne bih mogao da kažem tačan broj. Ideja je svakako da i u Beogradu i van Beograda svi u opoziciji sarađujemo na kontroli izbora.

Da li imate neke zajedničke obuke?

Za sada ne, ali u narednom periodu ćemo verovatno imati zajednički dogovor gde ko ide i ko šta pokriva, mislim da bi to bilo dobro.

Šta se događa sa predsedničkim izborima? Da li ćete podržati nekog postojećeg kandidata ili imate svog?

Opet bih se vratio na naš dokument iz septembra, u kome kažemo da, zarad najboljeg rezultata i poraza SNS-a, nužno je napraviti dogovor unutar opozicije o zajedničkom kandidatu ili kandidatkinji. Mi mislimo da bi kandidatkinja bila najbolje rešenje. Nažalost, još uvek nije došlo do takvih razgovora, tako da čekamo da se to desi. Ako se uskoro ne desi, mi ćemo inicirati te razgovore.

Sa kim?

Sa svim kolegama iz opozicije.

Pa, oni su već dali svog kandidata, Zdravka Ponoša.

Ja bih rekao da još nisu raspisani predsednički izbori, oni se svakako raspisuju posle parlamentarnih, tako da imamo još vremena. To je njihov predlog. Da li će to biti i zajednički kandidat, videćemo kada budemo seli da razgovaramo.

Znači, još niste razgovarali?

Ne.

A kada mislite da će to da se desi?

Mi smo očekivali da će druge, iskusnije kolege u opoziciji to započeti, to se nije desilo, tako da ne bežimo od toga da mi to iniciramo, ali mi smo prvenstveno fokusirani na Beograd i parlamentarne izbore sa našom koalicijom “Moramo”, tako da nam to nije još uvek bilo u fokusu.

Ako bi Ne davimo Beograd sa svojim koalicionim partnerima došao na vlast u Beogradu i republici, koji bi bili prvi koraci za Beograd, a koji za republiku?

Za početak, revizija svih štetnih projekata i otvaranje fioka sa dokumentima koji su potpisani na štetu javnog interesa, prvenstveno mislim na projekat spalionice u Vinči, Beograd na vodi i neka druga javno-privatna partnerstva koja ne pogoduju građankama i građanima. Kratkoročno ćemo svakako pristupiti i drugom odnosu sa građanima, a to je vraćanje principa odlučivanja u njihove ruke – što kroz mesne zajednice, što kroz različite oblike participativne demokratije. Ono što isto mora pod hitno da se promeni jeste održavanje javnih površina, međublokovskih parkova i svega onoga što je zanemarivano u našem gradu. Od novobeogradskih blokova, preko Čukarice do Lazarevca – sve što treba da služi građanima se raspada: ulice, mala igrališta, pasaži… To je drugačiji pristup prema onome čemu grad treba da služi, a ne da služi onima koji već imaju najviše, kao što je Beograd na vodi.

A metro?

Naš je stav da predložena linija metroa nije dobra zato što ne rešava niti saobraćajne probleme, niti probleme građana koji žive u ovom gradu, već povećava cenu dve prazne livade, zarad potreba nekih investitora. Samo jedna ilustracija: pre nekoliko meseci Grad Beograd je prodao bivšu parcelu NIS-a kod Ade Ciganlije Beogradu na vodi, a baš tu je planirana jedna od budućih metro stanica. Što se nas tiče, taj projekat mora da se vrati na početak i na prvu liniju od Zemuna do Zvezdare.

Ali, taj projekat je već počeo?

Nije počeo, zato što na tom gradilištu, koje je otvoreno pre par meseci, nema nikoga. To je samo predizborno obećanje, ništa zapravo još nije počelo.

Jedna od odlika i ove i prethodne vlasti je skoro potpuna netransparentnost javnih preduzeća, institucijaŠta je vaš plan po ovom pitanju?

Mi smo kroz sopstveno iskustvo i kroz razgovor sa građanima uvideli da je problem netransparentnost prijavljivanja problema gradskim službama: kada prijavite nešto, ne znate gde je ta prijava otišla, često ne bude ni odgovoreno, a kamoli procesuirano, tako da je otvaranje tog Beokom sistema jedan od naših prioriteta. Takođe, ono što je važno za celokupnu transparentnost jeste otvaranje budžeta i svih plaćanja u gradu. To je jednostavno uraditi, imamo primer u Zagrebu gde su naši prijatelji iz koalicije “Možemo” na vlasti – oni su napravili portal gde možete u realnom vremenu da pratite sva plaćanja koja grad i javna komunalna preduzeća obavljaju. Mislim da je u 21. veku to vrlo lako ostvarivo, vratilo bi poverenje građana i dalo bi preko potrebnu kritiku onoga što vlast radi. Jer, bez te kritike vlast vrlo brzo ogrezne u korupciju i posledica toga je da građani nemaju dobre usluge.

Šta je sa strukturom gradaNovi Beograd je jedna opština sa više od 200.000 stanovnika, formalno su u gradu i opštine poput Obrenovca, Lazarevca, Mladenovca, koje de facto nisu u Beogradu?

Decentralizacija znači i pravljenje novih opština, kao i to da neke od navedenih zapravo ne budu opštine u gradu nego nezavisni gradovi. Ovakvo stanje je takođe posledica želje da se drži apsolutna kontrola nad resursima, u ovom slučaju nad ugljem u Lazarevcu i termoelektranom u Obrenovcu. Nove opštine bi, na primer, bile Batajnica i leva obala Dunava.

A prvi koraci na republičkom nivou?

Vratićemo Beograd građanima 4

To je malo teže pitanje. Mi ćemo se truditi da naša koalicija ostvari uspeh takav da nijedna velika odluka u našem društvu ne bude moguća bez našeg učešća. Mi ćemo podržati i učestvovati u svakoj opozicionoj listi koja bude imala mogućnost da napravi vlast, ali u ovom trenutku ćemo insistirati na zaustavljanju štetnih projekata kao što su Rio Tinto, koji i dalje postoji, na pristupu ka rešavanju problema zagađenja vode, vazduha i zemljišta.

Šta značina pristupu”?

To znači pristup ka energetskoj tranziciji. Problem u našoj zemlji jeste zavisnost energetskog sektora od uglja, i to je nešto što moramo da počnemo da rešavamo hitno, zbog mnogo razloga: jedan je zdravstveni, drugi je finansijski, jer ćemo to gorivo mnogo skuplje plaćati u budućnosti zbog različitih taksi koje se već uvode u EU, a koje će imati veze i sa tim prekograničnim zagađenjem vazduha. To su ključne stvari: zaustavljanje projekta Rio Tinto, malih hidroelektrana, koje uništavaju naše reke i planine, pristup energetskoj tranziciji, drugačiji pristup decentralizaciji naše zemlje, zalaganje za sveobuhvatno drugačiji pristup obrazovanju kao jednom javnom dobru, a ne privatizaciji dualnog obrazovanja, kao i drugačiji pristup socijalnoj pravdi. Mi želimo da uvedemo princip cirkularne ekonomije, kao nečega što ne oštećuje životnu sredinu, a omogućava bolje uslove na radu.

Pre nekoliko dana je Skupština slobodne Srbije izašla iz koalicije sa opozicionom grupacijom SSPNarodna strankaPSG i rekla da želi sa vašom koalicijomMoramo”. Da li je bilo nekih razgovora na tu temu?

U skladu sa našom drugačijom političkom kulturom, mi ćemo, ako dođe do ozbiljnih razgovora, to i objaviti. Meni je žao i ne bih da se mešam u unutrašnje poslove ni opozicije ni Skupštine slobodne Srbije sa tim pismom koje je izašlo u javnost. Rekao bih da u SSS ima jako vrednih, istaknutih i važnih pojedinaca, profesora, intelektualaca. Mislim da su oni svi ispravni ljudi i da postupaju u skladu sa svojom najboljom namerom, a to je da se sruši režim Aleksandra Vučića. Tako da mislim da, sve što rade, rade zato što veruju da će pomoći Srbiji. Možda je to bilo nezgodno, iscurelo u javnost bez potrebe, ipak je to bio interni dokument koji su poslali svom članstvu, a zašto i kako je to završilo u medijima glupo je komentarisati.

Ne pitam za komentar zašto je završilo u medijima nego za odnos SSS i koalicijeMoramo”.

Vratićemo Beograd građanima 5

Još uvek ga nema. Ako budemo napravili dogovor ili ako ga ne budemo napravili – a za sada nema takvih indicija, niti se time bavimo – mi ćemo obavestiti javnost. Imamo potpisan koalicioni sporazum, koji je zatvoren, raspisuju se izbori jako brzo, i što se pokreta “Ne davimo Beograd” tiče, to nije ni bilo na stolu.

Imate li podatke o tome kako stoji koalicija sa podrškom u gradu, a kako u republici?

Poslednje istraživanje, koje je rađeno pre ozvaničenja koalicije u decembru i pre velikih protesta i blokada zbog Rio Tinta, govorilo je da je u Beogradu sam “Ne davimo Beograd” na 13 odsto. Prema tome očekujemo da u Beogradu budemo drugi, posle SNS, a da na republičkom nivou očekujemo dvocifreni rezultat. Istraživanje za nivo republike biće završeno početkom februara. Postoje istraživanja koja ste možda videli – Đorđa Vukadinovića, Faktora plus, Dragana Đilasa – koja govore da je naša zeleno-leva koalicija na republici između šest i sedam odsto, a da je u Beogradu između 13 i 15 odsto. Tako da mislim da će sada taj rezultat, kada smo ozvaničili koaliciju i dali kandidate, biti još i bolji. Uveren sam da dolaze bolji dani za Beograd i da je ovo pravi trenutak kada će se videti nova preraspodela snaga na političkom spektru.

Iz istog broja

Izbori u Beogradu

Obračun nekadašnjih demokrata u SNS-u

Slobodan Georgijev

Bura oko Generalnog urbanističkog plana Novog Sada

Carstvo investitora i korumpiranih političara

Nedim Sejdinović

Predsednička kampanja

Gde si bio kad je grmelo

Davor Lukač

Smanjenje broja birališta

Još jedna propuštena prilika

Bogdan Petrović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu