TV manijak – Pregled 2021.

Agonija izbora 2

fotografije: printscreen

Agonija izbora

Ako je prošla godina bila vrhunac borbe Telekoma i United Media Group za korisnike i uticaj, ove godine je taj rat ušao u novu fazu. Borba ova dva monopola proširila se na politički plan, što je mnogo opasnije

Piše: Dragan Ilić

Agonija izbora 3

Jedan od psiholoških fenomena vezan za dvogodišnju pandemiju korona virusa jeste gubitak vremenske orijentacije. Naime, nedostatak važnih događaja, kao i sezonskih repera poput odmora, putovanja ili društvenih okupljanja zbog rada od kuće i spajanja radnog i slobodnog vremena, učinio je našu predstavu o vremenu nalik bezbojnoj i bezukusnoj kaši. Verovatno nikada televizija nije imala važniju priliku da ispuni i osmisli to vreme, na ličnom ili kolektivnom planu, da nas informiše, edukuje i zabavi. Nažalost, osim zabave, koja je najsubjektivniji aspekt medija, čini mi se da informativna i edukativna uloga nije ispunjena.

KORONA I EKOLOGIJA KAO NAJVAŽNIJE TEME

Ovih dana obeležava se godišnjica od davanja prve doze vakcine građanima Srbije. Mora se reći da smo na početku imunizacije izašli iz perioda kada su izolacija, distance i dezinfekcija bile jedine raspoložive mere.

Vakcinacija je postala i ostala glavna TV tema punih godinu dana. U ovom trenutku stigli smo do kovid sertifikata i davanja treće doze, ali se nažalost obuhvat vakcinacije zaustavio na oko 50 odsto, što je ispod evropskog proseka. Mora se reći da televizije ne mogu biti isključivi krivac za neuspešnu vakcinaciju, jer je ključnu ulogu imala vlast koja je slala kontroverzne poruke građanima. Prošle godine, TV tema je bio Krizni štab, dok je ove godine on izgubio svaki autoritet, prvenstveno zbog činjenice da je podeljen na stručni i politički deo, sa po pravilu potpuno suprotnim viđenjem situacije i preporukama građanima. Politika je sahranila medicinsku struku – uživo, uprkos činjenici da vakcina ima dovoljno. Na medijskom i političkom nebu pojavila se nova snaga, antivakseri, čiji ćemo uticaj i značaj možda videti na predstojećim prolećnim izborima.

Druga važna TV tema je postala ekologija. Simbol borbe za zdraviju životnu sredinu i ekološki aktivizam sa mini-hidroelektrana prešao je na borbu za čistiji vazduh, čišćenje deponije poput bare Reve i, konačno, borbu protiv kompanije Rio Tinto i eksploatacije litijuma u oblasti Jadra. Mora se priznati da je, uprkos ogromnoj političkoj kampanji vlasti, satanizaciji organizatora protesta i batinašima na ulici, Vučić morao da ustukne pred zahtevima građana, očigledno ne želeći da ovo pitanje postane referendumska tema na predstojećim izborima.

Preko noći, prećutno je priznata pobeda građana a ekologija je, opet preko noći, postala prioritetna tema vlasti preimenovana u “zelenu agendu”.

PROBIJANJE ZIDA ĆUTANJA

Agonija izbora 4

Treća važna TV tema, merena satima TV vremena, jeste nasilje nad ženama. Prošle godine je pokrenuto nekoliko važnih sudskih postupaka, i to protiv muškaraca koji su uživali ugled i priznanje u društvu. U pitanju su tužbe protiv Miroslava Mike Aleksića i Branislava Lečića, kao i slučaj Petnica, a tiču se seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja. Iako se radi o događajima od kojih je prošlo mnogo godina, važno je da se o ovoj temi otvorila javna diskusija sa svim pratećim i očekivanim pojavama senzacionalizma, otpora patrijarhalne sredine, političkih konotacija i omalovažavanja. Jedan zid ćutanja je probijen, pa će u budućnosti, iskreno se nadam, ženama biti lakše da o ovom vidu nasilja javno govore.

Važna TV tema u protekloj godini bilo je i ustoličenje novog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija na Cetinju, što je dovelo do protesta komita, odnosno sledbenika Mila Đukanovića, sada već lica u civilu. Imali smo priliku da gledamo pokušaj nasilnog prekidanja ceremonije, a bio je to i prvi veliki test za novog partijarha SPC. Građanski rat je, na sreću, izbegnut.

Afera, međutim, nije nedostajalo. Vlast u Srbiji je tako gotovo cele godine jahala na medijskoj priči o prisluškivanju Predsednika, ulozi Nebojše Stefanovića i savetnice Dijane Hrkalović i o hapšenju Belivukove kriminalne grupe. Vrhunac ove afere bilo je prikazivanje na televiziji masakriranih ljudi i leševa, u direktnom prenosu konferencije za novinare predsednika Srbije. Kasnije je ova brljotina opravdana (čak i od strane REM-a) nekakvim širim javnim interesom. Eksplicitnim slikama horora, građanima je poslata poruka da je jedina zaštita od ubica Vučić, koji je takođe meta. Prema trenutno raspoloživim informacijama, ministar Stefanović je i dalje na funkciji, a omražena Dijana Hrkalović biće optužena za zloupotrebu službenog položaja ili trgovinu uticajem, dakle neuporedivo manje od zavereništva da se ubije Predsednik.

Tužna TV tema bile su Olimpijske igre u Tokiju 2020, održane 2021. godine. Olimpijada bez publike, sa sportistima u karantinu, Nole bez medalje, ali Srbija sa devet medalja ukupno. Ako je za utehu, Nole je ove godine napravio još jedan rekord u dužini boravka na prvom mestu ATP liste. Najveću sreću navijačima je svakako doneo Dragan Stojković Piksi, koji je sa fudbalskom reprezentacijom Srbije obezbedio plasman na Svetskom prvenstvu u Kataru. To je verovatno jedina stvar oko koje je, barem na televiziji, postignut nacionalni konsenzus.

Amerikanci su se izmigoljili iz Avganistana, gde su se slavodobitno vratili talibani. Tihi poraz i velika bruka.

NOVE FAZE BORBE ZA UTICAJ

U kablovskoj ponudi Srbije pojavilo se nekoliko novih kanala. Ako je prošla godina bila vrhunac borbe Telekoma i United Media Group za korisnike i uticaj, ove godine je taj rat ušao u novu fazu. Borba ova dva monopola proširila se, što je mnogo opasnije, na politički plan, pa je Telekom postao crni đavo koji je potpuno pod kontrolom Vučića, dok je SBB, kanal opozicije, jedina bela istina koju niko ne sme da dovede u pitanje. Na Telekomovim kanalima rade propagandisti koji se “valjaju u mulju, za ogromne plate”, dok jedino na SBB-u možete čuti tu “istinu” od koje će vam se otvoriti oči. Posledica ove glupave i netačne dihotomije je međusobno optuživanje novinara, dok su na oba provajdera, bez problema, mogli da se razmenjuju kanali Pinka i Granda.

Na sreću, u ovoj priči su se pojavile značajne pukotine. Prva važna pojava u oblasti informativnog programa je Euronews Srbija, napravljen prema licenci, sa zadatim formatom i uređivačkim konceptom – zastupljenost svih aktera i bez političke propagande. Ovaj zvanični kanal Brisela, koji nenametljivo i profesionalno obavlja funkciju javnog servisa proteklih pola godine, verovatno je jedini element pozitivnih promena u oblasti informisanja prema izveštaju EU za Srbiju. Nešto drugačiji je Tanjug, koji je pripao medijskoj grupi Željka Joksimovića, sa idejom da nasledi ugled i tačnost Tanjuga. Za sada, imam utisak da nije postao više od korisnog info-servisa za redakcije, dakle domaća agencija, što je Tanjug i bio u svojoj suštini.

Najveći pomak u razbijanju medijske podele dva provajdera svakako je učinio TV kana Insajder, koji se emituje kod oba kablovska distributera, što bi bilo logično i normalno da nismo u Srbiji. Ovaj sizifovski posao, uz opasnost da bude proglašena izdajnicom, uradila je Brankica Stanković. Mislim da u slučaju Insajdera, baš kao i Euronewsa Srbija, najbolja odbrana od spinova i manipulacija moraju biti integritet novinara, redakcije i kvalitet programa. Za sada oba kanala to imaju.

Pred kraj godine, u ponudi Telekoma se pojavio novi zabavni kanal Una, koji će biti regionalna konkurencija Pinku, ili tačnije Joksimovićevom K1. Za sada nisam shvatio razlog postojanja još jedne TV žurke sa turskim serijama u pauzama.

Nagoveštaj promena u oblasti digitalne televizije najavio je i mobilni operater Telenor, koji će se baviti i distribucijom TV sadržaja. To će dodatno obesmisliti aktuelnu rovovsku podelu medijskog prostora, koja se opravdava, ili možda maskira, političkim razlozima.

DOK REM SPAVA

Agonija izbora 5

REM je prespavao još jednu godinu, uporno izbegavajući da se odredi i reaguje na svaki primer neadekvatnog sadržaja, od leševa do pornografije u rijaliti programima. Uspeo je čak i da zaključi da zvanično podnete primedbe organizacije BIRODI o “prepozitivnom izveštavanju o predsedniku Vučiću “ nisu zakonski prekršaj, jer zakon ne prepoznaje ovu kategoriju. Uoči izbora na proleće, medijima je jasno stavljeno do znanja da slobodno preteruju i selektivno informišu javnost. Da paradoks bude veći, u novostvorenom nadzornom telu za kontrolu medija pred izbore, do kojeg se stiglo dugotrajnim i mučnim pregovorima vlasti i opozicije, sede i dalje članovi REM-a. Na sreću, tu su se pojavili i stručnjaci poput profesora Veljanovskog, koji će imati veoma težak zadatak u narednom periodu.

Posebno bih obratio pažnju na trend potpuno nekontrolisanog oglašavanja kladionica i ostalih oblika kockanja u reklamnim blokovima. Očigledno je u igri ogroman novac, kojim se kupuju zaštitna lica, popularni glumci i sportisti, a sportski programi su praktično zatrpani reklamama za kockarnice, koje i po našim gradovima niču kao pečurke.

Ovu godinu korone obeležio je ogroman broj TV serija. Samo da vas podsetim na one značajnije: Vreme zla, Besa 2, Nečista krv, Crna svadba, Pevačica, Kljun, Porodica, Advokado. Bilo ih je još, i to je možda jedan od pozitivnih aspekata rata Telekoma i SBB-a. TV stvaraoci su postali tražena roba, baš kao i kontent kojim je potrebno napuniti veliki broj kanala. U oblasti zabave, Željko Mitrović je leteo u svom dronu, napravio 30 pesama za 30 nedelja, najavio 50 filmova sledeće godine, emituje “Zadrugu 5” i domaću verziju Dinastije. Narod ipak najviše gleda mamutske adaptacije sapunica, kao što su Tate i Igra sudbine.

Ovo je godina u kojoj se TV publika podelila i tokom emitovanja filma Dara iz Jasenovca, jer je tih dana umro Đorđe Balašević, pa je naša potreba za podelama dobila još jedan bolestan oblik i priliku da Šešelj podeli gledaoce na “patriote” i “izdajnike”.

Dakle, ključna poruka za 2022. je ista i na televiziji i u realnom životu Srbije – pravo na izbor!

Iz istog broja

Izbor urednice fotografije “Vremena”

Slike godine 2021.

Marija Janković

Knjige

Bekstvo od sopstvene senke

Ivan Milenković

Film – The Beatles: Get Back

Esencijalno rokenrol iskustvo

Dragan Ambrozić

Lansiranje “Džejmsa Veba”

Teleskop koji će pročitati istoriju

Dr Saša Marković

Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) 1944–1953.

Udarna pesnica revolucije

Dr Dmitar Tasić

Tri decenije od raspada SSSR (V)

Votka za pepsi

Dragan Bisenić

Românii din Serbia

Identitatea nu este un obstacol, este un motor

Carmen-Sabina Oalge Adamović

Rumuni u Srbiji

Identitet nije prepreka nego pokretač

Karmen Sabina Oalđe Adamović

Intervju: Uliks Fehmiu, glumac

Zlo jeste neuništivo, ali je dobro jače

Sonja Ćirić

Slavoj Žižek za “Vreme”

Pandemija između apatije i solidarnosti

Slavoj Žižek

Ličnost godine

Goran Marković

R. V

Intervju: Miloš Starović

Trebaju nam pravi ljudi na pravom mestu

Filip Švarm

Nuklearna energija

Bauci Černobilja

Slobodan Bubnjević

Filozofski razgovori: Srećko Horvat

Pratite tragove litijuma i naći ćete korupciju

Ivan Milenković

Srpski sport u 2021.

Jedini svetski brend Srbije

Aleksandar Aleksić

Aleksandar Stanković, novinar

Kada vas vlast kupi, senka je na svemu što ste do tad uradili

Nedim Sejdinović

Bioskop – Matriks: Uskrsnuća

Čemu ovo služi, a još i ne radi?

Đorđe Bajić

Kultura sećanja: Operacija “Barbarosa”

Zameli ih stepe, sneg i “kaćuše”

Filip Švarm

Kako je rokenrol postao svestan sebe

I bi Rok

Nebojša Broćić

Kultura religije

Susret čoveka sa čovekom

Jelena Jorgačević

Religija i sloboda

Suprotstavljanje strukturama moći

Dr Davor Džalto

Portreti savremenika: nadbiskup Stanislav Hočevar i fra Marko Oršolić

Mostograditelji našeg doba

Jelena Jorgačević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu