Kako Srbija dočekuje zimu bez obezbeđenih energenata

Nesposobnost vredna stotine miliona evra 1

DOBAR POSO: Otvaranje Turskog toka januara 2020.

foto: ap

22. 12. 2021. / 21.11

Nesposobnost vredna stotine miliona evra

Odluku da se koristi gas za proizvodnju struje nisu mogli samostalno doneti direktori EPS-a i Srbijagasa. Teško je ovde naći racionalno objašnjenje – ili je Vučić pogrešno verovao da će obezbediti gas ličnim kontaktom sa Putinom ili se kockao očekujući da će se kriza sa energentima sama od sebe smiriti

Energetska kriza, koja je počela letos, sa početkom zime se zaoštrila. Agencija Blumberg je 17. decembra najavila mogućnost nestašica struje u Evropi uz isključenja potrošača, a cene struje i gasa su dostigle istorijske maksimume.

Srbija dočekuje zimu bez adekvatno obezbeđenih rezervi svih energenata. Skladište gasa u Banatskom Dvoru je ispražnjeno usled neplanskog trošenja gasa za proizvodnju struje tokom jeseni, a nove količine gasa još uvek nisu ugovorene sa Gaspromom.

Elektroenergetski sistem je prenapregnut usled problema sa neadekvatnim kvalitetom uglja za obrenovačke elektrane dok su hidroakumulacije na niskom nivou. Zemlja je izložena riziku od nestašica struje ukoliko bude teškoća sa njenim uvozom, jer će je morati uvoziti duže vremena.

Gas se najviše koristi za grejanje: za vreme hladnih dana troši se dvostruko veća količina, a nekad i više. Veliki je propust i ogroman rizik što pre sezone grejanja Srbija nema puno skladište gasa, niti obezbeđen ugovor za dodatne količine.

Nesposobnost vredna stotine miliona evra 2
Cena prirodnog gasa u Holandiji (TTF) u evrima za megavat (cena za 1000 kubika u evrima dobija se množenjem sa faktorom 9,5). U odnosu na početak godine, cena je trenutno 7 puta veća

ŠTA JE SPORNO OKO GASA?

Srbija se prirodnim gasom snabdeva na osnovu dugoročnog ugovora sa Gaspromom koji ističe 31. decembra 2021. godine. Do sada se cena određivala po tzv. “naftnoj formuli”, na osnovu cene nafte od pre 9 meseci. U određenim trenucima gas je bilo povoljnije kupovati na tržištu (na primer, prethodne zime), dok su povremeno bolje prolazili kupci sa dugoročnim ugovorima. U principu, za malog potrošača gasa kao što je Srbija dugoročni ugovori su povoljniji (mada ne i uvek), jer omogućavaju stabilnu i predvidljivu cenu: Srbijagas kupuje gas po izuzetno povoljnoj ceni od 270 dolara za hiljadu kubika, što je nekoliko puta niže od cene gasa na referentnom tržištu u Holandiji (TTF). Dugoročne ugovore sa Gaspromom ima i veliki broj energetskih kompanija iz EU, ali je tendencija Brisela da se izbegavaju takvi aranžmani i gas nabavlja na tržištu.

Dugoročnim ugovorom predviđeno je da Srbijagas kupuje dnevno 6 miliona kubika gasa tokom cele godine. Potrošnja u Srbiji varira; gas se najviše koristi zimi za grejanje i tada potrošnja skače i na 10–13 miliona kubika.

Kako bi se obezbedilo ravnomerno povlačenje gasa tokom cele godine i izbeglo plaćanje penala za prekomernu potrošnju Gaspromu (ili interventni uvoz gasa od drugih snabdevača), napravljeno je gasno skladište kapaciteta 450 miliona kubika u Banatskom Dvoru. Sa punim skladištem Srbijagas može da snabdeva tržište bez potrebe da u uslovima velike hladnoće i potrošnje kupuje znatne količine gasa po nepovoljnim uslovima.

Gasprom je kupcima kojima ističu dugoročni ugovori promenio metodologiju za određivanje cena gasa. Umesto naftne, koristi se formula po kojoj se cena određuje prema tržišnoj ceni gasa (i u malom procentu u odnosu na cenu nafte). To je i logično, pošto se u Evropi nafta više ne koristiti kao energent za grejanje (formula je služila da gas uvek bude povoljniji kupcima za grejanje od nafte).

ŠTA VUČIĆ PREĆUTKUJE?

Srbijagas je u pregovorima sa Gaspromom pokušao da izbegne promenu formule za cenu gasa, ali bez rezultata. U međuvremenu je cena gasa na tržištu nastavila da raste, pa kako se bliži kraj godine, počela je da raste i panika.

U pregovore se uključio i Aleksandar Vučić. On je brižljivo koreografisao očekivanja pred “dramatičan” put u Soči kod Vladimira Putina. Rezultat sastanka predstavljen je kao još jedna velika “pobeda” srpskog predsednika, koji je tvrdio da je dobio neverovatno povoljnu cenu za gas. Po njegovim rečima, Srbijagas će prvih 6 meseci naredne godine kupovati ruski gas po ceni od 270 dolara za hiljadu kubnih metara. Ne samo to, Vučić je napomenuo da ćemo imati i povećanje količine gasa i fleksibilnost, koju je on posebno tražio (to se odnosi na mogućnost povlačenja većih količina gasa tokom zime, pošto je skladište prazno). Nema nikakve sumnje da je ruska strana učinila veoma značajan ustupak. U trenutku kada je na tzv. “spot tržištu” cena gasa prelazila 1000 dolara, to je delovalo kao poklon.

Međutim, izgleda da je Vučić – kako kažu Englezi – bio ekonomičan sa istinom. Nije prošlo ni par nedelja i ispostavilo se da je “stara cena” ugovorena samo za redovnu količinu od 6 miliona kubika dnevno, a da dodatne količine nisu ugovorene. Javnost je za to saznala na “otvorenoj sednici” vlade sa Vučićem i direktorima javnih preduzeća, povodom krize u termoelektrani u Obrenovcu. Tom prilikom je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović pomenuo da je sve u redu za redovne količine gasa, ali da ništa nije utanačeno za dodatne količine. Za to je potrebna nova runda pregovora, i tek kada se ona završi, moći ćemo da zaključimo koliko je povoljan aranžman koji je Vučić ugovorio, jer đavo je u detaljima koji nisu bili dogovoreni.

PRAZNO SKLADIŠTE

Da je skladište u Banatskom Dvoru puno, Srbijagas ne bi morao da kupuje dodatne količine gasa ove zime i dogovor sa Putinom bi imao pun efekat. Međutim, trenutno u Banatskom Dvoru nema ni 50 miliona kubnih metara gasa, odnosno skladište je popunjeno sa tek 10 odsto od kapaciteta skladišta koji je 450 miliona kubika. To znači da Srbijagas mora da mimo redovnih količina povuče velike količine gasa sa tržišta, jer se na skladište ne može osloniti u slučaju velikih hladnoća (bez dodatnih količina gasa biće potpuno prazno za par nedelja). Prazno skladište nosi i dodatan rizik da zemlja u potpunosti ostane bez gasa ako dođe do havarije gasovoda, kao u Bugarskoj početkom oktobra. Tada se intervenisalo iz Banatskog Dvora, ali tamo je ostalo izuzetno malo gasa.

Rezerve gasa su potrošene ove jeseni zbog proizvodnje struje u gasnoj elektrani. Proizvodnja struje iz gasa mnogo je skuplja nego iz uglja i koristi se samo u izuzetnim slučajevima kao rezerva u sistemu. Ove jeseni se zbog kapitalnog remonta kotla od 650 MW u Obrenovcu struja morala uvoziti. A kako je cena bila izuzetno visoka, aktivirana je gasna elektrana snage 200 MW kako bi se smanjio uvoz, pa su za tri meseca potrošene skoro sve rezerve gasa iz Banatskog Dvora.

Odluka da se koristi gas za proizvodnju struje sigurno je doneta na najvišem nivou; tako nešto nisu mogli da samostalno odluče direktori EPS-a i Srbijagasa. Teško je racionalno objasniti trošenje rezervi gasa u trenutku kada je već počela energetska kriza: da li je to bilo usled (pogrešne) vere u sopstvene sposobnosti da se obezbedi gas u ličnom kontaktu sa Putinom ili je Vučić postupio kockarski očekujući da će se kriza sa energentima nekako sama od sebe smiriti? Uglavnom, Srbija u drugoj polovini decembra praktično nema gasa u skladištu. To je veoma rizično, sve i da se obezbedi dodatna isporuka po podnošljivim cenama. Jer šta će biti ako opet dođe do havarije u gasovodu, a na Zapadu ne bude raspoloživih količina?

POGREŠNA RAČUNICA

U celoj zavrzlami oko gasa Vučić koristi jevtin spin oko cene gasa koja je obezbeđena za narednih šest meseci. Nesporno je da je nastavak snabdevanja gasom po ceni od 270 dolara značajan uspeh za Srbiju, ali daleko od toga da su računice koje Vučić koristi o uštedama tačne.

Koliko bi Srbija plaćala gas po novom ugovoru, možemo videti na primeru siromašne Moldavije. Ta zemlja je u neuporedivo težoj poziciji od Srbije, pošto gas koristi kao jedini energent za proizvodnju struje. Na vlasti u toj državi se nalazi izrazito prozapadna vlada, tako da ruska strana nema razloga da bude “popustljiva”. Moldavija se nije na vreme dogovorila sa Gaspromom, pošto nisu mogli da prihvate trostruko povećanje cene gasa (jer to povlači identično poskupljenje struje). Posle prekida snabdevanja zbog isteka ugovora sa Gaspromom (moldavska strana je odbila da prihvati ponuđene uslove), Moldavija je počela da uvozi gas po enormnoj ceni iz Poljske i Ukrajine (EU im je “velikodušno” odobrila pomoć od 60 miliona evra, što je bilo dovoljno samo za nedelju dana), da bi na kraju popustila i sklopila nov ugovor sa Gaspromom.

Po njemu će Moldavija plaćati gas do kraja godine 450 dolara za hiljadu kubika, a od januara će biti određena nova cena po formuli koja predviđa kombinaciju 70 odsto cene nafte i 30 odsto cene gasa (leti se primenjuje obrnuta proporcija); ta cena će biti između 400 i 500 dolara.

Po svoj prilici će i Srbijagas dobiti slične uslove, odnosno formulu na osnovu kombinacije cena gasa i nafte, pa je lako zaključiti da Vučić preteruje kada pominje da je “postigao uštedu od 8,6 miliona evra dnevno”. Ako uporedimo Srbiju sa Moldavijom, ušteda je između milion i dva miliona dolara dnevno, što je veoma dobro, ali je daleko od 8,6 miliona evra. Na kraju, treba sačekati da se sklopi nov dugoročni ugovor da bi se moglo ustanoviti kako smo prošli.

PERFECT STORM

Za krizu u Evropi Srbija ne snosi odgovornost: nju su dobrim delom izazvali evropski političari koji već godinama forsiraju rizičnu energetsku politiku. “Zelena agenda” podrazumeva ne samo forsiranje energije iz obnovljivih izvora već i gašenje nuklearki i termocentrala na ugalj, te odustajanje od ulaganja u nova nalazišta gasa i nafte. To sve je dovelo do povećanih potreba za uvozom gasa, uz neminovan rast cena. Stvari su se dodatno iskomplikovale i zbog geopolitičke igre Zapada sa Moskvom pošto je uz pritisak Vašingtona deo EU sabotirao gradnju, a sada sabotira otvaranje gasovoda “Severni tok 2”.

Negativne posledice sve većeg korišćenja nestalnih izvora kao što su vetrogeneratori (kada nema vetra, troše se velike količine gasa za dobijanje struje) dodatno su multiplicirane naglim poskupljenjem tzv. “karbonskih taksi” kojima se oporezuje proizvodnja struje iz fosilnih goriva. Uspostavljena je direktna sprega cene gasa i cene struje, pa je pored cene gasa povećana i cena struje.

Srbija bi, pošto ima dovoljno struje iz sopstvenih resursa, mogla da mirno dočeka ovu zimu, ali je usled teških propusta u EPS-u postala neto uvoznik struje. Koliko je stanje u termocentralama u Obrenovcu kritično govori i podatak da su potrošene i rezerve mazuta neophodnog za popravljanje energetskih performansi (lošeg) uglja koji se trenutno iskopava. Da ministarka energetike Zorana Mihajlović nije svoj angažman posvetila isključivo forsiranju “zelene energije”, zemlja Srbija imala bi bar dve dodatne termocentrale u funkciji, pa ni remont bloka u Obrenovcu ne bi iziskivao potrebu da se potroše skoro sve rezerve gasa. Ona je čak početkom godine “zabranila” dalje radove na termocentrali “Kolubara” B, koji su započeti još krajem osamdesetih, a da ne govorimo o mogućnosti gradnje termocentrale na naš najbolji ugalj u Štavlju. Umesto toga, date su “koncesije” za vetroparkove snage 500 MW, a do kraja godine ministarstvo namerava da raspiše nove koncesija za dodatnih 400 MW.

Ako je nešto dobro u ovoj krizi, to je bar prilika “da narod razume” koliko su vetroparkovi skupa i nepraktična igračka. U pet najkritičnijih dana, kada praktično nije radilo ništa u Obrenovcu, uopšte nije bilo vetra. Pritom, postojeći vetroparkovi deo proizvedene struje izvoze, jer im je trenutno cena na tržištu mnogo povoljnija od subvencionisanih tarifa u zemlji.

Tačno je da se, kako kaže Vučić, Srbija našla usred “perfect storm”. Ali, u očiglednoj nameri da prikrije sopstvenu odgovornost za promašaje, Vučić ne pominje da je Srbija ovu krizu mogla bez teškoća da prebrodi (čak i da profitira izvozom struje) da je bilo malo više pameti.

Energetska kriza je pokazala sav diletantizam Vučićevog režima. U sistemu gde se za sve pita jedan čovek, a pritom niko ne sme ozbiljno ništa da mu prigovori, bilo kakav ozbiljniji poremećaj može da dovede do katastrofalnih posledica.

Ove zime će snabdevanje energijom u celoj Evropi biti veoma teško i lako može doći do poremećaja uz prekid snabdevanja potrošača, kako to agencija Blumberg najavljuje. Naša situacija je mogla da bude neuporedivo bolja od situacije mnogih drugih država, pošto imamo (na papiru) dovoljno domaće struje, nov gasovod velikog kapaciteta i skladište gasa. Međutim, nestručnim upravljanjem resursima od gotovog smo dobili veresiju. Snabdevanje energijom ove zime zavisiće od klimatskih uslova i trebaće mnogo sreće da Srbija pregura zimu bez redukcija. Na kraju treba reći i da će šteta od ove rašomonijade biti više stotina miliona evra, a ako dođe do isključenja struje, šteta će premašiti milijardu evra.

Ilustracija nesposobnosti

Nesposobnost vredna stotine miliona evra 3

Banatski Dvor je trebalo da proširi kapacitet sa 450 na 750 miliona kubika, odnosno do maksimalnih milijardu kubika. To je još 2016. najavio Bajatović. Iako je prošlo skoro šest godina, od proširenja skladišta nije bilo ništa, što dobro ilustruje nesposobnost sadašnje upravljačke garniture u Srbiji – da je skladište napunjeno sa 750 miliona kubika gasa, danas bi i pored trošenja gasa za proizvodnju struje ostalo dovoljno rezervi za zimu. Jedina uteha za Srbiju u gasnom sektoru je to što je uspela uprkos svim mogućim opstrukcijama sa Zapada da izgradi gasovod “Turski tok”, kojim može povlačiti velike količine gasa.

Iz istog broja

Bosna i Hercegovina

Dodikovo zatezanje užeta

Tanja Topić

Izveštaj Evropske komisije o slobodi medija

Pomak uočen mikroskopom

Filip Švarm

Korona, lekovi i vakcinacija

Sučim ćemo pred omikrona

Radmilo Marković

Nedelja

Đorđe Popović

Intervju – Slobodan Đerić, bivši direktor RB “Kolubara”

Stanje u “Kolubari” nikad nije bilo gore

Momir Turudić

Direktori javnih preduzeća u Srbiji

Jahači savršene oluje

Nedim Sejdinović

Farsa kao istorija – Javna sednica Vlade, predsednika i direktora II

Nekad šokirani, danas oguglali

Đorđe Vukadinović

Uloga Tvitera u političkom životu i smrti

Ispiši dete sa Save, upiši na Đuku…

Jovana Gligorijević

Svi brojevi na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu