Korona, lekovi i vakcinacija

Sučim ćemo pred omikrona 2

MOLNUPIRAVIR: Lek, ali ne zamena za vakcinu

foto: instagram / budućnost srbija

Sučim ćemo pred omikrona

“Bez 85 odsto vakcinisanog stanovništva – bar kad je reč o varijanti delta, za procenu o omikronu još uvek nema dovoljno podataka – ići će se iz talasa u talas infekcije. Nizak procenat vakcinisanih znači i da će bolnice biti prepunjene, a što više puštamo ovaj virus da se igra u našim ćelijama, veća je verovatnoća za stvaranje novih varijanti protiv kojih vakcine, a možda i antivirusni lekovi, neće biti efikasni”—Dr Aleksandra Inić Kanada

Bila je sredina aprila 2020. godine. Ceo svet je bio u čeličnom zagrljaju prvog talasa kovida, o kome se tada malo znalo. Svuda su bili uspostavljeni neki oblici vanrednog stanja, ljudi nisu smeli da izlaze iz svojih domova, u Srbiji je bila na snazi najrestriktivnija zabrana kretanja, vojska je pod punom opremom čuvala prazne ulice, vlast je dovodila Ruse da očiste ulice i institucije od korone, a predsednik Vučić je 17. aprila izneo rešenje: “Upravo počinje proizvodnja hlorokina u Srbiji, ključnog leka protiv KOVID-19. Bravo za Galeniku i srpske radnike”, napisao je tada Vučić na svom (partijskom) profilu na Instagramu “buducnostsrbijeav”.

“Ja sam ga molio (Makrona) da zamoli Sanofi, da nam oni dostave 50 kilograma sirovine za hidroksihlorokin, da mi taj lek ovde možemo da pravimo”, objasnio je svoj uspeh predsednik balansirajući između konferencija za medije i borbe sa stranim agentima koji hoće da otmu avion kojim on pilotira, kako bi u zemlju prokrijumčario “na polucrno” nabavljene respiratore.

UVEK U PRVIM REDOVIMA

Više od godinu i po dana kasnije, kada su mnoge stvari o koronavirusu postale poznate, kada se shvatilo da kovid nije respiratorna nego sistemska bolest, koja izaziva dugoročne efekte na zdravlje (“long covid”), kada već godinu dana postoji više vrsta vakcina protiv virusa, kada novi, treći po redu soj omikron velikom brzinom “preuzima primat”, kada ponovo kreću zaključavanja u pojedinim zemljama, predsednik Vučić je 15. decembra izneo rešenje: “Novi lek protiv korone stigao je u Srbiju! Kupljen je u SAD, a u Evropi su ga, uz nas, nabavili samo Danska, Litvanija i Slovenija. Životi i zdravlje ljudi nemaju cenu!”, napisao je Vučić na profilu “buducnostsrbijeav”.

Vučić je, držeći u rukama kutiju leka, kao da je TV prodavac, rekao da ga je nabavljeno za 11.500 pacijenata, da će ga uskoro biti za 50.000 pacijenata, a onda, potpuno se uživevši u novu ulogu TV doktora, rekao da taj lek “sprečava smrtnost u ogromnom procentu” i da se odnosi na ljude “koji reaguju u prvih pet dana pozitivnosti na koronavirus, obično za one koji su najugroženiji, gojaznije ljude, one koji boluju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti”.

Ovaj lek sa Instagrama od 15. decembra je molnupiravir. Profesor Medicinskog fakulteta u penziji dr Zoran Radovanović u listu “Danas” je napisao da je Vučić ovakvim postupanjem prekršio čitav niz propisa – kako onih iz Pravilnika o načinu oglašavanja leka ili medicinskog sredstva, tako i nekoliko članova Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima.

Pitali smo dr Radovanovića da li će i ovaj lek biti jednako korišćen kao što je onomad bio hlorokin, kada je Srbija čak i proizvela određene količine ovog leka, inače prilično beskorisnog za obolele od kovida, kao i da li može da utiče na tok epidemije.

“Na tok epidemije ne može da utiče, on samo može da eventualno smanji smrtnost, pošto se daje samo u određenim oblicima bolesti – to treba da budu osobe koje su imunokompromitovane, što je jedna ružna reč, ali svodi se na to da su to ljudi kod kojih imunski sistem slabije reaguje zato što ili imaju transplantiran bubreg, imaju rak pa su pod terapijom ili nešto drugo”, kaže dr Radovanović. On objašnjava da se lek daje prvih pet dana od zaražavanja ukoliko je reč o lakim ili srednje teškim oblicima bolesti, ali da ne pomaže kod teških oblika. “Molnupiravir ne može da utiče na epidemiju, odnosno broj zaraženih, pošto ne deluje na zaražavanje, nego samo smanjuje verovatnoću dospevanja u bolnicu i umiranja, ali samo kod nekih pacijenata, pod određenim uslovima, i to smanjuje tu verovatnoću za 30 odsto. Umesto deset, umreće sedam, ali svi su se oni već zarazili, rasejavali bolest na druge… Ranije se tvrdilo da će smrtnost da bude smanjena za čak 70 odsto, pa je do pre tri nedelje bilo 50 odsto, a sada podaci govore da je to 30 odsto, i to samo u određenim slučajevima, kod onih kojima na vreme date lek i koji ispunjavaju uslove koje sam pomenuo. Eventualni efekat na ukupnu smrtnost možda bi bio deset odsto”, kaže Radovanović.

LEK KOJI JOŠ NIJE ODOBREN

“Efikasan antivirusni lek je dostignuće koje smo čekali, pošto je to jedan od bitnih stubova borbe protiv pandemije”, kaže za “Vreme” dr Aleksandra Inić Kanada, imunološkinja i vakcinološkinja, docentkinja na Medicinskom Univerzitetu u Beču.

“Vučić je na Instagramu reklamirao molnupiravir, antivirusni lek koji je proizvela kompanija Merck (MSD) and Ridgeback. Osim toga što je neverovatno da se predsednik države bavi reklamiranjem leka, i to leka koji u tom trenutku nije bio odobren u Srbiji i daje uputstva lekarima da treba da ga koriste, mislim da je bitno naglasiti da molnupiravir još uvek nije dobio odobrenje od Evropske agencije za lekove.

Zabrinjavajući problem s tim lekom je mehanizam dejstva: povećava frekvencu mutacija virusne RNK do trenutka kad virus gubi mogućnost replikacije (letalna mutageneza). Lekovi koji trajno menjaju genetsku informaciju, kao što je molnupiravir, zovu se mutageni. Postoje studije koje ukazuju da molnupiravir može biti mutagen i za ljudske ćelije. Drugi problem je što mu je delotvornost, po poslednjim studijama koje je sam proizvođač objavio, 30 odsto”, upozorava doktorka Inić Kanada.

Ipak, po njenim rečima, postoje i dobre vesti pošto je najavljena i nabavka leka pakslovid – antivirusnog leka koji je proizveo Fajzer. Kako kaže doktorka Inić Kanada, rezultati pokazuju da je kod pacijenata tretiranih pakslovidom u prva tri dana od pojave prvih simptoma utvrđeno 89 odsto umanjenog rizika od hospitalizacije i umiranja.

“Kao i za sve antivirusne lekove, i ovde je bitno što pre otpočeti terapiju, najbolje onda kad znamo da smo imali rizičan kontakt ili najkasnije nakon pojave prvih simptoma. Razvoj pakslovida je najbolja vest u 2021. godini. Problem su ograničeni proizvodni kapaciteti, a Fajzer je najavio (samo) 80 miliona doza u 2022. godini. Bitno je naglasiti da antivirusni lekovi nisu magični napitak, niti spadaju u primarnu prevenciju kao vakcine. Ovi lekovi su samo dodatak strategiji protiv pandemije, koja se prvenstveno zasniva na vakcinaciji, a dodatni činioci su i distanciranje, higijena ruku, maske FFP2 (N95, KN95), testiranje, ventilacija (HEPA filteri), karantin…”, naglašava ona.

ŠTA JE SA VAKCINACIJOM

Vratimo se još jednom u prošlost – ovoga puta ne na sam početak epidemije, već nešto kasnije, na početak 2021. godine. Vakcine protiv kovida tek su se pojavile, država je reagovala munjevito: Srbija je odjednom, neočekivano, izbila među lidere po stepenu imunizacije stanovništva. Štaviše, bilo je da se bira: hoćeš kinesku, rusku, hoćeš Fajzer, Astra Zeneku – sve može.

“Ja mislim da ćemo mi do kraja januara imati sveukupno, ono sa decembrom i ovo što sad dobijamo, da ćemo imati dva miliona vakcina u Republici Srbiji. Očekujem da ćemo imati u februaru još nekih dodatnih 1,3–1,5 miliona i sve tako do recimo nekog maja, juna, i da ćemo tada već moći da završimo vakcinaciju, što je, ponovo kažem, mi ćemo, u tom smislu, ukoliko to uspemo i realizujemo taj plan, biti ponovo jedna od prvih zemalja koja će završiti u Evropi”, rekla je početkom 2021. godine predsednica vlade Ana Brnabić.

Tako smo još jednom pobedili koronu, makar u najavi, nakon što je u maju prošle godine SNS snimio seriju spotova i na svom partijskom informatoru na naslovnoj strani saopštio građanima da smo (i tada) pobedili opaku bolest.

No, došlo je do problema. Ne samo da nismo do “nekog maja, juna” završili vakcinaciju, već smo, godinu dana kasnije, među evropskim zemljama sa najmanjim udelom potpuno imunizovanih građana. Trenutno, Srbija se nalazi negde na svetskom proseku, sa oko 46 odsto imunizovanog stanovništva. Deluje da je opet nastupio naprednjački problem koji se već javio nakon izgradnje kovid-bolnica: napravimo bolnicu, ali sve vreme aktivno radimo da se što više građana (time i lekara) iseli, zgađeni onim što gledaju svakog dana; nabavimo vakcine, ali smo prethodno toliko zaludeli građane, da većina njih neće da se vakciniše.

Sučim ćemo pred omikrona 3
VAKCINACIJA U SRBIJI:
Dobar početak, loš nastavakfoto: tanjug

“U pitanju su raniji gresi”, kaže doktor Radovanović. “Vakcinacija zavisi od više faktora. Jedan je kako je promovišete, a drugi je u kojoj meri dozvoljavate da vam vršljaju, zbunjuju i varaju narod razni hohštapleri i psihopate. Vlast je slala mešane poruke. Preko medija koje imaju nacionalnu frekvenciju, a posebno preko TV Hepi, išle su ‘infodemske’ informacije i odjednom su postali jako dragi i viđeni gosti Nestorović i Belojević, koji su dolazili sa potpuno suludim idejama. To uvek pali kod naroda, došlo je do šizofrene situacije – neko veruje njima, neko veruje pravim doktorima, a rezultat toga je podeljen odnos prema vakcinaciji”, objašnjava doktor Radovanović.

Slično razmišlja i doktorka Inić Kanada, napominjući da Srbija nije jedina zemlja u kojoj neočekivano mnogo ljudi odbija vakcinaciju. “Razlozi koji dovode do neodlučnosti da li da se vakcinišemo ili ne (‘vaccine hesitancy’) mnogobrojni su i kompleksni. Daleko od toga da je Srbija tu jedinstvena, istraživanja iz maja 2021. pokazuju da je oko 25 odsto ljudi iz cele Evropske unije reklo kako se verovatno neće vakcinisati.

Najčešći razlozi otpora prema vakcinama protiv kovida 19 kreću se od sumnji u bezbednost vakcine do širokog spektra teorija zavere, kao što su uverenja da se vakcine koriste kao vektor za implantaciju mikročipova za kontrolu uma u populaciju i slične budalaštine. Ova se uverenja često dodatno utvrđuju širenjem lažnih informacija po raznim onlajn platformama”, kaže doktorka Inić Kanada. Ona podseća da i u Austriji, gde živi i radi, postoji antivakserski pokret, ali da, za razliku od Srbije, ti ljudi ne dobijaju prostor u tradicionalnim medijima da šire svoje ničim potkrepljene ideje. Takođe, navodi ona, treba uvek imati na umu da postoje i lekari, istraživači, naučnici i profesori koji nemaju veze sa imunologijom, virusologijom, vakcinologijom, ali imaju “mišljenje” o štetnosti vakcina u koje se veruje na temelju njihovih akademskih kvalifikacija.

“Mislim da je relativno neuspešna vakcinacija u Srbiji posledica nespremnosti vlade da rano razume s čim se suočila, nedopustivog amaterizma nekih ljudi iz Kriznog štaba, koji su bombardovali građanstvo izjavama da je to turist-korona, da će oslabiti kad prođe kroz čoveka, pa da ih je iznenadio potencijal virusa tokom leta, neprihvatanje da deca prenose virus itd. Kontradiktorne izjave struke iz nedelje u nedelju, uz svestranu podršku tabloida, kao i odsustvo jasne, široke i kontinuirane informativne i edukativne kampanje u čitavom javnom prostoru, od medija do ulice – sve je to doprinelo činjenici da se uz suficit vakcina praktično stalo na manje od 50 odsto vakcinisanog stanovništva, od čega je značajan udeo primio vakcine koje nisu efikasne protiv omikrona koji kuca na vrata.

Bez 85 odsto vakcinisanog stanovništva – bar kad je reč o varijanti delta, za procenu o omikronu još uvek nema dovoljno podataka – ići će se iz talasa u talas infekcije. Ovako nizak procenat vakcinisanih znači i da će bolnice biti prepunjene, a što više puštamo ovaj virus da se igra u našim ćelijama, veća je verovatnoća za stvaranje novih varijanti protiv kojih vakcine, a možda i antivirusni lekovi, neće biti efikasni”, ističe doktorka Inić Kanada.

KUDA DALJE

Postoji prelomna tačka koja je odredila dalje (ne)postupanje države prema epidemiji: to su bili julski protesti prošle godine, do kojih je došlo kada je razbesneli narod samoinicijativno izašao na ulice nakon Vučićeve najave da će opet da uvodi zabranu kretanja: ljudi su, verovatno, pred očima imali živu sliku od samo nekoliko nedelja ranije, kada znojavi, zadihani i zagrljeni naprednjaci slave izbornu pobedu sa sve trubačima (pa se onda dosta njih – naprednjaka, ne trubača – i zarazilo na toj kovid-žurci) i bilo im je dosta tog licemerja.

E, a Vučiću je bilo dosta protesta, te nakon toga nije bilo ni primisli bilo kakvih oštrijih mera – čak ni na rekordnih 8-9 hiljada zaraženih i 70-ak umrlih dnevno, koliko je bilo u novembru i decembru 2020. godine (ovo, naravno, treba uzeti s rezervom, pošto je i Republički zavod za statistiku objavljivanjem stvarnog broja umrlih od kovida potvrdio otkriće BIRN-a da je taj broj bar tri puta veći od onog kojim se vlada hvali).

Doktor Radovanović podseća da smo se nakon prvog (preoštrog) zatvaranja, odlučili na “švedski model”, tj. da imamo blaže mere od Šveđana, od kojih smo prošli mnogo gore tokom epidemije, a oni, Šveđani, su prošli najgore u Skandinaviji. Kako navodi doktor Radovanović, imali su dva puta veću smrtnost od Danske, tri puta veću od Norveške i pet puta veću od Finske.

Kao što je nije zanimao delta soj, vlast ne zanima ni omikron soj koronavirusa, koji se kao šumski požar širi svetom, mnogo brže od svog starijeg “brata”. Problem za Srbiju – osim zaražavanja i obolevanja nevakcinisanih – mogla bi biti i efikasnost vakcina kod već imunizovanih ljudi.

“Omikron, nova varijanta SARS-CoV-2 koja je unela novu dimenziju u pandemiju, sadrži 37 mutacija koje menjaju izgled spajk proteina, a to je protein koji omogućava virusu da se veže za naše ćelije, uđe u njih i nastavi svoj životni ciklus. Takva velika promena je alarmirala ceo svet jer se pretpostavilo da postoji realna mogućnost da vakcinisani i oni koji su preležali kovid 19 slabije neutrališu omikron”, kaže doktorka Inić Kanada.

Ona navodi kako se iz rezultata dobijenih u protekle tri nedelje može zaključiti da ljudi koji su dva puta vakcinisani imaju vrlo malu ili nikakvu zaštitu od omikrona, odnosno da su dostupne vakcine manje efikasne protiv nove varijante virusa.

Kako su se pokazale različite vrste vakcina u sudaru sa omikronom?

“Studije neutralizacije sa živim virusom su pokazale da antitela koja generišemo nakon dve doze iRNK vakcina (Fajzer i Moderna) oko 40 puta slabije neutrališu omikron varijantu u odnosu na alfa ili delta varijantu. Takođe je pokazano da ljudi koji su dva puta vakcinisani Sputnjikom i Sinofarmom praktično nemaju antitela koja mogu da neutrališu omikron, a nemaju je ni oni koji su bili inficirani nekom drugom varijantom i preležali kovid 19. I to je loša vest. (Ne)efikasnost Sinofarma, posebno kod starijih ljudi, nije nikakvo iznenađenje, naprotiv, očekivana je pošto je sličan fenomen odavno uočen sa drugim celovirusnim inaktivisanim vakcinama. Naravno, imunološka zaštita nisu samo antitela, postoji ceo spektar celularne imunosti koji će nas možda i sačuvati od odlaska na intenzivnu negu, ali na te rezultate ćemo čekati još nekoliko meseci”, kaže ona.

Šta, dakle, da rade oni koji su se dva puta vakcinisali, koji buster da “jure”?

“Pokazano je da je buster iRNK vakcinom efikasniji nego buster adenovektorskom ili celovirusnom inaktivisanom vakcinom, stoga je preporuka svima koji su dobili dve doze Sinofarm, Sputnjik i Astra Zeneka vakcine da se što pre bustuju i da im treća doza obavezno bude iRNK vakcina (Fajzer ili Moderna) ako je dostupna.

Takođe i oni koji su inicijalno vakcinisani sa dve doze Fajzer i Moderna vakcina treba da prime treću iRNK dozu onda kad je predviđena imunizacionom shemom (u Austriji 4-6 meseci nakon druge doze). Sve studije do sada pokazuju da se tako dobija najbolja moguća, premda ne idealna zaštita protiv omikrona, a i protiv delte, a u svetu su te dve varijante virusa u ovom momentu paralelno prisutne. Verujem da ćemo u narednih šest meseci dobiti i vakcine koje su omikron-specifične, a ubrzano se radi na intranazalnim vakcinama koje bi trebalo da utiču na smanjenje transmisije virusa, što bi umnogome olakšalo situaciju sa pandemijom. Treba se spremiti za tešku zimu”, zaključuje doktorka Inić Kanada.

Iz istog broja

Bosna i Hercegovina

Dodikovo zatezanje užeta

Tanja Topić

Izveštaj Evropske komisije o slobodi medija

Pomak uočen mikroskopom

Filip Švarm

Intervju – Slobodan Đerić, bivši direktor RB “Kolubara”

Stanje u “Kolubari” nikad nije bilo gore

Momir Turudić

Kako Srbija dočekuje zimu bez obezbeđenih energenata

Nesposobnost vredna stotine miliona evra

Bogdan Petrović

Direktori javnih preduzeća u Srbiji

Jahači savršene oluje

Nedim Sejdinović

Farsa kao istorija – Javna sednica Vlade, predsednika i direktora II

Nekad šokirani, danas oguglali

Đorđe Vukadinović

Uloga Tvitera u političkom životu i smrti

Ispiši dete sa Save, upiši na Đuku…

Jovana Gligorijević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu